Afro Cuban All Stars/ Photo: Luiz C. Ribeiro (promo, Long Play)
Svetski poznati izvođači kubanske muzike Afro Cuban All Stars, mnogoljudni orkestar kog predvodi Huan de Markos Gonzalez, održaće koncert 2. novembra u Sava Centru.
– Srećan sam što ćemo nastupiti u vašoj zemlji bogate istorije. Nadam se da ćete 2. novembra uživati u muzici koju ćemo izvoditi i da ćete nakon koncerta biti srećniji nego ranije. Najvažnija stvar u životu je biti srećan! Nije važno koliko imaš dinara u džepu, važno je raditi ono što voliš, čak iako nisi dovoljno plaćen za to. Jedan je život. Moramo biti aktivni i srećni, bez briga – poručuje Huan de Markos Gonzalez.
Bogato muzičko nasleđe Kube Afro Cuban All Stars uspešno predstavljaju svakim svojim novim koncertom ili izdanjem, još od prvog albuma “A Toda Cuba Le Gusta” koji je snimljen kao deo iste studijske sesije sa starim kubanskim muzičarima i objavljen 1997. godine zajedno sa čuvenim “Buena Vista Social Club” i “Introducing …Ruben Gonzalez”.
Posle uspeha “A Toda Cuba le Gusta”, de Markos je odlučio da nastavi projekat Afro-Cuban All Stars, kao vođa orkestra i na zapaženim sledećim albumima “Distinto, Diferente” (1999) i “Step Forward” (2005), kao i na živim “Absolutely Live” (2009) i “Absolutely Live II” (2017).
Huan de Markos/ Photo: Bumpy Johnson (promo, Long Play)
Kao što je želeo u početku da svetu pokaže talente starih majstora, de Marcos je danas zainteresovan da promoviše briljantne mlade muzičare Kube.
Zato Afro-Cuban All Stars čini višegeneracijska postava, koja podjednako uspešno koristi uticaje iz klasičnih žanrova kakvi su son i danzon, kao i savremene plesne ritmove kakav je timba.
– Sa Afro Cuban All Stars nastojimo da predstavimo bogatstvo kubanske muzike. Naši koncerti su putovanje kroz kubansku muziku, njenu istoriju i sve njene žanrove. Za mene, svi žanrovi su validni, ne pravim razliku među njima. Sve je to jedna, kubanska muzika- objašnjava de Markos.
Ulaznice za koncert Afro Cuban All Stars orkestra možete da nabavine na svim prodajnim mestima Ticket Visiona i na blagajni Sava Centra po cenama od 1800, 2000, 2300 i 2700 dinara.
Trash Union lagano i nezvanično puni 20 godina rada, kako na stvaralačkom planu tako i po pitanju organizacije koncerata kod kuće.
Bend sprema novi album i ima zamisao da se u rođendanskom duhu 23. novembra u klubu Mitraljez usnime video kadrovi dobrog dela koncerta kao i celokupnog dana
Potpomognuti bendom Forgotten Scream, ovoga puta dovode i goste: Despotic Bullet (Tuzla) i Brat (Užice) koji prvi put sviraju u Zrenjaninu.
Trash Union/ Photo: Facebook @trashunion
Trash Union je zrenaninski bend koji, iako je počeo sa radom krajem devedesetih, muzički može da se uvrsti u crossover/thrash/metal pravac kombinovan sa hip hopom.
Tekstovi pesama bave se temom lokalnih i globalnih pogleda na svet i društvo u njemu. Često su proktani političkim, odnosno anti-političkim kriticizmom, uvrnutim smislom za humor, kao i revoltom prema beskrupuloznosti, licemerju i rasuđivanju prema dvostrukim aršinima.
Članovi benda: Branislav Čarkić – Battery, Mladen Zelen – Armored unit, Goran Radaković – Assault team 1, Ilija Filep – Assault team 2 i Marko Cerović – Lieutenant.
Forgotten Scream je metalcore/melodic death/thrash metal bend iz Zrenjanina. Postoji kao projekat još od 2010. godine i može se reći da su neka vrsta “DIY” benda, jer praktikuju da sve rade sami – od muzike do videa i artworka.
Prvi singl “Empty Veins” objavili su u decembru 2016, da bi se u martu sledeće godine na tržištu pojavio i debi album “Changes”.
Forgotten Scream su: Nebojša Grujić (vokal), Julijan Vojin (gitara, prateći vokali), Antal Kovač (gitara), Jovan Đukić (bas) i Nikola Nenin (bubnjevi).
Brat/ Photo: AleX
Brat dolazi iz Užica, a bend su osnovala tri školska druga 2014. godine. Nastupali su na velikom broju festivala u zemlji i regionu od kojih su najznačajniji: finale 50. jubilarne Zaječarske Gitarijade, polufinale Demofesta u Banjaluci, kao i učestvovanje na festivalima HillsUp, Park fest, Rock in Niš…
Grupa Brat je 2018. godine objavila album “Imamo li problem” za izdavačku kuću Nocturne media-Hardwired magazin i uveliko radi na promociji po regionu.
Album je naišao na odlične kritike kod publike i neki portali su ga uvrstili u pet najboljih regionalnih albuma za 2018. godinu.
Elipu benda Brat čine: Ivan Radović (vokal), Žarko Jovanovic (gitara), Luka Jelisavčić (bubnjevi), Nemanja Ilić (gitara) i Srećko Borčić (bass).
Despotic Bullet/ Photo: Facebook @TZxDB
Tuzlanski hardcore bend Despotic Bullet osnovan je 2001. godine od strane ritam gitariste Gorana Lukića.
Bend je snimio prvi album “Tears, sweat, blood” 2014. godine kod Dražena Mulaosmanovića u studiju Pogon, a tadašnju postavu benda činili su: Goran Lukić, Mirza Halilagić, Damir Halilagić i Gordan Sijerčić.
I baš kada su uspeli da snime album ekipa benda je polako počela da se osipa pa je zbog odlaska dva člana u Nemačku Despotic Bullet je prestao sa radom.
U tom trenutku zvanično u bendu je ostao samo jedan originalni član – Mirza Halilagić – lead guitar, koji je uz pomoć i podršku bivše postave okupio iskusnu ekipu muzičara koji su bili spremni da nastave tamo gde se stalo.
Promocija albuma održana je u decembru 2017. godine, a neposredno posle toga počele su da stižu ponude za festivale i koncerte širom regiona i evrope od strane ljudi koji su prepoznali kvalitet objavljenog albuma.
Trenutno, pored koncertne promocije albuma bend radi i na novim pesmama za sledeće izdanje.
Sadašnju postavu Despotic Bulleta čine: Mirza Halilagić (ritam gitara), Ivan Nikić (ritam i solo gitara), Mirza Cardžić Charge (bass gitara i prateći vokali), Elvis Katanić (bubnjevi), Zoran Grbić (vokal).
Početak svirke zakazan je za 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 200 dinara.
Posle saksofona, koji je početkom 2019. godine kupljen i poklonjen Muzičkoj školi u Prijedoru, ŠA Fest nastavlja svoju misiju podrške mladim, vrednim i talentovanim umetnicima.
Iz Udruženja ŠA Fest ističu da ispunjavaju svoja obećanja data publici koja je i ove godine, dolaskom na ŠA Fest i kupovinom ulaznica i pića, podržala inicijativu Udruženja da se deo prihoda usmeri upravo na podršku mladim umetnicima.
Ove godine podršku umetnicima, ŠA Fest započinje stipendijom studentima 2,3. i 4. godine fakulteta likovnih umetnosti.
Konkurs je objavljen na stranici shafest.com, a detaljnije informacije možeta da pronađete i na zvaničnoj Facebook stranici ŠA Festa.
– Ovom stipendijom, ispunili smo obećanje i pokazali da smo ozbiljni i iskreni u svojim namerama da podržavamo umetnost u svakom obliku. ŠA Fest je priča u koju smo svi zajedno uključeni, koja budi sve ono dobro što nosimo u sebi, putem koje postajemo filantropi, promovišemo prave vrednosti, čuvamo sećanje na Mikšu i jedva čekamo sledeći ŠA Fest. Kako raste Festival, tako će rasti i broj stipendija, donacija i drugih vidova podrške umetnosti – izjavio je Goran Krivić, predsednik Udruženja ŠA Fest, ističući da posle ovog dolazi još dosta novih, lepih iznenađenja.
Dalibor Popović Mikša/Photo: facebook
Podsećamo, ŠA Fest je memorijalni festival posvećen prerano preminulom muzičaru i umetniku Daliboru Popoviću Mikši.
Održava se svakog avgusta u Prijedoru, a jedan od ciljeva festivala upravo je podrška mladim, vrednim i talentovanim umetnicima.
Selekcije Ženska linija i program za mlade 14+ već godinama su miljenici publike filmskog festivala Slobodna Zona.
Ove godine pridružuje im se i nova programska celina EU Zona promena. Zajedničko im je suočavanje sa realnošću i vera u mogućnost promene – na ličnom i društvenom planu, ma koliko to u prvom trenutku izgledalo nemoguće.
Pokretači promena su junaci filmova čija ubeđenja i moralna čvrstina nadjačavaju ograničenja koja nameću kako religiozne dogme i tradicija, tako i samovolja države, i drugih institucija.
Petnaesto izdanje donosi i novu programsku liniju EU Zona promena. Filmovi u ovoj selekciji bave se problemima koji definišu svakodnevnicu i najdirektnije utiču na život ljudi širom Evrope i sveta, ali i kod nas.
Porast desnog ekstremizma, populistički pokreti koji koriste slabosti demokratskog društva i nezadovoljstvo gubitnika liberalnog kapitalizma, ugrožavanje osnovnog ljudskog prava na stanovanje i krov nad glavom, korupcija u politici i društvu samo su neke od tema ove selekcije.
Ovi filmovi biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.
Dokumentarni film Henrika Georgsona “Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom” govori o zaostavštini i malo poznatim detaljima iz života genijalnog autora Stiga Laršona.
Tvorac je i pisac “Milenijum – trilogije”, koja je adaptirana u nekoliko uspešnih filmova koji su u Srbiji prikazivani pod naslovima “Muškarci koji mrze žene” i “Ono što nas ne ubije”, kreirajući jednu od najsnažnijih savremenih filmskih junakinja popularne kulture: Lizbet Salander.
Laršon je bio predan novinar i autor, čiji je fascinantan i dramatičan život do sada bio uglavnom nepoznat. Bio je posvećen borbi protiv desnog ekstremizma i širenju poruke da je demokratija pravo za koje se treba neprekidno boriti.
Film sadrži intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, kao i jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke.
Reditelj proslavljene televizijske serije Most (Bron/Broen) Henrik Georgson je reditelj ovog uzbudljivog dokumentarca.
Film “Izbačeni”, novi dokumentarac nagrađivanog reditelja Fredrika Gertena, istražuje zašto sve više i sve teže možemo da priuštimo život u velikim gradovima.
Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran, zdrav i stabilan život, kako za pojedinca, tako i za društvo.
Međutim, u najvećim gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja. Ko stoji iza svega toga i koji su faktori koji čine stanovanje jednim od gorućih svetskih pitanja današnjice?
U filmu o tome govore Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.
Ovaj aktuelan i sjajan dokumentarac poziva na odgovornost korporacije, društvene moćnike i sve druge koji sprečavaju i ugrožavaju pristup onome što je osnovno ljudsko pravo.
U filmu koji je pobednik ovogodišnje selekcije Quinzain na filmskom festivalu u Kanu glavni junak filma gradonačelnik Liona, Pol Terano, pati od egzistencijalne krize na svakom nivou.
Posle 30 godina u politici, u koju je ušao kao strasni levičar, danas se oseća potpuno prazno i lišen bilo kakvih ideja.
Kako bi to prevazišao, Pol angažuje mladu i pametnu filozofkinju, Alis Ajman, za neobičan posao predlaganja ideja Gradskoj skupštini u Lionu.
Kroz njihov odnos u filmu “Alis i gradonačelnik” reditelj na duhovit i dirljiv način preispituje savremeni život, kroz filter dve generacije. Dijalog dveju dijametralno suprotnih ličnosti koje preispituju sve ono u šta su do tada verovale.
Film “Mafija kroz objektiv” rediteljke Kim Longinoto, jedan je od tri angažovana dokumentarna filma koji ove godine čine selekciju Ženska linija.
Biografski film o Leticiji Batalji, fotografkinji italijanskog porekla poznatoj po smelim snimcima pustoši koju je za sobom ostavljala mafija u njenoj rodnoj Siciliji je 22. film u karijeri rediteljke.
Kim Longinoto je dobro poznata publici Slobodne Zone, čak 8 njenih filmova je prikazano u prvih 15 godina ovog festivala.
Kombinacija Bataljinih potresnih crno-belih fotografija i scena iz klasičnih italijanskih filmova, retki istorijski snimci i sećanja same autorke pričaju priču o ovoj neverovatnoj ženi, koja i danas u svojoj 84. godini fotografiše.
Njena hrabrost i nepokolebljivost bila je ključna za razotkrivanje brutalnih zločina Koza nostre i borbi italijanske države protiv mafijaške hobotnice 80-ih godina prošlog veka.
Polin Kejl, filmska kritičarka časopisa Njujorker u periodu od 1968. od 1991. uspela je da se izbori za svoje mesto u muškoj profesiji i ostavi trag u svetu filma i filmske kritike.
Zahvaljujući briljantnom stilu, nepokolebljivom samopouzdanju, burnoj prošlosti i dubokoj ljubavi prema filmskoj umetnosti, Polin Kejl je postala jedna od ikona zlatnog doba (američke) kinematografije.
Sačinjen od preko 40 intervjua i nikada viđenog arhivskog materijala, film “Tako je govorila Polin Kejl” je uzbudljiv portret pionirke koja je, zbog izjava vezanih za filmove i kulturu u zlatnoj eri filmskog stvaralaštva, bila podjednako obožavana i omražena.
U dokumentarcu “Tako je govorila Polin Kejl”, glumica Sara Džesika Parker čita Polinine originalne zapise, a o ovoj izuzetnoj ženi kroz inserte iz filmova o kojima je pisala i uticaju koji je izvršila na generacije filmskih stvaralaca između ostalih govore: Kventin Tarantino, Kamil Palja, Dejvid O. Rasel i mnogi drugi.
15. festival Slobodna Zona zatvoriće dokumentarni film Barbare Miler “#Žensko zadovoljstvo”, čije su junakinje pet hrabrih, snažnih i samosvesnih žena, koje razbijaju tabue koje nameću njihova patrijarhalna društva i verske zajednice.
Debora Feldman, Lejla Husein, Rokudenašiko, Doris Vagner i Vitika Jadav se svojom neverovatnom snagom i pozitivnom energijom bore za oslobađanje i autonomiju ženske seksualnosti, religijskih dogmi i kulturoloških barijera.
Ali njihova pobeda ima visoku cenu: javno su omalovažavane, optuživane za krivična dela, izopštene iz društva u kome su odrastale, a pristizale su im čak i pretnje smrću od strane verskih vođa i fanatika svih vrsta.
One su živi primer kako hrabrost, slobodna volja i žudnja za životom mogu da menjaju rigidne društvene strukture i slave život u svim njegovim različitostima.
Selekciju Ženska linija i ove godine je podržala Rekonstrukcija Ženski Fond (RŽF).
Selekcija 14+ namenjena je srednjoškolcima i mladima i jedna je od tri takmičarske selekcije na festivalu. O najboljem filmu odlučivaće srednjoškolski žiri sastavljen od učenika i učenica beogradskih srednjih škola.
Osim srednjoškolskih matine projekcija neki od filmova iz ove selekcije naći će se i u popodnevnim terminima u Beogradu, ali i u Nišu i Novom Sadu.
Oni pružaju uvid u stanje društva iz perspektive mladih i bave se širokim spektrom tema – od klasičnih tema odrastanja i traženja svog mesta u školi, porodici i među vršnjacima do tema (zlo)upotrebe medija, krize moralnih vrednosti i važnosti lične odgovornosti. Izdvajamo neke od njih.
U filmu “Treća smena” Porodica Očoa vodi privatnu hitnu pomoć u Meksiko Sitiju, neprestano u borbi za pacijente sa ostalim službama hitne pomoći.
Dok pokušavaju da zarade za život u ovom nemilosrdnom poslu, bore se da njihove finansijske potrebe ne ugroze ljude kojima pomažu.
Rigorozna kazna inače korumpirane policije tera porodicu da pokuša da legalizuje svoju praksu. Reditelj Luk Lorencen, koji je ujedno i snimatelj i montažer ovog napetog dokumentarnog filma bavi se ljudskom dimenzijom etički kompromitovanog posla porodice Očoa i istražuje goruća pitanja funkcionisanja zdravstvenog sistema, propuste vlade i kompleksnost lične odgovornosti.
“Selfi” je jedinstvena rekonstrukcija događaja koji su doveli do ubistva 16-godišnjeg Davida Bifolka, koga je 2014. godine ubio karabinjer u napuljskoj četvrti Trajano.
U pokušaju da istraži i razume okolnosti koje su dovele do Davidove smrti reditelj Agostino Ferente pronalazi dvojicu Davidovih prijatelja Pjetra i Alesandra i moli ih uz pomoć mobilnih telefona u formi selfija ispričaju priču o njihovom prijateljstvu.
Rezultat je vizuelno impresivan film o odrastanju i pubertetu, o tome kako je kada poreklo određuje budućnost, o nasilju države, gnevu i bolu zbog gubitka u dominantno muškom svetu gde je najvažnije biti jak.
U okviru selekcije 14+ biće prikazano i devet kratkih filmova mladih autorki i autora polaznika programa Slobodna zona Junior i njihovih vršnjakinja i vršnjaka iz Prizrena.
To će ujedno biti prilika da svoje prve filmove predstave publici iz srednjih škola iz Beograda i okoline.
O nagradama će na festivalu Slobodna Zona pored međunarodnog, regionalnog i srednjoškolskog žirija kao i u prethodnih 14 godina odlučivati i publika glasanjem tokom svih pet festivalskih dana za filmove iz svih selekcija. Izbor je veliki, a konkurencija jaka.
Metal/pank bend Mortal kombat održaće koncert 2. novembra u Hali 6 na Novosadskom sajmu. Pre njih nastupiće bendovi 5 minuta slave i Hadži prodane duše.
Kako se koncert bliži članovi Mortal Kombata ne kriju da jedva čekaju novi susret sa novosadskom publikom: – Nakon dva rasprodata koncerta u klubu The Quarter odvažili smo se da pređemo u veći prostor tako da je ovo veliki izazov za nas kao bend i nestrpljivi smo da izađemo na binu i napravimo još jedan nezaboravan koncert u Novom Sadu.
Hadži prodane duše/ Photo: AleX
5 minuta slave (Beer Fest)/ Photo: AleX
Satnica koncerta: 20:00 – Otvaranje vrata 20:50 – 5 minuta slave 21:45 – Hadži prodane duše 22:45 – Mortal Kombat
Mortal Kombat je metal/pank bend iz Beograda, oformljen 2009. godine. Prepoznatljivi su po tvrdom zvuku i provokativnim tekstovima koji na satiričan način opisuju njihovo viđenje modernog društva i okruženja u kome živimo.
Za deset godina postojanja objavili su četiri studijska i jedan live album. Trenutno promovišu četvrto izdanje “Decenija” (Hardwired).
Ulaznice po ceni od 600 dinara (pretprodaja) možete da nabavite u Shamrock baru i na prodajnim messtima Ticket Visiion. Na dan koncerta koštaće 900 dinara.
Neki idu redovno na transfuziju krvi (što je mit koji kruži o Kitu Ričardsu). Neki ubrizgavaju filere. Neki idu na liposukciju pazuha. Neki na tretmane zmijskim otrovom. Neki na kosu stavljaju bikovu spermu. Bilo da se trude da izgledaju mladoliko uz silne metode pomlađivanja, bilo da ama baš ništa ne rade po tom pitanju – uvek će nam biti zanimljivo da uporedimo novije fotografije muzičara s onim fotografijama iz njihove mladosti.
Zbog toga se umetnik Ard Gelink poigrao s fotografijama muzičara, kao i drugih poznatih umetnika. Pomoću photoshopa, stopio je novije fotografije poznatih muzičara s onim fotografijama iz njihove mladosti. I to je uradio besprekorno.
Režiser Kventin Tarantino je rekao da će u karijeri snimiti samo deset filmova i da će onda otići u penziju. Iako je tih famoznih 10 već snimio, činjenica je da se “Kill Bill” računa kao jedan, a to znači da je jednom od najboljih reditelja današnjice preostao još samo jedan film.
Iako je vrlo verovatno da će se Tarantino na kraju odlučiti na nešto novo i potpuno neočekivano, mnogi su na osnovu njegovih brojnih intervjua sklopili listu potencijalnih projekata.
Killer Crow
Jedan od projekata koji je započeo i u jednom trenutku napustio bila je priča koja je nastala tokom pisanja scenarija za “Inglourious Basterds”, a pratila bi Alda Rejna (Bred Pit) i odred crnih vojnika koji se pokušavaju osvetiti belim narednicima koji su ih maltretirali u vojsci. Tarantino je priznao da bi scenario trebalo ozbiljno doterati ako odluči da snima.
Double V Vega
Prikvel “Petparačkih priča”oduvek je bio ideja s kojom se Tarantino poigravao, a ovog puta radilo bi se o braći Vega, Vinsentu i Viku. Inače, Vinsenta Vegu glumio je Džon Travolta u “Petparačkim pričama”, a Vika Majkl Medsen u “Reservoir Dogs”. Priča bi pratila njihove avanture u Amsterdamu gde vode klub koji pripada Marselusu Valasu.
Bio bi to savršen kraj karijere, ali postoji jedan problem. Oba glumca su prestara za uloge koje su ih proslavile, a reditelj bi trebalo da pronađe podjednako kvalitetne i harizmatične mlade zamene.
Kill Bill Vol. 3
Priča o Mladi za Tarantina nikada nije bila završena i već godinama priča o tome da je nastavak “Kill Bill” projekat o kojem razmišlja. Radnja bi se vrtela oko Beatriks Kido (Uma Turman) i ćerke Vernite Grin (Vivika A. Foks) koju je ubila u njenoj kući i na neki način najavila moguću osvetu nakon što je prepuna krvi njene majke rekla devojčici da je, u slučaju da poželi osvetu, uvek može potražiti.
– Uma i ja smo o ovome nedavno pričali i, iskreno, ozbiljno sam razmišljao o tome. Ako bilo koji moj film izađe iz nekog mog postojećeg filma, to će biti treći Kill Bill – rekao je Tarantino za MTV.
Nakon što su videli scenu na ranču Span u “Bilo jednom u Holivudu”, mnogi su zaključili da bi Tarantino mogao da snimi odličan horor, a to je, osim uloge u “Od sumraka do svitanja, “Death Proof” i reference na “The Thing” u “Hateful Eight”, žanr s kojim se reditelj nikada nije ozbiljnije zabavio. Tarantino je i sam rekao da bi horor mogao biti njegov sledeći projekat:
– Ako smislim dovoljno stravičnu horor priču, to će biti moj deseti film. Obožavam horore. Voleo bih da snimim horor.
Potencijalni horor mogao bi biti rimejk filma Lucija Fulcija “The Psychic”. Klasik iz 1977. mogao bi biti taj horor jer u jednom intervjuu je izjavio:
– Ako neko otkupi prava za film, neću ga snimiti. Ako je suđeno da se desi, desiće se.
Star Trek
Scenario za potpuno drugačiji “Star Trek” već postoji, a napisao ga je Mark L. Smit (The Revenant). Tarantino je priznao da će se pozabaviti scenarijem jednom kad završi promociju svog poslednjeg filma i tada će odlučiti hoće li svemirska avantura biti njegov poslednji film. Mnogi nagađaju da bi ga Tarantino mogao režirati, ali ne kao svoj poslednji film, već kao nešto sa strane jer u ovih deset ubrajaju se samo njegovi originali. Ipak, čini se da to ne bi bio slučaj.
– Ako bih pristao na Star Trek, posvetio bih se tome. Bio bi to moj poslednji film i ne bih to samo odrađivao. Ne znam hoću li to uraditi, ali moglo bi da se dogodi – rekao je.
U čast Leonardu Koenu, kanadskom pevaču, tekstopiscu i pesniku litvanskih korena, u glavnom gradu Litvanije, Viljnusu, otkrivena je bronzana statua.
Leonard Koen/Photo: facebook
Skulpturu u prirodnoj veličini otkrio je gradonačelnik Remigijus Simasius koji je svojevremeno lično pozvao Koena da poseti zemlju svojih predaka, ali je muzičar umro ne posetivši domovinu svoga dede.
Koenova majka, ćerka litvanskog rabina, rođena je 1905. u drugom po veličini gradu u Litvaniji – Kaunasu. Porodica je emigrirala u Kanadu 1927, a Leonard se rodio u Montrealu 1934. godine.
Bronzani kip, koji je izradio litvanski skulptor, finansiran je privatnim sredstvima.
Privremeno je postavljen u dvorište jednog restorana, ali gradske vlasti obećale su da će pronaći drugo, trajno mesto za skulpturu.
Prvaci beogradske garaže, bend Stuttgart Online nastupiće prvi put u beogradskom Knap Clubu u petak, 1. novembra.
Popularni Štutgarti su nedavno objavili novi singl “Ako se ikada zapitaš”, a nastup u Knapu će biti promocija istog.
Bend je osnovan 2006. godine i do sada je objavio tri albuma: “Radost svakom domaćinstvu”, “Prava stvar” i “Štutgart na vezi”.
Trojac u sastavu Bojan Slačala, Marko Barišić i Demir Ahmetović euforično najavljuje ovaj koncert: – Drago nam je što ćemo nastupiti u Knapu po prvi put. Prašićemo dva sata najveće hitove grupe i mislimo da će ovo biti poslastica za sve ljubitelje prljavog garažnog rokenrola. Dragi prijatelji, dobrodošli!
Cena ulaznice u pretprodaji iznosi 500 dinara (Yugovinyl, Cetinjska 15), a na dan koncerta koštaće 700 dinara.
Neozbiljni pesimisti objavili su danas album pod nazivom “Pametovanje iz provincije” čijih 11 pesama govore o gorkim i teškim temama koje nas okružuju, a sve je zapakovano u njihovu prepoznatljivu veselu i poletnu muziku. Album je objavila promoterska kuća Long Play na CD-u, YouTubeu i digitalnim plaformama.
Frontmen Neozbiljnih pesimista Igor Olujić kaže da se album “Pametovanje iz provincije”, čija je prva koncertna promocija već 7. novembra u Domu kulture u Novom Sadu, bavi našom svakodnevicom kao što su odlazak iz države, korupcija, nepismeni političari, nedostatak institucija, rijaliti programi…
– Vidimo i ukazujemo na te probleme, ali potpuno smo nemoćni da išta promenimo, bar nam se tako čini, i onda imamo utisak da samo tu nešto pametujemo bez konkretnih rezultata. Ako neko iz ovog našeg “Pametovanja” izvuče neke pouke, izgradi neke nove stavove, počne da razmišlja o događajima i ljudima koji nas okružuju, onda “Pametovanje” nije bilo uzaludno – ističe Igor.
Trećem albumu Pesimista prethodilo je nekoliko spotova i singlova: “Kao da nema”, sa somborskim dečijim horom Šareni vokali, “Bežim iz bende” sa Šemsom 69 iz Brkova i “Sudbina”.
– Sve te teme kojima se bavimo uticale su i na nas. Neki od članova svoju egzistencijalna pitanja rešavaju tako što sviraju na prekookeanskim brodovima, tako da je bend morao da pronađe nove članove, što je u malom mestu u kom mi živimo praktično nemoguće. Nekako smo uspeli, pridružili su nam se muzičari iz raznih gradova: Subotica, Novi Sad, Apatin, Sombor i sad imamo dve postave uvek spremni za koncerte i nove izazove – objašnjava Olujić.
Neozbiljni pesimisti/Photo: Bojan Đurišić
Album “Pametovanje iz provincije” producirao je Željko Veljković, a snimio Aleksandar Vaci-Šaca u studiju SHAZZ u Somboru.
Učestvovali su pevač Igor Olujić, bubnjar Davor Demonja, klavijaturista i harmonikaš Damir Demonja, violinista i trubač Igor Martinko, sa akustičnom gitarom Boris Mišić i Saša Popović (iz Sombora), basista Srđan Vinkov, gitarista Zoltan Katona, saksofonisti Peđa Maćuš i Dragoslav Mitrović, Robert Badai ritam gitara u “Il’ si oni il’ si mi”, kao i gosti Nikola Selak Daba i Aleksandar Ignjatov.
– Ko je slušao naše ranije albume, ”Neka bude što biti ne može” (2010) i “Omladinci kud’ ste pošli” (2012), može da zaključi da je to to, ali opet drugačije. Mislim da su tekstovi na ovom albumu ti koji prave razliku, konkretniji su direktniji i realnije opisuju naše okruženje. Značajan pomak je urađen i u produkcijskom smislu gitare su jače i distorzije prisutnije nego do sad – zaključuje Olujić.
