Beogradski elektro/R&B dvojac t.u.n.a. predstavio je debi singl “Vozimo se” (Honey Money Gang) uz prateći lyric video.
Iza akronima t.u.n.a. krije se često izgovorena rečenica među muzičarima – “Treba uraditi nešto autorski“.
Vođeni time, članovi ovog sastava snimili su prvi singl, oslanjajući se na sve muzičke uticaje kojima su bili izloženi kao slušaoci i kao profesionalni muzičari.
Andrej Martinović i Dušan Ćirić oformili su duo t.u.n.a. sa namerom da revitalizuju prepoznatljivi elektro pop zvuk koji je dominirao na ovim prostorima početkom osamdesetih prošlog veka. Tako je po uzoru na rane radove sastava kao što su Denis & Denis ili Jakarta, nastala pesma “Vozimo se“.
t.u.n.a./ Photo: Dragan Jereminov
– Reklo bi se da je muzika koju stvaramo bazično pop ali i fuzija svega što smo slušali kao klinci, tokom odrastanja i kasnije kao oformljeni muzičari. Voleli smo muziku osamdesetih, zatim dens i R&B devedesetih. Ja sam se kasnije vratio u sedamdesete soul klasicima, neo soulu, opčinjen džezom i avangardnim zvukom. Naša želja je da muziku vratimo u okvire grada – kazao je Anderej Martinović.
U bendu t.u.n.a. Andrej komponuje, svira sintisajzere i klavir. Posle završene muzičke akademije svirao je u mnogim kaver i autorskim sastavima a jedan je od osnivača i doskorašnji član grupe MaraQya.
Dušan Ćirić je pevač sjajnog glasa, koji je široj javnosti postao poznat posle učešća na Beoviziji.
Mastering i miks singla uradio je DJ/producent SevdahBABY a kao gost MC pojavljuje se beogradski reper BeGe Fank.
To je muzička numera za koju je Lionel Mesi rekao da ga je motivisala, Zinedina Zidana je oduševila, a Kristijano Ronaldo voli da je peva.
Skoro tri decenije himna fudbalske Lige šampiona oduševljava navijače i igrače širom evropskih stadiona – a osmislio ju je i komponovao čovek iz Krojdona za samo nekoliko nedelja.
Liga šampiona je elitno klupsko fudbalsko takmičenje u Evropi, a u nedelju ga je osvojio minhenski Bajern. Ali pre nego je što čuvena lopta sa zvezdama krenula sa centra uoči lisabonskog finala, sa razglasa je puštena numera koja je inspirisana krunisanjem kralja pre 300 godina.
– I dalje privlači članove ‘kraljevske elite’, ali ne donosi milione. Uglavnom zavisi od nosioca prava prenosa. Recimo, u Rusiji i Kini ne dobijem ni peni – što je suludo – kaže kompozitor Toni Briten.
– Svaki kompozitor će vam reći, kada bogati i poznati koriste vašu muziku, to vam nadoknadi za sve one stvari koje nisu bile tako uspešne.
U leto 1992, za Barselonu je igrao Pep Gvardiola, sadašnji menadžer Mančester Sitija i on je posle finala na Vembliju podigao pehar Kupa evropskih šampiona, dok je Briten u to vreme pisao džinglove za televizijske reklame. Predstavnici marketinške agencije rekli su mu da Evropska fudbalska unija (UEFA) planira da rebrendira elitno takmičenje.
Britenu je rečeno da je potrebna pesma koja veličati to takmičenje i pomoći da se u javnosti popravi slika o njemu.
– Prošlo je mnogo vremena, ali da budem iskren, to je bio samo jedan od poslova koji sam dobio. Stari Kup šampiona je postao dosadno takmičenje i UEFA je želela da ga podigne na viši nivo u trenutku kada su huligani harali Evropom.
Briten kaže da su ljudi iz UEFA hteli da pesma apostrofira ono najbolje što fudbal nosi. A dve godine pre toga, na Svetskom prvenstvu u Italiji pevala su tri slavna tenora, pa je klasika bila u modi.
Zato što je ovo bila nova teritorija za sve, Briten kaže da u UEFA nisu baš bili sigurni šta hoće, pa je on napravio listu najpoznatijih kompozija klasične muzike za predstavljanje. I zvaničnicima UEFA najviše se dopala Hendlova kompozicija Sveštenik Zadok (The Priest) kompovana za krunisanje kralja Džordža Drugog 1726.
Kada je rešeno pitanje muzike, Briten otišao u studio u Ajslingtonu, gde je sa horom Akademije Svetog Martina i Kraljevskog filharmonijskog orkestra snimio himnu.
– Neki kažu da je melodija ukradena od Hendla, ali nije. To je samo detalj na početku, ostalo je moje delo. Sećam se da sam se pitao – gde su reči. Rekli su mi da ne znaju, ali da hoće nešto na tri zvanična UEFA jezika – engleskom, nemačkom i francuskom – kaže Briten.
Tako je osmislio superlative koji se koriste u numeri – “najveći”, “najbolji”, “glavni događaj”, “šampioni” – i to je prevedeno na ove jezike,
– Sve se sklopilo za nekoliko nedelja, a samo komponavanje trajalo je nekoliko dana. Doduše, kada je osmišljeno takmičenje, učestvovalo je samo osam ekipa, a ne kao sada – dodaje on.
[accordion title=’UEFA Champions League Anthem’]Ce sont les meilleures équipes Sie sind die allerbesten Mannschaften The main event Die Meister Die Besten Les grandes équipes The champions Une grande réunion Eine große sportliche Veranstaltung The main event Ils sont les meilleurs Sie sind die Besten These are the champions Die Meister Die Besten Les grandes équipes The champions[/accordion]
Briten, inače navijač Kristal palasa, tokom godina je imao tu čast da muziku koju je stvorio sluša na nekim od najpoznatijih stadiona u Evropi.
– Sećam se meča protiv Arsenala, bili smo zabrinuti da ozvučenje na Hajberiju neće biti dobro. Šetao sam se oko stadiona jer sam želeo da čujem kakvo će biti ozvučenje, ali se sećam da sam se naježio kada je počelo – dodaje.
UEFA Champions League, ptomo
Činjenica da je napisao himnu omogućila mu je i da uživo gleda brojna finala, kao i neke od najboljih fudbalera u istoriji.
– Vodio sam brata na finale u Parizu 2000. godine i proveli smo se neverovatno. Imali smo zaista dobra mesta i moj brat je u jednom trenutku rukom pokazao i rekao da ljudi pevaju svi uglas.
Ipak, kompozitor kaže da mu je drugo finale iz Milana medu omiljenima. Te 2001. godine Bajern Minhen i Valensija su igrali na San Siru, a Briten je dobio mogucnost da cuveni hor iz milanske Skale peva himnu pred 79.000 ljudi.
– To je bilo jedinstveno iskustvo – seća se on.
Briten, koji trenutno malo boravi u Londonu i Norfolku, kaže da je ponosan na ulogu koju je imao u pravljenju pesme. Kako navodi, misli da bi bilo čudno ukoliko bi se UEFA otarasila njegove kreacije.
– Na svakih nekoliko godina Uefa radi rebrendiranje i pre nekog vremena su uradili procenu kada su rekli da je muzika najjači deo brenda. Rekli su da je važna isto koliko je crvena boja za koka-kolu. Pokušali smo da se malo igramo sa tim, pa smo uradili fank verziju i verziju za ritmom i super je ispalo. Poslali smo emiterima i rekli su da je odlična, ali da će se držati originala.
Paulo Koeljo je rođen na današnji dan 1947. godine. Jedan je od omiljenih pisaca u Srbiji, a njegov roman “Alhemičar” se smatra jednim od najčuvenijih savremenih dela.
Dugačak je bio put od detinjstva ovog brazilskog pisca do dela koje će mu 1988. godine doneti svetsku slavu. Njegova životna priča je o izuzetno neobična i šokantna.
Od detinjstva je gajio veliku ljubav ka književnosti i pisanju, ali roditelji su za njega planirali drugačiji život. Nije mogao da se izbori sa njihovim željama, hteli su da se bavi “ozbiljnim poslom” – da bude advokat ili inžinjer. Šokantno je da su ga roditelji više puta slali u psihijatrijske ustanove, kako bi suludu ideju izbacio iz glave.
U mentalnu instituciju je primljen kada je imao 16 godina, i u njoj je boravio do svoje 20. godine. Tri puta je pokušavao da pobegne. Njegov boravak u bolnici je uticao na to što je kasnije razvio problem sa kratkoročnim pamćenjem.
Paolo Koeljo/Photo: facebook@paulocoelho
Kasnije je postao buntovni tinejdžer. Imao je loše ocene i probleme sa siledžijama. Upisao je pravni fakultet, ali ga je napustio. Dugo je konzumirao droge i opijate, putovao je po svetu kao hipik. Oprobao se i kao tekstopisac, režiser i glumac.
Zbog političkog aktivizma i svog buna je haopšen nekoliko puta, čak je bio optuživan da praktikuje magiju. Kasnije je kidnapovan, zajedno sa tadašnjom devojkom, a taj događaj je i dalje obavijen velom misterije.
Njegov prvi roman “Hell Archives” je dobio lošu očenu kritike, a ni čitaocima se nije svideo.
Doživeo je potpunu promenu u 36. godini. Tada se uputio na hodočašće u Španiji. Rešio je da se posveti pisanju, tako je sasvim slučano nastao njegov roman o ovom putovanju – Alhemičar. Nije mogao ni da pomisli da će mu doneti svetsku slavu i brojne nagrade.
Napisao ga je za manje od dve nedelje. Roman predstavlja njegov lični put, prepreke, kao i pronalaženje životnog cilja. Za njega se čuvena fraza, koju je sam napisao, ispostavila tačnom:
– Kada nešto želiš, čitav Univerzum se pomeri kako bi ti pomogao da uspeš.
Joko Ono poručila je superfanu Beatlesa Liamu Galageru da je “glupan” zbog toga što je svom sinu dao ime Lenon po njenom pokojnom suprugu Džonu.
Bivši član benda Oasis upoznao je Joko u Njujorku 1999. godine, iste godine kada je njegova supruga rodila dečaka.
– Joko je rekla “čula sam da si nazvao svog sina Lenon”. Rekao sam “da”, a ona je pitala “Zašto? Zar ne misliš da je to malo glupo ime?”. Ja sam na to odgovorio: “Ne, bilo bi blesavije da sam ga nazvao Joko, zar ne?” – ispričao je Liam.
Galager je otkrio da ga je Joko ponudila čajem a onda ga upitala da li želi da isproba klavir za kojim je sedela.
– Ne hvala, rekao sam, ova slika je jako lepa. I zaista, izgledala je super za tim klavirom, dok su joj senke padale po licu. A ona je odgovorila: “Da, to je i Džonu bila nalepša slika”.
Liam se prisetio kako je njegov brat Noel odbio da nosi cvet koji im je Joko poklonila za svirku u Madison Square Gardenu.
– Džon je takav nosio na svirci s Eltonom Žonom, a Joko je po jedan poklonila meni i Noelu. “Evo, ovo je od Joko”, rekao sam mu, a on je odgovorio: “Ja nću da nosim j****i cvet”, i bacio ga u smeće – ispričao je Liam, ne propustivši priliku da još jednom pecne brata.
Pevanje ne proizvodi značajno više čestica aerosola od govora sličnom jačinom glasa što bi značilo da nije rizičnije za širenje koronavirusa, pokazuje naučno istraživanje, piše BBC, a prenosi N1.
Naučnicii su utvrdili da je presudno koliko je osoba glasna, prema istraživanju koje još nije prošlo naučne recenzije.
Projekat pod nazivom “Izvođenje” proučavao je količinu aerosola i kapljica koje stvaraju izvođači, a nalazi studije mogli bi da imaju uticaj na predstave koje se održavaju u zatvorenim prostorima.
U mnogim zemljama uvedena su stroga epidemiološka pravila za nastupe pevača i glumaca.
Aerosoli su sitne čestice koje se izdišu i lebde vazduhom i sve je više dokaza da se koronavirus može širiti na taj način, kao i kapljicama koje padaju na površinu i koje se zatim dodiruju.
U istraživanju je učestvovalo 25 profesionalnih izvođača različitog pola, godina i etničkih grupa koji nastupaju u mjuziklima, operama, crkvenim horovima, džezu i pop muzici.
Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Bristolu.
Svi ispitanici su izveli niz nastupa od pevanja do pričanja “Srećan rođendan” različitim intenzitetom glasa u pozorištu u uslovima gde nije bilo drugih aerosola osim onih koje su sami proizveli.
To je naučnicima omogućilo analizu aerosola koji je pratio svako izvođenje. Utvrdili su da je jačina glasa najviše uticala na količinu proizvedenog aerosola.
Uočeno je da je postojala određena razlika, iako ne značajna, između govora i pevanja istim intezitetom. Vikanje i pevanje najjačim intenzitetom stvaralo je 30 puta više aerosola.
Ventilacija u pozorišnom prostoru takođe je uticala na to kako se u vazduhu raspoređuje aerosol. Veličina prostora i snaga ventilacije uticali su na koncentrciju aerosola.
– Naše istraživanje pružilo je snažan naučni temelj preporuka za sigurna umetnička izvođenja, vezano uz kovid-19, kako za izvođače tako i za publiku, osiguravanjem prostora koji se provetrava na primereni način kako bi se smanjio rizik prenosa virusa – kaže autor studije, Džonatan Rid, profesor hemije sa Univerziteta u Bristolu.
Dr Rupert Bil iz instituta Fransis Krik kaže da je ovo važno istraživanje koje ukazuje da ne postoji prekomerni rizik prenosa virusa pevanjem i dodaje:
– Ali, veći rizik prati glasni govor i glasno pevanje. To istraživanje podupire mogućnost sigurnih izvođenja uz odgovarajuće mere opreza kakve su održavanje fizičke distance i provetravanje.
Dr Džulijan Tang, stručnjak za respiratorne bolesti sa Univerziteta u Lejkesteru dodaje da se rizik povećava kad grupa pevača zajedno peva i peva publici, bez obzira na to da li se radi o crkvama, koncertnim dvoranama ili pozorištima. Svako je potrebno još istraživanja.
Ulaznice će biti puštene u prodaju samo za polovinu kapaciteta velike sale u glavnoj zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, da bi se poštovale propisane mere o distance između gledalaca, a nošenje maski je obavezno od samog ulaska u zgradu i izlaska, odnosno u toku i posle projekcije
Projekcije filmova u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici ponovo počinju u sredu, 26. avgusta, prema najnovijoj odluci Kriznog štaba, uz poštovanje svih epidemioloških mera.
Čast da prekine pauzu od pet meseci bez filmova u Kinoteci, imaće kultno ostvarenje “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića, u kojem su briljirali Bekim Fehmiu i Olivera Katarina.
Tog dana u sali “Makavejev” od 18h, film koji je osvojio Veliku nagradu žirija u Kanu davne 1967. godine, biće prikazan u restauriranoj verziji. Na zlatnom jubileju 50 godina od nastanka filma, “Skupljači” su prikazani ponovo u Kanu 2017, u programu “Kan Klasik”.
Sreda je rezervisana za još jedno antologijsko delo sedme umetnosti od 20:30h, špageti vestern koji su svi voleli – “Za šaku dolara” Serđa Leonea, nastalom malo ranije nego čuveni film Saše Petrovića (1964).
Bezimenog junaka je odigrao sada već 90-ogodišnji Klint Istvud, osvajač dva Oskara za režiju, koji je ovog revolveraša igrao u još u dva nastavka poznate trilogije, a pamti se i večna filmska muzika nedavno preminulog kompozitora Enia Morikonea.
Planirane su po dve projekcije svake večeri do kraja avgusta i sam početak septembra, te će ljubitelji filmskih klasika uživati u mnogim remek-delima velikog ekrana: plesački mjuzikl “Pevajmo na kiši” Stenlija Donena i Džina Kelija, dramski triler “Uvećanje” Mikelanđela Antonionija, avanturistički “Dan velikih talasa” Džona Milijusa, filozofska drama “Osam i po” Federika Felinija.
Na repertoaru su i psihološki trileri “Bulevar sumraka” Bilija Vajldera, “Vrtoglavica” Alfreda Hičkoka, krimić “Samuraj” Žan Pjera Melvila, fantastika “Istrebljivač” (Blade Runner) Ridlija Skota, muzička priča “Sav taj džez” Boba Fosija, ili vanserijska drama koja je proslavila Džejmsa Dina – “Buntovnik bez razloga” Nikolasa Reja.
Prve dane septembra filmske sladokusce će obradovati projekcije dela: “Američka noć” Fransoa Trifa, mjuzikl “Tomi” Kena Rasela, “Malteški soko” Džona Hjustona i “U zenitu sunca” Renea Klemana.
Karte će biti puštene u prodaju samo za polovinu kapaciteta velike sale u glavnoj zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, da bi se poštovale propisane mere o distance između gledalaca, a nošenje maski je obavezno od samog ulaska u zgradu i izlaska, odnosno u toku i posle projekcije.
Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici kreće sa radom od 1. septembra uz poštovanje svih mera zaštite.
Film “Crni dani” o poslednjim danima života grandž ikone Krisa Kornela, počeće da se snima u septembru.
Muzičara, koji je svirao u grupama Soundgarden i Audioslave, a koji se 2017. obesio u svojoj hotelskoj sobi u Detroitu, glumiće Džon Holidej.
Producenti filma su saopštili da će preduzeti dodatne mere predostrožnosti na snimanju, zbog pandemije covida 19, kao i da će većina glumaca svoje scene snimiti ili sama, ili u malim grupama, a svi će morati da nose maske i pridržavaju se fizičke distance.
Kornel se borio sa depresijom i bio zavistan od alkohola i lekova, što je verovatno ubrzalo njegovu smrt.
U okviru platforme “R:evolucija svesti“, čiji je jedan od nosećih stubova stav da svaka pozitivna promena u društvu nastaje, pre svega, kao posledica individualne evolucije svesti, u četvrtak, 27. avgusta u 20:00 časova EXIT najnovijim panelom otvara temu izgradnje društva na temeljima pravih vrednosti.
Globalnom panel diskusijom “Izgradnja društva zasnovanog na vrednostima“ neki od vodećih svetskih stručnjaka za sisteme vrednosti na grupnom i individualnom nivou će odgovoriti na pitanje kako pojedinci, timovi, organizacije i društvo u celini mogu izgraditi sisteme vrednosti u okviru kojih će kako pojedinici tako i celokupno društvo moći da ostvare svoj puni potencijal.
Učesnici panela biće: – Richard Barrett – autor, lider u polju vrednosti i osnivač Barrett Values Centra, najveće svetske organizacije za vrednosti koja je procenila vrednosti preko 50 nacija, desetine hiljada kompanija i stotine hiljada pojedinaca širom sveta – Thomas Bjorkman – filantrop, socijalni preduzetnik i autor knjige “Nordijska tajna“, koja govori o naporima izgradnje društva zasnovanog na vrednostima u skandinavskim zemljama krajem 19. i početkom 20. veka što je rezultiralo njihovim današnjim stepenom razvoja – Slavica Squire – prvi NLP trener u Srbiji i osnivač prvog NLP Instituta i Coaching Akademije u regionu Jugoistočne Evrope. NLP Leadership Summit proglasio je Slavicu za lidera Jugoistočne Evrope u oblasti NLP edukacija, a ANLP njen NLP Institut ocenio kao najbolji primer biznisa zasnovanog na NLP-u na svetu.
Photo: Promo (Exit)
Domaćin razgovora će biti Nikola Jurišić, viši stručnjak za kulturu kompanije McKinsey, specijalizovan za izgradnju sistema zasnovanih na vrednostima, sa globalnim iskustvom na nivou organizacije, države i društva.
Učesnici panela diskutovaće o tome da li preovlađujuće vrednosti neke organizacija ili društva dominatno utiču na njihov uspeh i produktivnost, kao i koja je “tajna“ zemalja Skandinavije koje su za kratko vreme od najzaostalijeg i najsiromašnijeg, postale najprosperitetniji i najbogatiji region Evrope.
Veza između osnaženog pojedinca i demokratije i uticaj negativnih obrazaca “da komšiji crkne krava“, “uspeh se ne prašta“ , “uloga žrtve – lakše je kukati nego pokušati“ i “svuda je bolje nego ovde“ na razvoj srpskog društva i njegovih stanovnika, takođe će se naći među pitanjima na koja će panelisti pokušati da odgovore.
Panel će biti moguće pogledati uživo 27. avgusta 2020. godine, u 20h ili putem snimka na zvaničnoj Fejsbuk stranici EXIT festivala.
Novosadski pop/rock sastav Happy Hippy objavio je novi lyric video za novi singl pod nazivom “Sretna pesma”.
– “Sretna pesma” je nastala pre oko tri godine, ali nikako nismo uspevali da odredimo da li će biti čist rege ili ipak kombinacija stilova kako inače radimo. Takođe, bilo je dosta razmišljanja kako je početi i kako završiti jer su svi elementi mogli međusobno da se povežu tako da se sama tema ponavlja više puta kao i refren. Na kraju je refren ipak otpevan samo jednom kao izlet u svojevrstan prelaz, a zaprvo se svaki završetak strofe ponaša kao pravi refren. Snimili smo dosta instrumenata i vokala i sve je delovalo baš pompezno, ali i prenatrpano, pa smo izdvojili najinteresantnije kombinacije – kaže o novoj pesmi Duca Aradski.
Pored već standardne ekipe – Bub za bubnjevima, Zeka i Duca na gitari, mlađani Duca takođe na gitari ali i izvrstan na usnoj harmonici i klaviru, Dora i Bilja prateći vokali uz Bubeta, u radu na pesmu učestvovao je i stari saradnik Jimi Milovan Đuđić TPBS na slajd gitari.
– “Sretna pesma” je četvrti singl koji će se naći na novom (trećem) albumu radnog naslova “Da se lepe stvari dese”, i prva veselija i u duhu leta i pozitive da ne bi godinu završavali pod uticajem izolacije i melanholije koja nas sve lagano hvata. Idemo dalje… Sledeću spremamo za septembar, a do Nove godine će i album biti gotov – poručuje Duca.
Muziku i tekst za “Sretnu pesmu” uradio je Duca Aradski. Produkcija i snimanje: Duca Aradski i Komandant Adam.
Sastav Happy Hippy nastao je sredinom 2011. godine, a pesme koje izvode su autorske, ljubavne i u pop/rock maniru.
Članovi benda su: Duca Aradski (vokal, bas, ritam gitara), Miroslav Zec (električna gitara), Ljubomir Bube Živković (vokal, bubnjevi, udaraljke), Isidora Mirosavljev (vokal, perkusije), Biljana Aradski (vokal).
Glumice Lena Bogdanović, Iskra Brajović, Dragana Mićalović i Danina Jeftić stale su uz svoju koleginicu Danijelu Štajnfeld koja je priznala da je bila žrtva silovanja i poručile da njen zlostavljač treba da bude u zatvoru.
Naime, zvezda filma “Ivkova slava” snimila je u Americi dokumentarac u kom je otkrila da ju je pre nekoliko godina jedan moćnik iz srpske filmske industrije naterao na intimne odnose.
Dragana Mićalović poručuje da napasnika odmah treba zatvoriti. “Dosad sam o ovakvim stvarima čitala u novinama. Nikada nisam čula od neke svoje koleginice da priča o tome. Policija treba da reaguje u ovakvim situacijama, a mediji i javnost treba da budu uz žrtvu. Nisam, nažalost, videla snimak u kom Danijela priča o svemu tome, ali mi je jako žao što je imala takvo iskustvo. Ima svu moju podršku”, rekla je Mićalović.
“Prestrašno! Prvi put da neko javno kaže. Bravo, Danijela! Još samo da je rekla i ime. Šteta što nije rekla ime. Ali, opet, neka je i ovoliko rekla, pošto dosad niko nikad nije. Ona je prva iz naše branše koja je to uradila”, napisala je Lena Bogdanović na svom Fejsbuk profilu.
Danina Jeftić, kaže da muškarci u njihovoj branši umeju da zloupotrebljavaju svoju moć.
-Mlade glumice su na meti raznih ljudi. Kada neka neiskusna devojka koja je tek završila fakultet uđe u posao, mnogi žele da je iskoriste. Takvi treba da dobiju adekvatnu kaznu i da se isključe iz naše profesije. Danijeli pružam maksimalnu podršku! Treba da prijavi nasilnika! Hrabro je što je smogla snage i ispričala šta joj se desilo. Ukoliko bude rekla o kome se radi, staću uz nju. Treba glasno i jasno reći ime i prezime zlostavljača, ali nisu sve žene spremne na taj korak, jer bi to za njih možda značilo kraj karijere, strah od toga da bi ponovo moglo da im se desi tako nešto – poručila je ona.
Ćerka proslavljenog glumca Voje Brajovića Iskra kaže da bi Danijela morala javno da kaže ime i prezime napasnika.
“Ime je važno, takve treba na sud i iza rešetaka! Kada bi se znalo ime, možda bi se javile i druge žrtve, pa bi se nešto pokrenulo. Ali opet, posto piše “moćnik”, verujem da je razlog neotkrivanja imena strah. Užasno u svakom slučaju”, poručila je Iskra a prenose domaći mediji.
Podsetimo, Danijela Štajnfeld skupila je hrabrost i otkrila u dokumentarcu “Hold me right” kako ju je silovao jedan moćnik iz domaće filmske industrije. Tada je imala samo 21 godinu i nakon zločina se borila sa posttraumatskim poremećajem.
