“Love Hunters za Novi Sad” je novi projekat benda koji stvara više od tri decenije i predstavlja jedan od sinonima grada.
Promocija novog, 15. albuma pod nazivom “Peace, OK“ biće održana u petak, 2. oktobra sa početkom u 20:00 časova u Kulturnoj stanici Svilara, a publika će koncert moći da prati i onlajn na njihovoj zvaničnoj Facebook stranici.
Love Hunters/ Photo: AleX
Novih sedam pesama benda Love Hunters, koji već 33 godine na svoj način doprinosi novosadskoj kulturnoj i muzičkoj sceni, biće osvrt na muzičko nasleđe grada, odnosno zlatno doba novosadskih bendova.
Album je pripreman od juna do avgusta ove godine, a pored članova benda, Milana Mumina, Milana Ljubenkovića, Vladimira Jovanova i Vladimira Đurića, na njemu je bilo i gostiju: Sandra Dropo Ramaji (saksofon), Nikola Milanov (trombon), Aljoša Zakić (truba), Čik Ištvan (udaraljke), Damjan Deurić (klavijature), Obrad Laćarac (bas), Vladimir Perović (gitara), Milovan “Jimi“ Đuđić (bendžo i lap stil) i Ana Perišić (prateći vokali).
U sklopu promocije albuma, publici će biti predstavljen i novi spot za numeru “Hold On“.
Posle 14 albuma, rada na muzici za filmove i pozorišne predstave i više od 3000 održanih koncerata, članovi grupe Love Hunters ovoga puta žele da ukažu na potrebu kako za novim, tako i za starim izvođačima, koji obnavljaju i iznova osvežavaju sve kvalitete muzičke kulture Novog Sada.
Ulaz na koncert je slobodan.
Organizatori mole sve posetioce da se radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima pridržavaju svih mera prevencije propisanih zbog trenutne epidemiološke situacije.
Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima, a biće i kontrolisan maksimalan broj prisutnih na događajima.
Glumac Džon Čalis, najpoznatiji po liku Bojsija iz kultne TV serije “Mućke”, objavio je video snimak na Tviteru i tom prilikom se zahvalio fanovima u Srbiji.
“Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim našim fanovima u Srbiji koji gledaju seriju”, poručio je Čalis u video snimku koji je objavio na Tviteru, a na kojemj je zajedno sa Dejvidom Džejsonom, legendarnim Del Bojem.
Inače, Bojsi, koji neprestano pruža veliku podršku Srbiji, nedavno je boravio u Beogradu.
Tom prilikom je rekao da je uživao u poseti našoj zemlji i da se raduje ponovnom dolasku.
Pevač Bajan Džonson, basista Klif Vilijams i bubnjar Fil Rud zvanično su se vratili u AC/DC, što pokazuje i prva službena fotografija ponovo okupljenog benda.
Fotografija je potvrdila dugogodišnje glasine, koje su prvi put počele da kruđe 2018. godine, o povratku trojca ubend. Frontmen benda od 1980. godine, Džonson je iz benda izašao 2016. godine nakon što je doživeo gubitak sluha, dok je Ruda na turneji “Rock or Bust” zamenio Kris Slejd. Basista Vilijams službeno se povukao iz benda 2017. godine.
Posle dugog perioda tišine, uobičajene prakse u AC/DC svitu, proteklih nedelja došlo do pravog naleta aktivnosti iz benda.
Čitaoce lokalnih novina u Tisajdu, Njukaslu, Glazgovu, Mančesteru i Birmingemu dočekali su neočekivani AC/DC oglasi dok su listali jučerašnja izdanja.
Oglasi na pola stranice sadrže pitanje: “Jeste li spremni?” iznad tajanstvenog PWR-UP logotipa koji se pojavio ranije ove sedmice na plakatu ispred stare škole Angusa Janga, Ashfield Boys, na jugozapadu Sidneja.
Ponovno aktivirajući svoje kanale na društvenim mrežama u ponedeljak objavljivanjem kratkog videozapisa s uključenim kultnim logotipom benda, australijski rock divovi možda su dali veliki nagoveštaj o naslovu svog nastavka albuma “Rock Or Bust” iz 2014. godine.
Holivudski glumac Hoakin Finiks je nedavno postao otac. Iz njemu bliskih izvora, javnost je saznala da je sinu dao ime River, po tragično nastradalom bratu, tako obnovivši sećanje na njega.
River Finiks rođen je 1970. godine i bio je četiri godine stariji od Hoakina. Takođe je bio glumac, a mnogi su smatrali da ima više talenta nego Hoakin. Poznat je pre svega po filmovima “Stand by me” i “My Own Private Idaho”.
Imao je velikih problema sa korišćenjem droga, a kraj je dočekao 31. oktobra 1993. godine, u klubu čiji je vlasnik bio Džoni Dep. Pored toga što je bio glumac, River je i svirao gitaru, pa je tako te kobne noći imao zakazanu svirku. Na bini mu je pozlilo, a u bolnici je preminuo od predoziranja.
River i Hoakin imali su teško detinjstvo. Njihovi roditelji Hart i Džon bili su članovi kontroverznog hrišćanskog kulta Deca boga, koji je seksualnim obredima iskazivao ljubav prema božanstvu. Porodica, koju su činili njih dvoje i deca – River, Hoakin, Rejn, Liberti i Samer, nekoliko godina živela je na putu, i to na različitim mestima po Centralnoj i Južnoj Americi.
River je počeo da radi kada je imao samo osam godina. Njihov otac bio je alkoholičar, i River je smatrao da mora da se brine za porodicu.
– Godinu dana pre smrti rekao je da mora da snimi još jedan film kako bi oni imali dovoljno novca da njegova najmlađa sestra može da ode na fakultet. Ne znam da li je to bila istina, ali tako mi je rekao – ispričala je u jednom intervjuu Samanta, Riverova devojka, koja je bila sa njim kada je preminuo.
Uprkos tome što je tako mlad već zabeležio 24 filma i televizijska angažmana, River Finiks nije voleo slavu.
– Kako je River odrastao, sve više mu je smetalo to što ga ljudi gledaju kao uzor. Često je govorio da bi voleo da bude anoniman. Kad nije bio filmska zvezda, bio je misionar. Postoji neka lepota u tome, on je bio čovek sa svrhom, vođa, ali to je nosilo i duboku usamljenost – rekla je njegova majka jednom prilikom.
Kako je tvrdila njegova devojka “on je svima pomagao, ali kad je njemu trebala pomoć, nije bilo nikoga”.
Smatra da se River nije drogirao dok su bili u vezi, ali nije sigurna. Ipak, nekoliko dana pre njegove smrti, shvatila je da se nešto čudno događa.
– Ništa nisam videla, ali mislim da je heroin koji ga je ubio uzeo tek u klubu te noći – rekla je Samanta.
Hoakin Finiks decenijama nije govorio ništa o ovoj porodičnoj tragediji. Međutim, nedavno je odlučio da “otvori dušu”.
– Osećam da sam u gotovo svakom svom filmu u kojem sam glumio imao vezu sa Riverom. Mislim da smo svi osetili njegovo prisustvo u našim životima na brojne načine – rekao je Hoakin Finiks u intervjuu za Mirror.
Kako je rekao, River ga je ohrabrivao da uvek nastavi dalje i da ne odustaje od glume.
Za kraj osme sezone Koncerata na Zidiću Doma omladine Beograda, u petak 2. oktobra od 20:00 časova na Plato Milana Mladenovića iz Austrije stiže multiinstrumentalista, kompozitor i muzički producent Peter Zirbs.
Njegov DJ set biće prilika da čujemo nedavno objavljen sjajan novi EP “On A Beautiful Day” (Fabrique Records), ali i da se podsetimo odličnog debi solo albuma “What if we don’t exist” iz 2018, koji je doživeo veliki međunarodni uspeh.
Uoči gostovanja u Domu omladine, sa Peterom Zirbsom popričali smo o muzici, inspiraciji, aktuelnim dešavanjima i planovima, ali i o posebnoj vezi koju ima sa Beogradom.
Photo: Promo (Dom omladine Beograda)
Iako ste muzički “veteran“ koji je radio na mnogim projektima tokom prethodnih 20 godina, prvi solo album “What if we don’t exist“ objavili ste 2018. Da li ste imali bilo kakva očekivanja i kako na to iskustvo gledate danas, nakon što je vaš rad međunarodno priznat?
– Iskreno, to je bilo veliko olakšanje. Uživam u radu na različitim i prilično raznovrsnim projektima, ali autorski album je nešto sasvim drugačije i posebno: mogao sam da radim šta god poželim, nabijen je ličnim emocijama, predstavlja žestok spoj indi/elektronske/pop muzuke – nešto između svih žanrova. Za neke to je umetnost, za druge to su pesme uz koje možete da pevate. Nisam imao nikakvih posebnih očekivanja, ali moj izdavač Fabrique Records me je “pogurao“ i srećan sam što je tako. Fantastično je što je moj rad prepoznat na međunarodnom nivou, baš kao i što se moje pesme sve više puštaju na mnogim radio stanicama širom sveta – na početku nisam se ni usuđivao da se tome nadam. Sada se deo mog sna ostvaruje.
Šta je lajtmotiv vašeg prvog albuma u muzičkom smislu, ali i u pogledu umetničkog iskaza, inspiracije…?
– Na albumu “What if we don’t exist“ se poigravam idejom da uopšte nismo stvarno ovde. Dve stvari se sudaraju: prvo, ja sam (bio) jako dobar u bežanju od stvarnosti. U te svrhe možete da koristite novac, seks, droge…, a ja sam uglavnom birao muziku. Drugo, mnogo toga u našim životima je već virtuelno: preselili smo se u kompjutere, buljimo u pametne telefone… A ako to dovoljno dugo radite (da, i ja radim upravo to!) dolazite do tačke u kojoj preispitujete stvarnost i svoju ulogu u njoj. U muzičkom smislu, u pitanju je mešanje minimalističkog komponovanja sa repetitivnim klavirskim akordima, što nekako zvuči veoma romantično, a sa druge strane definitno ima mnogo rejv i indi-pop elementata. Takođe, obožavam da koristim stare sintisajzere i ritam mašine! Na primer, u većini mojih pesama možete čuti stari Linn drum program za ritam mašinu. Definitivno moram sebe da ograničim u korišćenju opreme kad stvaram muziku, jer bih u suprotnom verovatno završio sa Gregorijanskim horom i celim orkestrom… A niko, uključujući i mene, to ne želi da čuje.
I, da li postojimo?
– Još uvek ne znam. Postoji jedna interesantna hipoteza koja dolazi do zaključka da živimo u simulaciji i do sada je još uvek niko nije opovrgao. Ali, budući da sam optimistično ljudsko biće: dokle god osećamo, plačemo, razmišljamo, smejemo se i volimo, mi postojimo. I nadam se da će tako ostati još neko vreme.
Vaš novi EP “On a Beautiful Day” nosi snažnu proročku notu u odnosu na aktuelna dešavanja u svetu. Budući da ste rad na njemu započeli pre pandemije i izolacije, šta je bila “originalna“ umetnička ideja za nove kompozicije?
– Bio sam u prilično apokaliptičnom raspoloženju i hteo sam da napravim album koji je mračan, ali koji ipak uliva nadu. Klimatske promene i svetska politika, na primer, teško da mogu da učine da se NE osećate apokaliptično. Ali, to je bilo pre koronavirusa. Kada je počela izolacija osetio sam kako moram da “promenim ploču“, da budem optimističniji. Činilo se da se, zapravo, apokalipsa upravo odvija i delovalo je suviše banalno da idem u tom pravcu. Tako da su moji strahovi i osećanja tu, ali na mnogo ličnijem nivou. Želeo sam da ljudima (i samom sebi) pružim nadu i snagu. Jedan zanimljiv podatak – pesma “Locked In” nastala je pre izolacije koja nam se desila zbog korone i nema nikakve veze sa tim. Inspirisana je jednim starim intervjuom sa velikom Nico (koju većina ljudi zna iz Velvet Underground, a koja je zapravo proto-gotik ikona) u kojem je govorila o svom dvogodišnjem periodu izolacije u stanu, živeći samo na drogama i naručenoj hrani.
Nove pesme imaju vaš prepoznatljiv muzički identitet, ali čini se da ste otišli korak dalje kada je reč o umetničkoj slobodi. Kakav je Vaš utisak, da li se u poslednje dve godine desila neka promena u onome što radite?
– Nikada nisam bio u stanju da istu stvar uradim dva puta. Bukvalno sam morao da se promenim. Takođe, radim na svojim strahovima i nekim glupim modelima ponašanja, pa se i svaka moja lična promena ogleda u mom muzičkom stvaralaštvu. Konačno, ali ne i najmanje važno: ljudi i događaji oko mene menjaju i moju percepciju, pa tako i ono što radim.
Nedavno ste u jednom intervjuu izjavili kako u pogledu muzičkih stilova za Vas nikada nije bilo “ili/ili“ i da celog života “sedite između dve stolice“. Kako se snalazite?
– Zapravo je nemoguće sedeti između dve stolice. Čovek samo može da se nada da će se ono što stvara dopasti što većem broju ljudi. Dobra stvar u današnje vreme je što je mnogo lakše doći do publike, jer velike izdavačke kuće imaju mnogo manji uticaj nego pre 20 godina. Ponekad poželim da sam se orijentisao ka, na primer, pank rok ili metal muzici, oko kojih postoje divne zajednice, sa kojima je lako povezati se. Sa ovim što radim moram da gradim zajednicu i da dođem do ljudi nadajući se da će uživati u mojoj muzici. Uzgred, obožavam nju vejv i pank rok, ja sam dete ranih osamdesetih i to vreme me je snažno oblikovalo.
Kada govorimo o muzičkim stilovima – ako biste odlučili da snimite album potpuno drugačiji od svega što ste do sada radili, kako bi zvučao?
– Dobro pitanje. Zaista ne znam, ali bilo bi dosta pank roka i nju vejva. Sa druge strane, voleo bih da radim sa orkestrom jednog dana, ali još uvek nije vreme za to. Ipak bih počeo prvo sa nekim kamernim kvartetom.
Između prvog albuma i aktuelnog EP-ja snimili ste singl pod nazivom “Belgrade“. Imate li neku posebnu vezu sa našom prestonicom?
– Prvi put sam bio u Beogradu u aprilu 2019. Doduše, na proputovanju kroz Evropu krajem osamdesetih godina proveo sam nekoliko dana i u Beogradu, ali bio sam potpuno bez novca i spavao sam na železničkoj stanici. Još uvek pamtim jako ljubazne ljude, koji su tada delili hranu i pivo samnom. Kada sam došao u aprilu prošle godine, bio sam oduševljen dobrim vibracijama, kulturnom živošću grada i ljudima. U poređenju sa tim Beč podseća na muzej, doduše lep i udoban. Ali Beograd se čini mnogo mlađim od Beča, noću je skoro jednako živ kao i tokom dana, što mi se zaista sviđa. Od prošle godine veliki deo Beograda nosim u svom srcu. A fantastičnu srpsku kuhinju nisam ni pomenuo!
Već radite na novom EP izdanju, možete li nam reći nešto o tome? Da li pripremate drugi album?
– Posle objavljivanja tri pesme koje su u maniru indi-pop radijskih numera, vreme je za nešto umetničkije i eksperimentalnije. Sledeći EP će biti pretežno instrumentalan i ponovo moram da pomerim granice i okvire. Moram da iznenadim i sebe i svoju publiku, samo tako ono što radim može da bude sveže i iskreno. Mislim da ću pre drugog albuma objaviti još nekoliko EP izdanja.
Imate li neke planove i želje za 2021. godinu?
– Definitivno bih želeo da nastupam ponovo uživo (videćemo da li će to biti moguće) i radim na tome da svoje nastupe učinim još interesantnijim. Već imam neke otkačene ideje i koncepte. Možda zvuči glupo, ali želeo bih da svi meni bliski ljudi ostanu zdravi… fizički i mentalno. Takođe, zaista želim da nam se ne desi nešto poput svetskog rata – rat informacijama se već uveliko dešava. Imam i jednu želju koja bi se zaista mogla i ostvariti: da dolazim u Beograd što češće.
Peter Zirbs/ Photo: Peter Draxl (promo, Dom omladine Beograda)
Drugi Vikend ulične umetnosti na Vračaru će se održati od 2. do 4. oktobra u prostoru centra Božidarac sa ciljem da približi uličnu umetnost široj javnosti kroz seriju radionica, izložbi, šetnji na otvorenom i predavanja.
U okviru Vikenda ulične umetnosti uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, ambasade Austrije i Ministarstva kulture i informisanja će se održati prezentacija jednog od najvećih street art festivala u Evropi – Calle Libre iz Beča.
Predstavnica festivala, Marina Bartoletti će sa publikom podeliti razvojni put ovog uspešnog festivala, iskustva i izazove sa kojima su se suočavali, a poseban fokus će biti na učešću umetnica u Calle Libre programu.
Predavanje će pratiti i izložba fotografija zidova koji su oslikani u okviru festivala.
Calle Libre/ Photo: Jolly Schwarz
Calle Libre/ Photo: Jolly Schwarz
Tokom vikenda će se održati i druga po redu street art radionica za seniore, koju će voditi umetnik Petar Popović Piros.
Seniori će imati priliku da saznaju više o uličnoj umetnosti kao i da stvore svoja umetnička dela.
Predavanje na otvorenom o uličnoj umetnosti uz šetnju po Vračaru će voditi istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević iz organizacije Street Art Walks Belgrade.
Vikend ulične umetnosti/ Photo: Promo (Božidarac)
Cilj Vikenda ulične umetnosti je dobijanja dugoročnog razumevanja i podrške lokalne zajednice.
Ta podrška se u svakodnevnom životu ogleda kroz oslikavanje fasada zgrada u saradnji sa stambenim zajednicama, čuvanje postojećih murala, interesovanje da se odlazi na izložbe i festivale koji su vezani za uličnu umetnost, fotografisanje i dokumentovanje ulične umetnosti i deljenje stečenih znanja sa prijateljima, komšijama, kolegama, porodicom – što je i najiskreniji način da se ova umetnost zaštiti i sačuva kao kulturno nasleđe.
Vikend ulične umetnosti organizuje Street Art Belgrade (Udruženje građana “Kruna”) i Centar za obrazovanje i kulturu Božidarac uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, ambasade Austrije i Ministarstva za kulturu i informisanje.
Vikend ulične umetnosti je deo zvaničnog programa u okviru Dana evropske baštine na Vračaru.
Vikend ulične umetnosti/ Photo: Aleksandar Đalek Đorđević (promo, Božidarac)
Auf Wiedersehen, beogradski elektro rokenrol, garažni-disko ili electro-no-wave-disco punk bend, nastupiće u petak, 2. oktobra u Klubu 20/44.
Bend je nastao 2010. godine pod uticajem različitih žanrova. Minimalistički pristup muzici, repetitivni elektronski psihodelični riffovi, energija rock’n’rolla i bluesa daju njihovoj muzici plesni karakter s mračnim prizvukom.
Godine 2016. objavljen je prvi, istoimeni album benda koji se našao među 45 regionalnih izdanja po izboru Helly Cherry redakcije, kao i u Top 30 regionalnih izdanja po izboru Balkanrocka.
Svirali su na više regionalnih muzičkih festivala (EXIT, Bedem fest, Mikser, Devet…), Indirekt showcase festivalu 2017. i Kontakt konferenciji 2018. godine u Beogradu.
U Srbiji se nalaze dugo na radaru muzičke javnosti, binu su delili sa svim velikim domaćim bendovima i svirali su svuda po regionu.
Svirka počinje oko 20:00 časova, a cena ulaznice iznosi 400 dinara.
Dejvid Bouvi i Džimi Pejdž bili su kratko vreme članovi istog londonskog benda The Manish Boys, koji je 1965 snimio ovu obradu bluz standarda “I Pitty The Fool” koju su u originalu izvodili Bobby Blue Bland.
Osamnaestogodišnji Dejvid Robert Džons, budući Dejvid Bouvi, i dvadesetjednogodišnji Džimi Pejdž kratko vreme su bili članovi istog benda – blues rock sastava The Manish Boys, koji je zabeležio samo jednu singl ploču tokom dve godine postojanja.
Posle dugog iščekivanja bend MAiKA otkriva nam, uz već dobro poznati zvuk i neke novitete.
Zvuk obogaćuju elementi elektronske i pank muzike, uz već prepoznatljiv balkanski melos.
Bend je 29. septembra objavio novi video singl pod nazivom ‘Da li znaš’ koji je dostupan na svim digitalnim servisima putem ovog linka, kao i na svom YouTube kanalu.
MAiKA/ Photo: Promo (Kontra)
Najveća promena u bendu jesu nove mlade pevačice – Iva Pažin (Srbija) i Petra Pelemiš (Slovenija) koje osvežavaju energiju MAiKE na njima svojstven način.
Novim singlom i spotom bend otvara novo poglavlje stvaralaštva, najavljujući novi material već početkom sledeće godine.
Njihov debi album “Balkannibalism”, objavljen 2018. godine, možete preslušati na sledećem linku.
Gitarista grupe Queen, Brajan Mej, otkrio je da je imao nekoliko teških meseci nakon što je pretrpeo srčani udar, o čemu je obavestio svoje obožavaoce u maju. Detaljno opisujući svoje stanje, 73-godišnjak je objasnio da se njegov oporavak osećao kao “dugačak uspon unazad”.
– Imao sam komplikacije zbog lekova koje moram da uzimam, od kojih je jedna bila rascep želuca koji me je gotovo ubio. Doslovno sam “pobegao s lopate” – rekao je za The Times.
Naveo je da mu nije do kraja jasno kako je mogao da ima srčani udar, jer ne pije, ne puši, nema povišen holesterol i bavi se fizičkom aktivnošću.
– Makar sada imam srce koje radi daleko bolje nego ranije – rekao je on.
Brajan je, gostujući u emisiji “The One”, rekao da se njegova situacija nakon ovog teškog perioda poboljšava.
– Sad sam dobro. To je sve što treba da znate. Bio sam udaren prilično teško i prilično nisko – rekao je i dodao da je sada na rehabilitaciji i kako oseća da mu se poslednjih dana “vratila životna iskra”.
