Nikola Vranjković nastupiće u subotu , 27. juna u bašti Festa u okviru letnjeg programa koji ovaj poznati zemunski klub organizuje u narednom period.
Kao predgrupa na koncertu u bašti kluba Fest nastupiće bend Brade.
Nikola Vranjković/Photo: Bojana Janjic (promo, Fest)
Vranjković je kultni beogradski rok autor, pesnik i kompozitor. Više od jedne decenije bio je ključna autorska ličnost beogradskog benda Block Out.
Prvi samostalni album “Za ovde ili za poneti” objavio je 2001. godine, a posle raspada matičnog benda i mini album “Bremeplov” (2014) kao i dvostruki album “Veronautika” (2017).
Njegova pozicija na sceni nezavisna je i samostalna – u pitanju je poseban fenomen koji na različite načine traje više od dvadeset pet godina.
Nikola Vranjković dobitnik je i nagradu “Strune od svetla” koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.
Nikola Vranjković/ Photo: Nemanja Đorđević (promo, Fest)
“Mi verujemo u Ameriku i u demokratiju. Ali Donald Tramp ne predstavlja plemenite ideale nijednog od toga”, napisala je porodica pokojnog rokera čija pesma je puštana na predizbornom skupu u Tulsi.
Tom Peti/Photo: wikipedia.org
“Tramp ni na koji način nije ovlašćen da koristi ovu pesmu za promociju kampanje koja je uvreda za previše Amerikanaca zdravog razuma”, stoji u pismu vlasnica autorskih prava na pesme Toma Petija – ćerki Adri i Anaki, bivše supruge Džejn i udovice Dane.
U pismu dalje navode kako su sve pripadnice porodice Peti protiv bilo kakve diskriminacije i rasizma i kako Tom Peti nikad ne bi hteo da bude deo bilo kakve kampanje mržnje.
– On je voleo kad se ljudi okupljaju, a ne kad se dele – navode one.
Tom Peti je pre tačno dvadeset godina, 2000. uputio javno pismo sličnog sadržaja republikanskom predsedničkom kandidatu Džordžu Bušu i to za korišćenje iste pesme “I Won’t Back Down” u njegovoj izbornoj kampanji.
– Tom je napisao ovu pesmu za nevoljene, za gubitnike, za običnog čoveka i za SVE. Želimo jasno da damo do znanja da verujemo da svi mogu slobodno glasati kako žele, razmišljati kako žele, ali porodica Peti ne stoji uz ovo. Mi verujemo u Ameriku i verujemo u demokratiju. Ali Donald Tramp ne predstavlja plemenite ideale nijednog od toga. Mrzeli bismo da fanovi koji su marginalizovani od strane Trampove birokratije misle da smo saučesnici u ovom – stoji kao zaključak u pismu.
Trampov predizborni miting u Tulsi došao je na loš glas posle vesti da su K-pop fanovi udruženi preko aplikacije Tik-Tok izazvali situaciju da sportska dvorana u u Tulsi koja prima 18.000 ljudi bude i više nego poluprazna, jer su uzimali rezervacije za dolazak na politički skup na kojem se naravno nisu pojavili, a vest o tome prvi je plasirao The New York Times.
Bred Parskal, čovek zadužen za Trampovu kampanju danas je demantovao tu tezu izjavljujući kako “levičari i interneti trolovi nemaju pojma kako funkcionišu predizborni skupovi”, adresirajući i optužbu The New York Timesu za jednostranost u izvještavanju, i izjavio da dvorana u Tulsi nije bila krcata zbog sigurnostih razloga zbog pandemije korona virusa. Podsećamo da je dan ranije Donald Tramp izjavio slavodobitno da je milion ljudi izrazilo želju i pokušalo da rezerviše mesto u Tulsi uprkos opasnosti od širenja korona virusa.
Usled novonastale situacije, ovogodišnji Rok kamp za devojčice biće održan u izmenjenom formatu. Četvrti Rok kamp za devojčice biće održan od 17. do 27. avgusta 2020. godine u tri mesta u Srbiji iz kojih bude najviše prijavljenih devojčica.
Konkurs za ovogodišnje učesnice otvoren je od 22. juna do 12. jula, a rezultati će biti objavljeni 20. jula.
Kako je bezbednost devojčica na prvom mestu, format ovogodišnjeg kampa je promenjen i podrazumevaće niz dnevnih radionica u gradovima sa najviše prijavljenih učesnica.
Na ovaj način, izbegavanjem zajedničkog noćenja i radom u manjim grupama biće obezbeđeno fizičko distanciranje učesnica i mentorki i mali broj osoba u zatvorenim prostorijama.
U prva dva mesta kamp će se održati od 17. do 21. avgusta, dok će treći grad organizatorski i mentorski tim posetiti u periodu od 23. do 27. avgusta.
Novina koja će biti uvedena ove godine jeste da na konkurs za učešće mogu da se prijave i polaznice sa svih prethodnih kampova, iako će tokom odabira učesnica devojčice koje do sada nisu učestvovale u kampu imati prednost.
Rok kamp za devojčice/ Photo: Promo (AleX)
Rok kamp za devojčice je neprofitni program namenjen devojčicama uzrasta od 11 do 14 godina iz svih delova Srbije koje se interesuju za rok muziku.
Tokom pet dana kampa, učesnice će učiti osnove ili usavršavati sviranje električne gitare, bas gitare, bubnjeva ili klavijatura.
Biće formirani bendovi sa po četiri članice, a poslednjeg dana kampa će umesto zajedničkog nastupa biti snimljena po jedna pesma svakog benda, tako da će aktivnosti devojčica na kampu rezultirati finalnim video snimkom koji će biti predstavljen javnosti.
Pored radionica instrumenata i zajedničkih probi u program su uključene i radionice pevanja, pisanja tekstova, komponovanja, kao i upoznavanja sa muzičkom i tehničkom opremom.
Rok kamp za devojčice/ Photo: Promo (AleX)
Na kampu će gostovati i druge muzičarke i muzičari od kojih će učesnice moći da saznaju kako su izgledali njihovi muzički počeci, ali i da dobiju korisne savete o daljem napredovanju i radu.
Mentorke i gostujući edukatori će sa devojčicama razgovarati o predrasudama i stereotipima, raditi na njihovom samopouzdanju i tremi, ali i ohrabrivati njihove talente i potencijale.
Za učešće na kampu muzičko obrazovanje devojčica nije presudno, kao ni posedovanje sopstvenog instrumenta (ako devojčica ima svoj instrument slobodno može da ga ponese i na njemu svira tokom kampa). Potrebno je samo da devojčica bude muzikalna i ima osećaj za ritam.
Posebno su dobrodošle devojčice koje žele da se bave rok muzikom, ali nisu imale priliku da to svoje interesovanje razvijaju.
Organizatori pozivaju devojčice iz manjih mesta u Srbiji, udaljeih od većih gradova, da se prijave jer možda baš njihovo mesto bude odabrano kao lokacija jednog od tri kampa.
Rok kamp za devojčice/ Photo: Promo (AleX)
U toku je i kampanja za doniranje instrumenata i muzičke opreme Rok kampu za devojčice. Svi zainteresovani koji žele da doniraju opremu kampu mogu popuniti ovaj formular.
Iza Rok kampa za devojčice stoji tim mladih i posvećenih žena Organizacije za promociju aktivizma OPA u okviru programa za afirmaciju ženskog stvaralaštva FEMIX, koji se realizuje od 2010. godine u saradnji sa velikim brojem organizacija, kolektiva, umetnica i umetnika.
Žanr strave i užasa nije za svakoga, međutim, postoji veliki broj poklonika horora. Mnogi vole tihu jezu koja im prožima telo, opise raskomadanih tela i košmarnih čudovišta koja vrebaju iz mraka i misteriju koja je neophodna svakoj horor priči.
Kada priupitate ljubitelja horora: “Zašto, o zašto to sebi činiš?”, kao odgovor obično dobijete enigmatičan, nehajan osmeh i nekoliko reči: “To ne može da se objasni”.
Sa portala Book Track smatraju da može, i stoga su prikupili 5 glavnih razloga zbog kojih ljudi vole priče strave i užasa…
Navala adrenalina
Čitamo strašne priče da bi nam krv uzavrela a srce lupalo kao ludo. Naša tela se prebacuju u režim „udri ili beži”, naše disanje se ubrzava i kao na iglama čekamo šta će se dalje desiti. U osnovi, osećamo se kao da smo popili trostruku kafu a potom energetsko piće, i taj osećaj je fenomenalan, prenosi Laguna.
Zarad opstanka
Ako se ikada desi smak sveta izazvan nekim zombi virusom ili invazijom drevnih vampira, moramo znati šta da radimo. U horor pričama ima sjajnih saveta i tehnika, na primer, roman “Drakula” nam objašnjava da vampira moramo probosti kocem kroz srce, a zatim ga obezglaviti.
Prirodna opijenost
Uzbuđenje izazvano čitanjem strašnih priča čini da se osećamo živim (življim). Hvaljen bio dopamin! Prilikom iskustava u kojima iskusimo strah ili uzbuđenje, naše telo oslobađa dopamin (hormon koji reguliše osećanja, raspoloženje i našu sposobnost da se izborimo sa stresom i teskobom).
Osećaj postignuća
Osećate se prilično dobro kada shvatite da možete da podnesete užas, krv, klanje i napetost. Pobelieli ste od straha, ali ste uspeli da pročitate knjigu do kraja i spremni ste da to iskustvo ponovite.
Annabelle: Creation/ Photo: imdb.com
Bekstvo od svakodnevice
Putovanje u drugi svet, makar on bio i svet užasa, odličan je način da se odmorite od svakodnevih obaveza. Uz to znamo da je bezbedno i možemo se sakriti pod ćebe kad god poželimo.
Bonus razlog
Osetiti nešto ekstremno! Priče strave i užasa mogu vas odvesti do emocionalnih vhunaca. Osećanja straha, ljutnje, frustracije, užasa, saosećanja, iznenađenja i mnoga druga, preplave vas na način koji nam svakodnevni život uskraćuje. To može biti sjajno iskustvo.
A ako ste već ljubitelj, u komentarima nam pišite kakva su vaša iskustva. Koji je vaš razlog?
Grupa Magic Bush, koja je mnogima postala poznata po saradnji sa Srđanom Gojkovićem Giletom, ali godinama unazad uspešno funkcioniše i samostalno, predstavila je novi singl “Sve je ko pre”.
To je, posle numere “Dani te kriju od mene” (Gde si sada ti?), još jedna najavna pesma pred izlazak drugog albuma, koji je planiran za leto.
– Album će se zvati “Put u Šangri-La”, a objaviće ga PGP RTS – otkriva za Novosti vođa grupe Damjan Dašić. – Na ovom izdanju će biti 11 pesama otpevanih na srpskom jeziku, za razliku od debija. Ceo album je sniman u našem studiju, produkciju potpisuje duo Buco i Debeli, a miks je radio Saša Janković u studiju Strip.
Dašić napominje:
– Album je bio gotov još krajem prošle godine, ali je objavljivanje odloženo zbog aktuelne situacije sa virusom korona. Period izolacije bend je iskoristio za rad na novim pesmama, već spremamo i treći album.
Damjan, uz to, dodaje da je novi član benda Dušan Živanović Džekac, dugogodišnji bubnjar Ortodox Celtsa.
Holivudski producent Stiv Bing umro je u 56. godini posle pada s 27. sprata zgrade u Los Andjelesu, javio je TMZ.
Prema pisanju medija, Bing je patio od depresije i izvršio je samoubistvo. Ni u policiji ni u okruženju preminulog ova informacija nije potvrđena.
Bing je finansirao film Toma Hanksa “Polar Express”, “Kangaroo Jack” sa Silvesterom Staloneom, kao i dokumentarac Martina Skorsezea o Rolling Stonesima “Shine a light”.
Producent je imao dete sa britanskom glumicom Elizabet Harli i bivšom teniserkom Lizom Bonder.
Navodno, Bing je juče skočio s prozora svog stana na 27. spratu jedne zgrade u Los Anđelesu, zbog “depresije u koju je upao zbog višenedeljne izolacije zbog korona virusa”.
Njegovo bogatstvo je procenjeno na 590 miliona dolara.
Poznati redatelj koji je snimio filmove “Batman Forever”, “St. Elmo’s Fire”, “The Lost Boys”, “Falling Down”… umro je u 81. godini nakon borbe s rakom.
Reditelj Džoel Šumaher umro je u ponedjeljak 22. juna u Njujorku.
Bio je američki reditelj koji se proslavio nakon što je režirao tri hit filma: “St. Elmo’s Fire” (1985), “The Lost Boys”(1987) i “Flatliners” (1990). Kasnije je režirao adaptacije Džona Grišama “The Client” (1994) i “A Time to Kill” (1996). Njegovi su se filmovi “Falling Down (1993) i “8 mm” (1999) bili nominovani za Zlatnu pamu i Zlatnog medveda.
Godine 1993. potpisao je za režiju serija filmova o Betmanu. Šumaherovi filmovi “Batman zauvek” (1995.) i “Batman & Robin” (1997.) dobili su mešane i negativne reakcije kritičara i javnosti. Posle filmova o Betmanu, povukao se s blockbustera i vratio se stvaranju minimalističkih filmova poput “Tigerland” (2000) i “Phone Booth” (2002), oba su zaradila pozitivne kritike. Režirao je i filmove “Fantom iz opere” (2004) i “Number 23” (2007), kao i dve epizode “Kuća od karata”.
Poznat je po tome što je pronalazio buduće mlade glumačke zvezde, Šumaher je pomogao glumcima poput Kolina Farela, Kifera Satrlenda i Metjua Mekonehija.
U privatnom životu Šumaher se otvoreno deklarisao kao gej tokom čitave svoje karijere. Prema Šumaheru, ta se činjenica svesno odražavala kao izjava u mnogim njegovim filmovima. U jednom intervjuu je tvrdio da je imao seks s 20.000 muškaraca.
Joel Schumacher – director of St Elmo’s Fire, The Lost Boys and Flatliners – dies aged 80 https://t.co/J06UnmBrBb
Na pitanje BBC-jevog novinara veruje li u Boga, Šimaher je rekao:
– Nekako sam u toj školi iz citata Hamleta. “Više je na nebu i zemlji, Horacio”. Ako živite dovoljno dugo, sigurno ćete shvatiti da je svemir duboka misterija i nije se sam stvorio. Mi se na ovoj kugli od blata valjamo i ne znam gde smo, i niko ne zna gde smo. Definitivno verujem da ja nisam najviši oblik inteligencije u svemiru. Ali ne volim da upotrebljavam reč Bog, jer je u SAD tako preterano korišćena – ne toliko u Evropi – ali postala je ispolitizovana i sada ima to ružno značenje. Kad pitate nekoga veruju li u Boga to je postalo napad – kao ako ne verujete u Isusa, niste jedan od nas! Odbacujem upotrebu reči Bog ili bilo kakvu duhovnost kao oblik diskriminacije ili odvajanja jer je to potpuna zloupotreba.
U svom političkom segmentu života Šumaher je donirao na hiljade dolara demokratskim kandidatima.
Reč je, naravno, o reakciji Branimira Štulića povodom objave autobiografije Borisa Leinera “Sve bio je ritam”.
Reakciju prenosimo u celosti, u originalnom formatu i stihu, način kako to on piše:
A tako i Lajner izda kњižicu pod naslovom Sve bio je ritam, dakako Џonijev, jer ne samo da sam forte tê grube i vulgarne bљuvotine, nego je i doslovno moj ritam svirao, koji sam pronalazio i њemu postavљao, mimo toga što sam sve plaćao i zverovu opsednutom nezajaznim kompleksima bitisaњe omogućavao, da ne spomiњem ime, jer na teatarskim pozornicama svi primećuju glasnika ili majmuna za razliku od kraљa. Tek libido je srž tog uratka. Međutim, otkako znam њegove domete, i premda je životiњa, ipak moram reći da je sve to, barem što se mene tiče, mornarska priča, pogotova zato što mu je život prazna ploča, budući je bio i ostao nula. A takva su mu i iskustva, koja nadoknađuje lažima. Imenovaću tê nepostojeće zgode.
Boris leiner, Džoni Štulić/Photo: facebook/printscreen
Lajner navodi punih deset godina odanosti (plaćene), ča se nominalno rasteže od sedamdeset devete do maja osamdeset druge – tri godine i pet meseci. Drugi deo je od jula osamdeset treće do kraja februara osamdeset četvrte, osam meseci, dakle, četiri godine i mesec dana. Zatim provede sa mnom u Holandiji godinu i po, i godinu i dva meseca osamdeset sedme i osme – od jula osamdeset sedme do septembra osamdeset osme. Ukupno šest godina i devet meseci. Nije deset. Laže i zna to veoma dobro. No u stvarnosti je to godina i po u Holandiji, plus godina i dva meseca sveg ostalog u Jugi – nastupa, proba, snimaњa, dakle, viđeњa na dnevnoj bazi – sve zajedno uvrh glave dve godine i osam meseci. A u Holandiju ga uzeh samo zarad održavaњa svoje sviračke forme, a ne da uspem na Zapadu, kako on proda tu priču, ktome ne samo da mu je sve bilo plaćeno i da je živeo kao bubreg u loju, već mi je i puno novca ukrao, budući se kao lopov rodio. A uhvatih ga i kako mi krivotvori potpis šaљući dopise u moje ime. Majmuna možeš naučiti svirati i pevati, međutim, ne možeš od њega čoveka načiniti, niti imade potrebe, sve da je i Krapinski pračovek, a baš takav je Lajner, koji čak i to prezime ukrade, budući se rodi kao kopile. Loše je karme i sve oko њega stradava, dabome. Nadaљe, ja nisam tekliča Pađena k њemu slao – postavu sam posle zadњeg nastupa na Šalati raspustio, i on je mesecima znao da je izvisio, otkako ga očima videti nisam mogao, pretpostavљam da je kasnije Pađena na svoju ruku pitao o čemu se radi i taj odgovor čuo. Niti je tâ turneja Zadovoљštine, osamdeset sedme/osme uopšte bila nesretna, niti je atmosfera u sastavu bila loša zbog kritičara i menaџera; Lajner je kao bubњar odavno bio mrtva riba, sve otkad mu prestadoh deonice postavљati, niti je u četvorci bilo potrebe za tim, mimo toga što nikakve veze sa glazbom nema. U trojci mi je trebao bubњar poput onog iz Mapeta po imenu Enimal, i tako sam komad režirao, odnosno aranžirao. Kad se komad uљudio, Lajner je kao riba na suvom ostao, što je ovim kњiževnim uratkom potvrdio.U sledećoj sličici pomiњe zgodu iz Љubљaњe, februara sedamdeset devete, međutim, sastav Aerodrom nije sa Azrom bio tom prilikom, nego tačno godinu dana kasnije. Sećaњe ga ne služi najboљe, što neprekidno pokazuje. A tako i u trećoj crtici stavљa bosanske tehničare u osamdeset prvu umesto u osamdeset treću.Petu pričicu o menaџeru završava navodom da je taj u dramatičnom noćnom susretu na mostu, ispod kojega se propiњalo i pjenilo more, donio aktovku punu naše love.Ja o tome ništa ne znam, mora da je laž, pošto sam ja vodio posao i niko drugi. Uostalom, sve to o zmiji, kao i o tom menaџeru, dozna od mene. Idi!U sledećem umetku Sjemeništarka Jedan gadno i grubo laže. Niti je on meni ikad ikakve cure dovodio, niti sam ja ikad išta s њima po svlačionicama imao, niti sam ikad pred Lajnerom ikome išta u grlo nabijao, sem što sam ga pepeљarom zatući hteo, a tako bi se i zbilo da mu Pađen nije život spasio. Što se mene tiče, jedan bolesni helot maњe, moj prijo.
U Pozornici kaže u množini da smo lokalnog menaџera angažirali, s čime on ništa nije imao, jer u svojoj Azri sam ja poslove vodio. To rušeњe bine se zbilo februara osamdeset četvrte u Osijeku, a bas je Remo Kartađine svirao – rekao bih da se Lajner toga ne seća samo zato jer bi ga Remo na uzici vodio.
U sledećoj priči њegovog odlaska u vojsku ovo veli: Umjesto da odemo u Ameriku, gdje nas je pozvala kazališna trupa Љubiše Ristića… Њih niko nije pozvao, sami naprave glasinu od toga; ja sam im nešto o tome zucnuo, a oni se toga uhvatili, kao da bi, da nije vojske, išli, no radilo se o meni, ja sam Azra, a put se ktome i plaćao, sudelovaњe me dvadeset hiљada baksi koštalo. No Lajner uvek moje našim zove, kad je ionako na gotovo došao, pa mu je sve bilo osigurano, a ja velikodušne ruke, tako da ne čudi što mњije da je ono što nije.
Što se Garaže tiče (ja sam im pomogao naći taj unajmљeni stan na Zelengaju koji sam, došavši osamdeset sedme, i iznajmio, da bi ga on i daљe, opako lažući, svojim zvao), doista se ne sećam da je ikakva cura došla, a kamoli da sam ikad sa Lajnerom zajedno jebao, ako sam mu katkad komade i prepuštao, tu se, dakle, svojim prљavim mozgom, ako ga uopšte i ima, sem za laži i prevare, poslužio. Opet, to za guraњe u povijest preko svojih tomova znadoh upotrebiti, ali ne tom zgodom. On naprosto slaže kolaže iz svoje mašte sa jednim ciљem – nastaviti tamo gde je sa šahovnicom i započeo i stao.
U Autobahnu nije bilo izvučenih pištoљa, ako su ruke na drškama i imali, niti su se policajci iza vrata skrivali, a kamoli besno derali, niti je bilo ikakvog pretraživaњa, naprosto shvate i sami da sam zaspao, a helot se nadzoru oteo. No ovde se pera prihvatio.
A u Tušu nadmaši samog sebe, otkako sam ja bio pod tušem sa komadom, kojeg on zarad nekog razloga izbaci iz priče i zameni sa sobom. I nisu mu samo datumi u nesvesti, nego su mu proizvoљne i reči kojima se slobodno služi, pridajući ih meni, koliko i tobožњi pohvalni ton, koji je tu samo zato da to izmišљeno i lažno više do izražaja dođe, odnosno da њime skrije čisto zlo svoje loše karme, jer i dušu bi ti pojeo, lečeći svoje divљaštvo, samo da može. Rečju, patološki lažov, mašti na voљu, na primer, nikad me u Prištini nisu dočekala dvojica iz Centralnog komiteta u sivim odelima, čoče.
Sledeći dobar primer kako on proizvoљno spaja i rašiva – lažući dakako – je iz crtice o Malnaru. U њu je ubacio sve one za koje je znao, pošto ga niko u moje vreme, kao ni sada, nije jebao pet posto. Ja sam Malnara površno iz ranih osamdesetih poznavao, ali sam ga samo dvaput posetio, i oba puta me Pađen do њega doveo, čini mi se jednom osamdeset osme, a drugi put devedesete – to zakљučujem po tome što su sa Malnarom tih godina bile dve različite žene. Lajner nikad sa mnom nije bio kod њega, dakle, otpada da sam bio Malnarov vrač, koliko i da sam mu na nerve išao, ako se već takav Lajneru i pokazao, mada sumњam da ga je Lajner ikad video, sem na televiziji, dakako. Lajner je nezajazan prepoznavaњa svog ništavila, koliko je i gladan svega ostalog, od hrane do žena, a zbog tê gladi će sve učiniti, seveda. Inače je umilna trakavica, ne pripaziš li, nikad se nećeš glista lišiti, pa će ti ribiči društvo činiti i govance ti uz mornarske priče i dobru kapљicu iz šupka vaditi. Eto, vidite, upravo takvim se izrazom odlikuje, nije li? I kao što moje svojim zove, tako i ono što dozna od mene, boљe rečeno mrvice sa moje trpeze, prikazuje kao vlastito iskustveno saznaњe, i onda na tome i oko toga gradi – uz pomoć prљave mašte i pokvarenih strasti – svoje masne ispљuvke. Ali od њegovih laži se živeti ne može. Na primer, nikad nijedan grudњak nije pao na binu, niti lećahu papirići sa telefonskim brojevima, možda jedino koji osamdeset druge za beogradskih februarskih nastupa, ali ritam sekcija je uvek, što se toga tiče, bila zadњa rupa na svirali. Navedoh samo њegove laži, preko poluistina tog neandertalca prelazim.
Predstavljanje knjige “Nebeske heroine sveta” Radmile Tonković, sa posebnim osvrtom na junakinje iz zemalja španskog govornog područja, biće održano u utorak, 23. juna u 18:00 časova u Svečanoj sali Instituta Servantes u Beogradu.
Za potrebe knjige “Nebeske heroine sveta”, autorka je obradila istoriju vazduhoplovstva zemalja Evrope, Azije, Afrike, Australije, Novog Zelanda, Centralne i Južne Amerike, prateći i geopolitičke i geostrateške svetske prilike i njihov uticaj na razvoj vazduhoplovnih tehnika i tehnologija.
Nebeske heroine sveta/ Photo: Promo (Institut Servantes u Beogradu)
Tokom večeri biće posvećena posebna pažnja brojnim ženama sa španskog govornog područja, kao što su Španjolke Mersedes Koraminas, Marija Bernaldo de Kiros i Margot Sorijano de Ansaldo, Argentinke Amalija Selija Fiueredo de Pijetra i Rosita Ukar, Kubanke Aida de Akosta i Teresina del Rej, Venecuelanke Mari Kalkanjo i Luisa Elena Kontreras, Meksikanke Karolina Perea i Marija Gonsales, Peruanke Karmela Kombe Tomson, Ines Toman Ugarte i mnoge druge.
Knjiga je posvećena svim hrabrim ženama i devojkama, koje su upravljale padobranima, jedrilicama, avionima i helikopterima, a o njima će uz Radmilu Tonković govoriti i istoričarka Zorica Peleš.
Razgovor će biti održan na srpskom jeziku uz simultani prevod na španski.
Ulaz u Svečanu salu Instituta Servantes biće slobodan dok se ne popune mesta. Maksimalan broj posetilaca je 30, a publika se moli za ponašanje u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije povodom aktuelne epidemiološke situacije.
Atmospheric / Photo: Ana Bartoniček i Viktor Pravdica (Dallas Records, promo)
Posle pesme “Dvije sjene”, ambient electro pop bend Atmospheric predstavio je novi video singl – “Skrivena duga”.
Nastala još 2001. godine, “Skrivena duga” je prva numera u muzičkom opusu riječkog benda, a verzija koja je sada objavljena je nova, dok onu originalnu, planiraju da predstave fanovima 2022. godine, kada će da obilježe 20 godina postojanja.
Ljubavnu pesmu koja govori o onom prvom, pravom osećaju zaljubljenosti, kada u nama nastane jedna “Skrivena duga” zajedno izvode Martina Majerle i Lado koji potpisuje muziku i tekst.
Singl prati i spot za koji su zaslužni Ana i Lado Bartoniček, a sniman je na Grobniku iznad Rijeke. Kadrovi su snimljeni tik pred nevreme, što je dalo posebnu, atmosferičnu sliku celokupnog vizuala spota.
– Bilo nam je baš zabavno na snimanju! Natrčali smo se i izgrlili kao nikad! Još smo komentirali da izgledamo kao da smo na vjenčanju. Spot je u retro stilu, i da, u njemu nema duge – jer je skrivena… – ispričao je Lado, a Martina dodala: – Idilična atmosfera livade u punom cvatu, nevrijeme koje se sprema, miris trave, naša glazba, sva čula probuđena. Bogatiji smo za još jedan dan. Nadam se da će se dio te atmosfere i kemije odraziti i na našu publiku, kroz ovaj opuštajući video.
