Tačno 10 godina od emitovanja prve epizode popularne serije “Šerlok” proslavljeno je ovog jula, a u čast čuvenog detektiva (ali i Benedikta Kamberbača i Martina Frimana, koji su tako dobro odigrali glavne uloge), Kraljevska pošta Britanije je najavila seriju poštanskih marki sa likovima iz serije.
Marke će postati dostupne javnosti 18. avgusta, biće ih šest i svaka će predstavljati po jednu epizodu serije, prenosi telegraf.rs. Na njima će moći da se vide Šerlok Holms (Benedikt Kamberbač), Džon Votson (Martin Friman), Majkroft Holms (Mark Gejtis), Morijarti (Endru Skot), Ajrin Adler (Lara Polver) i Meri Votson (Amanda Abington).
Ali, to nije sve. Baš kao i misterije koje Šerlok otkriva, ove će markice kriti tajnu. Pod UV svetlom slika na njima će da menja, dopunjuje i pokazuje ključne trenutke iz serije.
Ovo je jedna od prvih serija u Britaniji koja će biti ovekovečena na markicama.
Podsetimo, emitovanje serije počelo je 2010. godine i trajala je tri sezone. Poslednja, četvrta sezona emitovana je kao specijal 1. januara 2016. godine.
Otada fanovi priželjkuju petu. I Kamberbač, i Friman (koji su u međuvremenu postali svetske zvezde) izrazili su želju da se vrate, ali o konkretnim akcijama bilo je malo reči.
Google Play Music objavio je kako do kraja godine više neće samostalno postojati nego će se spojiti s YouTube Musicom.
Tako će dosadašnji korisnici Google Play Musica morati svoj library da prebace na YouTube Music pre nego što aplikacija isključi mogućnost streamovanja nove muzike u septembru, odnosno u oktobru, u zavisnosti od države u kojoj se nalaze. Google Play Music zadržaće sve playliste, preuzimanja, kupovine i lajkove do decembra kako bi korisnici stigli na vreme da sve prebace na YouTube Music.
Već godinama se razmišlja o spajanju ove dve aplikacije, a realno Google Play Music izgubio bi kad-tad svoj smisao postojanja i ujedno bi samo zbunjivao korisnike YouTube Musica s obzirom na to da su i jedna i druga aplikacija pod vlasništvom Googlea.
U petak, 7. avgusta, Di Luna Blues Band će održati koncert u beogradskom klubu Bluz I Pivo (Cetinjska 15).
Svirka je na otvorenom, usluga i način plaćanja usklađeni su sa merama zaštite, a zagarantovana je i visoka higijena klupskog i sanitarnog prostora.
Di Luna Blues Band osnovan je još 1989. godine sa ciljem da kroz žive nastupe podele radost muziciranja i ljubav prema bluzu.
Di Luna Blues Band/ Photo: Promo (Soul Society)
Veliki broj nastupa i uvek dobra atmosfera dovoljno govore zašto je bend opstao 30 godina na domaćoj sceni.
Učestvovali su na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim festivalima (Belgrade Beer Fest, Exit Festival, Nisville Jazz Festival, Enter Festival, Summertime Jazz Festival, Voxstock, Valjevo Jazz Festival, Sabac Jazz Festival, North City, Marsoni Blues Fest, FIAT, Blues Summit Podgorica…), deleći često nastupe sa najvećim svetskim zvezdama džeza i bluza (Ten Years After, Diane Schuur, Benny Golson, Art Farmer, Mick Taylor, Joe Zawinul).
Svirka počinje od 20:00 časova (trajaće do 23:00), a muzički dinar je 250.
Renan Ozturk remains on the mountain after the rest of the team descends, following the hectic search for Sandy Irvine’s remains. (National Geographic)
Dokumentarac “Izgubljeni na Everestu”, koji će premijerno biti prikazan 6. avgusta u 21.00, uz poznatog alpinistu Marka Sinotu i fotografa National Geographica Renana Ozturka, pokušaće da reši jednu od najstarijih misterija alpinizma.
Nastavljajući bogato nasleđe istraživanja na Everestu, uz pomoć nagrađivanih istraživača, naučnika, fotografa i snimatelja, National Geographic se ponovo penje na vrh u četvrtak, 6. avgusta od 21.00, kako bi kroz originalan specijal “Izgubljeni na Everestu” bili prikazani najsavremeniji alpinizam i vrhunska kinematografija.
National Geographic ima dugu istoriju istraživanja i pripovedanja neverovantih priča o Mont Everestu. Od 1933, kada je časopis objavio priču o prvom preletanju planine, do donacije društva ovom regionu 1948. i prvog televizijskog prenosa ekspedicije 1965, granica u istraživanju ove planine ostala je nedostižna.
“Izgubljeni na Everestu” istražuje jednu od najvećih misterija: šta se dogodilo istraživačima Endruu Sendiju Irvinu i Džordžu Liju Meloriju, koji su nestali 8. juna 1924. tokom prve ekspedicije na Everest? Tragovi za rešavanje ove misterije leže zaleđeni negde na vrhu najviše planine na svetu.
Dugometražni specijal emitovaće se bez reklama i vodiće ga novinar, alpinista i avanturista Mark Sinot sa fotografom i alpinistom National Geographica Renanom Ozturkom. Pridružuje im se svetski poznata ekipa profesionalnih alpinista, koji zajedno imaju više od 100 godina iskustva penjanja na Mont Everest. Zajedno kreću u potragu za telom alpinističkog pionira Irvina kako bi utvrdili ko je uspešno osvojio najvišu planinu na svetu. Ovaj poduhvat mogao bi da prekroji čitavu prošlost alpinizma. Glavni cilj ekspedicije bio je da se pronađe Irvinovo telo, dok je Melorijevo telo pronađeno 1999.
Team members during the expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest, in attempt to solve one of the mountain’s greatest mysteries: who was the first to summit Mt. Everest? (National Geographic/Matt Irving)
Team members (clockwise from top left) Jim Hurst, Renan Ozturk, Mark Synnott, Jamie McGuinness, Thom Pollard, and Matt Irving pose for a photo during an expedition to climb the North side of Mt. Everest in search of Sandy Irvine’s remains. (National Geographic/Renan Ozturk)
A team member during the expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest, in attempt to solve one of the mountain’s greatest mysteries: who was the first to summit Mt. Everest?(National Geographic/Renan Ozturk)
Team members during the expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest, in attempt to solve one of the mountain’s greatest mysteries: who was the first to summit Mt. Everest? (National Geographic/Jamie McGuinness)
Team members during the expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest, in attempt to solve one of the mountain’s greatest mysteries: who was the first to summit Mt. Everest? (National Geographic/Matt Irving)
A view from the push to the summit. (National Geographic/Renan Ozturk)
A view of tents on the mountainside during the expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest, in attempt to solve one of the mountain’s greatest mysteries: who was the first to summit Mt. Everest? (National Geographic/Renan Ozturk)
Renan Ozturk during expedition to climb Mt. Everest in search of Sandy Irvine’s remains. (National Geographic/Matt Irving)
Sherpa team with gear and supplies during expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest. (Photograph by Renan Ozturk, National Geographic)
Sound Engineer Jim Hurst at sunrise on the North Col. After battling severe altitude sickness, Hurst decided not to continue on the final push up the mountain. (National Geographic/Renan Ozturk)
Sunlight touches the top of Mt. Everest. (National Geographic/Renan Ozturk)
Advanced Base Camp, where more than 200 people sprawl across a quarter mile of glacial moraine. The summit is the rightmost peak, barely visible beyond the snowy saddle of the North Col (at right). (National Geographic/Renan Ozturk)
Team members climb Mt. Everest during an expedition to find Sandy Irvine’s remains. (National Geographic/Renan Ozturk)
Team members map out a plan to climb the North side of Mt. Everest in search of Sandy Irvine’s remains. (National Geographic/Renan Ozturk)
Mark Synnott, Thom Pollard, Jim Hurst, and Jamie McGuinness map out their plan to climb the North side of Mt. Everest in search of Sandy Irvine’s remains. (Photograph by Renan Ozturk, National Geographic)
Mark Synnott during the expedition. (National Geographic/Renan Ozturk)
Mark Synnott and Jamie McGuinness. (National Geographic/Renan Ozturk)
Thom Pollard. (National Geographic/Renan Ozturk)
Team members Mark Synnott, Jamie McGuinness, and Thom Pollard map out a plan to climb the North side of Mt. Everest in search of Sandy Irvine’s remains. (National Geographic/Renan Ozturk)
Thom Pollard in Tingri, catching a first glimpse of Mt. Everest at sunset. (National Geographic/Renan Ozturk)
Jim Hurst, Thom Pollard, and Mark Synnott sit in Jilong shortly after crossing the border from Nepal. (National Geographic/Renan Ozturk)
Team member during the expedition to find Sandy Irvine’s remains on Mt. Everest, in attempt to solve one of the mountain’s greatest mysteries: who was the first to summit Mt. Everest? (National Geographic/Matt Irving)
Članovi ekspedicije borili su se za goli život i suočavali se sa opasnim preprekama kao što su: Ekstremni vremenski uslovi: Članovi ekspedicije suočili su se sa uraganskim vetrovima brzine do 150 km/h. Vetar je kidao šatore i alpiniste rušio sa nogu samo par centimetara od ivice provalije. Velika gužva na stazi: Zbog jakih vetrova i ledeno niskih temperatura, penjanje je bilo dozvoljeno samo u kratkom roku. Zbog toga je ruta bila prenatrpana sa čak 250 alpinista, što je dovelo do jedne od najsmrtonosnijih sezona dosad. Opasnost od visina: Ekstremna hladnoća pomešana sa velikom visinom izazvala je skoro smrtonosne komplikacije dvojici članova ekspedicije. Kamerman je dobio krvne ugruške u plućima, dok je drugi alpinista doživeo manji infarkt, i obojica su morali da napuste planinu i potraže hitnu medicinsku pomoć.
Advanced Base Camp, where more than 200 people sprawl across a quarter mile of glacial moraine. The summit is the rightmost peak, barely visible beyond the snowy saddle of the North Col (at right). (National Geographic/Renan Ozturk)
“Izgubljeni na Everestu” prikazuje dosad neemitovane fotografije snimljene dronovima i donosi nova saznanja vrhunskog istoričara Toma Holzela o Everestu. On upotrebljava savremene kompjuterske programe kako bi razotkrio važne detalje na fotografijama sa planine. Kao učesnik ekspedicije, Ozturk je snimio neverovatnu fotografiju Mont Everesta u čak 360 stepeni. Ta fotografija je dospela u časopis “National Geographic” 2019. godine i možete je pogledati OVDE.
Izvršni producenti specijala “Izgubljeni na Everestu” su Tejlor Ris za National Geographic i Renan Ozturk, koji je i reditelj, dok je Dru Puli producent. Izvršni producenti za National Geographic su Bengt Anderson i Alan Ers, koji je viši potpredsednik produkcije i razvoja.
Kalifornijski bend Dawes ima novi singl. Reč je o numeri “Who Do You Think You’re Talking To?” kojom najavljuju svoj sedmi album “Good Luck with Whatever”.
Planovi su da ploča izađe drugog oktobra ta Rounder Records.
Prodkciju albuma potpisuje Dejv Kob koji je do sada sarađivao sa imenima kao što su Brendi Karlajl i Jason Isbell and the 400 Unit.
U skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom i njenim razvojem avgustovske izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene uz mere opreza u četvrtak, 6. avgusta 2020, od 20:00 do 22:00 časa.
Zvaničnog otvaranja neće biti, a broj posetilaca je ograničen na najviše deset osoba u galeriji.
Organizatori apeluju na sve posetioce da budu odgovorni prema sebi i drugima i poštuju sve mere zaštite, kao što su nošenje zaštitnih maski, održavanje bezbedne razdaljine i što češće korišćenje dezinfekcionih sredstava.
Kulturni centar Beograda nastavlja da prati situaciju i blagovremeno će da obaveštava publiku o eventualnim izmenama u programu.
Sandra Vitaljić, “Neplodna tla” – Galerija Artget, Trg republike 5. od 6. do 27. 8. 2020.
Neplodna tla Sandre Vitaljić su pejzaži, reistički prikaz prirode i terena, koji su predstavljeni u svojoj konkretnoj lepoti ili ružnoći.
Kao kod holandskih starih majstora slikarstva, pejzaž progovara kroz svetlost koja je odlika podneblja. To je predstava prirode kao harmonije sveta gde, kada uključimo kontekst, ona iskazuje indiferentnost spram nedela ljudi.
Ova mesta su lokacije zločina, u diskursu suprotnom od onog kojim Benjamin Atžeove urbane pejsaže smešta u istu kategoriju.
Atžeove fotografije su potencijalne pozadine zločinačkih saspensa, dok su Neplodna tla doslovno i topografski egzaktno bukvalna poprišta ubistava i smaknuća. Mesta posrnuća i ljudskog pada dželata i surovih tragedija žrtava. (Iz uvodnog teksta metničkog direktora galerije Artget, Aleksandra Kostića)
Sandra Vitaljić je magistrirala fotografiju na Akademiji za film i TV (FAMU) u Pragu, a na istom fakultetu doktorirala je iz područja istorije i teorije fotografije.
U svom umetničkom radu usmerena je na društvena pitanja i bavi se temama porodičnog nasilja, kolektivnog sećanja i konstrukcije nacionalnog identiteta.
U teorijskom i kustoskom radu bavi se ratnom fotografijom i etikom fotografske reprezentacije.
Izloženi radovi su vlasništvo Muzeja moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci.
Simonida Rajčević, “Lažni bol”, slike i objekt – Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailova 6
Simonida Rajčević, Lažni bol/ Photo: Promo
Da li uopšte bol može da nam pruži zadovoljstvo oslobađanja kroz tragediju kako to Aristotel tvrdi kao najviši oblik umetnosti koji donosi katarzu? Ili je možda ta katarza vremenom postala afektivna laž koja ne govori o doživljaju društvene i političke stvarnosti, već o vlastitoj, eskapističkoj nelagodi unutar nje?
Pred nama su slike kroz koje se sveti prizori mučeništva iz prošlosti naslućuju i preklapaju sa jarkim bojama i dominantno prisutnim ljudskim obrisima tela sadašnjeg vremena.
Kroz univerzalno telo belog savremenog muškaraca preslikavaju se obrisi do smrti izmučenih tela El Grekovog Isusa (na platnu Svetog trojstva) i Svetog Sebastijana, Karavađova odsečena glava Golijata (David sa Golijatovom glavom) i prikovana ruka Svetog Petra (Raspeće Svetog Petra).
Zurbaranov prizor Isusa kao Božjeg jagnjeta (Agnus Dei) koje na sebe preuzima sve ljudske grehe pojavljuje se na platnu na kome se univerzalno muško telo – naspram Isusovog zoomorfičnog, položenog i pasivnog tela – drugačije kodira.
Na ovoj slici, poslednjoj u ciklusu, vidimo ruke spremne za borbu, za odbranu žrtve, ruke koje nas, na samom kraju, vode do Brus Lija, nepobedive ikone pop-kulture 20-og veka.
Slojevita značenja ovih slika žive svoju historizaciju kroz bol koji uvek i iznova izranja kao palimpsest, pretvarajući arhetipsko nasilje u mehanizme vladanja svetom… ( iz teksta Jelene Petrović u katalogu izložbe)
Asistent na projektu: Milan Stošić. Audio rad: Manja Ristić.
Simonida Rajčević (Beograda, 1974) diplomirala 1997, 1999. godine magistrirala, a 2015. doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobila je DAAD stipendiju za prvu godinu postdiplomskih studija u Berlinu.
Članica je ULUS-a od 1998. godine. Od 2000. godine radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, trenutno u zvanju vanrednog profesora.
Od 2008. do 2010. godine radi kao docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
“Vitgenštajn” – Galerija Podroom, Trg republike 5 (Ulaz u galeriju iz Beogradskog izloga)
Vitgenštajn/ Photo: Promo
Umetnici: Žarko Aleksić, Peter Forgač, Agnes Hamvaš i Hubert Hasler, Mihael Koh, Jukika Kudo, Oskar Kueto, Horija Marinseku, Kristijan Kukla, Svetlana Mirčeva, Vlado Martek, NOIMA (Ćiprian Bodea, Kosmin Frunt, German Dan, Sorin Skurtulesku), Adelina Popnedeleva, Laura Rambeli, Robert Rezner, Eva-Maria Šartmuler, Borjana Vencislavova, Katarina Zdjelar
Kustoskinja: Deniz Paricek u saradnji sa Janom Gligorijević i Zoranom Đaković Minniti
Dela Ludviga Vitgenštajna (1889-1951) u kojima je autor pokušavao da pronađe odgovor na temeljno pitanje o granicama čovekovog mišljenja, nezaobilazna su kada je reč o strukturi i karakteristikama filozofije našeg vremena.
Jedno od ključnih pitanja kojim se bavio tiče se odnosa jezika i stvarnosti, odnosno korespondencije između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste. Jezik kao posrednik između misli i stvarnosti trebalo bi da bude u vezi sa stvarnošću, dok ispravnost govora zavisi od toga da li je i na koji način ova veza sa stvarnošću uspostavljena.
Gostujuća izložba je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog projekta Instituta za savremenu umetnost iz Beča i okuplja radove savremenih umetnika koji se osvrću na različite aspekte Vitgenštajnovih ideja i vizija, referišući na stvarnost u kojoj žive i rade.
Oni svojim radovima pokušavaju da vizualizuju Vitgenštajnova filozofska razmišljanja i teme poput jezika, stvarnosti, smisla, slike, slobode. Izložba Vitgenštajn u galeriji Podroom bazira se na digitalnim medijima, za koje su granice još uvek otvorene, i štampanom materijalu, a njen integralni deo postao je i rad Katarine Zdjelar Shoum koji se nalazi u Kolekciji Oktobarski salon.
Čitanje Traktata sam autor je uporedio sa penjanjem na merdevine. Kada se popnemo do vrha merdevina, postavlja se pitanje imamo li dovoljno hrabrosti da skočimo? Ovako je 1918. godine Vitgenštajn definisao pojam slobode.
Izložba se posle Beča, Novog Trnova i Budimpešte realizuje u Beogradu u saradnji sa Institutom za savremenu umetnost iz Beča, a uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.
Galerije Kulturnog centra Beograda su otvorene svakog dana od 12:00 do 20:00, sem nedeljom, državnim i verskim praznicima.
Kulturni centar Beograda/ Photo: Belgrade Saxperience
Pol Makartni je posle 50 godina otkrio zašto je tužio The Beatles odmah pošto se bend raspao i time razjasnio jednu od najvećih zabluda o njihovom razlazu. Naime, Makartni je službeno objavio odlazak iz benda 10. aprila 1970. godine zbog nesuglasica s Džonom Lenonom, Džordžom Harisonom i Ringom Starom.
Nakon toga podneo je tužbu u kojoj je tražio formalno raspuštanje benda, a posle sudskog postupka koji je trajao godinama, Makartni je dobio prava na muziku benda od izdavačke kuće EMI i izdavača Alena Klajna.
U intervjuu za GQ Magazine Makatni je rekao da su ga zbog tog poteza proglasili krivcem za raspad benda i bezobraznikom koji je tužio svoje prijatelje. Slavni muzičar je, međutim, kazao da je tužba bila jedini način da prava na muziku benda nemaju ljudi za koje je smatrao da ne rade u interesu The Beatlesa.
– Jedini način da spasim The Beatlese i Apple, koji nam je omogućio da objavimo “Anthology” i remastere svih sjajnih pesama, bila je tužba – rekao je Makartni.
– Da to nisam uradio sva prava bi pripadala Klajnu. Jedini način da nas izvučem iz toga bila je tužba – dodaje muzičar.
The Beatles Abbey Road Album Cover
Kaže kako je hteo da tuži Alena Klajna, ali s obzirom da on nije bio prava adresa za to, muzičar je morao da tuži matični bend. Rekao je da su zbog toga svi godinama smatrali da se članovi benda međusobno mrze, što je nazvao zabludom.
On je dodao da je bilo strašno tužiti bend jer je on bio jedini koji nije verovao Klajnu, dok je ostatku benda on bio drag.
– Rekao sam im: ‘On je idiot’.
Makartni je otkrio i da su svađe dovele do raspada benda zbog činjenice da se “porodice svađaju” i dodao: – Neki ljudi žele jedno, a neki drugo.
Bend koji je jedan od rodonačelnika punka, britanski The Clash, ove jeseni dobiće svoje oficijalne – slagalice.
“Give ‘Em Enough Rope” and “English Civil War” biće dostupni 9. oktobra 2020. u obliku pazli od 500 komada.
Zee Productions će objaviti omote albuma kao slagalice u svojoj Rock Saws ediciji. Slagalice stižu u kutiji veličine vinila, savršene za uklapanje uz kolekciju ploča.
The Clash slagalice/promo
Prema Grammy.com, The Clash su “odgovorni” za neke od najznačajnijih rock albuma – zbirku od šest muzički raznolikih ploča, snimljenih i objavljenih tokom kratkog devetogodišnjeg života benda. Frontmen Clasha Džo Stramer imao je samo 50 godina kada ga je njegova supruga Lusinda u decembru 2002. godine pronašla mrtvog posle iznenadnog zastoja rada srca.
Još u aprilu 2019. Zee Productions lansirao je svoju novu paletu rock i metal slagalica, Rock Saws. Prva zbirka obuhvatala je slagalice utemeljene na nekim od najvećih albuma u istoriji heavy metala, od Iron Maidena, Motorheada, Judas Priest i Slayera.
Dva su, uslovno rečeno, “biblijska” naslova među novitetima u izdanju Čarobne knjige, koja i u ovim pandemijskim (ne)uslovima neumorno objavljuje ostvarenja devete umetnosti na radost ovdašnjih stripadžija.
Oba su nastala u stvaralačkim radionicama vrhunskih stripskih stvaralaca, i inspirisana crkvom, verom, religijom i njenom ulogom u istoriji katoličkog sveta, odnosno samim čuvenim segmentom Biblije, poslednjom knjigom Novog zaveta – Knjigom otkrivenja Svetog Jovana ili Apokalipsom.
“Ljubav može da uzdrma i najčvršću veru!”, moto je stripa “Inkvizitor” Đanfranka Manfredija i Antonija Lukija, priče koja počinje da se razmotava 1610. godine u Galiciji, u Španiji. Težak je život inkvizitora koji ne veruje u veštičarenje. Za Luisa de Santjaga, hladnog kao kamen, vera ne sme da bude osenčena nikakvim kontradikcijama ni mrljama, čak i ako mora da se suprotstavi crkvi ne bi li razrešio sumnje koje ga progone. Kad prelepa Amanda, optužena za crnu magiju, osvane pred njim, Luis će dati sve od sebe ne bi li je spasao…
Inkvizitor, cover/carobnaknjiga.rs
Iz pera autorskog tandema Manfredi (“Skriveno Lice”) i Luki, stiže ova snažna priča smeštena u podrobno istražen i uverljivo prikazan period španske kontrareformacije. U njoj se ljudska drama kombinuje sa elementima fantastike i horora, donoseći nam zanimljivu i napetu avanturu sa upečatljivim protagonistom i brižljivo osmišljenim sporednim likovima. Strip iz edicije “Riznica Bonelli Grande” odlikuje se sjajnim crtežom i osim “čisto crkvenih” motiva, obiluje i prikazima magije, stvorenja poput zombija, duhova, a sve to uz ljubavnu priču.
“Apokalipsa” je delo čija pojava predstavlja pravi događaj za sve ljubitelje stripa, i gotovo jedinstvenu priliku da zajedno vide na delu dvojicu izuzetnih stvaralaca devete umetnosti, budući da je potpisuje tandem koji čine Alfred Kasteli i Korado Roi, jednako poznati i cenjeni po kreiranju vrhunskih ostvarenja italijanskog stripa.
Apokalipsa, cover/carobnaknjiga.rs
Alfredo Kasteli piše, prvi put u istoriji stripa, vernu verziju poslednje i najvizionarskije knjige Novog zaveta, Otkrivenja Jovanovog – Apokalipse. Ovo delo, zahvaljujući crtežima Korada Roija, ide preko granica stripskog jezika, preobražavajući se u vizuelno putovanje koje na čudesan način uvodi čitaoca u jedan od najintrigantnijih tekstova Novog zaveta.
Kod nas objavljen u novoosnovanoj “čarobnjačkoj” ediciji “Riznica Bonelli Gigante”, “Apokalipsa” kao stripovana verzija i te kako zahtevnog, biblijskog predloška, još jedno je izuzetno dostignuće vrsnog stvaralačkog dvojca, koji su i u slici i u reči uspeli da, i to uz obilje iskoraka, novozavetni tekst na najbolji način prilagode mediju stripa.
Nil Jang podneo je tužbu protiv Donalda trampa zbog korišćenja njegovih pesama u političkoj kampanji predsednika Amerike. Tužba se posebno odnosi na pesme “Rockin’ in the Free World” i “Devil’s Sidewalk”, koje su korišćene na nedavnom skupu u Tulsi, Mount Rushmore.
Ovu informaciju objavio je muzičar na svom sajtu, ali nejasno je da li je tužba službeno podnesena. Predstavnik za medije Janga još nije odgovorio na zahtev Rolling Stonea za komentar.
Tužba je posljednja etapa u dugom ratu između Janga i Trampa, koji traje još od jula 2015. kada je Tramp koristio “Rockin’ in the Free World”, odmah pošto je objavio nameru da se kandiduje za predsednika.
U Jangovoj tužbi piše: “Kampanja sada nema i nije u vreme mitinga u Tulsi imala dozvolu ili bilo kakav priostanak za korišćenje pesama “Rockin’ in the Free World” i “Devil’s Sidewalk” na bilo kojem javnom političkom događaju”. Muzičar traži “zakonom propisanu odštetu u maksimalnom iznosu zakonski određenom za namerno kršenje autorskih prava”.
