Kragujevački punk/rock bend Čovek bez sluha nastavlja svoju tradiciju i druženje sa Novosađanima u prvoj sedmici marta.
Bend je otpočeo turneju pod nazivom #čbstour2020 i prvi datum posle beogradskog koncerta (Elektropionir) je 7. mart u Shamrock baru. Specijalni gost biće takođe kragujevački bend Nikom ništa.
Čovek bez sluha/ Photo: Slavoljub Radojević
Čovek bez sluha je prošle godine nastupao širom regiona, promovišući aktuelni studijski album “Stanimo u gard!”, a ove godine bend sprema i novo izdanje.
U pitanju je prvi live album benda u karijeri koji će svoju premijeru imati i na vinilu. Uz koncertni lajv, zabeležen tokom prošle godine u bašti Doma omladine Kragujevca, ovo izdanje doneće i novi singl benda.
Nikom Ništa/ Photo: Promo
Uz uvodni set benda Nikom ništa koji iza sebe ima odlično izdanje “U intat sivilu”, ove subote u Novom Sadu, očekuje vas presek najboljih pesama dugogodišnje karijere benda, sa posebnim akcentom na jubileju najvećeg koncertnog hita “Ništa mi staro ne nedostaje”, koji je objavljen kao singl sa albuma “Second Hand” pre tačno 15 godina.
ČBS poziva sve fanove benda, punk rocka i gitarske muzike da zajedno podele prostor ispred bine u prelepom klubu u Laze Telečkog. Svirka počinje oko 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 400 dinara.
Povodom predstojećeg praznika, Međunarodnog dana žena, Muzička kuća Metropolis organizuje vikend manifestaciju “Dani žena u Metropolisu”.
U petak, 6. marta od 20:00 časova u Muzičkoj kući Metropolis družićemo se sa heroinom domaće alternativne scene – Majom Cvetković (E – Play) koja je će ovom prilikom “zavrteti” svoju omiljenu plejlistu.
Katarina Pejak/ Photo: Ivana Čutura
Subota, 7. mart je dan rezervisan za bluz. Od 21:00 časa očekuje vas koncertni nastup talentovane kantautorke Katarine Pejak koja je prošle godine objavila album “Roads That Cross” za izdavačku kuću Ruf Records i održala seriju koncerata u okviru Blues Caravana.
Cure Šure/ Photo: Promo (MK Metropolis)
Muzička kuća Metropolis poseban program priprema i u nedelju, 8. marta kada će se od 19:00 časova publici predstaviti DJ duo Cure Šure.
Cure Šure su Ceca i Milica koje se didžejingom bave dugi niz godina. Vole da puštaju disko, fank i latino ritmove, a ponekad u njihovu listu ušeta i rep.
Komunikacije u našem dobu, možda više nego ikada ranije, igraju odlučujuću ulogu u kreiranju naše stvarnosti. U tom procesu, često važi pravilo “brend koji se ne vidi kao i da ne postoji”.
Ipak, to i nije sasvim primenljivo na brend kakav je PGP RTS- najstarija i najveća muzička izdavačka kuća na Balkanu.
Dizajneri i umetnici Kreativnog tima RTS-a su, na zadatku osmišljavanja novog logoa PGP-a bili više nego u svom redovnom kreativnom radu fokusirani na – odgovornost prema svemu što brend PGP predstavlja. A radi se o šest decenija dugoj istoriji koja nije samo hronologija naših muzičkih afiniteta, ovekovečena kroz nosače zvuka najboljih autora i interpretatora ovih prostora – muzička izdanja pod etiketom PGP RTS bila su, jesu i biće, svojevrsna svedočanstva, tonski zapisi naših života.
Odgovorni urednik PGP RTS Marko Milutinović, generalni direktor Radio Beograda Milan Nedić, direktorka tehnike Radio Beograda Zorana Bojičić, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, Vladimir Graić direktor PGP RTS
Zato je i novi logo zadržao ploču kao osnovni lajtmotiv ali i kao metaforu jer simbol kruga asocira na ideju kretanja i promene, odsutnost razlikovanja i podele… Kružno kretanje je savršeno, nepromenljivo,bez početka i kraja – a može se najprijatnije ispratiti dok slušamo ploču sa omiljenom muzikom- na gramofonu…
Istorija PGP a je počela 1959. godine, kada je u Radio Beogradu odlučeno da se na neki način sačuva veliko muzičko blago, ni ne sluteći da će se sve izroditi u ozbiljnu priču.
Diskografska- muzička izdavačka kuća, u okviru Radio-televizije Srbije osnovana je 1951. kao “Jugoslovenske gramofonske ploče – Jugodisk”. Tokom svog višedecenijskog postojanja, PGP RTS je stvorio fonoteku od preko 10.500 naslova (izdanja), preko 120.000 numera i sa više od 6.000 sati programa.
Prvo muzičko izdanje PGP RTS-a sa novim logoom, biće specijalno izdanje prva dva albuma grupe “Artan Lili”, a promocija je zakazana za drugu nedelju marta.
Na promociji novog logoa PGP RTS, kreativni direktor RTS-a Boris Miljković je pričom, koju je napisao i pročitao, dočarao kakav je izazov ali i odgovornost za kreativni tim RTS-a bio zadatak osmišljavanja novog logoa najstarije i najveće izdavačke kuće na Balkanu.
[infobox title=’Priča o Gramofonu i njegovoj devojci, Gramofonskoj ploči’]
Boris Miljkovic kreativni direktor RTS/Photo: Promo PGP RTS
Kao svaki pravi muškarac – “Gramofon”, “turntable”, “masters voice”, zapravo i ne postoji bez svoje žene, Gramofonske ploče… Taj dvojac radi samo udvoje, u paru, ne mogu jedan bez drugog. Tek kad Gramofon natakne svoju ploču kroz njenu sredinu, na osovinu svog diska, pa jezavrti, nekad na četrdeset pet (strasno i kratko), nekad, kad hoće da to bude duga zabava, “long plej”- na trideset tri. Tek tada zapevaju zajedno, iz sve snage. Do tada, kao što rekosmo, praktično i ne postoje. Spavaju- ona u svom koveru, uglavnom lakiranom i ukrašenom, on ispod svog poklopca, uglavnom prozirnog i čvrstog… Iz takve jedne igre, Gramofona i njegove ploče, izašli smo i ja, i Graja i njegov otac, čika Graja, i moja ćerka i sinovi… Iz ove činjenice proizilazi i pitanje – koga sve čovek može da upozna, dok se okreće na gramofonu? Moj je odgovor jednostavan: Može da upozna svoju devojku, igranke, klubove, sobe svoje mladosti sa velikim zvučnicima koje nerviraju komšiluk, prve cigare i pivo, slušalice u tramvaju, koncerte, suze, batine, rana jutra u gradovima, selima, blato na festivalima, tužna lica devojaka kad ih ostavljaš, trag maskare na licu u suzama, kad tebe neke druge devojke ostavljaju, četri četri dva do beograda, dva dinara druže, praskozorja u Beogradu, Berlin sa Berlincima… U mom, konkretnom slučaju, okrećući se na platformi gramofona, upoznao sam mnoge od kojih mi se sastoji život, pa i Boru i Bajagu i još mnogo, mnogo njih, koje sada ne pominjem, zato što bi priča bila dugačka, a i sama moja sudbinska muzika je teško duža od tri minuta. U tom smislu sam presrećan što smo danas ponovo obukli našu gramofonsku ploču, pa izgleda mlađe i zanosnije, u nadi da će zavesti generacije koje dolaze.[/infobox]
PGP RTS U BROJKAMA
– 1951: Radio Beograd u garaži na Dorćolu smešta dve prese za izradu gramofonskih ploča, da bi se sačuvajala vredna tonska arhiva na vinilne ploče. Tako se Radio Beograd smatra osnivačem PGP – a i začetnikom gramo- industrije u Srbiji – 1952: za potrebe tržišta, izrađeno je 15 gramofonskih ploča sa 78 obrtaja u minuti i sa trajanjem od tri minute po strani. – oktobar 1959: prva ploča sa novim znakom PGP RTB (oktobar 1959) Prva ploča „Muzika za igru” predstavljala je kompilaciju raznih izvođača, dok je prvu samostalnu ploču snimio Đorđe Marjanović sa šlagerom “Zvižduk u 8” – 1963. prvi LP-a i prvi singl („Kafu mi draga ispeci”, Cune Gojković) a PGP RTB postaje značajan činilac muzičkog života Srbije i Jugoslavije – 1970. uvodi se lanac za proizvodnju audio – kaseta – 1983. započinje video – produkciju – 1983-1985. iz ostvarene akumulacije, PGP RTB gradi fabriku na Košutnjaku, u to vreme najsavremeniju i najveću na Balkanu – 1997. prvi CD (otvara se poglavlje digitalne tehnologije) – 2003. prvi DVD
Kao nacionalni diskograf, PGP je vezan za nacionalnu televiziju Radio-televiziju Srbije (TV Beograd) pa je imao obavezu da objavljuje sve što je značajno za kulturu i muziku, a što najčešće nazivamo nekomercijalnim izdanjima. Međutim to je samo naigled tako, to su često takođe vrlo tiražna i tražena izdanja. I danas je tako- Mokranjac, Hristić ili “Životopis Patrijarha Pavla” izdanja su koja se prodaju godinama.
Nije jednostavan zadatak nabrojati sva a kamoli sva velika muzička ili autorska imena koja su snimala za PGP… lakše bi bilo nabrojati muzičke umetnike, virtuoze i stvaraoce – koji nisu objavili svoje stvaralaštvo pod etiketom PGP RTS
Beogradska teškometalna petorka The Trigger objavila je novi video singl “Good Dog“ kojim bend nastavlja promociju engleskog prvenca, albuma “The Time of Miracles” (Massacre Records).
Video se sastoji od materijala zabeleženog na živim nastupima. Kao i do sada, članovi benda The Trigger realizovali su spot samostalno, uz podršku prijatelja:
– Navikli smo se da sve radimo sami, nekad silom prilika ali često i zato da bi imali kreativnu kontrolu i da se ne bi oslanjali druge. Tako je i kad se radi o spotovima, montažu uglavnom radi ili Dušan, kao sada ili je radim ja, a za snimanje se oslanjamo na pomoć prijatelja – objašnjava frontwoman benda, Milena Branković I dodaje – Veliku zahvalnost dugujemo prijateljima koji nam izlaze u susret, ovaj put su nam pomogli Stevan Vejin, Miloš Popović, Mima Kovačić i naš dragi prijatelj Nikola Silić koji je već godinama uz nas.
Kao i ostale pesme sa albuma, I “Good Dog“ se bavi zloupotrebom moći u modernom društvu. O inspiraciji za pesmu priča autor Dušan Svilokos Đurić:
– Napisano je već isuviše mnogo revolucionarnih, ljutih, anti-establišment pesama, i mislim da je teško obrađivati tu temu a da ne zvuči naivno i banalno. Zato je ona ovde obrađena simbolički, kroz odnos psa i gospodara, indukovanje emocija u masama i onda zloupotrebljavanje te ljubavi i obožavanja. Onaj ko je “Dobar pas” na kraju dobija samo kosti a gospodar sve ostalo. To možemo videti svuda oko sebe.
The Trigger ćete imati priliku da gledate I slušate na festivalu Hell Over Belgrade Vol. 2 u beogradskom klubu Garaža (21. Mart) kao i na festivalu Femme Metale u dvorani Apolo u Pančevu (27. mart).
Jašua Mak izabran je između 1.500 dece da igra Petra Pana, prenosi Entertainment Weekly. Reditelj filma Ben Zejtlin rekao je da je odabrao Maka zbog njegove jedinstvene sposobnosti da prihvati ovaj lik.
– Jašua je živeo u kampu rastafarija, gde se snima ovaj film. Videti tog dečaka da tako lako upliva u lik bila je jedna od najšokantnijih stvari u mom životu. On je prirodno razumeo kako da se ponaša – rekao je Zejtlin.
Dodao je da želi u priči da obradi temu rasizma, koja je postojala u originalu, piše Voks.
– Da radikalno rastavimo ovu priču, da u fokus stavimo njenu istoriju, to je prvi razlog zbog kog smo hteli da je ponovo snimimo. Ako pogledate sve priče koje su snimljene, one su vrlo seksističke, vrlo rasističke, naročito u načinu na koji predstavljaju domorodačko stanovništvo, Indijance – rekao je on.
Italijanski power metal sastav Rhapsody Of Fire, nastupiće premijerno u Srbiji, 8. marta u Domu omladine Beograda.
U Beograd dolaze u okviru evropske turneje, koja će da obuhvati brojna mesta gde bend odavno, ili nikada nije svirao.
Pored toga što će ovo biti prvi nastup benda u Srbiji, fanove će obradovati i podatak da Rhapsody Of Fire 2020. godine obeležavaja 20 godina od objavljivanja kultnog albuma “Dawn of Victory”, pa tako sa pravom očekujemo izvrsnu set listu i power metal žurku godine.
Aktuelnu postavu benda čine pevač Giacomo Voli, gitarista Roberto De Micheli, klavijaturista Alex Staropoli, basista Alessandro Sala i bubnjar Manu Lotter.
Rhapsody Of Fire/ Photo: Promo
Zvanična satnica koncerta:
– 20:00 – ulaz
– 21:00 – Symphonity
– 22:10 – Rhapsody Of Fire
Ulaznice za koncert benda Phapsody Of Fire u DOB-u u organizaciji MM Concerts i Serbian Hellbangers možete da nabavite na prodajnim mestima Gigstixa po cenama: – 2200 dinara – pretprodaja – 2800 dinara – na ulazu, na dan koncerta
Genesis se ponovo okuplja u novembru kada kreće na “The Last Domino” turneju po arenama širom Velike Britanije.
Podsećamo, članovi benda nisu svirali zajedno od završetka “Turn It on Again ” turneje 2007. godine.
U sastavu su ovog puta članovi “klasične” ere Genesisa – FilKolins, Toni Banks i Majk Retford, zajedno sa dugogodišnjim turnejskim gitaristom / basistom Deilom Stermerom.
Pored gore pomenute postave, prvi put će im se pridružiti i Kolinsov sin Nikolas na bubnjevima za koga je Fil rekao da svira poput njega i da ima isti stav kao i on.
Desetodnevna turneja počinje 16. novembra u Dablinoj Areni 3 i završava se 11. decembra u Glazgovu u SSE Areni.
Ulaznice za većinu koncerata biće puštene u prodaju u petak, 6. marta u 21:00 čas po britanskom vremenu.
Pre samo nekoliko godina, bilo kakvo ponovno okupljanje Genesisa izgledalo je malo verovatno.
Collins nije bio u stanju da svira bubnjeve zbog velikog oštećenja nerava na rukama, pa je svojevremeno izjavio da se penzionše i napušta muzičku industriju.
Zatim je 2015. godine objavio da “više nije zvanično u penziji“ i počeo sa solo nastupima na kojima ga je pratio sin Nicholas.
Zvezde ranijih izdanja beogradskog Kontakta, grupa Kanda kodža i Nebojša, nastupiće u petak, 6. marta u Elektropioniru i celovečernjim koncertom zagrejati publiku za #Kontakt2020, koji nas očekuje od 18. do 21. marta.
Kanda Kodža i Nebojša su aktuelni album “Uskoro” objavili početkom 2019. godine i to je njihovo prvo izdanje na vinilu.
I pre izlaska, sa albuma su se izdvojili singlovi koji su osvojili domaću publiku: “Prekidi ponovo”, “Jamajka”, “Misli dobro”, “Letnji dan”, “Tako volim da živim”…
Ovi, kao i raniji hitovi benda uživo su potpuno drugačiji nego na bilo kom nosaču zvuka. Jer, Kanda kodža i Nebojša su jedan od onih bendova koji na svakom nastupu imaju “novog člana” – svoju brojnu i vernu publiku, koja svaku svirku boji drugačijim bojama.
Elektropionir u Cetinjskoj 15 im je dobro znan prostor, pa 6. marta svratite u ovo intimno rokenrol svetilište i osećajte se sa KKN-om kao kod kuće.
Ulaznice su još uvek dostupne po pretprodajnoj ceni od 800 dinara u kafeu Šikarica (Skadarska 22). Na ulazu u Elektropionir, na veče koncerta, koštaće 1.000 dinara.
Bendovi Larska i Reflection nastupiće u petak, 6. marta od 21:30 časova u Domu omladine Kragijevac.
Photo: Promo
Larska je trio koji kombinuje različite uticaje (stoner/ grunge/ psych/ desert rock) u neobičnoj postavci – bubnjevi i dve bas gitare.
Njihov masivni zid zvuka uz pregršt upotrebe efekata u osnovi podseća na dobro poznate sastave iz 70ih i 90ih (Floyd/ Kyuss/ Melvins/ Sabbath/ AIC/ Nirvana), ali Larska uspeva da doda lični pečat uz svež i drugačiji pristup.
Bend je svojim debi albumom “Can’t Steal it” (2019) pokazao da ima zreo i izgrađen stil, a pohvale stižu sa svih strana, čemu svedoče brojne strane i domaće recenzije.
Larska/ Photo: AleX
Da napomenemo i to da je njihov prvenac okačen na jednu od najvećih YouTube platformi koja promoviše stoner/doom muziku – Stoned Meadow of Doom.
Posle objavljivanja, “Can’t Steal it” je doživeo i radijsku premijeru u regionu ali i u Poljskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Ukrajni, Holandiji (na top listi, rame uz rame sa “velikanima” Elder/Valley of the Sun) i više od nedelju dana bio na samom vrhu top liste radija Houston (Texas US).
Nakon nedavnog nastupa u Beogradu se bendom Stoned Jesus, nastupa na Hali Gali showcaseu i niza koncerata (Niš, Gornji MIlanovac, Novi Sad, Požarevac, Zaječar) bend je za kragujevačku publiku spremio setlistu koja bi zaokružila nedavno objavljeni album, koji će uskoro biti dostupan i u fizičkom izdanju (CD i kaseta).
Članovi benda Larska su: Luka Stoisavljević (bass, vokal), Dušan Lazić (bubnjevi) i Duško Jovanović (bas).
Reflection/ Photo: Facebook @reflectionhcp
Reflection je emotional melodic hardcore punk bend iz Gornjeg Milanovca osnovan 2017. godine.
Nedavno su objavili debi album “Different Paths”, a pored fizickog izdanja prvenca (za sada na CD-u) , na merchu vas očekuju njihove majice i printovi.
Tu će biti i InYourHands distro kutija sa knjigama, fanzinima, art printovima, stikerima… ( koja za cilj ima kako širenje hc/punk kulture kod nas tako i kao podrška i pomoć raznim bendovima i umetnicima.
Reflection su: Jovan Lješević (vokal), Miloš Banašević (gitara), Miloš Radosavljević (bas) i Nikola Jovanović (bubnjevi).
Ulaznice za koncert koštaju 300 dinara u pretprodaji (na dan koncerta 500 dinara), a možete da ih kupite u Domu omladine Kragujevac , Caffeu Hide Park i Caffeu Oblomov.
Pre samo desetak dana Andy Pavlov je publici predstavio svoj debi album “Me and My Love on the Road To Honduras” (Universal Music Serbia), a sada nam donosi i prvi muzički video i to za numeru “There’s No Reason To Cry“.
Upravo je ovo prilika da Andriju Pavlovića upoznamo u nešto drugačijoj ulozi pijaniste večito fasciniranog svojim instrumentom i beskrajno inspirisanog ljubavlju.
Za spot za kompoziciju “There’s No Reason To Cry“ zaslužan je vizuelni umetnik Laslo Antal.
Album “Me and My Love on the Road to Honduras“, inspirisan je dubinom i misterijom jednog perioda Andrijinog života gde je sve što je do tada poznavao isparilo, da bi se potom iz guste magle pojavila velika ljubav, dom i novo razumevanje sebe.
