Pošto je globalna pandemija zatvorila vrata klubova i onemogućila njihov prvi veći solo koncert u Zagrebu, riječki duo The Siids u leto 2020. ulazi samouvereno i okrenut isključivo sjajnoj muzici.
Kao potvrda toga je i objavljivanje novog video singla pod nazivom “Moments Of Laughing”.
“Moments Of Laughing” je šesti zvanični singl benda s njihovog debitantskog albuma “Brutalist”.
Režiju spota još jednom je poverena Kristijanu Vučkoviću, renomiranom vizualnom umetniku zaslužnom za audio-vizuelnu trilogiju (“Meaningless / Weightless”, “Lovers” i “Giving Myself To You”) kojom su osvojili pažnju prilikom stupanja na scenu krajem 2017. godine.
– Želja je bila za stvaranjem videa lišenog akcijskih ili sviračkih momenata tako da se kompletan fokus može staviti na emocije koje proizlaze iz dubokih i teških stanja u ljubavi, vezama i životu općenito. Video je to bez ironije potpuno okrenut egzistencijalizmu. Tražili smo prostor koji će biti odvojen od vremenskog aspekta, mjesto koje zapravo projicira ono što mi osjećamo duboko u sebi. Metaforički, on je prazno platno na kojemu je Kristijan naslikao naša psihička i emotivna stanja – otkrivaju Stanislav Grdaković i Darko Terlević, autorski tandem koji se krije iza imena The Siids.
The Siids/ Photo: Kristijan Vučković
Riječki electro-rock duo pozicionirao se tokom poslednjih godina kao muzički projekat vredan pažnje. Prepoznat po svom specifičnom zvuku, odličnoj produkciji i zanimljivoj estetici video singlova, album “Brutalist” (Dallas Records) kritičari su unisono proglasili jednim od najboljih hrvatskih izdanja prošle godine uspoređujući ga s najboljim ostvarenjima svetske electro rock scene.
Tome, pored brojnih priznanja iz prethodnih godina, svedoči i nedavno osvojena nezavisna novinarska nagrada Rock&Off u kategoriji elektro&off izvođača godine, kao i nominacije za nagradu Ambasador u kategoriji najboljeg albuma i najperspektivnijeg benda 2019. godine.
Pošto je Svetska zdravstvena organizacija nedavno donela novu preporuku kojom se pozivaju države da ponovo dozvole održavanje masovnih manifestacija, ističući njihov značaj za mentalno zdravlje i opštu dobrobit društva, očekuje se formiranje zajedničkog zdravstvenog tela Vlade Srbije i domaćih manifestacija koje su pomerene za avgust za kada se očekuje potpuno smirivanje epidemiološke situacije.
U prilog ovome govori i činjenica da niz istraživanja i podataka iz zemlje i sveta pokazuju da velika većina novoobolelih u prethodnom periodu ima nikakve ili veoma blage simptome bolesti.
Beer Fest/ Photo: AleX
Vodeće domaće manifestacije kao što su EXIT, Beer Fest, Nisville i Music Week već su donele i preliminarni set mera kako bi sve proteklo maksimalno bezbedno:
1. Obavezan korona test za posetioce U slučaju da virus bude aktivan u avgustu, biće obezbeđeni besplatni testovi na koronu i samo sa negativnim testom će biti omogućen ulazak na festival, kako bi se osiguralo da na festivalima nema zaraženih virusom.
2. Svakodnevno testiranje osoblja Svi pripadnici osoblja pre početka smene ili dolaska na festival biće u obavezi da se testiraju pre ulaska.
3. Smanjenje kapaciteta festivala Maksimalan broj posetilaca svih festivala biće značajno smanjen u odnosu na prethodne godine. Površina manifestacije mora iznositi najmanje 3m2 po jednom posetiocu.
4. Obavezne maske i rukavice za sve zaposlene na festivalima Svi angažovani na festivalu moraju nositi zaštitne maske i rukavice.
5. Dezinfekcija već od ulaza Na više punktova na festivalu biće obezbeđena dezinfekciona sredstva za publiku.
6. Maske za posetioce Na ulazima na festivale biće obezbeđene maske za sve posetioce.
7. Višestruko povećan broj timova Višestruko povećan broj zaposlenih u sanitetu, kao i veći broj timova hitne pomoći.
8. Zdravstveni punktovi Publici biće dostupni punktovi za merenje temperature i prijavu eventualnih simptoma.
9. Objekti za izolaciju Postavka objekata za izolaciju u slučaju da neko od posetilaca pokaže simptome
10. Preporuka rizičnim grupama da izbegavaju okupljanja Iako je i u uobičajenim okolnostima praktično 100% publike na navedenim festivalima svakako u starosnim kategorijama koje nisu ugrožene, ove godine se posebno preporučuje svim rizičnim grupama da izbegavaju bilo kakva masovna okupljanja.
Ovo je preliminarni spisak mera, dok će konačne mere predostrožnosti biti donete u koordinaciji sa Vladom Srbije nakon formiranja zajedničkog radnog tela.
Branimir Džoni Štulić je upravo na YouTubeu objavio legendarni album Azre “Kad fazani lete”.
“Kad fazani lete” peti je album Azre, snimljen između 15. i 25. januara 1983. godine u studiju Cream u Frankfurtu, a objavljen iste godine u izdanju Jugotona.
Na ovom albumu nalaze se sledeće pesme: – Anđeli – Kao i jučer – My dear – Idi za svojom sudbinom – Kad fazani lete – Niska bisera – Štićenik – Nebo iznad Trnskog – Nemir i strast – Plavi golub
Treći Somborski filmski festival, koji će biti održan od 10. do 13. jula 2020. godine, biće jedan od ne samo prvih filmskih festivala, već i kulturnih manifestacija uopšte u Srbiji nakon vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije. U ovom neobičnom periodu za kulturne radnike i samu publiku, najava takvog događaja nosi sa sobom ohrabrenje za povratak u normalnost na koju smo navikli. I ne samo to, već predstavlja i podstrek za srpsku kinematografiju i filmove koji su tek počeli da se prikazuju u bioskopima i festivalima, a čija je distribucija naprasno prekinuta.
Tim povodom razgovarali smo sa direktorkom Kulturnog centra “Laza Kostić” Vesnom Šašić, koja je takođe deo “esnafa” kao glumica sa zavidnim stažom na srpskim pozornicama, kao i u TV serijama i filmovima.
Somborski Filmski Festival je među prvim filmskim manifestacijama koje će se održati nakon ukidanja vanrednog stanja izazvanog virusom Covid-19. Kakva su vaša očekivanja od trećeg Somborskog filmskog festivala? – Predano i posvećeno smo pripremali treće izdanje filmskog festivala u Somboru. Omela nas je pandemija, kao i sve ljude širom sveta, ali radosni smo zbog njenog blagovremenog kontrolisanja i mogućnosti da ovim festivalom promovišemo Sombor kao filmski grad, stavimo akcenat na kulturu i ostavimo iza nas jedan težak period. Ovogodišnji festival će biti održan pod sloganom “U tem filmu”, a publika će imati priliku da pogleda 11 filmova u četiri selekcije. Prvenstveno očekujemo da će Somborci i svi oni koji vole Sombor biti zadovoljni repertoarom i ambijentom u kome će se projekcije održavati.
Po čemu se ovogodišnji Somborski filmski festival razlikuje u odnosu na prethodna izdanja i koje su njegove ključne vrednosti? – Ovogodišnji koncept podrazumeva naglašavanje savremenog domaćeg filmskog stvaralaštva, ali i podsećanje na kultna jugoslovenska kinematografska ostvarenja. Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujem da će publika i filmski radnici uživati i prepoznati Sombor kao film friendly grad koji je počeo da koristi svoj potencijal u oblasti sedme umetnosti. Poslednjih godina je mnogo ulagano u oblast kulture, a jedan od najznačajnijih pokrenutih projekata jeste i Somborski filmski festival.
[infobox title=’Čovek koji je izmislio “švenk”‘]
Ernest Bošnjak/Photo: printscreen
Filmski pionir Ernest Bošnjak isticao je Sombor kao izuzetan filmski grad koji sa bogatom kulturnom tradicijom predstavlja jedinstvenu “film friendly” lokaciju. Na koji način se zaostavština i ideje Ernesta Bošnjaka mogu primeniti danas u ovoj sredini? – U istoriji našeg filma Ernest Bošnjak je zabeležen kao pionir, ali i kao prvi naš snimatelj koji je upotrebio “švenk”, odnosno, do tada statičnu kameru je “pokrenuo” po vertikali i horiozontali, tako da je “panoramisala” s leva na desno i obratno. Na taj način je obogatio jezik filma. Bošnjak je opčinjen filmom nastojao da od Sombora stvori mali Holivud. Njegove vizije su ostavile neizbrisive tragove u istoriji domaće, pa i svetske kinematografije. Potencijal koji je tada postojao imamo i danas, a pre svega u čast ovog izuzetnog filmskog radnika, Sombor je dužan da gradi i održava status film friendly lokacije. S tim u vezi i pobednicima ovogodišnjeg festivala biće dodeljene nagrade “Ernest” za koje verujem da će vremenom postati prestižne i prepoznatljive u filmskoj industriji. Predugo je uticaj Ernesta Bošnjaka bio u pozadini brojnih somborskih umetnika i stvaralaca, ali je zahvaljujući prepoznavanju filmskog potencijala i kreiranjem ovog festivala taj uticaj istaknut na najadekvatniji način.[/infobox]
Film “Hotel Beograd” koji je premijerno prikazan neposredno pred uvođenje vanrednog stanja otvoriće festival, te će šira publika konačno moći da ga odgleda na velikom platnu. Kako vidite razvoj rusko-srpskih produkcija koji je sve značajniji poslednjih godina? – Svedoci smo da srpski glumci sve češće snimaju u Rusiji. Biković je danas velika zvezda u tom delu sveta i sigurno je podstakao trend koji danas imamo. Milan Marić i Miloš Biković ostvaruju značajne uloge u Rusiji, a proboj srpskih glumaca na tako veliko tržište svakako je i značajan korak napred za srpsku filmsku delatnost. Veoma smo ponosni što će festival u Somboru biti otvoren filmom “Hotel Beograd“.
Vesna Šašić/Photo: press promo
Trenutno se nalazite u ulozi organizatora jedne filmske manifestacije koja je vašem glumačkom pozivu veoma bliska. Koliko vam znači što učestvujete u stvaranju jednog ovakvog festivala? – Volim izazove i volim da se uhvatim u koštac sa novim situacijama. Ovo je na izvestan način moja nova životna uloga. Navikla sam da se posvetim 100% svemu što radim, pa tako i poziciji direktorke ustanove kulture, a samim tim i direktorke brojnih festivala koje naša ustanova organizuje. Na izvestan način mi je poznato toliko toga vezanog za film, ali učim dalje i sada sve posmatram na potpuno drugačiji način. Čovek uvek mora da pronalazi nova gledišta i postavlja nove ciljeve, da im bude posvećen maksimalno, jer samo na taj način će uspešno stvarati. Postoje razlike između kreiranja uloge i menadžerskog posla, dok u drugu ruku postoji suština koja ih spaja. Ne odustajem i konačne rezultate našeg rada i ovaj put oceniće publika.
Ove godine je program “Nostalgija” posvećen Radivoju Koraću, legendarnom košarkašu rođenom u ovom gradu. Budući da se festival i na ovaj način osvrće na kulturnu i društvenu zaostavštinu grada, o kojoj još ličnosti iz grada Sombora biste voleli da vidite neki novi, budući film, a da nije do sad bila zastupljena u domaćoj kinematografiji? – Sombor je prepoznatljiv po istaknutim umetnicima, pesnicima, prosvetnim radnicima, ali i sportistima. Jedan Somborac je trenutno među najznačajnijim košarkašima NBA lige, Nikola Jokić. Takođe, bilo bi zanimljivo preneti na platno priču o životu neke istaknute Somborke, ne mora to da bude muškarac. Naša ustanova je neposredno pre početka epidemije organizovala izložbu “Znamenite žene somborske“ u sklopu koje su predstavljene biografije 17 Somborki koje su u različitim epohama i kroz različite oblasti delovanja, od dobročinstva preko umetnosti do sporta, prezentovale i unapređivale Sombor. Svaka od tih biografija nosi potencijal za bogat, uzbudljiv i uspešan film. Smatram da biografske filmove treba snimati kada postoji određena vremenska distanca u odnosu na nečije stvaralaštvo i postignuća. Ja sam glumica, pa bih naročito izdvojila Milku Grgurovu, glumicu koju su publika i kritika zvali „srpskom Sarom Bernar“. Fim o njenom životu bih rado pogledala. I, još bolje, rado bih učestvovala u njegovom stvaranju.
Program Panorama je posvećen švedskom filmu i nastao je kroz saradnju sa ambasadom ove zemlje. Koliko ima prostora i planova za dalju interakciju sa inostranim kulturnim centrima i diplomatskim predstavništvima, kako u pogledu budućih programa Sombor Film Festivala, tako i drugih programa koji se održavaju u gradu? – Kulturni centar poslednjih godinu dana planira i ostvaruje brojne saradnje. Prošle godine smo ugostili Egipćane na festivalu “MultiKulti 2019“, naši festivali SOMUS i TERMINAL imaju međunarodni karakter, kao i likovni programi u našoj galeriji. U planu je dosta toga, ali volim detaljnije da govorim kada priprema određenog programa bude u potpunosti završena i kada pristupimo najavi i realizaciji. Saradnje sa ruskim centrima kulture su izvesne, kao i sa Ambasadom Švedske. Nadam se nastavku uspešne saradnje sa Francuskim instututom u Srbiji. Izložba hrvatske vajarke Vande Jurković privukla je veliku pažnju početkom godine, a isti program je prezentovan i u digitalnoj formi tokom vanrednog stanja. Planovi postoje i za naredno izdanje Somborskog filmskog festivala, već sada imam viziju kako to treba da izgleda, ali najpre da se pozabavimo programima koji su na redu.
U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, pored glavnog takmičarkog programa na repertoaru će biti i još dve selekcije domaćeg filma – Kultni klasici i Nostalgija. Selekcija Kultni klasici posvećena je legendarnim ostvarenjima srpske kinematografije, koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Na festivalu će publika moći da vidi izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 10. jula biće prikazan klasik “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića iz 1977. Godine. Narednog dana na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića “Varljivo leto ‘68” iz 1982. godine. U nedelju, 12. jula na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića “Nacionalna klasa” iz 1979. Sve projekcije iz ovog programa će se odigrati u Kabareu Narodnog pozorišta Sombor.[/infobox]
Pored Sombor Film Festivala, postoje li još neki kulturni događaji koje imate u planu ove godine? Na koji način će posledice pandemije uticati na konceptualni okvir onih manifestacija koje su i dalje u planu u punom kapacitetu? – Pandemija je zahtevala da hitno promenimo sistem rada i to smo blagovremeno učinili. Verujem da je najgori period iza nas i da se polako vraćamo normalnim tokovima života i poslovanja. Postoje programi koje smo studiozno pripremali i očekivali mnogo od njih, ali zbog novonastale situacije oni su izostali ove godine. Radujemo se letu i najviše pažnje usmereno je na realizaciju Trećeg Somborskog filmskog festivala, Drugo veče uličnih svirača u Somboru, tradicionalni Somborski salon, dok nas početkom jeseni čeka bijenale “Likovna jesen”, zatim dečji festival “Šareni grad”. Pored filma u centru pažnje zaposlenih u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, ovih dana je otvaranje Velike sale koja će imati multifunkcionalni karakter – pozorišne predstave su već dogovorene, baletska škola je u planu, kao i brojne kabaretske i koncertne izvedbe. Trudimo se da kvalitetom ovih programa pomerimo dosadašnje granice i izađemo u susret preferencijama svih generacija ljubitelja umetnosti.
Bend Prljave Sestre u saradnji sa Pop Depresijom i Kišobranom predstavio je “Unazad”, treći singl s albuma “Najgore tek dolazi”. Autor muzike i teksta za pesmu čiji stih je dao naslov albuma ovog niškog trija – “najgore tek dolazi” – je Miloš Pavlović, a lo-fi spot je uz pomoć video snimaka prijatelja i članova benda napravio Petar Milosavljević.
– “Unazad” istovremeno govori o pokušaju da redefinišeš sebe i nemoći da pobegneš od svog starog ja pred nekim izazovom. Preispitivanje pre nego nostalgija, mada muzika upućuje na ovo drugo. Brz tempo odgovara premotavanju stare trake “preko glave”, bez zadržavanja na detaljima, slično nizanju kadrova u Petrovom spotu. Melodični rifovi u stilu Dinosaur Jr. ili Wilco asociraju na “Mnogo godina ranije” sa prvog albuma Prljavih Sestara, uz mnogo više ironije u tekstu. Rezultat toga je i rečenica “Najgore tek dolazi” iz refrena, koju smo odabrali za naslov novog albuma, jer sumira kontrast između apokaliptičnih motiva i nade koji je prisutan na celokupnom materijalu. Trebalo je da bude cinično izvrtanje dobro poznate fraze, ali je u međuvremenu poprimilo ozbiljnije konotacije, zbog svega što se oko nas odvija – objasnio je inspiraciju za pesmu gitarista i pevač Sestara Miloš Pavlović.
Prva dva spota s albuma “Najgore tek dolazi” bili su za pesme “Nova jutra” i “Talas”, a režirala ih je Dina Isam.
– Meni je ideja bila da snimim neki jednostavan spot mobilnim telefonom, ali pošto naša muzika više korespondira s analognim nego digitalnim, onda sam se odlučio da umesto digitalnog snimka, specijalnim efektima i softverskom obradom probam da imitiram anolognu super 8mm, jer je ona zapravo daleki predak kamere na mobilnim telefonima (prva kamera za masovnu upotrebu, kojom su se pravili kućni snimci). Prvi put sam zapazio super 8 kod Jarmusa, kada je tom kamerom snimio “Year of the Horse” i video spotove za The Raconteurs i Toma Waitsa. Naš zvuk je na neki način pandan video zapisu super 8ice. I ja nisam režiser, više hobi momak iz foto sekcije – rekao je Petar Milosavljević, basista u bendu.
Drugi studijski album niške grupe Prljave Sestre, “Najgore tek dolazi”, objavljen je 29. maja 2020, a dostupan je za preslušavanje i preuzimanje na svim digitalnim platformama, YT kanalu benda, kao i na bandcamp stranici grupe i Pop Depresije.
Hit grupe The Darkness “I Believe In A Thing Called Love” iz 2002. je po glasovima čitalaca magazina Classic Rock proglašena najboljom rok pesmom prvih dvadeset godina 21. veka.
Lista 100 najboljih rock and roll pesama 21. veka objavljena je danas u 277. broju Classic Rocka.
The Darkness i njihov hit singl “I Believe In A Thing Called Love” našli su se na prvom mestu pobedivši “Rock’n’roll Train” grupe AC/DC, “Blackbird” Alter Bridgea i “Best Of You” Foo Fightersa.
U glasanju je učestvovalo više od 60.000 čitalaca pomenutog magazina iz celog sveta.
Ron Džeremi (67), kralj filmova za odrasle optužen je za silovanje tri žene i seksualni napad na još jednu.
Optužnicu protiv glumca i reditelja porno filmova podigao je državni tužilac u Los Anđelesu.
Kako se navodi u saopštenju, Džeremy je optužen za tri slučaja nasilnog silovanja i prisilnog penetriranja stranim predmetom te za jedan slučaj prisilnog oralnog seksa i seksualno nasilje, prenosi CNN.
Džeremi je glumio u više od 2500 filmova za odrasle u 40 godina karijere, navodi Toronto Sun. Džermijev menadžer, Dante Rušioleli rekao je u telefonskom razgovoru za CNN da mu Džeremi više neće biti klijent.
Ron Džeremi/Photo: facebook@RealRonJeremy
Magazin Variety objavio je da je optužen za tri incidenta koja su se dogodila 2017. i 2019. godine. Tužilaštvo je navelo da je Džeremi optužen da je u dva različita navrata napao 33-godišnju i 46-godišnju ženu, a optužen je i za silovanje 30-godišnje žene u julu 2019. Svi incidenti su se dogodili u istom baru u zapadnom Holivudu.
Zvezda porno filmova optužen je i za silovanje 25-godišnje žene u kući 2014. godine, navodi se u saopštenju. Ovaj 67-godišnjak, čije je pravo ime Ronald Džeremi Hajat, prvi se put pojavio na sudu u utorak. Žrtve nisu imenovane, prenosi Variety.
Ako bude osuđen, Džeremi bi mogao dobiti kaznu od 90 godina zatvora.
Dok njegov brat, legendarni muzičar Ljuba Ninković upravo promoviše album “Retromet”, glumac Slobodan Boda Ninković vraća se svojoj prvoj ljubavi – punku.
Više od 40 godina posle pobede na zaječarskoj Gitarijadi, Boda Ninković okupio je svoj bend iz mladosti OPS s kojim finalizuje radove na objavljivanju albuma i planira seriju koncerata.
– Pank bend OPS nastao je u Smederevu kao reakcija na početak panka. Radili smo songove za jednu predstavu i nastavili da sviramo. Super smo se družili i imali zapažene nastupe, često i kostimirane, a najveći uspeh nam je bila pobeda na Gitarijadi posle koje je trebalo da objavimo ploču. Međutim, za kratko vreme većina muških članova benda dobila je poziv za vojsku, pa ploča nikada nije snimljena. Po odsluženju vojnog roka život nas je odveo na različite strane, ja sam u međuvremenu odlučio da se potpuno posvetim glumi i muzika je pala u zaborav – rekao je Ninković u intervjuu za magazin Gloria i dodao da grupa uveliko uvežbava stare, ali i neke nove pesme.
– Nedavno smo se dogovorili da posle četrdeset godina ponovo aktiviramo našu grupu kojoj smo sada dali ime OPS. Grupa se ranije zvala Pseudopank cirkus OPS, a sada smo odlučili da ćemo se zvati samo OPS, po Omladinskom pozorišnom studiju u kojem sam ja počeo glumačku karijeru. Radimo punom parom, imali smo neke svirke i vidim da je prijem bio odličan. Priznajem da stvarno uživam u ovim svirkama – naglašava glumac.
Konkurs za Nagradu Milan Mladenović koju dodeljuje Zadužbina Milana Mladenovića otvoren je do 30. juna a trenutno se prijavilo više od 100 autora i bendova.
Ove godine dobitnika druge po redu nagrade odabraće žiri u sastavu: Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i Mirela Priselac Remi.
Svi detalji o pravilima dodele nagrade i konkursu nalaze se na sajtu www.milanmladenovic.com
Pravo da konkurišu za nagradu imaju autori iz svih bivših jugoslovenskih republika, sa muzičkim delom sa rečima, na nekom od jezika koji se govore na teritoriji bivših jugoslovenskih republika.
Dela koja konkurišu za nagradu treba da budu objavljena između 30. juna 2019. i 30. juna 2020. godine. Objavljenim delima će se smatrati ona koja su od strane autora ili drugog lica sa njegovom dozvolom, trajno učinjena pristupačnim javnosti putem nosača zvuka ili putem minimalno dve platforme digitalne distribucije (Deezer, iTunes, Spotify, Bandcamp, YouTube, Tidal, Mixcloud, Soundcloud i slično).
Prijave dela koja konkurišu za nagradu mogu podnositi autori, izvođači ili izdavači preko internet stranice Zadužbine između 1. i 30. juna 2020.
Novčani iznos nagrade iznosi 2000 evra.
Ukoliko žiri oceni da nema prijavljenih dela sa vrednostima koje podrazumeva Mladenovićeva nagrada, ona se ove godine neće dodeliti.
Artan Lili/Photo: ZadužninaMilana Mladenovića
Nagrada Milan Mladenović je ustanovljena sa ciljem da podstiče muzičko stvaralaštvo koje krase osobine svоjstvene umetničkoj zaostavštini Milana Mladenovića.
Nagrada se dodeljuje svake godine na dan Mladenovićevog rođenja, 21. septembra, za muzičko delo sa rečima, od izuzetne umetničke vrednosti.
Dobitnik prve nagrade, koja je dodeljena 2019. godine, bio je bend Artan Lili.
Posle pauze od nekoliko meseci usled pandemije Korona virusa, metal devojke se vraćaju koncertnim aktivnostima i u Novi Sad dolaze u sklopu promocije debi albuma “The War Is On” (Grom Records i Soul Peddler) koji je objavljen početkom godine na CD-u i LP-u, a pre nekoliko dana i na kasetnom nosaču zvuka.
Direktna i energična atmosfera koju melodic death metal bend Nemesis uvek pravi na live nastupima ispuniće u četvrtak, 9. jula prostor Doma B-612 u koji će za ovu priliku smeti da bude pušteno samo 100 osoba.
Devojke iz Nemesisa do sada su svirale na Exit festivalu, Arsenal festu, Beerfestu, Beergardenu, Festivalu Srpskog Podzemlja i mnogim drugim domaćim festivalima, ali i na banjalučkom Demofestu, Revolution festivalu u Temišvaru i Polineroooock festivalu i Hills of Rock festivalu u Bugarskoj.
Dobitnice su druge nagrade Bunt Rok Festivala 2018. godine i imale su čast da otvore koncerte bendova: Nervosa, Thy Art Is Murder i Bullet For My Valentine.
Nemesis čine: Sanja Drča, Aleksandra Petrović, Tijana Milivojević, Biljana Sovilj i Selena Simić.
Nemesis/ Photo: AleX
Ulaznice će biti u prodaji od petka, 26. juna po ceni od 500 dinara u Mungos šopu.
Takođe, ulaznice će moću da se kupe i 28. juna u Domu B-612 za vreme koncerta benda Bombarder.
