U odabranom društvu finalista prvog Mobil Demo Festa, zahvaljujući pre svega glasovima publike, našao se i verovatno najmlaži takmićarski bend – Oktava više iz Kraljeva.
Iako su svi članovi i dalje srednjoškolci, postoje već dve godine, pripremaju svoj autorski album, imaju snimljene tri svoje pesme, ali i prilično iskustva u živim svirkama. Bend je imao dosta nastupa po kraljevačkim školama i muzičkim manifestacijama kao što je, na primer, Street Art festival prošle godine, a nedavno su bili predgrupa Nevernim bebama na trgu u Kraljevu.
Bend Oktava više čine Milan Stolić (gitara), Vukša Štavljanin (vokal), David Ružić (bas gitara) i Bogdan Obradović (bubnjevi), a kažu da je motiv zbog kojeg su se prijavili na Mobil Demo Fest da – pokažu šta znaju. A to šta znaju već su i nagovestili pesmom “Zajedno” i kreativnim spotom u jednom kadru koji su za nju uradili:
– Naš motiv je bio pre svega da pokažemo ljudima šta znamo, zato što smo mi vrlo mlad bend. I ovo takmičenje je vrlo korisno kako za nas tako i za ostale nove bendove. Nismo se prijavili zbog nagrada,već da se čuje za nas koliko tolko. Bilo bi lepo osvojiti neku nagradu, naravno, ali to nam nije bilo u fokusu kada smo se prijavljivali – kaže gitarista Milan Stolić u ime benda.
Da li ste očekivali da ćete svirati u finalu? – Od samog početka smo imali veru da ćemo proći u finale , i dosta smo se angažovali oko glasova. Taj trud se na kraju isplatio.
Imate li tremu pred nastup u finalu? – Trema uvek postoji, ali to je normalno. Mi ćemo dati sve od sebe i odsvirati naše što bolje budemo mogli u tom trenutku.
Kako vam se čini konkurencija? – Poslušali smo konkurenciju, naravno, i bend Loud nam se najviše dopao. Mada, i ostali bendovi su vrlo inspirativni takođe.
Šta očekujete od svog učešća na Mobil Demo festu? – Očekujemo vrlo dobru zabavu pre svega i pozitivnu energiju koja će da struji u Wurst Platzu!
U godini kada obeležavaju tri decenije rada, nakon dosta čekanja, Atheist Rap su 1. oktobra konačno objavili nov materijal. On se nalazi na zajedničkom LP-ju sa nemačkim bendom Defenders of the Universe.
Na albumu se nalazi 7 novih pesama Defendersa i 6 novih pesama Ateista. Na ovom jedinstvenom izdanju svaki bend je obradio na svom jeziku po jednu pesmu iz ranijeg opusa drugog benda. Zajedničko izdanje sa Defendersima je prvi album za Atheist rap od 2015. godine, kada su objavili “Überlauf”.
Podršku ovom poduhvatu pružila je izdavačka kuća SN-Rex iz Štutgarta. Prvi objavljeni singl i spot sa ovog albuma je za pesmu “Ne bi bilo fer” na nemačkom jeziku u izvođenju momaka iz istočnog dela Baden Virtemberga.
Defenders of the Universe/Photo: facebook@defendersoftheuniverse1312
Ovo vinilno izdanje možete nabaviti u novosadskom cd-shopu Mungos u Novom Sadu.
U planu je da oba benda naredne godine promovišu nove pesme brojnim koncertima po našem regionu, zapadnoj i srednjoj Evropi.
Atheist rap su ovu celu godinu posvetili obeležavanju svog jubileja, 30 godina kontinuiranog postojanja i rada samostalnim klupskim koncertima pod nazivom “30 pesama za 30 godina – fanovi biraju, Ateisti sviraju“ koji je osmišljen na način da publika sama kreira set listu pesama, a obići će i klubive u regionu.
Bendovi VIS Vrljika (Gornji Milanovac), Disassemble (Petrovac na Mlavi) i H.C.Z (Zaječar) nastupiće 2. novembra u Domu omladine Kragujevac.
VIS Vrljika/ Photo: Facebook @VokalnoInstrumentalniSastavVrljika
VIS Vrljika svirka kombinaciju crossover grindcore, melodic punk, djentcore, alternative hardcore, etnojazz, streetblues rap, techno trance gorecore, thrash-black heavy metal… znači – bukvalno sve.
Bend je dobro poznat kragujevačkog publici jer su više puna nastupali u tom gradu.
H.C.Z./ Photo: Maša Miljković
Gostujući bend H.C.Z iz Zaječara svira kombinaciju hardcor/pank/folk/tres metala… u prevodu – sviraju zaječarski hardcore.
Bend završava snimanje prvog albuma pod nazivom “Pijem Hard Core”, a uskoro treba da objavi novi spot i to za pesmu “Rakija”.
Disassemble/ Photo: Facebook @Disassemble
Drugi gostujići bend je Disassemble iz Petrovca na Mlavi. Ovaj mladi sastav koji je nastao 2015. godine karakteriše to što je jedan od retkih bendova koji svira thrash/death metal.
Uzori su im: Death, Sepultura, Obscura, Megadeth… što nagoveštava jako kvalitetnu i dobru svirku.
Bend je do sada objavio jedan album pod nazivom “The Apocalypse”.
Svirka počinje oko 21:00 čas, cena ulaznice iznosi 200 dinara, a dobar provod je zagarantovan.
Čet Bejker, Čak Beri, Majkl Džekson, Džo Stramer, Pol Makartni, The Clash… našli su se među “akterima” igranih i dokumentarnih filmova 4. Paralelnih vizija – Festivala muzičkog filma koji se od 30. oktobra do 3. novembra održava u Art bioskopu Kolarac, u okviru Kolarčeve zadužbine.
Jedinstvena selekcija igranih i dokumentarnih muzičkih filmova donosi deset celovečernjih naslova i nekoliko kratkih ostvarenja.
Među igranim filmovima je biopik o poslednjim danima džez legende Četa Bejkera “Moje ludo srce” koji će i otvoriti festival, kao i romantična muzička drama, čiji je lajt motiv muzika kultnog britanskog sastava The Clash “London Town”, koji će zatvoriti festival, a u okviru dana posvećenog obeležavanju četiri decenije legendarnog pank rok albuma “London Calling”.
Dokumentarni filmovi donose biografije umetnika i bendova, ali ne beže ni od analize gorke strane industrije zabave i pop kulture, tako da će publika imati priliku da na velikom platnu pogleda priču o kontraverznim segmentima života Majkla Džeksona “Napuštajući nedođiju” 1 i 2, nagrađenu Emijem za 2019.
Paralelno, tu su i biografije jednog od pionira rokenrola Čaka Berija “Chuck Berry”, zatim australijskog benda Goubitvins “The Go Betweens – Baš ovde”, kao i odličan dokumentarac sa igranim elementima o španskim danima frontmena grupe The Clash, Džoa Stramera “Joe Strummer on the Run”.
Deo ovogodišnjeg programa biće i fenomenološki prikazi liverpulskog Kavern kluba “Cavern club” za koji se tvrdi da je kumovao uspehu legendarnih Buba – Bitlsa, kao i prekookeanska priča o pola veka najpoznatijeg rok magazina svih vremena “The Rolling Stone – Priče sa ivice” 1 i 2. Tim povodom biće organizovan i tribinski program na temu: “Gde su se otkotrljali rok magazini”.
Photo: Promo
Projekecije se odvijaju svakog dana od 18:30 i 20:30 časova, a ulaznice po ceni od 250 dinara dostupne su na blagajni Kolarčeve zadužbine.
Zagrebačka četvorka Fire in Cairo dolazi u Srbiju na dvodnevnu turneju u sklopu promocije debitantskog albuma.
Prvi koncert će da održe u petak, 18. oktobra u beogradskom klubu Knap dok je za naredno veče u subotu, 19. oktobra zakazan nastup u Omladinskom centru u Zaječaru.
Fire In Cairo je proletos objavio prvi album koji je dobio odlične recenzije od strane muzičkih kritičara. Ovaj autorski alter-rock kvartet baštini ono najbolje sa američke i britanske scene iz proteklih dvadesetak godina, dodatno obogaćeno sopstvenim pečatom.
Neki će u njihovim pesmama čuti uticaje Red Hot Chilli Peppersa ili Arctic Monkeysa, kao i nekih različitih underground i garažnih bendova, ali oni to čine sa dovoljno jasnim otklonom i autorskim potencijalom koji jasno ističe crtu originalnosti i ne dozvoljava im uskakanje u konformističke, utabane, a samim time i dosadne staze, na koje mladi bendovi neretko zalutaju.
Grupa je i ranije nastupala u državama srednje i jugoistočne Evrope, pa tako ova mini turneja nije prvi put da dolaze u Srbiju (prošle godine su nastupali na Exitu).
Ekipa trenutno priprema materijale za snimanje drugog albuma koji planira da objavi tokom naredne godine.
Kada je beogradski nastup u pitanju, cena ulaznica iznosi 400 dinara i mogu da se kupe u Yugovinylu u Cetinjskoj 15. Cena ulaznica za zaječarsku svirku u pretprodaji iznosi 250 dinara, dok će na dan koncerta cena ulaznica iznositi 300 dinara.
Sound Shirt (“Muzička košulja”) je specijalna odeća koja zvuk pretvara u vibracije, tako da osobe oštećenog sluha kroz taktilni osećaj mogu da dožive muziku.
“Muzička košulja” omogućava gluvim osobama da osete muziku na svojoj koži tako što se ona istovremeno prevodi u podatke, lako čitljive za 16 mikroaktivatora ugrađenih u tkaninu odeće.
– “Muzička košulja” gluvim ljudima omogućava da osete muziku kroz čulo dodira. Zamislite da idete na nastup simfonijskog orkestra i nosite ovu majicu. Kada zasviraju, osetićete različite instrumente na različitim delovima vašeg tela – objašnjava Frančeska Rosela, osnivač i kreativni urednik kompanije “Cutecircuit”.
Zahvaljujući ovoj odeći, violine se mogu osetiti na rukama, bubnjevi na leđima, što pruža impresivan doživljaj gluvom posetiocu koncerta.
– Unutar košulje nema žica. Koristimo samo pametne tkanine odnosno kombinaciju mikroelektronike i vrlo tanke, fleksibilne i provodljive tkanine. Sve je povezano, tako da je odeća mekana i rastegljiva – ističe Frančeska Rosela.
Hermon i Hiroda, sestre bliznakinje iz Londona, izgubile su sluh u mladosti, ali zahvaljujući ovoj tehnologiji mogu da uživaju noćnim izlascima i plešu uz muziku.
– Gotovo da osetite dubinu muzike. Osećamo kao da možemo da se krećemo zajedno s njom. Dakle, to je potpuno drugačiji osećaj – kaže Hermon Berhejn.
Senzori za svaki instrument su na različitim mestima ugrađeni u košulju. Bežičnim prenosom računar analizira muziku i pretvara u čulo dodira koje emituje košulja.
– Mislim da će nam ovo potpuno promeniti život – izjavila je Hiroda Berhejn.
Sound Shirt koja će se pojaviti na tržištu imaće i aplikaciju koja će korisnicima omogućiti kontrolu senzora. Predviđena cena za jedan komad ovakve odeće je oko 4.000 evra.
Bajaga i Instruktori/Photo: facebook@bajaga.official.page
Zbog velikog interesovanja publike, Bajaga i Instruktori će, posle prvog već rasprodatog koncerta sa orkestrom i horom 5. decembra u beogradskom Sava Centru, na istom mestu i u istoj postavci svirati i sutradan, u petak 6. decembra.
Bend će tako dvostrukim, zvučno raskošnim spektaklom obeležiti jubilej – 35 godina rada. Posetioci će imati priliku da uživaju u posebnim verzijama hitova iz svih faza njihove karijere – “Dvadeseti vek”, “Dobro jutro”, “Zažmuri”, “Od kada tebe volim”, “Bilo bi lako”…
Ulaznice i za drugi koncert koštaju od 1.800 do 2.800 dinara i mogu da se kupe od srede 16. oktobra na blagajni Sava Centra kao i na svim prodajnim mestima Ticket Visiona i Gigstiksa.
Beogradski rock-jazz sastav Hashima održaće tradicionalni jesenji koncert 30. oktobra sa početkom u 21h u posebnoj atmosferi pozorišne sale Bitef teatra.
Koncertom pod nazivom “Sve polako menja se” grupa obeležava pet godina rada i predstavlja publici nov zvuk, dodajući elektronski vokalni synth-pop na već postojeći avangardni jazz zvuk. Video umetnik Izvanredni Bob pružiće vizualnu podršku za ovaj koncert.
Koncert upočinje u 21:00 čas, a ulaznice mogu da se kupe po pretprodajnoj ceni od 350 dinara, dok će na dan koncerta cena iznositi 550 dinara.
Svečano otvaranje 13. Festivala srpskog filma fantastike zakazano je za četvrtak, 17. oktobar u 19:00 časova u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra.
Festival će otvoriti specijalni gost, američki reditelj Sem Firstenberg, najpoznatiji po filmovima serije “Američki nindža”.
Ceremoniji otvaranja prethodiće performans u okviru koga će da nastupi Inex Cirkus Teatar iz Beograda i mlada pevačica Darija Vračević, ovogodišnja predstavnica za Dečju pesmu Evrovizije.
Na otvaranju će se, pored Sema Firstenberga, prisutnima obratiti i Miroslav Lakobrija, direktor Festivala srpskog filma fantastike kao i Jovan Ristić, selektor domaćeg i regionalnog programa festivala.
Prve večeri festivala biće prikazani kratkometražni filmovi “Mališan” Danila Bećkovića, “Slice of life” hrvatskih reditelja Luke Hrgovića i Dina Juliusa i “Het Juk/Breme” Holanđanina Nika Van den Brinka.
Publiku čekuje i premijerno prikazivanje dugometražnog filma “Čuj mali čoveče” reditelja Marka Žunića.
Ulaz na sve projekcije je besplatan, a satnicu festivala možete pogledati na ovom linku.
Sem Firstenberg i Miroslav Lakobrija/ Photo: Promo (FSFF)
Milan Stanisavljevic Quintet/ Photo: Jan Prpič (BDŽF, promo)
Pijanista i kompozitor Milan Stanisavljević studirao je klasiku u Beogradu, a džez klavir u Gracu, gde je 2010. godine stekao zvanje mastera.
Posle studija preselio se u Sloveniju, gde je dobio posao na Konzervatorijumu za muziku i balet u Ljubljani i ostvario saradnju sa vodećim umetnicima svoje generacije.
U njegovom stvaralaštvu dominiraju veliki autorski talenat, raskošan pijanistički rečnik i umeće u vođenju trija moderne orijentacije.
Milanov najnoviji album “Weigth of Thought“, snimljen sa kvintetom, premijerno će izvesti u Srbiji na 35. Beogradskom džez festivalu, 23. oktobra u Domu omladine Beograda.
Studirali ste najpre klasiku u Beogradu, a u Gracu ste nastavili studije džez klavira. Kada i kako ste otkrili svet džez muzike i šta Vas je profesionalno usmerilo u tom pravcu?
– U trećem razredu srednje škole sam svirao Geršvinov koncert „Rapsodija u plavom“. Tada sam se prvi put susreo sa bojama džezerskih akorda koje su mi se odmah jako svidele. Posle su usledili časovi džez klavira kod pijaniste Miloša Krstića, intenzivni odlasci na džez koncerte, a onda i Grac. Bila je to ljubav na prvo slušanje.
Da li je u 21. veku, sa ogromnim muzičkim nasleđem koje postoji, uopšte moguće povući jasnu granicu između džeza, klasike, savremene muzike? Gde je po Vašem mišljenju džez danas?
– Svaki dobar poznavalac u nekoj oblasti može povući jasnu granicu između onoga čime se bavi i drugih stvari koje utiču na konačan ishod, oplemenjujući ili ne oplemenjujući tu oblast. Tako je i sa muzikom. Klasika ima svoju estetiku, džez takođe. Problem koji se javlja kod džeza je što je u pitanju mlada muzika, nema toliko dugu tradiciju kao klasična muzika. Otuda i mišljenje da su sa džezom moguća svakojaka žanrovska koketiranja. Nekada urode plodom. Vrlo često i ne.
Od 2009. godine vodite trio, sa kojim ste do sada objavili dva uspešna albuma “Awakening” i “Sound Quest”, a za potrebe novog albuma postavu ste proširili na kvintet. Kako je ovo uticalo na vaš zvuk?
– Jednostavno se je spektar boja proširio. Duvači su preuzeli teme, meni je na klaviru ostalo više prostora za dočaravanje posebnih raspoloženja.
Milan Stanisavljević/ Photo: Jan Prpič (BDŽF, promo)
Recite nam nešto o aktuelnom albumu “Weight of Thought”, koji ćete premijerno predstaviti publici upravo na Beogradskom džez festivalu, i o muzičarima u bendu?
– Bend sačinjavaju muzičari iz Slovenije koji za sobom imaju prilično uspešne solo karijere. Mislim, da je “casting” bio dobar jer bend vrlo rado svira ovu muziku. Kao i prethodna dva albuma i “Weight Of Thought” predstavlja neko moje viđenje savremenog džeza danas. Na albumu se izdvaja medli Pulsar koji objedinjuje tri pesme sličnog tempa i pulsa, a različitog karaktera. Otuda i naziv Pulsar.
Jedan ste od srpskih muzičara koji živi i radi u inostranstvu, da li Vam je ta činjenica otvorila više profesionalnih mogućnosti? Šta bi savetovali mlađim kolegama koji razmišljaju da li da karijeru grade iz Srbije ili da “bazu” prave na nekom drugom mestu?
– Praviti bazu na drugom mestu je najlakše ukoliko ste studirali „na drugom mestu“. Na faksu upoznajete ljude sa kojima ćete u budućnosti sarađivati. Beograd sada ima svoju akademiju za džez na kojoj predaju sjajni muzičari i definitivno je opcija vredna razmatranja. U moje vreme, krajem 90-tih toga nije bilo.
Kako vidite aktuelnu srpsku i regionalnu džez scenu?
– Mislim, da je sa otvaranjem beogradske akademije značajno zaživela srpska džez scena. Broj mladih ljudi zainteresovanih za džez je se povećao, a samim tim i mogućnost da se među njima izdvoje talenti. U Beogradu ih je sada mnogo. U Ljubljani takođe. Sa druge strane, opažam da se određeni broj mladih, verovatno usled manjka koncentracije, doslednosti i iskrene posvećenosti materiji, okreće nekim slobodnijim formama u kojima ne postaje nikakva muzička pravila. Neka vrsta linije manjeg otpora. Kao i u bilo kojoj drugoj umetnosti ili profesiji, tako se ni u džezu uspeh ne može postići idući linijom manjeg otpora ili odabirom prečice. Zamislite Noleta, da je birao prečice.
Beogradski džez festival petu godinu za redom organizuje program pod nazivom “Serbian showcase”, u kojem ove godine učestvujete, sa ciljem da domaćoj i međunarodnoj publici i kritici predstavi rad džez autora mlađe generacije. Koliko je po Vašem mišljenju važna ova misija BDŽF?
– Serbian showcase je odličan potez organizatora koji daje priliku mlađim bendovima da se predstave na jednom od najprestižnijih džez festivala u regionu. To su stvari koje ulivaju dodatnu snagu autorima, daju podstrek za dalje stvaranje.
Beogradski džez festival održava se po 35. put, šta za Vas kao muzičara znači ova manifestacija i da li postoji neki koncert sa prethodnih izdanja koji ste slušali iz pubike, a koji Vam je bio posebno važan i ostao do danas u sećanju?
– Mislim, da je to bilo 1998, kada sam u Beogradu uživo slušao McCoy Tynera. Lutajući po hodnicima Sava Centra, tražeći backstage, sam bukvalno u jednom od hodnika naleteo na McCoya. Zamalo se nismo sudarili. Prijatelji pijanisti sa kojima sam bio i ja smo samo zanemeli. Veliki McCoy je prošao pored nas.
Pored nastupa svog benda, čije koncerte na 35. BDŽF preporučujete publici?
– I ove godine je program jako zanimljiv sa velikim brojem koncerata. Neki od bendova koje bih ja voleo da čujem su sigurno Mingus Big Band, Charles Lloyd, Steve Coleman, Gilad Hekselman Trio.
