Bili Ajliš, Takaši Murakami/Photo: promo/garage-mag
Pevačica Bili Ajliš i japanski pop umetnik Takaši Murakami ponovo su sarađivali, ali ovaj put su radili za čuveni modni brend Uniqlo .
Kolekcija, koja trenutno može da se pogleda na web lokaciji japanske prodavanice, sadrži majice i T- košulje koje nude Bili kao prepoznatljivo pop ime, te njeno već čuveno sleganje ramenima kao zaštitni znak. Mnogi od ovih komada sadrže i Takašijev osmeh sa cvetnim potpisom.
Murakami je postao vrlo popularan širom sveta zahvaljujući svom ikonično privlačnom dizajnu i velikim projektima sa modnim markama kao što si (Louis Vuitton i VANS. Poznati umetnik, koji često radi na animaciji i filmu, i ranije je sarađivao s muzičarima kao što su Kanje Vest i Farel Vilijams.
Početkom 2019 godine Murakami je režirao video za pesmu “You Should See Me In A Crown”, koji je pop ikonu pretvorio u anime lik, što je bio početak vrlo plodne saradnje ovog tandema.
Njih dvoje su sarađivali oko imidža mlade muzičarke i radili zajedno na naslovnoj strani časopisa Garage, koji je fokusiran na umetnost i modu.
– Mislim da je sve u vezi s njenim glasom jednostavno lepo. Stvara onaj neverovatno istančan osećaj adolescencije koji sam i ja jednom iskusio u sopstvenim delima i to me privuklo njenoj umetnosti – rekao je Murakami tada za Garage.
Majice za odrasle koštaće u maloprodaji 14,90 dolara, a dečje veličine 9,90 dolara, što cene čini prihvatljivim za sve fanove mlade kantautorke.
Vreme tokom izolocije zbog aktuelne pandemije koronavirusa, Bili je iskoristila da napravi podcast seriju sa svojim ocem, glumcem Patrikom O Konelom na Apple Music.
Radio emisija “Me & Dad” u šest epizoda, premijerno je izvedena 9. maja i sadrži raznovrsnu muziku, koju su ćerka i otac birali uz razgovore o omiljenim pesmama.
Poznati američki bend Pixies umesto 1. septembra ove godine održaće koncert na stadionu Tašmajdan u Beogradu 31. avgusta 2021.
Do pomeranja koncerta za godinu dana moralo je da dođe pošto je bend usled globalne situacije sa pandemijom bio prisiljen da za 2021. pomeri čitavu turneju, u okviru koje je bio najavljen i nastup u našoj zemlji.
Dobra vest je da Pixies ipak dolaze samo ćemo silom prilika morati da budemo još malo strpljivi.
Pixies/ Photo: Facebook @pixiesofficial
Alternativni bend iz Bostona Pixies svetsku pažnju privukao je strukturno i dinamički neuobičajenim, ali izuzetno uzbudljivim pesmama “Caribou”, “Gigantic”, “Where Is My Mind”, “Debaser”, “Here Comes Your Man” i “Monkey Gone To Heaven” na nizu bučnih gitarskih albuma – “Come On Pilgrim” (1987), “Surfer Rosa” (1988), “Doolittle” (1989), “Bossanova” (1990) i “Trompe le Monde” (1991).
Posle raspada benda 1993. godine, Frensis, Santijago, basistkinja Kim Dil i Lovering ponovo se okupljaju 2004. godine, a diskografski rad obnavljaju, doduše sada bez Dil, albumom “Indy Cindy” (2014), odnosno sa Penšantin stiže “Head Carrier” (2016) i konačno “Beneath the Eyrie” (2019), koji je očuvao poznatu gnevnu ubrzanost, beskrajnu maštovitost i živopisnu Pixies estetiku, o čemu svedoče singlovi “Catfish Cate”, “On Graveyard Hill” i “Lone Rider”.
Ulaznice kupljene za Pixies važe za novi datum 31. avgust 2021. godine i nije ih potrebno menjati. Ko još nije kupio ulaznice to može da uradi na prodajnim mestima Ticket Visiona po ceni od: – 2.800 dinara – tribine i parter – 3.500 dinara – fan pit
Za one koji žele – povrat ulaznica počinje od 1. jula: – Ulaznice kupljene online – poslati email na office@tickets.rs – Ulaznice kupljene na Ticket Vision prodajnim mestima – povrat na Blagajni Štark Arene – Ulaznice kupljene na Ticket Vision prodajnim mestima van Beograda – poslati email na office@tickets.rs, uz priloženu sliku kupljenih ulaznica.
Indi rok muzičar Voter “Voli” Debaker, svima poznat pod svojim umetničkim imenom – Gotye, svetsku pažnju je privukao 2011. godine kada je objavio spot za single “Somebody that I used to know”, ali mu se od tada gubi trag na muzičkoj sceni…
Gotye je rođen 1980. godine u Belgiji, ali se sa roditeljima već u svojoj drugoj godini preselio u Australiju gde je proveo najveći deo svog života.
Prvu pesmu pod nazivom “Out here in the cold” je objavio 2001. godine, ali sigurno se sećata “buma” koji je napravio deset godina kasnije kada je objavljen upečatljivi spot u saradnji sa muzičarkom Kimbre za pesmu “Somebody that I used to know” u kojem njih dvoje stoje naslonjeni na zid, dok ih polako “obuzima” farba u različitim bojama i geometrijskim oblicima.
Instant hit počeli su da prepevavaju muzičari širom sveta, a bio je broj 1 na Bilbordovoj list. Ovo mu je donelo i prestižne nagrade u svetu muzike poput Gremija i BRIT nagrade.
Međutim, umesto da “iskoristi” slavu koju je stekao, Gotye se povukao iz ovog “projekta” i istakao da najverovatnije više neće objavljivati pesme pod ovim pseudonimom, pa je do sada i ostao veran ovoj izjavi.
To ne znači da je prestao da se bavi muzikom, pa je tako bubnjar i pevač u bendu The Basics, a na svojim društvenim mrežama promoviše razne umetničke projekte kroz koje pokušava da očuva nasleđe raznih muzičara i isprobava različite pravce i muzičke instrumente koji se više ne koriste u tolikoj meri.
Bio je u dugogodišnjoj vezi sa pevačicom Taš Parker, a 2018. godine je dobio ćerku Leoni sa partnerkom Mod, ali je malo toga drugog poznato u vezi sa njegovim privatnim životom.
Digitalizovani film “Miris poljskog cveća”, nedavno prikazan na televiziji, ponovo je oživeo jedno kultno ostvarenje. Da li njegovo novo ruho miriše na bolja vremena u očuvanju naše nacionalne baštine?
Autor muzike u ovom filmu, čuveni kompozitor Zoran Simjanović za Novosti kaže da je digitalizacija prava stvar.
– Bez digitalizacije nema ni obnove filmskog fonda. Nadam se da će to biti nastavljeno. To radi Kinoteka sa Vipom. Smatram da bi i Ministarstvo kulture moglo više da finansira digitalizaciju, i ne samo tih sto filmova, već svih naših 700-800 filmova, jer će u protivnom propasti – kaže Simjanović.
On samtra da postoji način da se sačuva kompletna kulturna baština, ne samo filmska.
– Godinama guramo da se od “Filmskih novosti” napravi medijateka. Ono što je Kinoteka za film, to bi medijateka bila za televiziju, razne serije, dokumentarne i crtane filmove… – kaže kompozitor.
Kad je reč o filmu “Miris poljskog cveća” Zoran Simjanović je i dalje ponosan na muziku, za koju je dobio i “Zlatnu arenu” u Puli 1978. godine.
– Bio je to moj drugi film, posle “Specijalnog vaspitanja”. Meni je bio vrlo značajan, jer sam imao muzičku osnovu koja se sve vreme vrtela kroz film. Reditelj Srđan Karanović je tu muziku slušao dok je snimao i zato je uspešno vezana sa slikom. Pored te glavne teme i drugih mojih muzičkih numera bilo je i drugih izvođača na raznim instrumentima i alatkama, koji su doprineli ukupnom muzičkom utisku.
Pevala je i čuvena Milica Ostojić, poznatija kao Mica Trofrtaljka…
– Da, ali ne samo ona. I naš svetski scenograf Miljen Kreka Kljaković svirao je neke Dilanove kompozicije. Sve u svemu bilo je to jedno muzičko ludilo.
Korona mu nije lako pala, ali našao je način da se izbori s izolacijom.
– Meni je dobro prošla, bio sam na Kopaoniku. Sedeo sam tamo i po ceo dan gledao filmove. Nagledao sam se raznih filmova, a neki su bili i dobri. Mogao sam da šetam, ali falilo mi je društvo – priznaje Zoran Simjanović.
Džijudžicu je ime za potpuno novu synthwave/dream pop/ ambient beats fantaziju, a mi vam predstavljamo singl “San”, prvi od tri koliko će se naći na njihovom predstojećem EP izdanju.
Džijudžicu/ Photo: Promo
Iza projekta Džijudžicu stoji tajanstveni beogradski muzičar Urghee Tichmee koga publika ipak poznaje kao člana nekih drugih, žanrovski dijametralno suprotnih muzičkih sastava.
Da ova sanjiva traka dobije potrebnu boju, zaslužna je Sanja Urošević – inače vokal benda Risaund.
Ideja izdanja “Elvis Connection” bila je da se snime pesme koje je Elvis Presli izvodio u svojoj ranoj fazi, primenjujući estetiku Sema Filipsa sa kojim je u tom periodu sarađivao.
Bend Tennessee Wankers je želeo da tokom snimanja upotrebi prednosti moderne tehnologije koja u vreme čuvenog Sun Records studija nije postojala.
Postavka je bila “starinska“ – tri akustična instrumenta i vokali, odsvirano i otpevano uživo, u istoj prostoriji.
Digitalni način snimanja je obezbedilo bogatiju zvučnu sliku od one koju je pedesetih godina prošlog veka zabeležila legendarna RCA radijska konzola iz Sun studija. Ovaj način snimanja daje toplinu i nezamenljivu dinamiku.
Tennessee Wankers/ Photo: Promo (Macsom)
Izdanje “Elvis Connection” grupe Tennessee Wankers je dostupno na svim relevantnim digitalnim platformama.
Bend čine iskusni muzičari i pasionirani ljubitelji rokabili zvuka: Nick Drag aka Nikola Dragović – vokal i akustična gitara, Saša Jovandeka Jovanović – gitara (Čikine bombone, Psi) i Andreja Milošević – kontrabas.
– Nijedna pesma nije u potpunosti verna originalnom aranžmanu. Neke su bliže, neke dalje u zavisnosti gde nas je koja pesma “vukla”, ili šta se članovima grupe ukazivalo kao prilika da se obogati idejama koje su se razvile tokom 75 godina od kada je ovaj materijal prvi put snimljen – kazao je Jovandeka.
Album je nastao kao rezultat obožavanja muzike Elvisa Preslija, u nadi da će deo tog uživanja biti prenet na ljubitelje njegovih ranih radova, koji su utrli put muzičkom žanru, kasnije nazvanom – rockabilly.
Green Day su objavili novu obradu, ovoga puta pesme “Dreaming” grupe Blondie iz 1979. godine, sa albuma “Eat to the Beat”.
Tokom izolacije koju provodi sa svojim porodicom kod kuće, frontmen Green Daya Bili Džo Armstrong objavio je serijal obrada pod nazivom “No Fun Mondays”. Svoju verziju pesme “Kids in America” posvetio je basisti Green Daya Majku Dirntu ranije ovog meseca, a “pojačanje” tokom izvođenja pesme “I Think We’ re Alone Now” činili su njegovi sinovi u prenosu uživo za emisiju “The Late Late Show with James Corden”.
Takođe, Armstrong je snimio i verziju pesme “That Thing You Do!” u spomen na Adama Šlezingera, pevača i tekstopisca koji je preminuo od posledica komplikacija korona virusa.
Album “Father of All…”, novoobjavljeni je album grupe nakon 4 godine i albuma “Revolution Radio” iz 2016. godine.
Prošlo je 10 godina od kako se završila serija “Izgubljeni” (Lost), a evo šta su bili presudni faktori da do tog kraja i dođe.
Jedan od izvršnih producenata serije Karlton Kjuz, govorio je za Independent o “dva problema” na koja su naišli.
– Postoje dva glavna razloga zbog kojih smo požurili da završimo seriju: Prvi je to što nismo znali koliko dugo će cela priča trajati. Druga stvar je to što je počelo da nam ponestaje flešbekova koje su likovi doživljavali – rekao je on.
Ne dozvolimo da izgubimo memoriju – upozoravao je Umberto Eko svoje studente pre više od četvrt veka objašnjavajući opasnost korišćenja društvenih mreža za sticanje saznanja. Književnik, filozof, lingvista, jedan od najznačajnijih mislilaca našeg vremena, bio je šezdesetih godina jedan od predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi.
Pripadao je književnom pokretu Grupa 63, osnivač je književnih časopisa “Il Marcatre” i “Il Quindici”, bavio se proučavanjem načinima masovnog informisanja i nije propuštao priliku da kritikuje vulgarnost novih medija koji redukuju kompleksnost istorijskih događaja. “Danas se ostavlja previše prostora imbecilima, ne tako davno oni su bili ućutkani”.
– Novine imaju previše stranica i najčešće prenaglašavaju vesti koje zapravo nisu novosti. U današnje vreme vojni pučevi sprovode se tako što se okupiraju TV ekrani umesto vojnih kasarni. Ljudi koji žive zagledani u televizijsku stvarnost žive u stvari u nekom drugom svetu. A urednici? Sve bih ih vratio u školu.
Direktan i neumoljiv u kritici medija, Umberto Eko je u intervjuu za dnevni list “L’Unita”, koji je objavljen 1993, proročki ukazao i na uticaj medija i interneta koji će uslediti mnogo godina nakon što je na ovu temu sa njim razgovarao novinar Andrea Germandi.
– Po mom mišljenju, televizija je potencijalno štetna jer provodimo život izgubljeni u virtuelnoj stvarnosti, u drugom svetu. Postajemo alkoholičari, posebna vrsta alkoholičara. Lakše je opiti se televizijom nego vinom, jer vino košta i uvek postoji granica do koje može da se pije. Bude vam muka pa prestanete. Sa televizijom nije tako, i ne uviđamo da smo prevršili meru. Međutim, i dalje sam optimista. U glavi mi je analogija između televizije i automobila. Pre nekoliko godina mislili smo da ne možemo bez automobila i da možemo čak da zaboravimo kako se hoda. Ali saobraćaj, zagađenje vazduha, ekologija naterali su nas da ponovo otkrijemo neke druge vrednosti. Sad ljudi idu peške ili voze bicikle. Ko zna, možda će se isto desiti i sa televizijom.
TV/Photo: Pixabay
Govoreći o uticaju medija na formiranje javnog mišljenja, Umberto Eko je često isticao i dalekosežne posledice malih interesnih zavera koje su u svakom trenutku mogle da prerastu u opasno manipulisanje.
– Postoji mnogo tih malih zavera, ali paranoja jedne univerzalne zavere je najmoćnija, jer je večna. To je jedno psihološko iskušenje čitave naše vrste. Karl Poper tvrdi da je sve počelo od Homera. Sve što se dogodilo u Troji, kaže Homer, bilo je smišljeno dan ranije na vrhu Olimpa. To je način da se ne osećate odgovornim ni za šta. Zato su diktatori koristili univerzalnu zaveru kao oružje.
Slavu je stekao romanom “Ime ruže” (1980), po kojem je snimljen i kultni film. Usledili su “Fukoovo klatno”, “Ostrvo dana pređašnjeg”, “Baudolino”, “Tajanstveni plamen kraljice Loane”, “Praško groblje”. Od ilustrovanih izdanja, najpoznatija su “Istorija lepote” i “Istorija ružnoće”.
– Uvek su me definisali kao eruditu i filozofa, kao teškog pisca. Onda sam napisao roman koji uopšte nije eruditski, koji je napisan jednostavnim jezikom: ‘Tajanstveni plamen kraljice Loane’, pa se od svih mojih romana najmanje prodavao.
Dakle, verovatno pišem za mazohiste. Samo izdavači i neki novinari veruju da ljudi žele jednostavne stvari. Ljudi su umorni od jednostavnih stvari. Oni žele izazov – rekao je u intervjuu za Guardian 2011.
TV/Photo: Pixabay
Međutim, nadirući uticaj društvenih mreža Eko nije doživeo u svakom trenutku kao izazov. Naprotiv. Njegov akademski rad do 1990. godine bio je okrenut fenomenu masovnih medija, naročito televizije, ali 2010. godine na meti njegove kritike našli su se internet i društvene mreže. Internet je čak u jednom trenutku definisao kao “parodiju enciklopedije koja sakuplja sve znanje na svetu jer obuhvata i pogrešne informacije”, a tri godine kasnije ukazao je i na opasnu zavodljivost društvenih mreža.
– Internet predstavlja istovremeno i vlastitu suprotnost. Mogao bi mnogima da umanji usamljenost, ali u praksi ju je uvećao. Internet je omogućio mnogima da rade od kuće, ali ih je to učinilo još izolovanijim. Pritom stvara sopstvene načine da izleči tu izolovanost, Tviterom, Fejsbukom, koji samo pogoršavaju jer ljude često povezuju sa priviđenjima. Na primer, čovek misli da je u kontaktu sa lepom devojkom, a naposletku se ispostavi da je muževni policajac.
Iako je, kako je često naglašavao, zagovornik tehnoloških inovacija, Eko nijednog trenutka nije dovodio u pitanje opstanak knjige. “Ovo nije kraj knjige, mada će pravi čitaoci uvek želeti fiziku u rukama. Pravom čitaocu ne treba bilo koji ’Petar Pan’, on želi svog ’Petra Pana’.”
Umberto Eko je umro 19. februara 2016. u Milanu. Imao je 84 godine. Na drugom kraju sveta u devedesetoj godini umrla je Harper Li, čuvena američka spisateljica, poznata po romanu “Ubiti pticu rugalicu”. I jedno i drugo su svojim delom promenili način razmišljanja mnogih ljudi. I živeli su dovoljno dugo da vide kako su njihova dela uticala na ljude koji su ih čitali.
Milan Mladenović i Mitar Subotić Suba/Photo: wikipedia.org
‘Angel’s Breath’ kultni je album, odnosno projekat Milana Mladenovića, legendarne rock figure ovih prostora koji nas je nažalost napustio 1994. godine i Mitra Subotića Sube, vrhunskog muzičara i producenta koji je u Brazilu, gde je tragično i stradao 1999. godine, postao ugledni producent pred kojim su bile najbolje profesionalne godine.
Croatia Records i Zadužbina Milana Mladenovića udružili su snage kako uspomena na Milana i Subu ne bi izbledela – ideja koja je dovela do albuma “Angel’s Breath” svetu je bila preko potrebno onda, a i danas je.
Zadužbina Milana Mladenovića osnovana je s namerom da održava uspomenu na Milana i da njegovu autorsku i ličnu zaostavštinu sačuva kao celinu.
– Više od godinu dana smo radili na pripremi reizdanja Milanovog poslednjeg albuma “Angel’s Breath” koji je do sada publici bio dostupan samo kao limitirano CD izdanje. U dogovoru sa porodicom Mitra Subotića Sube, Milanovog prijatelja i koautora ovog albuma koji je snimljen 1994. godine u Subinom studiju u Brazilu, smatrali smo da Angel’s Breath treba ponovo objaviti jer predstavlja važan dokument stvaralaštva oba autora i kruna je njihove dugogodišnje saradnje. Želja nam je bila da i nekoj novoj publici približimo ove pesme i da ih učinimo dostupnim u jednom osveženom izdanju sa dobrim kvalitetom zvuka. Srećni smo što je Croatia Records prepoznao značaj ovog albuma i što će, uz njhovu podršku, “Angel’s Breath” dobiti novi život kao vinilno, CD i digitalno izdanje. Na ovaj način smo jedno umetničko remek-delo spasili od propadanja i zaborava, a na radost Milanovih i Subinih poštovalaca i svih ljubitelja kvalitetne muzike – poručili su iz Zadužbine.
U knjižici izdanja Milan je pisao ovako:
“Ovo vreme je vreme ponovne podele, ponovnog usitnjavanja geopolitičkih celina, cepanja država i lokalnih ratova. Ovo vreme je takođe vreme u kojem dominira uska specijalizacija u svim domenima ljudske aktivnosti – od nauke preko privrednih grana do umetnosti”. Koliko ova Milanova izjava odjekuje i u 2020. godini i nije potrebno previše naglašavati.
“Angel’s Breath” rezultat je posebne sinergije različitih senzibiliteta i to se čuje u svakoj od pesama, počevši od “Praia do ventu eternu” preko numere “Metak” pa sve do pesme “Crv” – jedanaest sjajnih pesama koje po ko zna koji put dokazuju o kakva se dva vrhunska talenta radilo i koliko je prostor muzičke imaginacije Milana i Sube bio širok.
“Projekat za ovaj CD uradili smo Milan, Žoao, Fabio i ja. Sama činjenica da smo sva četvorica različiti i da posedujemo različite muzičke senzibilitete i iskustva bila je izazov za stvaranje jednog zajedničkog projekta. Na generalnom planu bio je to brazilski projekat, na kome su se susreli evropski i brazilski muzički uticaji i izmešali se u nekim višim energetskim sferama. Sva ta četiri posebna jezika izgradila su jedan poseban, peti jezik, koji je proizveo muziku bez tipičnog pečata ijednog od muzičara koji je svirao i učestvovao u kreiranju muzike”, napisao je Suba u tekstu naslovljenom Muzika četvrtog sveta.
Ekskluzivno i limitirano reizdanje s remasterizovanim snimcima prvo će se naći u prodaji kao CD po ceni od 79 kuna (oko 10,5 evra), kao i na svim streaming servisima od petka, 29. maja, a već su moguće prednarudžbe. Bogato LP izdanje, 180-gramski papir, vinil u boji i download kod, u prodaji će se po ceni od 129 kuna (17 evra) naći u julu.
