Nekoliko nedelja otkako je novi album grupe Hund “Kad si ubeđen da (ni)si sam” izašao u prodaju i izazvao veliko interesovanje medija i publike, bend iz Aranđelovca će fanove obradovati live nastupom, uz obećanje da će publici i medijima prirediti veče puno dobrog zvuka i jake energije.
Promociju albuma, u klubu Problem u subotu, 16. novembra, uveličaće i gosti čija imena nam nagoveštavaju pravi punk rock spektakl.
Specijalno za tu priliku dolaze grčki majstori punck rocka, grupe Bat Signal i Warning, kao i dva domaća benda Po kratkom postupku i Young Husbands koji će svojom svirkom ovu promociju učiniti pravim malim festivalom.
Subotnje veče biće, dakle, rezervisano za najbolji punk-rock u gradu.
Mađarski alternativni bluz bend Shakin održao je prošlog vikenda koncert u Svilajncu. Lokalna podrška bio im je Sefrango OMB.
Nastup je bio u Caffe Clubu KS u organizaciji udruženja građana Rođen Negde Dole u okviru projekta “Za korak bliže”.
Ovo je jubilarni 20. koncert koji je udruženje Rođen negde Dole organizovalo u poslednje četiri godine pod pokroviteljstvom Opštine Svilajnac. Na ovim koncertima do sada su nastupali muzičari iz 17 država sa četiri kontinenta.
Sefrango OMB/ Photo: Promo
Čast da otvori svirku pripalo je domaćinu – Goranu Stojanoviću (Sefrango OMB), a ovo mu je bio treći nastup.
Ovoga puta matricu je zamenio pravim bas bubnjem i kontra činelom tako da je svoj tridesetominutni bluz performans podigao na jedan viši nivo prijatno iznenadivši prisutne u klubu KS.
Goran je navežban, tehnički doteran i odlično barata svim instrumentima. Svira garažni bluz i izvodi svoje autorske pesme uglavnom na engleskom jeziku. Nastup je završio numerom na francuskom, čime je izazvao ovacije svojih sugrađana.
Veronika Vilango/ Photo: Promo
Odma posle Gorana na binu su izašli gosti iz Budimpešte – bend Shakin koji predvodi sjajna pevačica i trubačica Veronika Vilango. Pored Veronike u bendu su i bubnjar Zsolt Ferenczi i gitarista Daniel Balogh.
Shakin je oformljen 2015. godine i do sada je objavio dve EP-a. Pesme su na engleskom jeziku, a članovi benda kažu da inspiraciju nalaze u muzici White Stripesa.
Njihova kombinacija panka, bluza i indi muzike dopala se prisutnima. Očekivano, Veronoka je glasom, stasom i stilom sviranja trube osvojila muški deo publike.
Svirali su numere sa predstojećeg, prvog studijskog albuma, a na koncertu je bilo 50 ljudi koji su energičnim ovacijama pratili nastup.
Posle sat vremena svirke i dva bisa Shakin je završio svoj prvi nastup u Svilajncu.
Nemanja Kojić, poznatiji kao Hornsman Coyote važi za najaktivnijih studijskih muzičara iz naše zemlje. Ovaj beogradski reggae/rock muzičar, frontmen legendarnog Eyesburna i jedan od najpriznatijih svetskih reggae trombonista, uskoro objavljuje svoj petnaesti solo album.
Naime, pomenuti album nosi naziv “Breathing Fyah”. Ovo izdanje sadrži šest pesama, kao i šest dub mikseva koji su snimljeni u Earth Works studiju (Amsterdam). Album krasi analogna produkcija, po kojoj je Earth Works poznat i zbog koje su sa razlogom postali jedan od vodećih studija ovog muzičkog žanra u Evropi.
Muzičari koji su svirali na albumu su veterani holandske, engleske, srpske i francuske reggae scene – Hornsman Coyote (SRB), Bunnington judah (UK), Ras P (NL), Ben King (UK), Art-Man (FR), King Kooper (NL), UJ Maruanaya ( NL), Đurđica Gajić (SRB), Natalija Gajic (SRB), Bobo Lekic (SRB), Monci Dog
Svi pomenuti muzičari čine RAW Rhythm Section, The Signal One Band, The High Notes i Roots Unity.
Miks ovog albuma potpisuje reggae producent Jah Rej (Jah works UK).
Kako saznajemo iz Hornsman Coyote tabora, prvi singl za numeru “Feel The Land” će biti objavljen 17. novembra putem zvaničnog Youtube kanala benda. Ova pesma je realizovana u saradnji sa bendom The High Notes, dok je spot sniman na Jamajci, Malti i u Srbiji. Autor ovog spota je Đurđica Gajić.
Do tada, polgedajte sjajnu saradnju – Sam Gilly & Hornsman Coyote – Ramble (A Tribute to Rico Rodriguez):
Sarajevski alternativni bend Činčila objavio je drugi studijski album pod nazivom “Bez oblika”, za izdavačku kuću Lampshade Media iz Beograda.
Album “Bez oblika” se pretežno bavi tematikom koja je životno aktuelna za mlade danas, ali i za sve one generacije koje “robuju” usled društvenih kretanja prouzrokovanih surovim tranzicijskim procesima ka globalnom kapitalističkom režimu, u kojem konzumerizam diktira vrednosti i uspostavlja sistem u kojem je svaki vid individiualnosti suvišan, gde na kraju i sama umetnost opstaje samo kao – roba.
– Tekstovi na albumu tematski predstavljaju autorsko viđenje doživljaja mladih ljudi u odnosu na njihovu perspektivu, te preispitivanje sebe i okruženja u kojem se nalaze, stila života koji izgleda da je neminovan i nametnut. Pozicija mladih u današnjem društvu je komplikovana i u sistemu ne obećava toliko pozitivnu budućnost, što ima i jak utjecaj na emotivno stanje današnjeg mladog čoveka – kažu članovi Činčile.
Činčila/ Photo: Zlata Hodžić
Frontmen benda Vanja Solaković kaže da je album “Bez oblika” prvenstveno za one što “vide, čuju i misle”. To se očigledno odnosi na progresivnu manjinu, koja je prema njegovom mišljenju i globalno jedina nada da se stvari okrenu ka pozitivnijem, te smatra da se treba što više i naročito kroz umetničko delovanje, održavati progresivnost koju pruža omladina.
Činčila je u sklopu ovog albuma najavila i brojne promotivne koncerte širom regiona.
Mix i mastering albuma je radio Haris Saračević, a audio inžinjer je bio Kemal Sulejmanović.
Album “Bez oblika” je dostupan na svim online servisima, kao i u fizičkom izdanju koje se može nabaviti direktnom narudžbom putem Facebook stranice benda.
Film “Tusta”, reditelja Andreja Korovljeva, čija se srpska premijera odigrala na ovogodišnjem izdanju Slobodne Zone jedan je od filmova koji su izazvali najveću pažnju publike na festivalu.
Zbog velikog interesovanja u okviru programa “Slobodna Zona na bis” biće ponovo prikazan u DKC Beograda, u sredu, 13. novembra od 19:00 časova.
Photo: Promo
U filmu, reditelj nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule.
Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj.
Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.
Ulaznice za projekcije “na bis” u prodaji su na blagajni Dvorani Kulturnog centra Beograda po ceni od 300 dinara.
Bjesovi/Photo: Tijana Milojević / Metropolis Music
Grupa Bjesovi, jedna od najznačajnijih na srpskoj alternativnoj sceni devedesetih, koja je posle trogodišnje pauze 2000. obnovila rad u izmenjenoj postavi, promovisala je u Muzičkoj kući Metropolis u Beogradu vinilno reizdanje trećeg albuma “Sve što vidim i sve što znam” (1997).
Uz frontmena Zorana Marinkovića, okupljenima se obratio i Goran Marić, svojevremeno druga polovina pevačkog dueta, Miroljub Krsmanović, direktor Metropolis rekordsa, novinari Vlada Janković Džet, Olga Kepčija, dizajner omota David Vartabedijan… Podršku su pružili brojni rokeri – članovi Goblina, KKN, Dža ili bu, Gile iz Električnog orgazma…
Bjesovi/Photo: Tijana Milojević / Metropolis Music
Metropolis je, povodom dve decenije od izdanja, u decembru 2017. ponovo objavio album na disku, u postprodukciji Olivera Jovanovića, a sada su se i na ploči, u produkciji Ivana Kljajića, pojavili biseri autorskog tandema Marinković-Marić, poput “Kad mi stane dah”, “Probudi me”, “Dar”… Kad je objavljen, album nije naišao na očekivan prijem, ali je vreme donelo potvrdu njegovog kvaliteta i značaja.
– To je konceptualna priča o religioznoj inicijaciji, o vremenu koje prethodi tom činu, i o neposrednim danima posle toga – opisuje Marinković. – Album je, na kraju, ipak ostao rokenrol, nije religiozni pamflet. U to doba smo se i raspali, jer smo verovali da je rokenrol stvar koja nije draga Bogu. Čak smo i učestvovali na nekim tribinama gde smo pljuvali po roku.
– Svi smo rasli uz ploče, ta toplina u njihovom zvuku zaista postoji – priča Goran Marić. – Skoro sam bio kod prijatelja koji mi je pustio na dobrom gramofonu i zvučnicima treći album Led Zeppelinakoji nisam dugo čuo, ali mi je tom prilikom zazvučao bolje nego ikad.
Marinković je najavio da Bjesovi rade na novim pesmama, pa za pola godine može da se očekuje i njihov novi album.
[infobox title=’Novi Goblini stižu 4. decembra’]
Goblini/ Photo: AleX
Promocija Bjesova bila je zgodna prilika da se najavi, takođe pod etiketom Metropolisa, novi album Goblina koji izlazi 4. decembra, kao i reizdanje “Istinitih priča”, povodom 25 godina od originalnog objavljivanja. Oba izdanja će biti objavljena i na vinilu. Goblini se, na taj način, vraćaju izdavaču s kojim su, devedesetih, doživeli najveće uspehe.[/infobox]
Od trenutka u kojem je (sa Srđanom Sacherom) osnovao Haustor i kad su se početkom 80-ih pojavili na sceni, pa do danas, Darko Rundek zadržao je svoj autorski izraz i veliko poštovanje kolega, kritičara i publike.
S Haustorom je objavio četiri studijska albuma, ali i sa kasnijim umetničkim delovanjem, od Rundek Cargo trija do autorskog rada vezanog uz pozorište, radio, televiziju i film i mnogih drugih, ostavio neizbrisiv trag u istoriji rok kulture na ovim prostorima.
Godinama punite dvorane, a da pritom ne igrate na kartu nostalgije, što dokazuje i velik broj mladih u publici. Kako to objašnjavate? – To objašnjavam time da je svaki novi album aktualni nastavak priče te uz novu muziku i pesme donosi reinterpretaciju poznatih pesama, a koje nove generacije publike ponovo otkrivaju.
Može li publika još da vas iznenadi s obzirom na to da nastupate skoro čitav život? – Mene zapravo iznenađuje to da u ovom rastresenom načinu života publika koju srećem na koncertima zadržava nesmanjenu otvorenost i pažnju koja me inspiriše.
Koji su vaši rituali prije izlaska na pozornicu? – Volim da sednem sam i u miru neko vreme, popijem viski, a onda se izgrlim s bendom i krenem.
U kakvim prostorima najviše volite da nastupate? – U manjim amfiteatrima koji dobro zvuče.
Darko Rundek/ Photo: Demofest
Da li vam je lakše da radite muziku za pozorište/film ili za regularne albume? – Za pozorište ili film.
Kad se osvrnete na gotovo tri decenije na sceni, kako vam ona danas izgleda i gdje se smeštate? – Izgleda mi da polako dolazi do smene generacija u mainstreamu, ali istovremeno ima mnogo više nego ranije žanrovski vrlo raznorodnih, a kvalitetnih i generacijski prožetih projekata, tako da se može reći da su plodna vremena za muziku.
Uhvati li vas ikad žal za zlatnim vremenima novog talasa? – Ne.
Poznato je to da ste društveno odgovorni i da promovišete projekte koji podižu svest građana o različitim temama. U poslednje vrijeme pisalo se o vašim brojnim ekološkim aktivnostima. Što je uticalo na vas da osvestite taj ekološki moment? – Činjenica da ljudi svojom aktivnošću kakva je sada istrebljuju druge vrste, drastično im smanjujući životni prostor, utičući na promenu klime, kiseljenje okeana, zatrpavajući ih smećem itd., ne bi smela nikog iole svesnog da ostavi ravnodušnim. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što nas, ako pod nekom vrstom opsadnog stanja ne promenimo način života, čeka neizbježan kolaps sistema – glad, migracije, sukobi i haos. Dramatično je to što je ovde prosečan čovek o tome slabo informisan i ravnodušan. Za razliku od prosečnog Engleza, Francuza ili Nemca. Zato, iako nisam sklon društvenom aktivizmu, moram po zovu savesti da pokušamo da doprinesemo svesti o problemima ovde i sada.
Beograd je bio spreman da na pravi način dočeka giganta svetske pop-rock scene. Verovatno najuspešnijeg i najpopularnijeg u toj branši. Jer, gospodin Brajan Adams je čovek koji ima iza sebe čak četrnaest albuma, milione prodatih ploča i CD-ova, hiljade koncerata i muzičko nasleđe koje bezuslovno daruje čovečanstvu.
Pre nego što će se pojaviti na bini Štark Arene glas Brajana Adamsa obraća se publici i saopštiva da će njegova kompanija DHL za svaku kupljenu kartu zasaditi ni manje ni više nego jedno drvo! Na taj način se zahvalio publici koja je neposredno doprinela očuvanju životne sredine.
Štark Arena (koncert Brajana Adamsa)/ Photo: AleX
Time je pokazao svoju svestranost i angažovanje u ekološkom aktivizmu, dajući nam primer kako treba iskoristiti popularnost i to u najuzvišenijem mogućem smislu. Za one koji žele da znaju više, treba reći da se Brajan Adams pored muzike, humanitarnog rada i aktivizma uspešno bavi i fotografijom. Njegove fotografije dostupne su na internetu.
Adams koncert otpočinje gotovo bez tradicionalnog svakidašnjeg kašnjenja, pesmom “Somebody” sa svog drugog albuma “Reckless” iz 1984. Harizmom i prodornim glasom od samog početka pokazuje svoju veličinu ali profesionalni rad koji stoji kao potpora njegovom uspehu i vrhunskom profesionalizmu.
Sledi pesma “Can’t Stop This Thing We Started” zatim “Let’s Make Night to Remember”, pa prvi veliki hit “Run To You”, zatim “Heaven”… jedna za drugom vezivale su se pesme koncipirane tako da daju svojevrsnu priču na još jedan način iskažu idejnu poruku iza od ovog pazljivo isplaniranog koncepta.
Kako je koncert odmicao publika je bivala sve raspevanija i razigranija naročito kada su se svirali hitovi poput “Have You Ever Really Loved a Woman” i čuvene “I Do it For You” potom i možda najpopularnija “Please Forgive Me”.
Pesme koje se ubrajaju među najveće svetske balade, a potom “Sumer of a ’69”, (ispraćena kreativnom vizuelnom pozadinom na video bimu rečima pesme ispisanim na delovima tela i koži).
Set lista
Sa novog albuma beogradskoj publici (sačinjenoj i od ljudi sa prostora Balkana ali i dosta šire) predstavljene su pesme “Shine Light”, po kojoj album nosi naziv, i pred kraj obrada stare irske folk pesme “Whiskey in the Jar”, kao i nekoliki drugih koje je Brajan svirao sa akustičnom gitarom u solo aražmanu što je bilo više nego dovoljno da se publici prenese suština emocije, jer se njegova harizma osećala u vazduhu.
Štark Arena (koncert Brajana Adamsa)/ Photo: AleX
Greh bi, naravno, bilo ne pomenuti sjajan bend koji je postojano stao iza frontmena. Solo gitarista i bekvokalista Kit Skot, Brajanov dugogodišnji saradnik, sa velikim entuzijazmom, znanjem i iskusustvom u svom stilu upotpunjava zvuk i nastup, pružajući publici celokupnost dpživljaja koji će svi dugo pamtiti.
Drugi verni član benda Brajana Adamsa originalnog naziva (The Dudes of Leisure), bubnjar Miki Kjuri kao i Kit i Brajan takođe je saradjivao sa velikim imenima u svetu muzike kao što su Tina Tarner, Šer, Alis Kuper, Dejvid Bouvi, Tom Vejts… što o njemu govori više nego dovoljno. Klavijaturista i vokalista Geri Brejt svira sa Brajanom od 2004, kada su objavil album “Room Service”, dok se američki basista Solomon Voker pridružio bendu od 2017, ali kao da je oduvek tu.
Fascinantno je koliko ovi ljudi odolevaju godinama ulažući energiju i trud, a opet u kakvoj formi i sa kakvom lakoćom uspevaju da realizuju ovakav spektakl… Jednom od pesama pod nazivom “18 Till I Die” Brajan je simbolično ali jasno svima stavio do znanja da ne planira da uskoro prestane i da će se ovim baviti još dugo, i shodno tome poručio je publici: “Don’t Ever Give Up on Your Dreams”.
Neobični hor Norvežana, ljubitelja roka i panka, Svartlamon Hardkor, snimio je sjajnu obradu numere “U svetu postoji jedno carstvo”, veliki hit Branka Kockice. Nisu, naravno, propustili ni “ta-ta-ta-tira”.
Ovaj hor je i ranije obrađivao pesme sa našeg podneblja, kao što su “Zakleo se bumbar”, “Po šumama i gorama”, a u ovakve poduhvate se upuštaju uglavnom u saradnji sa Jovanom Pavlovićem, srpskim muzičarem koji živi i radi u Norveškoj.
Hor je nastao iz protesta protiv odluke gradske vlasti u Trondhajmu da sruši deo grada u kome većina njih živi. Članovi hora su muškarci različitih zanimanja, od fabričkih radnika, preko zubara, nastavnika, IT stručnjaka, do advokata. Ali svi su, kažu, zakleti pankeri i rokeri.
Norvežani su već gostovali u Beogradu i Gornjem Milanovcu zahvaljujući udruženju “Tutti Srbija” koje predvodi muzičar Jovan Pavlović. Ova norveška nevladina organizacija ima za cilj da se muzičkim seminarima i koncertima, na kojima nastupaju izvođači iz celog sveta, stvori osnova za dugotrajnu i stabilnu saradnju muzičara.
Noel i Liam Galage, Manchester City/Photo: Youtube
Da najvažnija sporedna stvar na svetu ne zaobilazi ni bendove i muzičare pokazuju njihovi česti komentari o tome za koji fudbalski klub navijaju.
Kako je ekspanzija panka i navijanja u Engleskoj dostigla vrhunac skoro u isto vreme, krajem sedamdesetih, tako je gotovo svaki bend imao svoje fudbalske favorite. Mada, to nije zaobišlo ni ranije, a ni kasnije rok velikane. Na primer poznato je koliko braća Galager ne podnose jedan drugog, ali ljubav prema Mančester sitiju je tu od malih nogu.
Rod Stjuart, Celtic/Photo: Youtube
Isto tako Roda Stjuarta možemo često videti u zelenom odelu i čarapama kako prati Seltik iz Glazgova. Džoni Roten, s druge strane, obožava Arsenal. Zanimljivo je da su “Two tone” bendovi baš debelo u ovoj fudbalskoj priči. Sags, pevač Madnessa je gotovo zaluđenik za Čelsijem pa ovaj bend uvek možete čuti na uvodima za utakmice sa stadionskog razglasa. Baster, pevač Bad Mannersa, dok je držao hotel za ljude sa viškom kilograma u Margateu podržavao je ovaj non-league klub pa je ime benda bilo ispisano na dresovima kluba. U poslednje vreme isti klub podržavaju The Libertines, pa je sada njihovo ime na dresu. Istu stvar uradili su rokeri Squeeze takođe sa non league timom Lewes FC. Takvi su primjeri i benda Wet Wet Wet koji su sponzorisali Clydebank FC, kao i pank veterani iz Nemačke Die Toten Hosen koji su bili sponzori svoje Fortune Dizeldorf.
Fat Boy Slim, Brighton Hove and Albion /Photo: Pintersest
Možda najpoznatija fudbalsko rokerska veza jeste ona Fat Boy Slima sa Brighton Hove and Albionom, kao i ona Eltona Džona sa Watfordom gde je popularni pevač čak bio predsednik kluba.
Širom Evrope bendovi podržavaju lokalne i nacionane klubove. Oi! pioniri Cockney Rejects imaju neraskidivu vezu sa West Ham unitedom, čak su autori i pank himne kluba “I’m forever blowing bubbles” sa kojom su bili i na Top of the Pops. Svirali su na zatvaranju starog stadiona Boleyn ground 2016. godine, a tokom karijere su imali često prekide koncerata zbog navijačkog rivaliteta. Međutim, proslavili su West Ham i njihovu navijačku Firmu širom sveta.
Podatak da je osnivač i basista Iron Maidena ne samo fan, već i bivši igrač ovog kluba, svima je poznata. Nemački hevi metalci Heaven Shall Burn pomažu svoj FC Carl Zeiss Jena, a Velšani Super Furry Animals naravno – Cardiff City.
U knjizi Marka Blejka o grupi Queen stoji da su “We Are The Champions” i “We Will Rock You” nastale pod jakim uticajem stadionskih pesama što je u najmanju ruku prepoznatljivo. Identifikacija i inspiracija fudbalskim klubovima izgleda da će se nastaviti i u budućnosti, pa danas imamo bendove koji gotovo pripadaju “žanru” football chants. Upravo je objavljeno je da je Coventry FC svoju treću garnituru dresova obogatio motivima “Two tone” pokreta čiji su osnivači The Specials, bend iz ovog grada.
