Beogradski all star trio Remedy objavio je dugoočekivani prvi album “Ethiopian Mountains” za izdavačku kuću Ammonite Records.
Ekipu benda čine muzičari sa dugogodišnjim scenskim i sviračkim iskustvom, idejni tvorac je Nemanja Kojić Kojot, a muzika grupe je mešavina roka, stonera i post hardcore zvuka.
Remey, cover/ Photo: Promo
Kojot je napisao 11 pesama za koje je tražio posebnu ekipu koja će to moći da iznese. Izbor je pao na bubnjara Igora Škoru i basistu Ivana Petrovića, njegove stare prijatelje i saradnike.
Rezultat je album “Ethiopian Mountains” na kojem je ekipa postavila nove aranžersko izvođačke standarde.
Album se može naći na svim digitalnim platformama, a do kraja februara očekuje se izdanje i na vinilu.
Beogradski ska/pank bend Samostalni referenti obeležiće 24 godine postojanja rođendanskim koncertima u Novom Sadu 7. februara u klubu Dom B-612 i u Beogradu 8. februara u klubu Elektropionir.
Od 1996. godine, kada su se okupili, njihove energične svirke pokreću publiku na đuskanje uz autentičnu, plesnu mešavinu ska i pank muzike, sa izraženim duvačkim deonicama trube, trombona i saksofona, pojačanim violinom.
Njihova karijera je interesantna i neobična i uprkos svemu veoma uspešna. Referenti su prvi put svoje pesme snimili u demo obliku još davne 1999.godine.
Iako su se dopali čelnicima jedne od tada većih izdavačkih kuća, album nije objavljen jer su tekstovi bili previše “opasni” i oštri.
Naravno, Referenti su ovo odbijanje prihvatili kao kompliment a ne kao upozorenje. Nisu se podvrgli samocenzuri i postali samo “jedni od”, naprotiv, nastavili su da rade po svom i da objavljuju pesme i spotove.
Godine 2011. objavili su svoj prvi studijski album pod nazivom “The GreaTESTIS Hits”.
Referenti važe za jedan od najdugovečnijih ska/pank bendova u Srbiji i u regionu i za 24 godine postojanja imali su na stotine uspešnih solo nastupa ali i učešća na brojnim festivalima.
Samostalni referenti/ Photo: Aleksandar Zec
Rođendanski koncerti Samostalnih referenata postali su tradicija koju fanovi ovog zvuka ne propuštaju.
Ove godine, bend će da obeleži 24 godine postojanja koncertima u Novom Sadu u klubu Dom B-612 i u klubu Elektropionir u Beogradu.
– 24 godine onanije na bini, samostalni matorci, postali su fini. Samo lepe teme provlače kroz pesme, rođendanski cert propustiti se ne sme. K’o što tradicija nalaže biće tu i gosti, set lista samo hitovi da razmrdate kosti. Išijas, lumbago, u kolenu voda, karte su u prodaji dok se ne rasproda – najavljuju Referenti, u svom stilu, predstojeće rođendanske svirke.
Ulaznice za koncert u Novom Sadu dostupne su po pretprodajnoj ceni od 400 dinara u Mungos CD shopu. Na veče koncerta, na ulazu u klub koštaće 600 dinara.
Ulaznice za koncert u Beogradu mogu da se kupe po pretprodajnoj ceni od 500 dinara u kafeu Šikarica. Na ulazu u klub, na veče koncerta, koštaće 700 dinara.
Proizvođači automobila su, kao i svake godine, iskoristili veoma gledani SuperBowl da prikažu ekskluzivne reklame za svoje modele.
Finale američke NFL lige, poznatije kao SuperBowl, događaj je koji svake godine pred TV ekrane dovede rekordan broj ljudi. Ovako visoku gledanost mnoge kompanije žele da iskoriste kako bi privukle potencijalne kupce. Među njima su i proizvođači automobila koji specijalno za ovaj događaj pripremaju ekskluzivne reklame.
Ovogodišnji SuperBowl pao je na 2. februar – takozvani “Dan mrmota”, kada se u Goblers Nobu u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji tradicionalno okupi ogroman broj ljudi koji iščekuju da mrmot Fil izađe iz svoje jazbine i prognozira da li će biti još zime ili stiže proleće.
Jeep je zato angažovao Bila Mareja, da u reklami za kamionet Gladiator reprizira ulogu TV reportera Fila Konorsa iz filmskog klasika “Dan mrmota” (1993.).
Mareju se pridružilo još nekoliko kolega koji su glumili u originalnom filmu, a replicirane su i legendarne scene iz ove komedije, uključujući i onu kada frustrirani Konors, koji je osuđen da mu se iznova ponavlja jedan te isti dan (Dan mrmota – 2. februar), kidnapuje lokalnu maskotu – mrmota Fila:
Jedan od najpopularnijih srpskih bendova održao sjajne koncerte u Malmeu i Oslu.
Oko 400 posetilaca u Malmeu i stotinak više u Oslu je, nošeno talasima nostalgije, ali i primesama modernog zvuka i budućnosti, uživalo u petak i subotu na prvim koncertima grupe Van Gogh koje je popularni srpski bend održao u Skandinaviji. Zvonimir Đukić Đule i ekipa su radost započete ovogodišnje turneje konačno podelili i sa fanovima sa severa Evrope, koji su doživeli pravu ekstazu uživajući u širokom opusu pesama.
Uglas su se pevale čuvene “Neko te ima noćas” i “Mama”, koje su ucrtale prve strelice na višedecenijskoj mapi puta benda, kao i neprikosnoveni hitovi “Kolo”, “Anđele moj, brate”, “Spisak razloga”, “Brod od papira”…
Reakcija nije bila ništa slabija ni kad su na red došli hitovi sa aktuelnog, nagrađivanog albuma “More bez obala” – “Više te ne volim ko pre”, “Emotivno miniran”, “Ruža i trn”…
– Hvala na vrelom huku, osmesima, zagrljajima i fantastičnom raspoloženju koje ste podelili sa nama sinoć – napisali su članovi benda na Instagramu posle koncerta u Malmeu.
Van Gogh/Photo: facebook@musicvangogh
Po završetku svirke u Oslu, utisci na društvenoj mreži su bili još jači:
– Još jedna luda noć, raspevana publika i pankerski raspoložen bend. To se zove prasak za pamćenje.
Još uvek pod utiskom dve nezaboravne večeri, Zvonimir Đukić Đule je za Novosti napomenuo:
– U Malmeu smo obišli ceo grad i klubove, jer je za to bilo vremena. U Oslu je, sa druge strane, sve bilo knap. Fantastični vremenski uslovi su nas pratili tokom puta. S obzirom na to da smo se prvi put predstavili u Skandinaviji, koncerti su bili na radost naših fanova. Publika svih generacija je bila neverovatno raspoložena i horski je ispratila većinu pesama.
Ne prestaje “Van Gog” da iznenađuje svoje obožavaoce. Još uvek je svež album “More bez obala”, a već se krčka nešto sveže. Đule i ekipa su na Instagramu objavili da se, sa koncertnih pozornica, nakratko vraćaju u studio i da je nova pesma na pomolu.
Nagrade Britanske filmske akademije BAFTA dodeljene su sinoć u Londonu, tačno nedelju dana pre najvećeg događaja u svetu filma – 92. ceremonije Oskar, a pobednik večeri jeste film “1917” Sema Mendeza, koji je osvojio ukupno sedam nagrada od devet za koliko je nominovan, piše telegraf.rs
Ovogodišnji dobiitnik Zlatnog globusa za najbolji film odneo je nagradu za najbolji britanski film, dok je Sem Mendez proglašen za najboljeg reditelja, čime mu je data velika prednost u trci za Oskara. Britanska epska ratna drama odnela je još 4 nagrade – za kinematografiju, dizajn produkcije, vizuelne efekte i zvuk. Kasnije tokom večeri “1917” pobedio je i u glavnoj kategoriji – onoj za najbolji film. Jedino u čemu “1917” nije pobedio su najbolja filmska muzika i šminka i frizura.
Nagradu za najboljeg glumca osvojio je Hoakin Finiks za svoju interperetaciju Džokera u istoimenom filmu. “Džoker” je nagrađen sa još dve BAFTA maske – za originalnu muziku i kasting.
U svom govoru Hoakin Finiks se osvrnuo na najveću kritiku koja je BAFTA upućena ove godine – činjenica da su svi nominovani glumci bili beli.
– Neizmerno sam, s jedne strane, zahvalan za ovu nagradu. Britanska filmska akademija uvek je pružala podršku mojoj karijeri. Ipak, moja osećanja su podeljena, jer mnogo mojih kolega glumaca nema ovu privilegiju, iako je zaslužuje. Mislim da smo poslali vrlo jasnu poruku ljudima drugih rasa da ove nisu dobrodošli. Mislim da je to poruka koju šaljemo ljudima koji su toliko doprineli našem mediju i našoj industriji i od kojih dobijamo toliko dobrih stvari – rekao je on u Rojal Albert holu.
Nagrada za sporednu mušku ulogu data Bredu Pitu (“Bilo jednom… u Holivudu”). Bred Pit zbog “porodičnih obaveza” nije došao u London, te je nagradu umesto njega preuzela Margo Robi. Ona je pročitala njegovu poruku.
– Hej Britanijo, čuo sam da si postala sama, dobrodošla u klub! Želim ti mnogo sreće sa razvodom. Nagradu ću nazvati Hari, jer sam vrlo uzbuđen da ga vratim u SAD – pročitala je Margo Robi Bred Pitovu poruku. Hari se, naravno, odnosilo na princa Harija, što je propraćeno aplauzom, ali i smehom Vilijema i Kejt iz prvog reda.
Rene Zelveger prestigla je irske glumice Soršu Ronan i Džesi Bakli, kao i holivudske zvezde Skarlet Džohanson i Šarliz Teron, te osvojila nagradu za najbolju glumicu. Ona je prošle godine oduševila i publiku i kritičare svojom interpretacijom Džudi Garland u filmu “Džudi”.
– Sorša, Šarliz, Skaret, Džesi, hvala vam što imam čast da delim ovo veče s vama – rekla je ona.
Zlatna maska za najbolju sporednu glumicu data je Lori Dern za film “Priča o braku”. Lora Dern takođe je nominovana za Oskara, a već je za isti film osvojila Zlatni globus. Da li će ga pratiti i Oskar, videćemo iduće nedelje.
Hvaljeni film “Parazit” južnokorejskog reditelja Bonga Džuna Hua osvojio je još jednu nagradu za originalni scenario, a takođe je proglašen i za najbolji film van engleskog govornog područja.
Istovremeno su za prilagođeni scenario zasluge date filmu “Zec Džodžo”.
Za zvezdu u usponu u muškoj kategoriji proglašen je mlađani Majkl Vord, poznat po filmu “Plava priča”.
Za dostignuća u britanskoj kinematografiji su nagrađeni su, pored Mendezovog “1917”, “Deka je bio romantik” za najbolji britanski kratki animirani film, “Učiti kako da voziš skejt u ratnoj zoni (ako si devojčica)” za kratki film iz Britanije, dok je za zasluge britanskom filmu nagrađen Endi Serkis, koga publika verovatno najbolje zna kao čoveka koji je dao glas Golumu u trilogijama “Gospodar prstenova” i “Hobit”, ali i kao cezara u “Planeti majmuna”. Pohvale za dibatantski film britanstkog scenariste/reditelja ili producenta dobio je “Mamac” scenariste i režisera Marka Dženkina i producenata Kajt Bajers i Lin Vejt.
Za najbolji dokemntarac proglašen je film “Za Samu”, koji govorio o sudbini supruge lekara koji radi u Alepu, usred rarzrušene Sirije, dok pokušava da podigne njihovu ćerku Samu.
Španska animirana komedija “Klaus”, objaljena na engleskom jeziku, koja govori o najgorem poštaru na svetu, koga za kaznu pošalju na Severni pol gde upoznaje Deda Mraza, najbolji je crtani film iz 2019. godine, ocenila je Britanska filmska akademija.
Nagradu za najbolju montažu osvojila je američka sportska drama “Le Man ’66: Slavna 24 sata“ .
Najbolji kostimi nošeni su u filmu “Male žene”, dok se u film “One su bombe” (gde su Šarliz Teron i Nikol Kidman promenile lične opise) može pohvaliti najboljom šminkom.
Nagrada za životno delo data je Kejtlin Kenedi, američkoj filmskoj producentkinji.
Holivudska superzvezda i najplaćenija glumica u ovom trenutku Skarlet Johanson imala je na početku večeri dve nominacije – za najbolju sporednu žensku ulogu (“Zec Džodžo”), kao i za najbolju glavnu glumicu (“Bračna priča”).
Dvostruko nominovana bila je Margo Robi (“One su bombe” i “Bilo jednom u Holivudu”), no nijedna od njih nije odnela masku kući. Prestigle su ih Rene Zelveger i Lora Dern.
Pravi fijasko je, ipak, doživeo “Irac” Martina Skorsezea koji je imao 10 nominacija, a nijednu jedinu nagradu. Ni Tarantino nije prošao mnogo bolje – isti dvocifreni broj imalo je i njegovo poslednje delo “Bilo jednom…u Holivudu”, a pad je donekle ublažila nagrada Bredu Pitu.
Svojevrsni gubitnik je i “Džoker”, uprkos tome što je Finiks dominirao u važnoj kategoriji “najbolji glavni glumac”, s obzirom da je nominovan u 11 polja, a osvojio je tri.
Bend TBK kreće u svoju diskografsku avanturu na domaćoj sceni singlom “Idemo do klaba”, za koji su odmah snimili i spot.
Reč je o autorskom rokenrol bendu iz Beograda koji,kako kažu, trenutno živi i stvara u Vojvodini, tačnije u jednom malom gradu na obali Begeja, u kojem pronalaze mir i inspiraciju da završe svoj debi album.
Okupljeni oko iste ideje i toliko različiti u svemu – Srđan, Aleksandar, Nenad i Nikita spajaju nespojivo i razdvajaju spojeno.
– Prateći trendove kreiramo muziku koja tu danas pred vama i koja ostaje zauvek, i tekstove koje su vaša neprihvaćena realnost uz melodije koje ćete nesvesno pevati dok nas svesno proklinjete jer smo vašoj voljenoj osobi omiljeni bend – samouverei su momci iz TBK.
Pa evo, da vidimo kako to zvuči i izgleda na delu:
Guns N´ Roses u petak uveče održali su koncert Bud Light Super Bowl Festu. Pre nego što su izveli “Knockin’ on Heaven’s Door”, Eksl Rouz je pesmu posvetio Kobiju Brajantu, njegovoj ćerki Đani i drugim žrtvama tragičnog pada helikoptera prošle sedmice.
Šou je održan u American Airlines Areni u Miamiju u okviru trodnevnog muzičkog festivala najavljuje Sper Bowl.
Fanovi su snimli Eksla dok priča o tragičnoj nesreći , rekavši publici da je u subotu uveče primetio gustu maglu iznad Los Anđelesa na putu kući s probe, rekavši da izgleda “strašno” i “zloslutno”m a zatim dodao kako je bilo još gore u danu kada je Kobi stradao.
– Želim da ovu poesmu posvetim Kobiju i njegovoj ćerki i svima na tom letu … njihovim porodicama, i svima koji su pogođeni ovim strašnim događajem – rekao je Eksl dok je bend kretao u poznatu melodiju klasika Boba Dilana.
Britanski glumac Sajmon Peg nedavno je potvrdio da će se pojaviti i u sedmom delu franšize “Nemoguća misija”. On se prvi put pojavio u trećem delu, a važnost njegovog lika Bendžija Dana iz filma u film bila je sve veća.
Međutim, popularnost i sve bolja finansijska situacija (britanski mediji njegovo bogatstvo procenjuju na sedam miliona funti) nisu ga omeli u pridruživanju kampanji Millionaires Against Pitchforks.
Ta kampanja, koju je podržalo 120 osoba i koja je pokrenuta u vreme Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, traži veće poreze za bogataše kao i nove zakone kojima bi se sprečilo izbegavanje poreza.
U kolumni koju je objavio u The Timesu, Peg kaže kako na prvi pogled ovakav njegov potez, od osobe koja ima sreću da ima dobro plaćen posao, izgleda neetično.
“Nejednakost nije neizbežna, to je stvar političke odluke. Nejednakost je proizvod vladine politike koja favorizuje vrlo bogate na račun siromašnih”, napisao je Peg dodajući: “Popravka pokvarene ekonomije možda izgleda previše kompleksno za brojne svetske lidere, pa neka vam milioneri za početak pomognu. Oporezujte ih. Oporezujte ih više i napravite to sada”.
Uz to, naveo je kako je nepravda svetske ekonomije pogoršana sistemom u kojem milijarder legalno može da plati manji porez od svog asistenta a multinacionalna kompanija može da plati manji porez od dućana na uglu.
Gitarista britanskog benda Manic Street Preachers , Riči Edvards, nestao je 1. februara 1995, u 27. godini života, a njegova (navodna) smrt i posle 25 godina i dalje je misterija.
Riči Edvards poslednji put je viđen u jednom hotelu u centru Londona, ali je dve nedelje kasnije njegov automobil pronađen nedaleko od mosta Severn, severno od Bristola. Godinama je patio od depresije, a veruje se da je počinio samoubistvo skočivši sa mosta. Ipak, njegovo telo nikada nije pronađeno, godinama su do medija stizale vesti da je primećen u različitim delovima sveta, a zvanično je proglašen mrtvim 2008. godine.
Kako je predstavnik benda za medije izjavio, u odluci piše da je Riči Edvards “najverovatnije mrtav”.
Prema informacijama koje su dospele u javnost, Riči se tog 1. februara 1995. odjavio iz hotela u Londonu i odvezao se u Vels. Istog dana prešao je most Severn, koji povezuje Englesku sa Velsom.
A post shared by Pete Allen (@shootspeedkillpete) on
Kako se navodi u stranim medijima, Riči je bio enigma čak i za one koji su ga dobro poznavali. Njegovi tekstovi bili su puni nemira, pisali su britanski mediji.
Da li se i on pridružio čuvenom “Klubu 27”, muzičarima koji su završili život u 27. godini, ili ipak svira u nekom mirnom kutku planete gde ga niko ne traži, i dalje je misterija…
