Jedna od najvećih srpskih balerina i koreografkinja Lidija Pilipenko, preminula je u petak u Beogradu u 83. godini, saopštili su iz Narodnog pozorišta.
Ceo svoj život Pilipenko je posvetila baletu i Narodnom pozorištu u kome je stvarala, prvo kao balerina, a kasnije kao koreografkinja.
“Njena posvećenost baletskoj umetnosti bila je nesvakidašnja, iskrena, maštovita, sa dubokom umetničkom porukom i zato će njeni baleti ostati nezaboravni, a njen doprinos ovoj umetnosti neizbrisiv….”, poručili su iz nacionalnog teatra.
Lidija Pilipenko završila je srednju baletsku školu u Beogradu, a usavršavala se u Londonu. Tokom bogate karijere gostovala je u Tokiju, Londonu, Parizu, Lozani, Atini… Ostaće upamćena po maestralnim solističkim ulogoma u kultnim baletima poput “Labudovo jezero, “Čudesni mandarin”, “Karmen”, “Don Kihot “Žizela”…
Bila je autor libreta i koreografije za dela “Banović Strahinja”, “Jelisaveta”, “Večiti mladoženja”, “Samson i Dalila”, “Šeherezada”…
Nagrađena je na bijenalu u Ljubljani, a dobila je i nagrade SIZ kulture Beograda i Novog Sada i pet nagrada Narodnog pozorišta.
Igrala je i na filmu (“Kako su se voleli Romeo i Julija”, “Zvižduk u osam”, “Formula 1”).
Njen suprug je bio Muharem Pervić, a sin prerano preminuli glumac Igor Pervić.
Vreme i mesto sahrane Lidije Pilipenko biće naknadno saopšteni.
Žiri nagrade “Strune od svetla” koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u bluz i rok muzici, a koji radi u sastavu: Bogomir Bogica Mijatović (predsednik), dr Miroslav Miki Radonjić i Saša Radonjić, doneo je odluku da nagradu za 2020. dodeli Zvonimiru Đukiću Đuletu, frontmenu sastava Van Gogh.
Prethodni dobitnici ovog renomiranog priznanja su: Milan Korać, Nikola Vranjković, Kralj Čačka i Miloš Zubac.
Laureat, pored plakete dobija i jednu gitaru iz kolekcije pisca i kantautora Saše Radonjića koji je nagradu i ustanovio pre šest godina.
U obrazloženju žirija se pored ostalog kaže:
“Zvonimir Đukić Đule je kreativna i estetska konstanta naše rok scene sa stažom od preko 30 godina, što je već samo po sebi za svaki respekt. Kreativna suma njegovog visoko poetiziranog tekstopisačkog umeća je nedavno prezentovana kroz knjigu “More bez obala” (Laguna, 2019) koja pored Đuletovih dobro znanih strofa i stihova, donosi i jedan istinski dragocen bonus u vidu njegovih fotografskih radova za koje se bez ikakvih ustezanja može reći da su takođe čista poezija. U prilog unikatne vitalnosti Đuletovog tekstopisačkog i kompozitorskog dara najubedljivije svedoči singl iz prošle godine – Emotivno miniran”.
Žiri je doneo još jednu odluku – da se od ove godine u orbitu nagrade “Strune od svetla” postavi i jedno satelitsko priznanje za mlade stvaraoce u rok muzici i kulturi. Priznanje u formi statuete nosi naziv “Svetlo od struna” i žiri će ga dodeljivati u godinama kad prepozna poseban kapacitet na sceni naših mladih rokera. Ove godine žiri je prepoznao taj kapacitet i dar u sklopu sastava Nemi pesnik iz Novog Sada, pa će prvu statuetu “Svetlo od struna” uručiti njihovom izvanrednom tekstopiscu i gitaristi Marku Aleksiću.
Sredinom aprila pisali smo o učenicima Osnovne škole “Branko Radičević” iz Odžaka, i njihovom profesoru razredne nastave i odžačkom muzičaru, Mirku Miljkoviću na čiju ideju je snimljen spot podrške za Koju – obrada pesme Discipline kičme “Neukusu treba reći ne”.
Mladi rokeri osnovci (Isidora Čeliković – vokal, Borivoje Janačković – bubnjevi i Vladan Terzić – bas gitara i Miroslav Vlajnić – ritam gitara) uz podršku školskog hora pre nekoliko dana objavili su novi spot.
Ovoga puta Deca i Učitelj obradili su numeru “Another Brick In The Wall” Pink Floyda.
Spot je režirala Iva Ižak, a za montažu su bili zaduženi Iva i David Jovanović (DMG Blast Beats).
U staroj kući na Vračaru (Đorđa Vajferta 5), sinoć je premijerno izvedena predstava “In His Mind (Igra uma)”, u režiji Džordana Parksa.
Inspirisana popularnim njujorškim interaktivnim teatrima, ova predstava beogradskoj publici pruža priliku da doživi i iskusi nešto drugačije i da učestvuje aktivno kroz celu priču, na više načina.
Kao što je i najavljivano, ”Igra uma” je priča o najozloglašenijem serijskom ubici u istoriji – Džeku Trboseku, smeštena u poseban ambijent i fantastičnu scenografiju, za koju je zaslužna grupa scenografa, na čelu sa Ilijom Višnjićem i Magdalenom Vlajić, koji su staru kuću uredili i dizajnirali u viktorijanskom stilu sa primesama steampunk uticaja.
“Igra uma“ je predstava koja je okupila veliku ekipu kreativnih ljudi u Beogradu, u želji da doprinese kulturnoj ponudi grada.
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
Džordan Parks, pored režije, zajedno sa Jovanom Ristićem radio je i scenario, koji je izvanredno kroz pokret preneo koreograf Aleksandar Ilić, zajedno sa svojom asistentkinjom Mojcom Majcen i uvežbačem Brankom Mitrovićem.
Mnogobrojnu glumačku ekipu čine iskusni internacionalni glumci i plesači – iz Francuske, Kalifornije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije – Uroš Petronijević. Đorđe Grgur, Gala Šalipur, Julie Le Lay, Aleksandra Kolarov, Hana Japundžić, Joana Knežević, Katarina Bućić, Katarina Orlandić, Luka Miljković, Đorđe Galić, Marija Novaković, Marija Stanković, Nikola Pavlović, Vladimir Čubrilo…
Izuzetno važnu ulogu u ovoj priči igra i kostim, za koji je bio odgovoran Igor Jagić, dok iza produkcije i organizacije ove zahtevne predstave stoje Sonja Ilić i Jovana Radovanović.
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
In His Mind / Photo: Srđan Bosnić
Publika se tokom predstave kretala po kući kroz sobe na tri nivoa i pratila glumce i glumice i tako na nesvakidašnji i misteriozan način svedočila agresivnoj i brutalnoj prirodi Džeka Trboseka, zajedno sa njegovom dijametralno suprotnom romantikom prema svojoj ljubavnici Eleanor, a sve kroz priču i moderan ples.
Svako od posetilaca doživljava jedinstveno iskustvo, kojem će jedino oni prisustvovati i to je ono što ovu predstavu, između ostalog, razlikuje od klasičnog teatra.
– Naša adaptacija lika Džeka Trboseka nije zasnovana na istorijskim činjenicama- zadržali smo samo duh njegovog karaktera, ali smo ubacili dosta naše fantazije u njegov lik. Kao na primer dosta ljubavnih elemenata koji ne postoje u istorijskim činjenicama – kaže reditelj i scenarista predstve, Džordan Parks.
Zbog specifičnog ambijenta predstavi može prisustvovati najviše 15 ljudi tokom jednog izvođenja, što doprinosi dodatnom osećaju intimnosti i probijanju četvrtog zida.
A zbog trenutne situacije sa korona virusom, organizator se pridržavao svih propisanih mera, tako da su svi glumci nosili maske, ali su maske bile obavezne i za sve prisutne u publici.
Uzbudljiva, provokativna, nepredvidljiva i sa puno obrta, predstava “Igra uma” pružiće publici nezaboravno iskustvo. Posetioci kuće Džeka Trboseka na Vračaru biće u prilici da uživaju u posebno kreiranim koktelima i u jazz nastupima pre i posle predstave.
– Očekujemo da posetioci uživaju u predstavi na način na koji oni to žele. Neki će se prepustiti i uživati u interakciji sa glumcima tako što će dobiti neki rekvizit na čuvanje, zadatak ili jedan na jedan iskustvo. Dok će neke druge ispuniti samo da prate glavnu priču. Na publici je da odluči. Upravo zato svega 15 osoba može da prisustvuje predstavi kako bi se svako osećao kao da je deo priče – izjavila je producentkinja predstave, Sonja Ilić.
Predstava “In His Mind (Igra uma)” definitivno je nova atrakcija u kulturnoj ponudi Beograda, a od danas će se igrati 4 puta nedeljno u tri različita termina.
Bubnjar grupe Queen Rodžer Tejlor izjavio je da bi taj bend i dalje stvarao novu muziku da je Fredi Merkjuri živ.
U intervjuu za BBC Radio 6 Music, Tejlor je rekao da bi čitava nova era rok muzike nastala da frontmen grupe Queen nije preminuo u novembru 1991. godine, prenosi NME.
– Verujem da bismo i dalje radili zajedno jer je to bila veoma plodonosna saradnja. Doduše, ne znam da li bi u tome učestvovao Džon Dikon (basista benda, povukao se iz muzičke industrije 1997.), ali preostala tri člana benda bi sigurno ostali tu – rekao je Tejlor.
Nova knjiga Dejana Stojiljkovića “Dukat za lađara”, nastavak romana “Duge noći i crne zastave” i “Olujni bedem”, naći će se 27. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Svi koji žele među prvima da čitaju novu knjigu Dejana Stojiljkovića moći će da je naruče u pretprodaji od 17. do 23. jula samo na sajtu www.laguna.rs. Knjiga će stići na vašu adresu sa prvim danom objavljivanja.
Prvih 1.000 kupaca knjige u pretprodaji dobiće i poklon – kompakt-disk sa pet numera, od kojih je Dejan Stojiljković napisao tekstove za tri. Pesme “Dukat za lađara”, “Šaka soli” i “Druga Troja” izvodi Dejan Najdanović Najda (Smak, Generacija 5) i njegov bend Deliverance. Dok su dve bonus numere radijska i produžena verzija pesme “Velika voda”. Gost na pesmi “Druga Troja” je Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe.
Punk važi za “najradoznaliji” žanr rock and rolla. Rok čistunci i i “tehničari” uvek su pankere smatrali infantilnim idiotima, a zapravo je punk rock uvep sve one nijanse modernog u uzbudljivu strukturu tri akorda koju svi znamo i volimo.
Zahvaljujući tom shvatanju, punk gitaristi često se treturaju kao inferiorni muzičari. Iako ne bismo baš mogli da trvdimo da bi Bili Džo Armstrong mogao da pobedi Džimija Hendriksa u gitarskom ratu, rekli bismo da se punk rock gitaristi stvarno jako trude. Potral faroutmagazine pdabrao je 10 pubk gitarista koji jasno pokazuju da u ovoj vrsti muzike itekako ima talenta.
Punk rock postao je toliko sveprisutan u našoj kulturi da se žanr sada dalje i dalje destiliše u sve više i više žanrova, ali magazin je sve to ignorisao i oslonio se na utemeljitelje žanra i najuticajnije muzičare svih vremena.
Ovo su 10 najvećih, a ako su nekog zaboravili, vi slobodno dopišite:
10. Captain Sensible (The Damned)
9. Brian Baker (Bad Religion, Dag Nasty, Minor Threat)
8. Steve Jones (Sex Pistols)
7. Poison Ivy (The Cramps)
6. Greg Ginn (Black Flag)
5. Ron Asheton (The Stooges)
4. Dr. Know (Bad Brains)
3. Mick Jones (The Clash)
2. Johnny Thunders (New York Dolls, Heartbreakers)
Sergio Lounge objavio je novi studijski album pod nazivom “The Loungest” (Pop Depresija i Kišobran).
Za neke stvari mora da se sačeka pravi trenutak da budu spremne. Srđan Popov je svoj muzički alter ego Sergio Lounge (Serđo Laundž) predstavio je domaćoj javnosti pre više godina i izazvao veliku pažnju i medija i publike.
Pobedio je na demo festivalima – Demofest i Bunt, svirao na najvećim binama, pravio lo-fi spotove i šokirao publiku izborom pesama koje je svirao sa svojim bendom.
Ali, Srđan je pored života kao Sergio Lounge u isto vreme i jedan od najcenjenijih producenata i snimatelja u Srbiji, a njegov rad na albumima drugih izvođača je neuhvatljiv kao i muzika koju stvara: šta tačno osim njega samog povezuje Fish In Oil, Idu Prester, Autopark, Coucou Abel, About Lorna, Bitipatibi, Weird Fishes, Bas i Stega…
Sergio Lounge/ Photo: Emilija Radojičić
I sada, 2020. godine, kada izgleda da je svet otišao tamo odakle ne zna da se vrati, Sergio Lounge predstavlja “The Loungest”!
– The Loungest je album posvećen muzici koja je uticala na mene, samim tim je to album prepun omaža, asocijacija i suptilnih namigivanja. Svaka pesma i svaki element pesme ima svoju priču i svoj razlog za postojanje u tom aranžmanu. Ti razlozi su najčešće vezani za nekog autora ili neku pesmu XX veka. To vrlo jasno ilustruje način na koji stvaram i doživljavam muziku i način na koji svoje pesme održavam jedinstvenim i uzbudljivim. Smatram da je glavni način na koji muzika vrši svoju funkciju preko asocijacija – određena melodija, ritam, zvuk, harmonija, ili žanr, produkcija, način izvedbe, sve te stvari utiču na naš doživljaj muzike i na to da li će ona “raditi” ili ne. Ove asocijacije su svakako lična stvar, svaki slušalac će imati svoj doživljaj kad sluša neku određenu muziku, ali postoje i one asocijacije koje su nam kulturološki već ucrtane u sistem slušanja, konstantim korišćenjem i ponavljanjem tih obrazaca, vezivanjem za određene slike i emocije – kaže o albumu Srđan Popov.
Što se suptilnih namigivanja tiče ona se kreću u rasponu od Yellow Magic Orchestra do M83 ili ako hoćete još čudnije puteve, od Đuze Stojiljkovića do Sebastijana Telijea (Sebastien Tellier). Ili, još bolje, izaberite sami put koji ćete da pratite i spremite se da sretnete razne likove koje volite i na koje ste možda zaboravili.
– To je način na koji komponujem i na koji zabavljam sam sebe u tom procesu stvaranja – trudim se da stvorim određenu asocijaciju, i onda, u zavisnosti od momenta, gledam da li ću ispuniti očekivanja slušaoca kad je ta asocijacija u pitanju, ili ću uraditi nešto suprotno, iznenađujuće. Samim tim, sve je u konstatnoj igri i ovaj album će nagraditi svakog slušaoca koji iole poznaje muzike XX veka – kako one svetski popularne, tako i one opskurnije. Koje su to asocijacije i uticaji koje sam koristio ostavljam slušaocu da otkrije, jer smatram da je otkrivanje tih stvari bitan deo zabave. Ponekad se ta asocijacija otkriva već u samom nazivu pesme, dok ću češće sakriti neki detalj unutar aranžmana.
Sergio Lounge, Demofest/Photo: facebook@Demofest
Uz Srđana Popova muzički svet Serđa Laundža stvaraju Pavle Popov, Luna Škopelja, Kosta Jovanović, Feđa Franklin, David Armuš, Todor Živković, Ivan Dedić i Aca Pejčić, a kao koautori pesama pojavljuju se Pavle Popov (muzika “High” i “Detektivska part 2”), Milenko Vujošević (Ensh) – tekst za “I Fall In Love With You Every Day” i “Empty Space”, kao i Čedomir Stanojević (About Lorna) – tekst za “It’s So True”.
“The Loungest” je sniman u studiju “HillRiver” u Zemunu, a uz producenta Srđana Popova, miks i master uradili su Goran Simonovski i Dušan Filimonović. Dizajna omota i za digitalno izdanje i za CD delo je Emilije Radojičić.
Album je dostupan za slušanje na svim digitalnim platformama, kao i na YouTube kanalu benda, a može i da se preuzme besplatno ili za “plati koliko želiš” na bandcamp stranici grupe i izdavača.
Američka akademija za filmsku umetnost i nauku pozvala je Milu Turajlić da bude njihov član u sektoru dokumentaristike, što znači da će srpska rediteljka moći da učestvuje u glasanju za dobitnika prestižne nagrade Oskar.
– Veoma sam počastvovana pozivom da se pridružim Akademiji. Neverovatno je što ću se naći u tako cenjenom društvu, u klasi 2020, čiji je dosadašnji rad veoma inspirišuć. U njih svrstavam mnoge prijatelje, kolege i mentore, a to samo pokazuje velikodušnost i ljubav koje ova zajednica pruža – napisala je Turajlić na svom Fejsbuk profilu.
Akademija je pozvala 819 filmskih umetnika i radnika koji su se “istakli doprinosom bioskopskim filmovima i filmskoj umetnosti”, pa je srpska rediteljka, između ostalih, u društvu autora filma “Zemlja meda” i “Parazit” koji je ove godine nagrađen Oskarom za najbolje ostvarenje.
Mila Turajlić je autorka filma “Cinema Komunisto” i “Druga strana svega” koji je osvojio 26 nagrada. Kao producentkinja radila je na filmu “Braća Blum” Rajana Džonsona i “Apokalipto” Mela Gibsona.
Zahvaljujući knjizi “Autobiografija”, konačno smo dobili potvrdu onoga što smo dugo slutili – život Agate Kristi bio je uzbudljiviji i dramatičniji od bilo kojeg krimića.
Kada je umrla, 12. januara 1976, Agata Kristi je u svetu bila poznata kao kraljica krimića, ali njen privatni život za sve je bio misterija. Nekoliko godina je u tajnosti pisala autobiografiju, a kada je posle njene smrti ona objavljena, milioni njenih obožavalaca su se složili – to je bila njena najbolja priča!
Otkrivajući nam sećanja na rano detinjstvo krajem 19. veka, dva braka i dva svetska rata, na arheološka istraživanja sa drugim suprugom Maksom Malovanom i brojne druge uzbudljive događaje koji su uticali na Agatino pisanje, ova knjiga otkriva istinsku genijalnost i legendarni uspeh ove književne ikone čija mašta i dan-danas očarava čitaoce.
Agata Kristi, Autobiografija
Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela. Prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je 80 detektivskih romana i zbirki priča, 19 pozorišnih komada, 2 memoarska dela i 6 ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu “Tajanstveni događaj u Stajlsu” stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu “Ubistvo u parohijskom domu”, objavljenom 1930, uvela među čitalaštvom gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap.
Ipak, njen nestanak 1926. koji je doveo do velike policijske potrage i danas je misterija. Tokom svih ovih godina javilo se mnogo spekulacija o tome šta se dogodilo između 3. i 14. decembra – od toga da je reč o triku za bolje prodavanje romana, do toga da je bila u saobraćajnoj nesreći i doživela amneziju.
“Autobiografiju” Agate Kristi možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
