Poljski bend Riverside treći put je nastupio u Srbiji. Prvi put je to bilo pre nekoliko godina u prepunom zemunskom klubu Fest, zatim su 2019. godine napunili i Amerikanu Doma omladine Beograda, a za svoju treću posetu izabrali su Pozorište mladih u Novom Sadu.
Riverside je bend za koji ili niste čuli ili ih baš mnogo volite, to je bio utisak nedeljama pred koncert.
Oni nisu svetske zvezde, iako su obišli svet i imaju kvalitet koji može da ih odvede u bilo koji deo planete. Oni su ekipa koja iskreno i bez mnogo kompromisa radi ono što voli, stvara muziku koju želi i predstavlja je na najbolji mogući način onima koji ih razumeju.
I to su, koncertom u Novom Sadu još jednom i dokazali.
Bend je izašao na binu u minut tačno, u 21:00 čas, i započeo još jedno “Wasteland“ putovanje pesmom “Acid Rain“ koja otvara sve njihove koncerte na ovoj turneji.
Već posle prvih nekoliko minuta, osmesi, poziv publici da učestvuje u pesmama i “Dobro veče, Novi Sad!“ na srpskom kao i povratna reakcija prisutnih fanova govorili su u prilog utisku da ovo zaista neće biti običan koncert, već susret prijatelja koji dele jednu lepu zajedničku muzičku priču.
Ovaj susret za veći deo publike zaista je bio prijateljski, što je pokazao i broj ruku u vazduhu kada je pevač benda, Mariusz Duda, pitao ko ih je slušao prošle godine u prestonici, ali i svaka priča, komentar i svako njihovo “Hvala“ umesto “Thank you“ tokom koncerta.
Samo je po neko piće možda zafalilo da se osećate kao da ste doveli ove simpatične Poljake u svoju dnevnu sobu i pozvali istomišljenike da sa vama podele iskustvo.
Veći deo ove priče oslanjao se na poslednji album “Wasteland“, čiju promociju, kako sami kažu, u ovoj turi završavaju:
– Nadam se da ćemo se uskoro opet videti… Ne bojte se, nećemo opet doći sa istim albumom – našalio se Duda, ali koncept kroz koji predstavljaju svoju muziku otvara mogućnost da vam zaista, ni u jednom trenutku, nije važno šta će od svog repertoara odsvirati.
Put kojim krenu kada izađu na binu u svakom trenutku vas vodi tamo gde treba, bez “truckanja“ i neprijatnosti. I instrumentalno i vizuelno i kroz priču oni čine sve ono što je potrebno da vas provozaju kroz ideje i teme koje su zamislili a na vama ostaje samo da se opustite i prihvatite ih.
Oni nemaju “hitove” u pravom smislu te reči. Iako je bila vidljiva oduševljena reakcija na neke od pesama koje su iz njihovog opusa najbolje prihvaćene i koje su i izdvajane kao singlovi, dobar deo prisutnih u Pozorištu mladih pevao je maltene svaku pesmu od reči do reči.
Riverside se ovog puta pojavio kao četvorka, sa novim gitaristom koji je došao na mesto prerano preminulog Pjotra Grudžinskog, a na samom kraju, kada je Duda uzeo akustičnu gitaru, gost na basu bio je i njhov roudi te su se našalili da su sad i petorka.
Izuzetno kvalitetan bend koji jako vodi računa o tome da i muzički i vizuelno iznedri svoju poruku svetu onako kako ta poruka zaslužuje, ali ni malo “autistično“, kako bi se moglo očekivati od muzičara čije su pesme u toj meri emotivne i “ambijentalne“.
Duda se zaista sve vreme trudio da publiku uključi u nastup i napravi dobru atmosferu.
Možda je jedan deo prisutnih očekivao malo više energije, delovalo je kao da su se “smirili“ u odnosu na prošlogodišnji koncert u Beogradu, ali verovatno je tu i izabrani prostor uzeo danak i činjenica da se na koncertu sedelo:
-Nismo mogli da nađemo drugi prostor za ovaj koncert… ali to vas ne sprečava da ustanete ako želite!
No, nije se moglo, po reakcijima i ponašanju bilo koga u publici, niti na njihovim licima, videti bilo kakvo nezadovoljstvo. Očigledno je, i vrlo upadljivo, jedino važno bilo to (obostrano) povezivanje kroz energiju i zvuk.
“Vale of Tears”, “Guardian Angel”, “Wasteland”, “River Down Below”… više od dva sata apsolutnog uživanja… i publika na nogama tokom celog bisa kada su odsvirali, čini se, potpuno u skladu sa celom slikom ovog koncerta, i obradu pesme Wish You Were Here grupe Pink Floyd.
Do novog susreta, to je bilo tačno to i sve to što od benda kakav je Riverside može da se očekuje.
Ne možete, dok ih slušate, da ne pomislite da bi za ovakav bend trebalo da zna mnogo više ljudi.
Neko bi možda rekao da ih od stadiona i neke značajnije svetske slave deli “ono nešto“, neki maleni dodatak harizme i stava koji bi ih izdvojio u odnosu na druge, jer sve ostalo u svom radu imaju i bez sumnje su jedan od najkvalitetnijih bendova ovog žanra koji možete da čujete.
Ali možda to i nisu oni, niti je to njihova misija. Jer, posle njihovog nastupa ne možete da se otmete utisku da ste videli bend koji radi upravo ono što želi i što voli – stvara muziku koju oseća i predstavlja je baš onako kako treba.
I pitanje u kojoj meri je ono što rade je to metal, progresivni rok, rok… kao i merenje koliko tu ima upliva ambijent momenata koje su Floydi svojevremeno doveli do vrhunca, zapravo i nije važno.
Žanrovsko određivanje doživljaja koji je Riverside sposoban da vam priušti je nemoguće i nepotrebno. Kao što su i sami za svoju muziku napisali – Riverside je “način izražavanja refleksija, snova i fantazija kroz muziku, ideja za ogoljavanje emocija i beg od sive ili prenaglaženo obojene realnosti“.
I to je upravo ono što osetite i doživite kada dođete na njihov nastup.
Ljiljana Zdravković
