Nekadašnji holivudski moćnik i osuđeni silovatelj Harvi Vajnstin teško je bolestan sa simptomima covida-19 i nalazi se u izolovanom delu bolnice u zatvoru u kome služi 23-godišnju kaznu.
Vajnstin (68) ima groznicu i visoku temperaturu, potvrdio je izvor upoznat s njegovim zdravstvenim stanjem.
U utorak je testiran na korona virus i lekari čekaju rezultate, ali gotovo su sigurni da ima covid-19 pa su ga smestili u izolaciju na 72 sata u zatvoru Vende u Aldenu u saveznoj državi Njujork, gde služi zatvorsku kaznu zbog silovanja i seksualnog napada.
Njegovi advokati rekli su da ne mogu ni da potvrde ni da demantuju da ima korona virus.
– Možemo da potvrdimo da Vajnstin ima groznicu i visoku temperaturu i da njegovo stanje pažljivo prati lekarski tim u ustanovi Vende – navodi se u advokatskom saopštenju.
Tokom vikenda na Tajvanu je održan masovno posećen muzički festival nakon što za više od 200 dana u ovoj zemlji nije prijavljen nijedan slučaj koronavirusa među domaćim stanovništvom.
Tajvanski Ultra Music Festival održan je 14. novembra, a Alesso je predstavljen kao zvezda festivala.
Fotografije s događaja sigurno će kod mnogih da izazovu nostalgiju za vremenima u kojima su ljudi mogli da se okupljaju u velikim grupama, na koncertima, predstavama, u bioskopima…
This is Ultra Festival in Taiwan right now. Taiwan has had over 200 days without a domestic COVID-19 infection.
Must be nice when your country and people actually care about stopping COVID-19. pic.twitter.com/8nj2hAMsfX
Tajvan je u mogućnosti da organizuje masovne muzičke festivale jer nisu prijavili nijedan slučaj lokalne transmisije zaraze korona virusom u poslednjih 200 dana, piše CNN.
Prema CNN-u, zemlja je brzo reagovala na COVID-19, prijavivši svoj prvi slučaj 21. januara i zabranivši putovanja iz Vuhana čak pre nego što je u samom gradu uveden karantin.
Važno je napomenuti i to da je Tajvan u prednosti jer je mala ostrvska država, što olakšava kontrolu epidemije.
Dvanaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda pod sloganom “Festival na rubu nervnog sloma“.
Tokom četiri festivalska dana premijerno će biti prikazano više od 80 igranih, dokumentarnih i kratkih LGBT filmova, a festival će otvoriti litvansko-srpska koprodukcija “Advokat“ reditelja Romasa Zabarauske, u kojoj jednu od uloga tumači srpska glumica Jelena Stupljanin.
Govoreći o okolnostima u kojima je festival pripremljen, a koje su obeležene ovogodišnjim sloganom, direktor festivala Predrag Azdejković je rekao: – Merlinka festival u doba korone postao je festival na rubu nervnog sloma. Bilo je jako teško zatvoriti program festivala jer su premijere mnogih filmova koje smo želeli pomerene za narednu godinu. Uprkos tome, predstavljamo bogat filmski program koji ćete moći da pratite uz sve zaštitne mere samo u Domu omladine Beograda jer smo odlučili da nemamo onlajn verziju festivala.
Advokat/ Photo: Promo (Merlika)
Drama “Advokat” snimljena je u Beogradu i prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Beogradu.
Posle smrti otuđenog oca, Marius upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.
Glavni takmičarski program obeležiće i novi film Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu – “Leto ’85”, koji je bio u zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg Kanskog festivala.
Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.
Švedsko ostvarenje “Izgubljeni zauvek” Davida Färdmara u kome glumi srpski glumac Nemanja Stojanović takođe čini deo Glavnog takmičarskog programa.
Reč je o filmu koji na gorko-sladak način prikazuje bolno vreme nakon završetka duge veze kada život dvoje ljudi mora da krene ispočetka.
Publika će imati priliku da pogleda i film “Bez ljutnje” Faraza Shariata iz Nemačke, koji je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Berlinalu, gde je osvojio Teddy nagradu za najbolji film sa LGBT tematikom.
Ova nemačka produkcija prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji se suočava sa životom u svom malom rodnom gradu uživajući u pop kulturi i rejvu, a koji se uprkos prividnom utočištu, i dalje trudi da pripadne.
Od igranih filmova Glavnog takmičarskog programa na repertoaru su još i australijsko ostvarenje “Nečujan” u režiji Iana Watsona, “Muzika za slomljena srca” brazilskog reditelja Rafaela Gomeza i čileanski film “Smrt će doći i imaće tvoje oči” (Hoze Luis Tores Liva), argentinski “Emilija” Cezara Sodera i austrijski “Crno belo šareno” Davida Mosera.
Morgana/ Photo: Promo (Merlinka)
Među dokumentarnim filmovima ovogodišnjeg festivalskog programa izdvaja se australijski film “Morgana“ (Isabel Peppard, Josie Hess) – priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg.
Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica.
Na festivalu će biti prikazan dokumentarac “Maria Luiza” brazilskog reditelja Marsela Diaza o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja je posle 22 godine rada, penzionisana zbog invalidnosti.
Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.
Repertoar ovogodišnjeg festivalskog izdanja obuhvata i američke dokumentarce “Neverovatne lezbejske priče“ (Kathryn L Beranich), “Sve što imamo” Alexis Clements i američko-kubansku koprodukciju “Transformeri“ (Chad Hahne).
Iz programa se izdvajaju još i izraelski filmovi “Trans deca“ (Hila Medaila), “Dragi Fredi” Rubi Gat u koprodukciji sa Češkom, kanadski film “Seks, greh i ‘69.“ (Sarah Fodey), kao i brojni kratki filmovi.
U duhu velikog hita benda Queen – ” The Show Must Go On, posle dve godine od nezaboravnog koncerta u Kombank dvorani, na istu scenu vraće se Queen Real Tribute bend, koji će pred beogradskom publikom nastupiti 14. decembra .
U okviru obeležavanja 29. godina od smrti Fredija Merkjurija (24. novembar 1991 , sa nepunih mesec dana odlaganja zbog pandemije krize, nastupiće jedan od najboljih svetskih Queen tribute bendova, iza koga je bogata internacionalna karijera koja traje već 14 godina.
Piter Friston/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Uvertiru u koncert, već od 19:00 časova, napraviće specijalni gost koji će ovaj događaj upotpuniti i učiniti ga nesvakidašnjim. U pitanju je lični asistent Merkjurija – Piter Friston, koji važi za osobu koja je najbolje poznavala harizmaticnog frontmena grupe Queen.
Od Pitera Fristona, koji će ovom prilikom prvi put ekskluzivno posetiti Beograd, publika će moći da čuje intimne priče i istinite detalje o zivotu velikog Fredija Merkjurija.
Kroz fotografije i snimke iz Piterove privatne kolekcije, publika će doći u kontakt sa detaljima iz Fredijevog privatnog života i kroz interakciju sa Piterom dobiće mnoge odgovore na pitanja o njemu i njegovom životu.
Piter Friston je upoznao Fredija u Londonu radeći u Royal Opera House za Royal Ballet. Ubrzo je dobio ponudu da radi za Queen i uskoro postao lični asistent Merkjuriju.
Punih 12 godina živeo je sa Fredijem u čuvenom Garden Lodgeu, u Londonu, kao i u Minhenu i Njujorku. Friston je prisustvovao snimanju svih albuma i spotova grupe Queen od 1979. -1991. godine, kao i svim solo projektima slavnog lidera benda.
On je i glavni “krivac” za saradnju Fredija i Monserat Kabalje. Jednom prilikom pozvao je Fredija na koncert velike operske dive, kako bi mu predstavio njen rad, nakon čega se odmah zaljubio u njen veličanstveni glas za koji je govorio da je kao kristal.
Takođe je prisustvovao i snimanju tek nedavno zvanično objavljenih zajedničkih pesama dva giganta muzičke scene, Majkla Džeksona i Fredija.
Kupovao je na aukcijama umetnine za rock velikana, kuvao je za njega, pratio ga na svim privatnim putovanjima i brinuo se o njemu tokom borbe sa teskom bolešču sve do samog kraja.
Važnost njegove uloge u Fredijevom životu potvrdjuje i činjenica da se našao u Fredijevom testamentu.
Od 1991. do danas posvetio je svoj život nesebično šireći ljubav i predstavljajući život jednog od najboljih pevača svih vremena iz jednog sasvim drugog ugla, pokušavajući da približi svetu Fredija kao osobu, a ne kao zvezdu.
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Queen Real Tribute Band nastupa na originalnoj Queen opremi i u autentičnim kostimima, a malo je reći da su proputovali pola sveta.
Beogradska publika ih veoma dobro poznaje po projektu Queen Symphony sa simfonijskim orkestrom i horom.
Tačno pre dve godine u bioskope širom sveta je stigao film “Boemska rapsodija” koji slavi grupu Queen i kult Fredija Merkjurija, koji je prkošenjem i razbijanjem stereotipa postao jedan od najobožavanijih zabavljača na planeti, a tim povodom su ovi sjajni momci iz Queen real tribute benda i nastupili u Kombank dvorani.
Interesantno je da je veliki gost koga očekujemo, tokom snimanja filma “Boemska rapsodija” učestvovao u detaljnim konsultacijama sa celokupnom ekipom, kako bi Fredijev karakter i temperament bili predstavljeni što verodostojnije, kao i u rekonstrukciji Fredijevog doma Garden Lodge, do najisitnijih detalja.
Pošto je zbog trenutne epidemiološke situacije broj ulaznica ograničen na 500, požurite sa kupovinom.
Prvi predstavljeni remiks bio je za pesmu “Knife Prty”, a sada imamo priliku da čujemo i numeru “Passenger” na kojoj gostuje Menjard Džejms Kinan. Remiks je uradio Majk Šinoda.
Majk Šinoda/Photo: YouTube printscreen
Na remiks albumu gostuju i Robert Smit (The Cure), DJ Shadow, Phantogram, Squarepusher, Clams Casino, Salva, i Blanck Mass.
U četvrtak, 19. novembar u 18:00 časova u okviru ciklusa “Angažovana lektira” biće održana tribina – Kako korona menja umetnost i svet umetnosti? (Tribinska sala Doma omladine Beograda).
Organizatori su: Koncept 9, Knjižara Beopolis i Dom omladine Beograda, a u razgovoru će da učestvuju Maja Ćirić (istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja), Igor Simić (multimedijalni umetnik i filozof) i Petar Protić (novinar i istraživač).
Značajne promene i poremećaji su se dogodili zahvaljujući globalnoj pandemiji koja nas je zadesila ove godine.
Teme kojih će se dotaći učesnici tribine odnose se na digitalni obrt, tržišnu eksploataciju, kolapse, hiperprodukciju, proteste umetnika tokom lockdowna, socijalnu tehnologiju, (ne)mogućnost okupljanja i stvaranja otpora u kontekstu umetnosti.
Promene do kojih je došlo ukazuju na suočavanje sa jednim specifičnim istorijskim trenutkom. Da li postoji kapacitet da se taj trenutak prevaziđe kroz novu umetnost, nove institucije, novo mišljenje?
Korona umetnost/Photo: Pixabay
Neke od aktivnosti koje su praktično buknule tokom ove godine zahvaljujući pandemiji su onlajn posete galerijama i muzejima, prisustva predavanjima i debatama putem vebinara, posredovanje umetnosti putem oglasa i društvenih mreža, afirmacija Internet/Digital Arta i “nematerijalne” kulture.
Dogodio se digitalni obrt. To ne samo da je uticalo na strukturiranje umetničkih programa (prelaskom na potpuno digitalizovane forme) već je promenilo kulturnu logiku koja se nalazi u pozadini svakog pojedinačnog događaja, posebno u smislu klasičnog okupljanja u javnom prostoru.
Takođe, umetnost je uvedena u jednu algoritamsku sferu u kojoj može drastično da menja svoju funkciju kao specifična vrsta mrežne potrošnje (online consumption).
Periodu korone prethodila je uvećana tržišna ekploatacija umetnosti i njena hiperprodukcija.
Ukorak sa ekonomskim razvojem i umetnost se iznova legitimisala: u kapitalističkim društvima muzeji moderne umetnosti nastajali su kao ideološki projekti koji su proces modernizacije sprovodili kapitalističkim sredstvima.
Veliki evropski muzeji su, na primer, franšizirani u Kini i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao logična posledica borbe za tržišnom dominacijom kroz kulturu, na šta se nadovezalo otvaranje na stotine velikih muzeja savremene umetnosti u ovim zemljama i na hiljade manjih galerijskih prostora.
Međutim, tržišna vrednost umetničkih dela posle lockdowna je drastično opala. Ukupna prodaja kineske aukcije umetničkih dela opala je za zapanjujućih 84,9 %, dok su Velika Britanija i SAD u odnosu na prošlu godinu opale za 52 %. Prosečna cena likovnog dela pala je za 41,3 %. A najdramatičniji pad doživeo je elitni deo impresionističkog i modernog tržišta koji je potonuo za 69,6 %.
Mnogi su odlučili da svoj najbolji materijal prodaju privatno ili čekaju da ga stave na tržište. Sa druge strane rastu ponude prodaje digitalne umetnosti za bitcoine.
Maska, koronavirus/Photo: Piyabay
Akcentujući pitanja rasizma, svesti o raznolikosti, previranja u vezi sa pokretom “Black Lives”, ali i rada/prakse u umetnosti, Coco Fusco (multimedijalna umetnica, spisateljica, kustoskinja i aktivistkinja) kaže da je ovo vreme kada treba preispitati mitove o pravdi i pravičnosti: I dok pravda i pravičnost mogu biti ciljevi demokratske političke kulture oni nikada nisu bili principi koji pokreću najmoćnije pokrovitelje i umetnike sveta umetnosti.
Bilo bi dobro da razmotrimo ko zapravo na umetnost gleda kao na arenu u kojoj socijalna pravda treba da prevlada. Ne možemo pretpostaviti da je to zajednička vrednost…
Umetnici su protestovali na ulicama i slali deklaracije na društvenim mrežama pozivajući na institucionalne promene, a ne nove estetske pokrete.
Bore sa za opstanak u miljeu koji je usmeren na visoke vrednosti, ali koji je perverzno nejednak u raspodeli resursa.
Editorial illustration about the Covid-19 pandamic : Promo (DOB)
Postavlja se i pitanje (javne) umetnosti fitrirane kroz eho-komore/filter mehurove gde algoritam u persuasive computation poduhvatu “traži” ponudu i mišljenje slično našem, svodeći kognitivno delanje na minimum.
Eliminušići zajedničku javnu sferu koja ostaje uskraćena za elemente reprezentacije i inkluzije, i postaje sfera istomišljenika. U određenom smislu, muzeji/galerije nisu više ni nominalno otvoreni prema najširoj publici.
Sve izraženija situacija gde socijalna tehnologija kreira mišljenje podriva savremene prakse u umetnosti koje podrazumevaju mišljenje u odnosu na (tehno-kapitalistički) kontekst.
Algoritam koji nas “vodi” nema mogućnost da presudi šta želimo, već pretpostavlja na osnovu prethodne statistike naših inputa. U toj operaciji “nuđenja” stava i odluke, algoritam ostvaruje jednu vrstu medijske funckije koja utiče na našu percepciju umetnosti.
Kreira se ponuda koja nije upravljana sa pretpostavkom naše lične građanske odgovornosti, ljudskih prava, misaonog procesa, životnog iskustva ili strategije otpora.
Kakvi ishodi proističu iz pobrojanih previranja? Moramo li da odučimo stara znanja i odnose sada kada se sve menja?
Bioskop, korona/Photo: Unsplash
Dom omladine Beograda sprovodi sve mere propisane od strane nadležnih organa, u cilju suzbijanja cirkulacije koronavirusa.
Nošenje zaštitne maske je obavezno na programima DOB, u prostoru postoje dezo-barijere i sredstva za dezinfekciju ruku, vodi se računa o fizičkoj distanci i maksimalnom broju posetilaca .
U intervjuu za britanski Daily Telegraph Dejvid Finčer je komentarisao film oskarovca Toda Filipsa “Joker”. Finčer je objasnio iznenađujući uspeh “Jokera” na bioskopskim blagajnama i napao strategiju produkcije glavnih holivudskih studija koje su često sklone riziku.
Ne uzimajući za primjer “Dark Knight” iz “Batman” franšize, slične mračne tematike priče o superherojima, Finčer je sugerisao da se “Joker”, s očiglednim aluzijama na klasične filmove Martina Skorsezea iz 1970-ih i 80-ih, “trudio da izgubi tlo pod nogama”.
– Mislim da niko ne bi pogledao taj materijal i pomislio:”Da, uzmimo Trevisa (“Taksista”) i Ruperta Pupkina (“Kralj komedije”) i povežite ih, a zatim ih zarobite u izdaji mentalnog oboljeljenja i zaradite milijardu dolara – izjavio je Finčer.
Tako je “Joker” koji je Hoakinu Finiksu za ulogu Artura Fleka doneo Oskara nastavio da bude kamen spoticanja unutar filmske struke. Suprotno tome, međutim, Džastin Edgar, filmadžija i aktivista kad je reč o osvešćivanju ljudske invalidnosti, svojevremeno je pohvalio “Jokera” kao “filmskog klasika invaliditeta, tj. film koji donosi iskustvo autsajdera i tera nas da saosećamo s njim”.
“Teatar iskrenosti“ je naziv poetskog performansa pisca i sociologa Stefana Simića, koji će se održati u Kulturnom centru Čukarica u sredu, 18. novembra u 19:00 časova.
Simić ne igra po zacrtanom šablonu, već u skladu s atmosferom i strukturom publike, stvara igru u trenutku i za trenutak. Ali, uvek sa istim ciljem – da pokrene, probudi, objasni, motiviše, ali i nasmeje.
Rođeni Paraćinac, sociolog i književnik, Stefan Simić, već godinama objavljuje svoju poeziju i prozu na internetu, kao i zapise iz svakodnevnog života. Vremenom je njegov internet angažman prerastao u nešto mnogo šire, i sve više dobija na značaju jer postaje popularan širom stare Jugoslavije.
Na društvenim mrežama ga prati oko 70 hiljada ljudi koji vrednuju njegov rad i pronalaze se u njegovom pisanju.
Njegovi nastupi spoj su monodrame, tribine ispovesti, kabarea i stendapa, što je nešto što do sada nije viđeno na ovim prostorima.
Mladi beogradski metal bend Havarija najavljuje debitantski EP pod nazivom “Smrt iz korena” koji će zvanično biti objavljen 27. novembra na njihovom YouTube kanalu, kao i na muzičkim platformama Spotify, Bandcamp, Deezer…
– Ovaj EP predstavlja mesece napornog rada i truda da naše misli i ideje pretvorimo u muziku koja će biti relevantna ne samo današnjim, mlađim generacijama, već i starijim slušaocima. Mislimo da su poruke pesama, praćene energijom, melodijom i atmosferom, nešto sa čime može svako da se poistoveti – izjavio je Andrej Bogićević, solo gitarista benda i dodao: – Posle toliko uloženog vremena, trudili smo se da održimo balans između pesama, da iako se razlikuju po tematici i čak po melodiji i atmosferi, svakako funkcionišu kao jedna celina.
Smrt iz korena, cover/ Photo: Promo
EP “Smrt iz korena”, čije je snimanje trajalo od kraja oktobra do početka novembra ove godine, sniman je i produciran u studiju Citadela Sound Production od strane Luke Matkovića (Quasarborn).
– Smatram da smo, kao bend, uspeli da pronađemo zajednički jezik kojim stvaramo muziku. Nadamo se da će slušaoci osetiti poruku i osećanja koja smo pokušali da prenesemo, ali i da sami pronalaze individualna značenja u svakoj od pesama i tako na svoj način učestvuju u stvaralaštvu – kazao je Nikola Rodić, ritam gitarista benda.
Havarija je nastala krajem 2018. godine kao treš metal bend. Trenutnu postavu čine: Adam Adam (vokal), Nikola Rodić (ritam gitara), Andrej Bogićević (solo gitara), Antonije Karin (bas gitara) i Katarina Friščić (bubanjevi).
Rob Halford “jedva čeka” da čuje pop zvezdu Majli Sajrus koja je odlučila da objavi rok album, na kojem će biti i obrade Metallice, i smatra da je ta ideja “neverovatna”.
U razgovaru s DJ-em/voditeljem/piscem Metom Stoksom za seriju podcasta Life In The Stocks, frontmen Judas Priest euforično je pohvalio Majli kao kolegu “preživelog” u muzičkom poslu.
– Ona je neverovatna – kaže Halford. – Ako samo pomislite na njen život u šoubiznisu otkako je bila dete i na to kako drži glavu uspravno … Jako je poludela kao tinejdžerka, ali šta bi trebalo da uradite, to je njeno pravo, izražavala se na taj način. Jedva čekam da čujem njen album s obradama Metallice, to će biti sjajno. Ima izvanredan glas, kao Lejdi Gaga, i kod Gage glas je sve, i ona je metalka. Ona je neko koga bih voleo da upoznam ako se zvezde ikad sklope – rekao je Halford.
