Druga Alternator svirka u letnjoj sezoni, održaće se vešeras, 25. juna u Pizza Cabaret & Disco Grill klubu Radost u Savamali
Dakle, Alternator nastavlja letnju sezonu nastupom tri sjajna metal&punk benda – Swich, Giljotina i Architect of pain.
Switch/ Photo: Facebook @switchtoswitch1
Swich – mladi metal bend koji diže sve ljude u okolini svojom energijom i svirkom! Već neko vreme su redovni gosti kod nas, uvek dobrodošli i jedva dočekani! Sa njima na bini – nema sedenja i kuliranja na svirci!
Giljotina/ Photo: AleX
Giljotina – bend koji je nastao krajem 2018. godine. NS pank im je primarni žanr, jer ovi momci vole teške tonove.
Uvek spremni za scenski nastup i u direktnom kontaktu sa publikom, njihove svirke su pune iznenađenja.
Architect of pain – mladi Novosadski metal bend, prvi put svira u sklopu Alternator porodice.
Binu su delili sa Giljotinom i ranije, dok Switch za njih ima samo reči hvale.
Svirka počinje u 20:00 časova, a organizatori poručuju da budete tačni i da ponesite samo dobre vibracije.
Photo: Promo
I još nešto, Wah Rock radio nastavlja lajv striming Alternator svirki svakog četvrtka.
Za one koji ne mogu da dođu , danas od 20:00 časova prenos svirke tri sjajna mlada benda, koji su svuda pravili vatrenu atmosferu!
Majk Šinoda je putem Twitch live streama izjavio kako Linkin Park ima jednu završenu pesmu koju su snimili za “One More Light” album, ali koja nikad nije objavljena.
Pesma “Friendly Fires” je snimljena, ali izgleda da nije bila dovoljno dobra za album, pa su je ostavili kao b-stranu singla. Međutim, na kraju nikad nije objavljena ali, kako kaže Majk, postoji mogućnost da će biti objavljne ana njihovom novom albumu koji, posle pauze, vredno spremaju.
Pored ove pesme, Majkl kaže da Linkin Park ima mnogo materijala koji će se naći na albumu s Česterovim vokalima o kojem smo već pisali.
Legenda kantri muzike Vili Nelson najavio je svoj novi, 70 po redu studijski album “First Rose of Spring”, koji će biti objavljen 3. jula za Legacy Recrdings.
Reč je o pjevaču koji je otpjevao neke od najvećih pesama u istoriji “kaubojske muzike” i koji, kao što to neko reče, “nije snimio duet samo sa papom”.
Vili je ujedno i muzičar koji je sa svojim ispisnicima iz 60-ih i 70-ih poznatima kao “Outlaws” zauvek promijenio nešvilski zvuk otvarajući mu nove puteve iz žabokrečine u koju su ga doveli konzervativni moćnici kantri prestonice…
Paradoksalno je to da je on uspeo, na neki čudan način, da istovremeno bude i revolucionar koji ne ustručava da se oprobau bilo kojoj “zabranjenoj oblasti” za ovu vrste muzike i da, sa druge strane, ostane tradicionalista koji nikad nije izneverio postulate sopstvene tradicije.
Muzička veličina kojeg kao uzora navode autori svih vrsta muzike od psihodelije “dece cveća” preko country rock pionira, lučonoše “novog countryja”, punk buntovnika, najkomercijalnijeg country popa, indie rokera do alt-country trubadura današnjice…
S druge strane tih faktografskih činjenica stoji ona epska dimenzija, unutar koje njegov odmetnički status “crvenokosog stranca” utkan u istoriju moderne američke kulture, predstavlja toliku veličinu, da u njen značaj više niko sa zdravim razumom i ne pomišlja da posumnja.
Dovoljno je videti njegovu pojavu i pogledati raznolikost publike koja se okuplja na njegovim koncertima pa da vam njegov status bude kristalno jasan. Legenda i gotovo.
Sam album sadrži 11 pesama i do sad su objavljena četiri singla sa njega i to redom “First Rose of Spring”, “Our Song”, “I’m the Only Hell My Mama Ever Raised” te “We Are the Cowboys”, koja je objavljena 19. juna.
Album je producirao Badi Kenon, koji je ujedno i koautor na dve nove pesme “Blue Star” i “Love Just Laughed”.
Takođe, na albumu se nalaze pesme Krisa Stejpltona, Tobija Kita, Pita Grejvsa i Bili Džo Šejvera, a zanimljivo je da se na albumu nalazi i obrada numere Roja Klarka “Yesterday When I Was Young”, orginalno napisane od strane francuskog šansonjera Šarla Aznavura.
Većina izdavača prijavila se za Sajam knjiga planiran za jesen, ali mnogi od njih uz uslov da se razmotre zahtevi iz zajedničkog pisma dva njihova udruženja organizatorima u kom se traži da cene izlagačkog prostora i ulaznica ove godine budu prepolovljena. Da li će najvećeg sajma knjiga u regionu biti u oktobru i kako će izgledati zavisiće i od odgovora organizatora, ali pre svega od situacije sa koronavirusom koju, kako to kažu i jedni i drugi, trenutno niko ne može da predvidi.
Beogradski sajam je u kalendar manifestacija planiranih za jesen uz ostale smotre upisao i Sajam knjiga i izdavačima je poslat poziv da se prijave do 19. juna. Pre isteka tog roka, čelnici izdavačkih kuća okupljeni oko Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), kao i grupa samostalnih izdavača u zajedničkom pismu upućenom Odboru za organizaciju Beogradskog sajma knjiga, JP Beogradski sajam, Gradu Beogradu kao osnivaču i Ministarstvu kulture izneli su četiri predloga: da se cena izlagačkog prostora snizi za 50 odsto, kao i cena ulaznica, da ulaz za učenike i penzionere bude besplatan, te da tri predstavnika izdavača uđu u Odbor sajma.
Pismo sa potpisima predsednika UIKS-a Dejana Papića (Laguna), predsednika UPIS-a Zorana Hamovića (Klio) i Žarka Čigoje (Čigoja štampa) ispred grupe samostalnih izdavača u Odboru i na Beogradskom sajmu shvaćeno je ozbiljno i, prema našim saznanjima, planiran je sastanak sa izdavačima, ali on još nije održan. Velika većina izdavača prijavila se do isteka predviđenog roka 19. juna, među njima su i najveći izlagači poput Lagune, Vulkana, Službenog glasnika, Prometeja, Čarobne knjige…
– Vulkan se prijavio na Sajam knjiga i nadamo se da će naša saradnja biti kao i do sada uspešna na obostrano zadovoljstvo i na zadovoljstvo naših čitalaca – kaže Mina Lukić, PR ove izdavačke kuće.
Da su se svi izdavači koji su prošle godine učestvovali na Sajmu prijavili i ove godine utisak je i Borislava Pantića, direktora novosadske Čarobne knjige.
Komentarišući zahteve iz pisma upućenog organizatoru manifestacije, Pantić kaže da izdavači pokušavaju da dobiju maksimum podrške, s obzirom na teže uslove rada zbog koronavirusa.
– Treba imati na umu pre svega to da Beogradski sajam nama nije protivnik, nego smo više u partnerskom odnosu, pa je ideja da treba da podelimo rizik i nadamo se da će zahtevi biti razmatrani. Realno je očekivati da neki manji izdavači neće izaći ako troškovi budu na nivou prošlogodišnjih. Mnogi izdavači imali su težak početak godine zbog korone, a ako se sve ovo vezano za virus nastavi i Sajam knjiga će verovatno biti manje posećen, jer će posetioci jednostavno izbegavati mesta gde bude više ljudi – kaže Pantić.
Direktor Čarobne knjige, međutim, navodi da se oni “spremaju kao da će Sajma biti”.
– U suprotnom bismo sami sebe osudili na lošije poslovne rezultate na kraju godine. Razmišljamo optimistički. Goste nismo dovodili, uz neke izuzetke, ni ranijih godina, a krajem leta ćemo videti da li ćemo morati da smanjimo obim izdanja sa kojima ćemo se predstaviti na sajmu. Poseta će, kako god okrenemo, biti slabija, ali ćemo svoja nova izdanja, a trebalo bi da bude oko 60 naših novih naslova od danas do Sajma knjiga, prodavati I kasnije. Nema smisla ne štampati nove naslove ako smo već za njih otkupili prava, uložili novac u prevode… – navodi Pantić, čija je kuća članica UIKS-a.
[infobox title=’Alternativna strategija’]
Sajam knjiga 2015./Photo: Laguna
Konstataciju da je predsednik Odbora sajma, dramski pisac Dušan Kovačević, rekao da nema ništa protiv da predstavnici dva udruženja i samostalnih izdavača budu zastupljeni sa po jednim članom u Odboru, Hamović se izrazio sa uvažavanjem. – Dragoceno je da Kovačević nema ništa protiv, jer će u tom slučaju imati bolje saradnike. Sad je samo pitanje načina – navodi Hamović. Predsednik UPIS-a saglasan je sa Kovačevićem i u tome da pre svega treba videti da li će Sajma biti i kako će izgledati. – Sajam je predviđen u zatvorenom prostoru, a nije stvar u tome da mi zarad kontinuiteta manifestacije tamo gde je bila kovid bolnica na jesen napravimo novo žarište koronavirusa. Možda bi moglo da se razmišlja i o nekoj alternativnoj strategiji. Jedna od mogućnosti bila bi da se, poput Book festa u Francuskoj, sajam organizuje na više manjih mesta, na otvorenim prostorima, a delom i elektronski. Time kontinuitet manifestacije ne bi bio prekinut, a svi bi mogli da budu zaštićeni – predlaže Hamović.[/infobox]
Međutim, mnogi izdavači okupljeni u dva udruženja prijavili su se za Sajam, ali uz uslov.
– Prijavljivali smo se svaki izdavač pojedinačno, ali smo prilagali i izjave da je prijava uslovnog karaktera i da ostajemo pri zahtevima iznetim u pismu – kaže Gojko Božović iz Arhipelaga, član UPIS-a.
Na konstataciju da u Odboru za organizaciju Sajma knjiga misle da je još rano za odluku o zahtevima izdavača jer se još ne zna kako će se odvijati ukupna situacija u vezi sa koronavirusom, te da će sve biti izvesnije u avgustu, Božović kaže da se “ne može čekati avgust”.
– Već smo zakasnili sa pripremama, sve to traži dosta vremena. Sada u tom smislu radimo sa petinom snage, s obzirom na to da još ne znamo šta će biti. Međutim, ako budu na snazi mere za sprečavanje širenja virusa poput ovih donetih danas, onda je upitno i održavanje Sajma knjiga – kaže Božović napominjući da je i u pozivu izdavačima navedeno da se prijave primaju poštom ili mejlom zbog mera protiv pandemije.
Predsednik UPIS-a Zoran Hamović podseća da se svake godine na Sajam knjiga prijavi više od 800 izlagača, ali da nisu svi izdavači, nego svoje štandove imaju i crkva, vojska, policija, brojne javne ustanove…
– Još nismo doneli pravu odluku o tome da li ćemo učestvovati i to ne samo iz ekonomskih razloga, nego i iz razloga zdravstvene prirode, zbog virusa. Za manifestaciju je potrebno da se pripremimo i “Beogradski sajam” i mi izdavači, a uz to treba da budemo dovoljno mudri da sačuvamo i manifestaciju, i posetioce, i sebe. Zato je, između ostalog, važno da bude razgovora o tome i da u njima učestvuje više strana: svi izdavači, Odbor sajma knjiga, gradski sekretar za kulturu i predstavnici Ministarstva kulture, jer je to manifestacija kulture, a ne diskont. Budućnost Sajma knjiga ne mogu da kreiraju oni koji nemaju veze sa knjigama. Sajam je najveći uzlet i perspektivu imao kada su ga vodili izdavači, a sad postoji opasnost da on pređe u ruke malih trgovaca – kaže Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće Klio i predsednik UPIS-a.
Kuvar i superzvezda Gordon Remzi opet je na udaru kritika nakon što je počeo da poziva goste u svoje restorane posle povlačenja mera nastalih zbog pandemije.
Kuvar je objavio da “jedva čeka” da ponovo vidi goste kako večeraju u njegovim restoranima i najavio da će se njihova vrata uskoro ponovo otvoriti.
Slavni kuvar uzbuđeno je potvrdio da će nastaviti sa svojim biznisom sada je vlada najavila ublažavanje mera i kako su mu njegovi gosti “nedostajali”.
– Sada, tim u svim restoranima, jedva čekam da se vratimo onome što radimo najbolje, a to je stvaranje neverovatnog iskustva za sve naše goste – rekao je Remzi u video-objavi.
Međutim, mnogima se ovo nije svidelo, jer smatraju da se poznati kuvar i preduzetnik nije ponašao korektno tokom pandemijskih mera.
Prvo je otpustio 500 radnika bez ikakve najave, da bi potom otišao sa svojom porodicom iz Londona u vikendicu u Kornvolu, uprkos molbama lokalnog stanovništva da ih ne ugrožava jer postoji opasnost da prenese koronavirus iz grada u to područje.
“Kakav odvratan čovek”, komentarisao je jedan korisnik Tvitera, napominjući koliko je kuvar beskrupolozan, jer nakon svega što se desilo, ima hrabrosti da poziva goste u svoje restorane.
“Trebalo bi ga zabraniti na svim društvenim mrežama”, napisao je drugi korisnik.
Glumac filmova za odrasle Ron Džeremi je optužen, kako prenose danas svi svetski mediji, za silovanje tri žena i seksualni napad na četvrtu, kažu tužioci, a sud u Los Anđelesu odredio mu je kauciju od 6,6 miliona dolara.
Optužen je za napade na žene između 2014. i 2019. Navodne žrtve imaju između 25 i 46 godina.
Džeremi važi za jedno od najvećih imena u svetu pornografske industrije i pojavio se u više od 2.000 filmova od 1970-tih do danas.
Džeremi, čije je pravo ime Ronald Džeremi Hajat, optužen je za silovanje 25-godišnje žene u jednoj kući u zapadnom Holivudu, navedeno je u izjavi glavnog tužioca okruga Los Anđelesa Džeki Lejsi.
Tri navodna napada desila su se u baru u istom kvartu Los Anđelesa između 2017. do 2019. godine. Tužioci kažu da će zahtevali kauciju od 6,6 miliona dolara. Drugi slučaj iz 2016. je odbačen.
Stjuart Goldfarb rekao je za novinsku agenciju AFP da su ove optužbe iznenađujuće.
– On nije silovatelj. Zbog toga što jeste, Ron je suštiniski bio ljubavnik 4.000 žena godinama unazad – kazao je Goldfarb.
– A optužiti ga da je silovatelj… Mislim, žene mu se bacaju u naručje – dodao je on.
Džeremi se u utorak pojavio na prvom ročištu na sudu, imao je lisice na rukama i masku na licu.
Sudija je zakazao iznošenje optužnog predloga za petak, a odredio je kauciju od 6,6 miliona dolara.
Dante Rušoleli, Džeremijev menadžer, rekao je američkim medijima da prekida saradnju sa klijentom.
Magazin Rolling Stone je 2017. objavio da je više od desetine žena optužilo Džeremija za seksualno zlostavljanje, uključujući hvatanje, neprimereno dodirivanje, penetraciju prstima bez pristanka, kao i seksualni napad.
On je tada izjavio za magazin da “nikada nije i nikada ne bi silovao bilo koga”.
Džeremi je zvanično Ginisov rekorder kao glumac koji se pojavio u najviše porno filmova. Godine 2001. o njemu je snimljen dokumentarni film “Porno zvezda: Legenda o Ronu Džeremiju”.
Džeremi se pojavio i u nekoliko holivudskih filmova, igrica i muzičkih spotova zvezda kao što su Moby, Guns N Roşes, LMFAO i mnogi drugi.
Muzička ikona Stivi Vonder prozvao je američke zvaničnike i predsednika Donalda Trampa u video-snimku čija je centralna tema pokret Black Lives Matter.
Pozivajući svoje obožavaoce da nastave sa progresivnim stavovima, superzvezda je podelio svoje mišljenje i o gospodinu Trampu.
Rekavši svojim mnogobrojnim fanovima da idu da glasaju, 70-godišnji hitmejker želi da se svi glasovi čuju na predstojećim predsedničkim izborima koji će se održati u novembru ove godine.
U jednom trenutku, Vonder izgovara rečenicu koja je postala hit na internetu.
– Loš je dan kada ja vidim bolje od tebe i tvoje vizije za 2020. godinu – rekao je slepi kantautor indirektno se obraćajući predsedniku SAD.
– Crni životi su važni i ovo nije samo još jedan digitalni trend ili heštag, ovo je početak kraja svim ovim s*anjima. To su naši životi – dodao je Vonder.
– Mesto iz kog je civilizacija potekla, Afriku, ovaj naš vrhovni komandant naziva g*vnjivom rupom. Zažalićeš jednog dana zbog tih reči – navodi pevač, prenosi portal Eonline.
U skladu sa svojim dosadašnjim temama i pristupom istima, pesma pod naslovom “Pubertet” je muzička priča o prvoj ljubavi koju obično doživimo – u pubertetu.
Pesmu je napisao Laka, back vokale otpevala, kao i obično, njegova sestra Mirela, a aranžman je pored Lake uradio i Matko Gaće. Spot je režirao Edvin Kalić.
U naredna tri i kusur minuta vratite se u “Pubertet”:
Britanska Royal Mail je najavila kako će u čast benda Queen, tačnije za 50. godišnjicu od formiranja benda, predstaviti nove poštanske markice s fotografijom benda i naslovnicama albuma.
Svi koji će možda putovati u Veliku Britaniju u julu (hahahaha) ili ako živite možda tamo, onda nas se setite i pošaljite nam razglednicu s Queen poštanskom markicom.
Queen poštanske markice/Royal Mail
Elem, kolekcija sadrži 13 markica, i to s naslovnicama albuma (osam komada), četiri komada s fotkama s koncerata i jedna profesionalna fotografija.
Markice će biti dostupne od 9. jula, a već ih možete naručiti putem službene stranice Royal Maila po ceni od 16 funti.
Na današnji dan, 1986. godine umro je omiljeni i autentični pesnik Miroslav Mika Antić. Njegov život bio je uzbudljiv i inspirativan kao i njegova poezija.
Antić “Večiti dečak”, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, napisao je oko 30 dela. Inspirisan životom, gradovima, ljudima. Uz njegove reči možemo da se podsetimo šta nam to promiče dok svakodnevno ’’jurišamo’’ za obavezama, ili još gore dok nas one ’’jurišaju’’.
– Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi.
Rođen je u martu 1932. u Mokrinu, u Banatu. Osnovnu školu učio je u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica preselila u leto 1941.
Gimnaziju je pohađao u Pančevu i Kikindi. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je studirao ruski i češki jezik. U Pančevu je radio u tehničkoj službi tamošnjeg pozorišta, a od 1951. kao novinar-saradnik u listu “Pančevac”.
Antić je prvu pesmu objavio 1948. godine, kao 16-godišnjak, u beogradskom časopisu „Mladost“, a prvu knjigu pesama “Ispričano za proleća”, dve godine potom. Od 1954. je bio novinar u novosadskom “Dnevniku”, tako je u toj i i docnije u takođe novosadskoj novinsko-izdavačkoj kući “Forum” je, uz manje prekide, radio sve do prerane smrti, u 54. godini.
Miroslav Antić je govorio o smrti, o ljudima koji samo misle da su živi jer imaju pluća i mogu da dišu i opstanu. Međutim, ono što je pravi život, Mika Antić je tvrdio da ne može da se objasni.
Promenio je mnogo gradova i zanimanja, snimao je filmove i bavio se slikarstvom, pisao je za novine i pisao prozu, ali je uvek bio najpre pesnik. Bio je i boem koji se radovao svetu oko sebe i taj svet proslavljao u svojim pesmama koje se i danas pamte.
Mika je umro sa rukama zamočenim u zlatni prah, istog dana kada je primio Avnojevsku nagradu. Želeo je da još jednom naslika suncokret. Tih dana su mu hirurzi odsekli deo jezika jer je oboleo od raka vilice. To je teško podneo pa se često opijao i svakodnevno slikao.
Tog dana kada je Mika umro, 24. juna 1986. godine, uveliko iza ponoći otvoreno je pismo adresovano na Dudu iz komšiluka:
“Dudo, Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.”
Tako je i bilo.
Besmrtna pesma
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vreme leteti visoko… Visoko.
Zar misliš da moja ruka, koleno, ili glava može da bude sutra koren breze il’ trava?
Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.
