Edi Van Hejlen, koji je preminuo ove godine, važio je za jednog od najboljih gitatista svih vremena. Da je bio sjajan muzičar, potvrdio je i član legendarne grupe Queen Brajan Mej.

Naime, u razgovoru za Total Guitar, gitarista grupe Queen imao je samo lepe reči za Edija.

– Bio je najveći. Niko nije mogao da se poredi sa njim. Neće biti nikada niko kao on – rekao je Mej, koji je naveo da ga je smrt frontmena grupe Van Halen pogodila.

U intervjuu, prenosi Telegraf, Brajan se prisetio i prvog susreta sa Edijem Van Hejlenom.

– Bio je mlađi od mene. To se desilo u bekstejdžu u Minhenu, gde je Van Halen bila prateća grupa bendu Black Sabbath. Malo sam znao o grupi Van Halen i samo srećom sam bio tamo da ih gledam, pošto sam otišao da se vidim sa Tonijem (Tonijem Ajomijem, gitaristom grupe Black Sabbath) – naveo j Mej i nastavio:

– Edi me je na tom nastupu potpuno oduševio. Samo sam pomislio: Nikad u životu nisam video nešto slično. Bilo je gotovo previše za prihvatiti. Sećam se da sam pomislio: ne želim da verujem u ovo (smeh). Bilo je slično gledanju Džimija Hendriksa prvi put – naveo je Brajan.

U međuvremenu, Edi i Brajan su postali dobri prijatelji, a sarađivali su na projetku “Star Fleet”. Mej se prisetio i te saradnje.

– Živeo sam tada u Los Anđelesu. Queen je bio na pauzi – imali smo vremena za sebe. Iz nekog razloga osećao sam se kao druga osoba u Los Anđelesu. Po prirodi sam prilično stidljiv i povučen, ali u Los Anđelesu sam osećao da mogu da pozovem ljude. Jednog jutra samo pomislio, zašto da ne pozovem Edija Van Hejlena? Možda bi mogli da se vidimo – ispričao je Brajan i nastavio:

– Tako da sam pozvao Edija i on mi je rekao: “Šta želiš da radiš?” Ja sam rekao: “Pa, prilično čudno, imam jednu ideju…” Budući da je moj mali sin tada gledao jednu naučnofantastičnu seriju i uvek sam mislio da će melodija za nju biti odlično sredstvo za potpuno drugačije sviranje gitare. A Edi je rekao: “Ja sam za to!”. Dakle, to je bio početak. Rekao sam, “pozvaću nekoliko ljudi…” – prisetio se Mej i dodao:

– Tada sam pozvao Alana Grejsera, bubnjara grupe REO Speedwagon, koji je bio moj komšija u Los Anđelesu. Rekao sam da sam pričao sa Edijem i naveo da bi bilo lepo da se svi okupimo. Alan je bio oduševljen. Rekao je: “Osećam se kao da varam svoju ženu!” – naveo je Brajan Mej i nastavio:

– Onda sam pozvao i Fila Čena, koji je bio basista Roda Stjuarta dugi niz godina, i Freda Mandela, koji je svirao klavijature sa grupom Queen. Rezervisali smo studio na dva dana – prisetio se Mej, i otkrio još jednu zanimljivost.

– Edije svirao moju gitaru, a ja sam svirao njegovu. Ja sam zvučao kao ja na njegovoj gitari, a on je zvučao kao on na mojoj (smeh) što nas je uverilo da je na kraju sve u prstima. Bez obzira koju gitaru je Edi uzeo u ruke, zvučalo je kao on. I video sam ga kako uzima bas Fila Čena, a zvučao je kao Edi Van Hejlen na basu Fila Čena! Dakle, da, sve je u prstima – navodi Mej.

Tokom godina, putevi Brajana Meja i Edija Van Hejlena su se razdvojili, tako da se nisu družili kao ranije.

– Žao mi je što nisam ostao blizak s njim poslednjih nekoliko godina. Toliko puta sam pomislio: “Trebalo bi da ga pozovem” – rekao je Mej, koji je naveo kako će najradije pamtiti Edija Van Hejlena.

– Uvek se smeškao. Svi znamo da je bio tehničko čudo, ali ono što je uradio, učinio je s takvom lakoćom i humorom. Edi je uvek bio velikodušan, uvek zabavan. Nedostaje mi njegova energija. Zahvalan sam što sam imao priliku da imam trenutke s njim, ali osećam se tako tužno što ga sada nema u blizini. Sve što mogu da kažem je da mi nedostaje. Nedostaje mi njegovo prisustvo na planeti – zaključio je Mej u intervjuu za Total Guitar.