Toliko dugo čekano otvaranje letnje sezone svirki konačno će se desiti, a da bude stvarno posebno i nezaboravno, kultni klub Fest u Zemunu pobrinuo se tako što je pozvao sjajni Queen Real Tribute bend.

Da je izbor bio pravi pogodak govori činjenica da je za svirku 19. juna već sve rasprodato, a to je i za nas bio jasan signal da treba da popričamo sa ekipom vrhunskih muzičara koji legendarni Queen skidaju do najsitnijih detalja.

A da i ovaj intervju takođe bude poseban i drugačiji, pobrinuli su se članovi benda koji su među sobom podelili naša pitanja, valjda kako jedan drugom ne bi upadali u reč 🙂

[accordion title=’Queen Real Tribute su…’]

Ivan Ristanović (Fredi Merkjuri), Ivan Đerfi (Džon Dikon), (Brajan Mej), Radoš Ćapin (Rodžer Tejlor)[/accordion]

Neposredno pre proglašenja pandemije Covid 19 bili ste na velikoj “The Spirit of Freddie Mercury” turneji… Gde ste sve bili, koliko dugo i koji je najjači utisak koji je ta turneja ostavila na vas? Da li je povratak u Srbiju bio teži od same turneje (s obzirom na to kada ste morali i u kojim okolnostima da se vratite…)?
Nenad: Svakako je bio šokantan. Cela situacija je tokom poslednjih dana turneje postajala sve neizvesnija i samim tim nelagodnija. Austrijski i nemački promoteri nisu odavali utisak da se nešto specijalno sprema, poprilično su bili uzdržani. Zapravo, kod njih nema puno improvizacije, tako da tu nema mesta nagađanju izvesnih scenaria. Vrlo je jasno bilo. Turneja traje po ugovorenom rasporedu dok im se lično ne uruči zvanični pisani i overeni dokument da nastup mora zbog vrlo jasnih i konkretnih razloga da se pomeri, ili u najgorem slučaju otkaže. Radi se punom parom. Uspeli smo da održimo 63 od 68 koncerata i pri povratku za Srbiju, avion na Tegelu se vratio na gejt, pred samo poletanje sa piste. Zatim smo imali nagađanje u novonastaloj situaciji, kojim bi letovima i presedanjima uspeli da stignemo do Beograda tog dana, kupovinu karata na licu mesta, a onda i “svečani doček” na surčinskom aerodromu gde su pet policajaca držali putnike sa četiri leta, što je po nekoj mojoj proceni oko 300-400 ljudi, u 120 kvadratnih metara od 22h do 5h! Potpuni debakl usred vanrednog stanja. I naravno 14 dana karantina sa produžetkom od još 14 dana, sms-om direktno od Vlade Srbije.

Takva putovanja, takve turneje su nešto o čemu većina srpskih muzičara može samo da sanja… ali biti na putu sa ekipom koja svira muziku jednog od najvećih bendova svih vremena nije nimalo lako… Šta vam je najteže palo na ovoj turneji?
Nenad: Ko je imao priliku da radi turneje ovog tipa, razumeće me potpuno. Najteže je od svega čekanje. Sve vreme nešto čekaš. Poziv za polazak u drugi grad, da stignemo u drugi grad, da krenemo na ručak, da krenemo na tonsku, kada se završi tonska, čekamo showtime. Čekamo onda da se krene nazad za hotel, kada budu svi spremni, pa onda sve ispočetka. I tako mnogo dana. Stvar je u tome što ne možeš ničemu drugom da se u tom čekanju posvetiš, jer ne čekaš dugo, nemaš vremena za druge stvari, ali i dalje čekaš. ��

Svirati po Evropi/svetu i svirati u Srbiji… Od organizacije do publike… koje su najveće razlike?
Radoš: Velika je razlika u odnosu postovanja prema umetnicima od strane I organizacije i publike. I naravno, sve je preciznije, i sam koncert počinje tačno u minut kad je najavljeno. Retke su bile sale gde je koncert kasnio, i ako jeste to je bilo samo nekoliko minuta.

Koliko je ova pandemija poremetila stanje u muzičkoj industriji i kakve će se promene desiiti u muzičkom svetu, po vašem mišljenju?
Ivan: Zovem se Ivan Ristanović, a ne Nostradamus. Ne znam kako je uticala pandemija na muzičku industriju, niti se u ovom trenutku osećam kao da me i zanima. Nama (QRT) je oduzela najmanje 20-ak koncerata do kraja leta među kojima su bili ugovoreni i neki jako veliki i bitni nastupi. Tako da je QRT mnogo izgubio zbog pandemije već sad. Majka Forest Gampa kaže “Life is a box of chocolates. You never know what youre gonna get”. Život je “sui generis” organizam koji preživi i najveće rane i pretvori ih u nešto novo i naprednije. Konačno imamo malo više vremena da razmislimo o svemu što nam se desilo sa bendom u poslednjih godinu dana. Tako da mislim da ce biti nekih promena u nama, ako ne i na globalnom nivou u muzičkoj industriji ili u muzičkom svetu.

Koliko ekipi QRT zapravo znači klub Fest i zbog čega?
Ivan: Klub Fest je mesto gde smo mi počeli pre 14 godina i izuzetno nam je drago da učestvujemo na ovom događaju povodom otvaranja letnje scene. Koncert je takođe na otvorenom i dešava se prvi put u istoriji ovog kultnog kluba. To je više, da kažem, porodično okupljanje. Iz Festa je uvek sve kretalo u svet, tu smo pripremali koncerte, i uvek se trudili da budemo drugačiji u odnosu na prethodnii koncert, tj. da se ne ponavljamo. Interesovanje je stvarno ogromno, a broj mesta ograničen, tako da ne čekajte zadnji trenutak, karata sigurno neće biti. 🙂

[infobox title=’Pitanje samo za Ristu…’]

Da li ti je na koncertima teže pevanje ili presvlačenje? – Bilo je i trenutaka kada mi je bilo teže presvlačenje jer sada već imam mnogo kostima. Ponekad se i najjednostavnije stvari mogu prilićno iskomplikovati, ali kada uđete u rutinu onda i samo pevanje postane znatno lakše i bolje.

[/infobox]

Kakav nas koncert očekuje 19. juna, na otvaranju bašte kluba Fest?
Ivan: Mi ćemo se kao i uvek maksimalno potruditi. Oprema nam stiže iz Austrije, gde je ostala zaglavljena zbog komplikacija usled pandemije lorona virusa, produkcija ce biti takođe naša, u skladu sa mogućnostima koje nam taj prostor pruža, a ljudi su navikli kada smo mi u pitanju na spektakl. Šalu na stranu, dođite, nekako je publika na našim koncertima ravnopravni učesnik. Nekada budu glasniji od nas. A verujte mi, mi smo stvarno glasan rock n roll bend. Jedno sam siguran, a to je da će na kraju svi zajedno, zagrljeni pevati “Friends Will Be Friends” i “We Are The Champions”.

Da li bi Fredi bio ponosan na vas?
Ivan: To biste morali da pitate njega. Fredi je bio više osoba od danas do sutra. Nije mnogo gledao u budućnost i iz razgovora sa njegovim najbližim prijateljima, doznao sam da nije ni sanjao da će se njihova muzika ovoliko slušati i 30 godina posle njegove smrti. Ne zato što nije verovao u svoju muziku, nego je jednostavno bio takav čovek. Neverovatan genije sa jedne strane a tako nežan i ranjiv sa druge strane.

Zašto su tribute bendovi često “na meti” i u neravnopravnom položaju u odnosu na autorks bendove?
Ivan: Queen uvek su bili ispred vremena i postavljali standarde koji će se dešavati kasnije. Tako su i u spotu za pesmu “Miracle”, 1989. godine, ako pogledamo sa ove tačke danas i izmislili pojam “tribute” benda. A u tom spotu su deca obučena u njihove kostime izvodila tu numeru. Ja stalno ponavljam da su tribute bendovi dosta nipodaštavani. Mnogo znanja, truda i znoja je potrebno za ovako nešto. I ne samo to, najosnovniji sastojak je ljubav. Ako ne volite taj bend i tu muziku, ako niste zaljubljeni u to, jednostavno ne možete da iznesete te pesme na tom emotivnom nivou. Publika iznad svega prepoznaje iskrenost i emocije. Mnogo odricanja, ma mnogo svega. Kao i u svakoj vrsti muzike, imate dobre i loše bendove. Ako je jazz kvalitetna muzika ne znači da su svi bendovi koji sviraju jazz dobri. Naprotiv, i tu ima gomila loših bendova. Tako je i u tribute svetu, imate dobre i loše bendove. Najvažnija stvar je da ta muzika živi, i da dođe u svom nekom najboljem obliku do što više ljudi. Ako je grupa Queen srce i arterije te čarolije, tv i radio stanice, današnje muzičke platforme vene kroz koje ta muzika protiče do ljudi, siguran sam da su tribute bendovi kapilari koji dolaze do gradova i zemalja gde npr. Queen nikada nije svirao. Pa evo za početak, Kina i Rusija. Ili ljudi kazu da tribute bendovi samo imitiraju nekog drugog. A zar to nije isto u glumi, u klasičnoj muzici? Naravno da je važno da zadržimo dozu individualnosti, ali manir mora da bude taj.

Lj. Zdravković za HL