Instrumentalni space-rock trio Moon najavljuje početak ovogodišnje “sviračke” sezone nastupom u šabačkom Velikom parku u petak, 19. juna.
U okviru manifestacije “Grad je pozorište” u organizaciji Šabačkog pozorišta, MOON nastupa posle predstave “Pisma iz Avganistana” urađenoj po knjizi Branka Golubovića Goluba (Goblini).
Predstava počinje u 21:00, a nastup benda Moon je od od 22:00 časa. Ulaz je slobodan.
Repertoar benda će biti osvežen sa nekoliko novih pesmama u kojim dominira tvđi zvuk.
Moon/ Photo: Marko Maksimović
Moon je instrumentalni space-rock trio koga čine iskusni muzičari domaće scene (Ništa Ali Logopedi, Eleven).
Prvi album “Maybe We’ll Come Back” je samostalno izdanje, a singlovi “Lux Aeterna” i “Mission” našli su se na 5. i 2. mestu na domaćoj Top listi Beograd 202.
Albume je promovisan na koncertima i nastupma na festivalima, među kojima se izdvajaju Arsenal Fest i Nišville Festival.
Najveća rep zvezda današnjice Eminem, na opšte iznenađenje, podelio je listu svojih omiljenih repera svih vremena, odgovarajući ne tako poznatom obožavaocu na Twitteru.
Američki YouTuber NoLifeShaq podelio je na Twitteru pitanje: “Ko je najveći reper svih vremena”, uz video prilog o sebi kako postavlja isto pitanje mnoštvu repera, uključujući velike zvijezde današnjice Drakea i Travisa Scota.
U iznenađujućem odgovoru na njegov tvit, Eminem se oglasio iznošenjem svoje liste.
“Za mene najbolji, bez određenog redosleda … Lil Wayne, Tupac, Jay-Z, Kendrick Lamar, Treache, Biggie i King Crook…”, napisao je poznati reper, a zatim je dodao još imena: “plus Redman, LL Cool J, Nas, Joyner Lucas, Andre, Rakim, Big Daddy Kane…”.
Eminem je prethodno izneo listu svojih omiljenih repera repujući u svojoj pesmi “Till I Collapse” iz 2002. godine stihove:
“I got a list, here’s the order of my list that it’s in; It goes, Reggie, Jay-Z, Tupac and Biggie Andre from Outkast, Jada, Kurupt, Nas and then me But in this industry I’m the cause of a lot of envy”.
Ne pamti se kada je neki strip na srpskom jeziku podigao toliko medijske prašine kao što je to učinilo izdanje Dedvud Dik beogradskog izdavača “Veseli Četvrtak”.
Većina ozbiljnih medija u Srbiji poput nedeljnika NIN i Vreme, ili dnevnih novina poput Politike ili Danasa posvetili su tekstove njegovom izlasku, što je svakako priličan presedan kada je u pitanju deveta umetnost na ovim prostorima, u poslednje vreme.
Nažalost, povod za ovu masovnu reakciju nije bio samo izlazak prve i druge epizode ovog stripa u 21. broju njihove edicije “Zlatna serija” već sumanuta reakcija grupe desno orijentisanih pojedinaca, koja je optužila “Veseli Četvrtak” za antibelački rasizam (?!), izdaju srpstva (?!), nebrigu za Kosovo (!?) i tako dalje… i sve to zato što su izdali strip u kojem je glavni junak crni kauboj.
Šta su ovi hrabri spasioci bele rase i srpskog naroda na društvenim mrežama hteli da izazvati napadanjem na jedno strip izdanje i to iz strane produkcije, to znaju samo oni, ali su uspeli “Veselom četvrtku” da naprave (ne)očekivanu reklamu i prilično uspešno skrenuti pažnju onog dela javnosti koji na strip ne obraća preterano pažnju.
U svakom slučaju njih treba ostaviti u njihovom univerzumu i zadržati pažnju na onome što je važno kada je u pitanju sam strip Dedvud Dik, a to je da ne zaboravimo: Kakav je to strip? I da li ga vredi čitati?
Dobro je da je odgovor na oba pitanja pozitivan, jer ovo izdanje legendarne italijanske etikete Boneli jeste odličan strip, na koji svakako treba odvojiti vreme za čitanje ako ste ljubitelj devete umetnosti.
Dedvud Dik/promo Veseli četvrtak
Dedvud Dik je svoj život počeo na Bonelijevoj etiketi “Audače”, koja je osnovana 2018 .godine i koja predstavlja neku vrstu DC-ijevog “Vertiga” za ovu izdavačku kuću, sa idejom da ponudi nešto starijim čitaocima stripove eksplicitnijeg i kompleksnijeg sadržaja.
U okviru ove podetikete štampan je i Dedvud Dik, mini-serijal od sedam epizoda od po šezdesetak stranica, koje će “Veseli četvrtak” objaviti na srpskom, u narednih godinu dana i to u okviru tri sveske “Zlatne serije”.
Prva sveska je naslovljena “Crno kao noć, crveno kao krv” i spaja prve dve istoimene epizode serijala. Treba istaći da je Bonelijeva verzija Dedvuda zasnovana na književnom predlošku kultnog američkog horor pisca, stripadžije i filmskog scenariste Džoa R. Lensdejla koji je u tri kratke priče i jednom romanu opisao avanture ovog crnog kauboja na Divljem zapadu.
Sam Lensdejl bio je inspirisan stvarnom ličnošću pod imenom Nat Lav, kaubojem crne kože, na kojeg je dodao karakteristike još nekoliko ličnosti iz tog vremena, a zatim ga predstavio kroz svoj dobro poznati sirovi i brutalni prozni stil pun krvi, psovki i seksa.
Ovog recepta držali su se i bonelijevci, koji su prve dve epizode prepustili tandemu kojeg čine Mikele Mazijero i crtač Korado Mastantuono, koji su bez preterivanja obavili odličan posao. Njihova verzija priče o Dedvudu Diku počinje pravo u glavu, kadrovima u kojima se Dik u uniformi američke vojske bori sa ratnikom Apača koji pokušava da ga skalpira, da bi potom kroz seriju flešbekova objasnio otkud se našao u takvoj situaciji i kako je sačuvao živu glavu nakon nje.
Dedvud Dik/promo Veseli četvrtak
Sin oslobođenog roba nakon građanskog rata, bio je prisiljen da pobegne od kuće u redove tzv. Bafalo vojnika (crnih jedinica u američkoj vojsci 19. veka) zato što je pogledao zadnjicu bele žene, ali kako on to sam poetično kaže njegovi problemi su počeli daleko ranije zato što je imao pogrešnu boju kože.
Naravno, reči koje Dik koristi zvuče dosta vulgarnije i idu otprilike ovako: “bio sam crn poput šupka u noći bez mesečine, kako bi rekao moj otac…”. Što morate priznati, nije baš rečnik na koji smo navikli od Bonelijevih vestern junaka, tipa Teksa Vilera ili još gore Kapetana Mikija. Kako je njegov riječnik pun vulgarnosti, psovki, cinizma, slenga i crnohumornih opservacija, tako se i njegov lik i njegov Divlji zapad razlikuju od nekih klišea na koje smo navikli kada su u pitanju stariji radovi ove produkcije.
Nema ovde dobrih Indijanaca i zlih belaca, nema ni herojskih junaka, niti nevinih deva koje treba da spasu; svi su redom skloni nasilju i krvoproliću u borbi za goli život, jer surovo vreme i prostor traže surove ljude i surove postupke. Sam Dik pokušava da preživti i ne haje puno za društveno/socijalne uslove u kojima je rođen i odrastao – na njegovom zapadu nije lako biti ni belac a kamoli crnac, Kinez ili Indijanac, a kad si već rođenjem gurnut na slabiju stranu, moraš se daleko više boriti i tu kukanje ne pomaže puno.
Moraš ubiti Apača koji te pokušava zaklati, moraš pobeći od rulje koja te želi linčovati, čuvati se od divljeg konja koji te želi zgaziti, možeš verovati prijatelju, bez obzira na boju kože…a ponekad čak ni njima, jer se prijateljstva brzo ruše!
Dedvud Dik/promo Veseli četvrtak
I tako funkcioniše svet kroz koji se Dik kreće i tu filozofiranje o rasnim problemima ne pomaže puno. I zato kad pijani Apač pokazuje zadnjicu i piša prema Diku, on ga jednostavo upuca jer je laka meta, uz reči “žao mi je što moram da te ubijem, pijana budalo”, a ne zato što ima drugu boju kože!
Ovako Mazurijevu vrlo eksciplitno postavljenu priču, dodatno ističe direktno Dikovo obraćanje čitaocu, a kad se ono spoji sa Koradovom grubom grafikom , punom senki i crne boje i pomalo groteskno prikazanom anatomijom ljudskih tela, dobije se žestok strip koji hvata pažnju čitaoca svojom grubom lepotom i vrlo ekspresivnim stilom… ili ga ovaj zgroženo baca razočaran nekom drugom slikom Divljeg zapada od one koju ima u svojoj glavi.
Izdanje “Zlatne serije” ima dve naslovnice – A i B, a naslovnicu B ovaj put potpisuje čuveni velemajstor domaćeg stripa Igor Kordej, koji se izuzetno potrudio da svojim radom objasni otkud ona odrednica “18+” na naslovnoj.
Treba pomenuti da je urednik ovog izdanja, pisac i prevodilac Goran Skrobonja, kao i obično odradio odličan posao oko teksta prilagodivši ga srpskom jeziku na vrlo zabavan i duhovit način. Kao prvi deo ovog serijala “Crno kao noć, crveno kao krv” donosi priču o poreklu glavnog junaka i početku njegovih avantura na Divljem zapadu.
Drugi ciklus, odnosno treću i četvrtu svesku, potpisuju Kolombo i Frisenda, dok treći ciklus, koji sadrži tri preostale sveske, radili su Bozeli i Andreuči i one će Dika odvesti u nove avanture od kineskih bordela, preko teksaških prerija do mitskog gradića Dedvuda u kojem je našem junaku lično Divlji Bil Hikok dao ime, jer je njegovo pravo ime Vilfred.
U svakom slučaju reč je o veoma zanimljivom stripu, koji scenaristički nudi neki drugi pogled na Divlji zapad; ima krajnje živopisnog junaka, odličnu crtačku ekipu, a srpsko izdanje doživelo je na startu i dodatnu kontroverzu.
Ukratko, Dedvud Dik jaše divljim Balkanom i trenutno se oseća kao kod kuće!
Definicija generacije zavisi od toga u kom se kontekstu razmatra, pa tako imamo porodičnu, školsku, ali i još jednu, malo neodređeniju, koja obuhvata sve one ljude koji žive u isto vreme i doživljavaju sve što ono ima da ponudi.
To se u praksi može najlakše definisati nekim pop-kulturnim trendovima i fenomenima, poput muzike, filmova i slično. Ovakve generacije možda su samo proizvod vremena, ali činjenica je da njih povezuje nešto neraskidivo, a to je sećanje ili, preciznije, nostalgija. Kada vam neko priča o pesmi koju je obožavao u mladosti, koliko god puta da je čujete, nećete moći i sami da je doživite na identičan način kao on, već će to moći isključivo neko iz njegove “generacije“.
Baš na ovu kartu sećanja i nostalgije ide “The Hood Internet”, dvojac koji je poznat po različitim muzičkim miksevima. Oni su odlučili da za svaku godinu od 1979. do 1989. naprave po jedan trominutni “mash up” od čak 50 pesama koje su u to vreme bile aktuelne. Izabrali su eru 80-ih godina, jer smatraju da se mnogi ljudi nje najradije sećaju. Takođe, pojava MTV kanala 1981. promijenila je način na koji doživljavamo muziku i uvela gledanje spotova kao omijenu zabavu mnogih ljudi. Prvi spot pušten na ovoj mreži bio je za pjesmu “Video Killed The Radio Star”, grupe The Buggles, objavljen 1979, i tako su počeli sa tom godinom.
Njih dvojica su i pre toga imala različite mikseve, ali ovo je svakako njihov najoptimističniji i najozbiljniji projekat. Za izbor pesama preslušavali su razne plejliste, gledali liste omiljenih i najslušanijih pesama ljudi u to vrijeme i pokušali da potpuno uđu u tu eru kako bi je doživeli direktno. Nisu sve pesme najbolje ili najslušanije, ali sve su imale neki uticaj na muziku i efekat na slušaoce ili gledaoce.
Sam proces pravljenja jednog “mash upa” veoma je dugotrajan i kažu da ne mogu precizno da odrede koliko je sati potrebno za tako nešto, ali ukupno se razvuče na nekoliko meseci. Rade na nekoliko njih istovremeno, a trenutno su došli do 1988. godine i čini se da nemaju nameru da tu stanu. Kažu da su razmišljali da obrade i eru 90-ih godina.
Sami klipovi predstavljaju miks pesama i spotova, a nekima od njih je čak promenjen i tempo, kako bi se bolje uklopile sa ostalim delovima. Nisu ni sve pesme iste žanrovski, ali su svi miksevi jednako ubedljivi.
Jedna od najautentičnijih muzičkih pojava na našoj sceni u posednjih nekoliko decenija, grupa Eyesburn, održaće svoj prvi postkarantinski koncert u subotu, 20 juna, u kultnom zemunskom klubu Fest.
Od te činjenice i započeli smo priču s Nemanjom Kojićem Kojotom, spiritus movensu benda. Počeli, ali ne i završili. Jer, s Hornsmanom Coyoteom uvek ima toliko toga…
Hornsman Coyote Soundsystem/ Photo: AleX
Kakav je osećaj vratiti se u Fest posle 20 godina? – Nismo ni napustali Fest… Alek je tamo svakodnevno, a ja sam sa svojim drugim bendovima nastupao tamo redovno… tako da se tamo osećamo kao da je klub u zgradi kojoj živimo.
Da li se sećate nekog događaja/ scene/ anegdote sa tog prvog koncerta? – Mnogo se stvari izdešavalo u toku ovih 20 godina… Kada iza sebe imaš 26 godina nastupa, snimanja, putovanja… teško je izdvajati anegdote. U stvari moj život je jedna anegdota.
Kakva je bila publika tada, a kakva je sada? Koliko se promenila za ove dve decenije? – Eyesburn je uvek imao vernu i privrženu publiku… Tada su nam ljudi u publici bili pretežno vršnjaci. Vecina njih ne ide na koncerte više iz razumljivih razloga… posao, porodica, umor od gužve i buke… došli su mlađi koji su super generacija… pričam o našoj publici. Super su novi klinci i jako sam ponosan na njih.
Imali ste priliku da svirate širom sveta, koja publika najbolje razume muziku koju stvarate? – Eyesburn je imao jednu evropsku turneju sa Soulfly i koncerte po regionu uglavnom… Sećam se da smo na toj turneji najbolju reakciju imali u Francuskoj. A najbolje Eyesburn razumeju Srbija i Bosna… naravno.
Kako bi mlade ljude, koji vas nikada nisu slušali ranije, pozvali na koncert Eyesburna? – Iskreno ne znam… čini mi se da mladi ljudi danas sami biraju sta im se sviđa i odgovara. Valjda nas nije toliko pregazilo vreme pa i dalje prijamo mlađim generacijama.
Eyesburn/Photo: promo
Eyesburn je dva puta u karijeri pravio pauze u radu. Da li vam je nedostajao bend u tom periodu i kako ste se kao ekipa uklopili posle toliko vremena? – Za ovih četvrt veka postojanja svašta se i lepo i ružno desavalo. Da ne zaboravimo… ovo je rokenrol bend… nije firma ili neka organizacija.Trebalo je dosta stvari ostaviti po strani da bi smo opet zasvirali zajedno… a da je lako… nije. Nikad nismo ni mislili da će biti lako…
Prošle godine ste u jednom intervjuu izjavili da verujete da će ova decenija biti vaša, da li i dalje tako mislite? – Pa kao što rekoh… Ja sam rok i rege muzičar i imam prava da menjam mišljenja i raspoloženja. Ne mislim da ćemo osvojiti svet… biće dobro ako opstanemo.
Spremate reizdanje albuma “Fool Control” na vinilu. Kada možemo da ga očekujemo? – Sve je spremno. Redizajn omota… mastering za LP… imamo i izdavaca… Sve bi trebalo da bude tu do septembra/oktobra.
A kada ćemo da čujemo neki novi, novi materijal od Eyesburna (singl, album)? – Napisan je ceo novi album. Ovo zaključavanje smo kao i mnogi iskoristili za stvaranje. Imamo 12 pesama sa kojima sam ja lično prezadovoljan. Tekstovi su veoma aktuelni… muzika je kao na našim najuspešnijim albumima, samo 20 godina kasnije. Mislim da publika neće biti razočarana.
Opišite nam u nekoliko reči Kojota u Eyesburnu i van njega. – Kojot je to što jeste… ponekad je najbolji a ponekad najgori. Mir i ljubav svima. Hvala Headliner!!!!
U četvrtak 18. juna u Jazz kantini Lisabon (iza Kombank dvorane) u Čavketovom pasažu održaće koncert beogradske grupe Lipov Loud i S.T.R.A.H.
Pred publikom će biti izvedene autorske pesme garažnog roka zvezdarske atrakcije Lipov Loud a posle njih nastupiće grupa S.T.R.A.H. čiji je postojani status urbane legende 2019.godine zakucan albumom “Kvog”.
Događaj je najavljen za 20:00 časova, a ulaz u klub Lisabon je besplatan.
Ferragosto JAM festivala će ipak biti ovog leta. Organizatori su zvanično potvrdili da će se održati na Orahovačkom jezeru u svom prvobitno najavljenom terminu od 5. do 9. avgusta.
Zbog pandemije i aktualnih mera zaštite i propisanih pravila, biće u nešto drugačijem izdanju – program će se održavati samo na glavnoj bini na novoj lokaciji pored jezera.
Zbog svega ovoga, broj ulaznica će biti veoma ograničen.
Photo: Promo
Najavljena gostovanja tri prijateljska festivala (Jeboton, Drito i ZEZ) odložena su za iduću godinu, ali pojedini izvođači iz tih koncepata nastupiće ovog leta na Main Stageu.
Već najavljena imena koja su bila predviđena za glavnu binu stage ostaju na lineupu, a pridružuju im se i neka nova.
Atheist Rap/ Photo: AleX
Repetitor/ Photo: Christoph Voy
Buč Kesidi/ Photo: Promo (Kontra)
She Loves Pablo/Photo: printscreen
Photo: Saša Huzjak
Let 3/ Photo: Aleksandar Milovanović
Mašinko/ Photo: AleX
Mortal Kombat/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Lista izvođača koji su potvrdili dolazak: Psihomodo Pop Pips, Chips & Videoclips Let 3 Krankšvester Repetitor Lovely Quinces Jonathan She Loves Pablo Overflow Atheist Rap Mašinko Mortal Kombat Ajs Nigrutin Svemirko nemanja ABOP Buč Kesidi Z++ Pocket Palma Mark Mrakovčić Crvi Como Bluff Babilonska Dance Hard w. DJ Kneža
Program će se odvijati svakim danom od 18:00 kada počinju svirke bendova, posle čega slede DJ nastupi do ranih jutarnjih sati.
U skladu sa propisanim merama zaštite, posetioci unutar festivalskog prostora moraće da se pridržavaju pravila koja u tom trenutku budu na snazi, a o čemu će biti blagovremeno obavešteni.
U skladu sa izmenama u programu, postoje tri opcije za ulaznice:
1) Već kupljene festivalske ulaznice važeće su za ovo izdanje. Preostali kontingent u prodaji je putem Entrio sustava po cijeni od 150kn. Ulaznica omogućuje besplatan kamp na mestima označenim kao festivalski kamp kao i prevoz autobusom do samog jezera i nazad.
2) Onima koji su već ranije kupili ulaznice, a zbog najavljenih izmena ili iz bilo kojeg drugog razloga ne planiraju da prisustvuju festivalu, ulaznica će važiti za iduću godinu, pod uslovom da ne bude iskorišćena za ovogodišnje izdanje festivala.
3) Za one koji ipak žele povrat novca, mogu to ostvariti kontaktiranjem mailom na adresu reklamacije@entrio.hr najkasnije do 30. juna.
Tokom tragično kratkog vremena koje je Kurt Kobejn proveo među nama, Nirvana je svetu dala nekoliko klasičnih hitova. Ali “Smells Like Teen Spirit” ostaje njihova lična karta. Štaviše, neki ljudi znaju “Smells Like Teen Spirit” i nijednu drugu pesmu Nirvane.
Pesma se često pojavljuje na spiskovima najboljih pesama devedesetih i najboljih pesama svih vremena. Kobejn je, međutim, nije naročito voleo. Zapravo je imao negativna osećanja prema njoj.
On je svojevremeno za Rolling Stone rekao da mu je “skoro pa neprijatno” da svira “Smells Like Teen Spirit”, jer “svi su toliko fokusirani na tu pesmu. To je zato što su je videli milion puta na MTV-u, to ih je puklo u mozak”.
Iako mnogi rock fanovi misle drugačije, Kobejn nije smatrao da je “Smells Like Teen Spirit” bolja od svih ostalih pesama koje je napisao.
– Mislim da postoji toliko drugih pesama koje sam napisao i koje su dobre, ako ne i bolje od “one pesme”. Na primer “Drain You”. Ona je definitivno dobra kao “Teen Spirit”. Volim njen tekst, i nikad se neću umoriti od toga da je sviram. Možda je, da je toliki hit kao “Teen Spirit”, ne bi toliko voleo – rekao je Kobejn.
Kobejn je zapravo osećao da je pesma na neki način kliše.
– “Teen Spirit” bio je takav kliše rif. Bio je tako blizu rifa Bostona ili Kingsmanove “Louie, Louie”. Kad sam došao s gitarskim delom, Krist Novoselić me je pogledao i rekao: “daj, ovo je smešno, čuo sam bend kako to svira pre sat i po”.
Kobejn nije precizirao koja pjsma Bostona je zvučala slično kao “Smells Like Teen Spirit.” Međutim, mnogi fanovi smatraju da rif iz pesme Nirvane podseća na rif iz pesme Bostona “More Than a Feeling”. Tom Šolc iz Bostona takođe je primetio sličnost.
Uprko tome, nije imao problem s tim što je Nirvana inspiraciju našla u pesmi Bostona. Prihvatio je to kao kompliment, priznajući da je Nirvana slučajno iskoristila “More Than a Feeling”.
– Bez obzira na kontekst, čast je biti u istoj rečenici s Nirvanom.
U svakom slučaju, “Smells Like Teen Spirit” ostaje neverovatno važna i voljena pesma, bez obzira je li Kobejn uživao u njoj ili ne.
Treći vikend sedme sezone Barutane na Kalemegdanu posvećen je prvom stranom gostovanju u Beogradu, kada je reč o izvođačima sa svetske elektronske scene.
U petak 19. juna, Lehar, jedan od producenata i di-džejeva sa Solomunove izdavačke kuće Diynamic, nastupiće prvi put u ovom beogradskom letnjem klubu.
Lehar je poznat po emotivnim kompozicijama i setovima, a za sebe kaže da i dalje uspeva da sačuva mladalačku strast prema muzici i žurkama.
Njemu će se pridružiti mladi Coeus, kojeg nazivaju draguljem srpske elektronske muzike, polovina avangardne, andergraund grupe – Kolektiv Base, u sastavu Fluid Zbodi i X-am i gost iz Sarajeva – Luka Čikić.
– Ne postoje reči kojima mogu objasniti koliko sam uzbuđen i koliko sam dugo čekao da puštam muziku na pravom nastupu… Draga publiko, jedva čekam da se ponovo vidimo i plešemo zajedno u Barutani. Siguran sam da će biti nezaboravno! – poručio je Lehar beogradskim klaberima, uoči svog gostovanja.
Kada je reč o Leharovoj produkciji, kompozicije koje pravi su ne samo emotivne već i intuitivne i osnova su kreativnog procesa ovog pravog umetnika.
Njegov debitantski EP “Sargas“ na Offenbachovom lejblu Connaisseur Recordings stavio ga je na mapu moderne elektronske muzike i predstavlja njegov muzički manifest, koji je mešavina zvukova i atmosfere dramatičnih efekata karakterisanih intimnim bas linijama i intrigantnim melodijama.
Leharovi emotivni di džej setovi refleksija su njegovog pristupa životu koji je veoma spontan i strastven. Zajedno sa Musumecijem i Oldericom, osnovao je izdavačku kuću Multinotes.
Takođe, zajedno sa Musumecijem predstavio je novi koncept jednodnevnih događaja, pod nazivom MUSE, čiji je Barutana bila domaćin pre dve sezone.
Naredne večeri, u subotu 20. juna, klabere će zabavljati neki od omiljenih regionalnih umetnika.
Kristijan Molnar sprema specijalni b2b set sa nagrađivanim i trenutno najtraženijim bosanskohercegovačkim di-džej dvojcem – After Affair, koji stoje iza koncepta Garden of Dreams.
Njima će se pridružiti domaći multitalent Runy – izdavač, promoter, di-džej i producent, koji je poslednje dve godine obeležio serijom nastupa u klubovima i po festivalima u regionu.
Pojedinačne ulaznice su dostupne putem Cooltix onlajn platforme, kao i na svim Gigs Tix i Ticket Vision prodajnim mestima, po pretprodajnoj ceni od 500 dinara.
Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beograda od 2013. godine organizuje na Platou Milana Mladenovića, postali su jedan od omiljenih letnjih kulturnih programa za sve Beograđane i goste našeg glavnog grada.
U osmoj sezoni, svake subote, od 20. juna do kraja avgusta, na otvorenoj sceni publika će imati priliku da otkrije neke nove bendove ali i čuje neke stare muzičke znance.
Osmu sezonu Koncerata na Zidiću u subotu, 20. juna od 20:00 časova otvara rok bend sv. Pseta.
Photo: Promo
Bend sv. Pseta počeo je sa radom kao duo – bubanj i gitara i od 2018. godine neumorno haraju binama i opčinjavaju bubne opne publike svojim instrumentalnim milozvučjem.
Iz želje za ekspanzijom kako svojih vidika, tako i svog zvuka, sastav je početkom 2019. godine dobio i trećeg člana.
Sada je to furija sačinjena od tri nekotrolisana psa koja svojom neurotičnošću prosto lome prostor oko sebe, uvlačeći neposredne učesnike u vrtlog burnih emocija – prvo te prime, pa te onda ispljunu, i tako u krug.
Koncerti na Zidiću ispred Doma omladine Beograda, kao nezaobilazni deo letnje ponude Beograda, postali su institucija za sebe.
Do sada se na Zidiću predstavilo blizu 200 muzičkih sastava, uglavnom neafirmisanih snaga, novih talenata i onih koji obećavaju, ali i nekih poznatih grupa, pa i gostiju iz bližeg i daljeg inostranstva.
