Poznati američki muzičar Stivi Vonder objavio je dva nova singla na kojima poziva na jedinstvo u suočavanju sa izazovima sistemskog rasizma i pandemije koronavirusa, prenosi b92.
Vonder je saopštio da će sav prihod pokloniti neprofitnoj organizaciji “Feeding America” (Nahraniti Ameriku).
On je rekao da je pesme “Where Is Our Love Song” i “Can`t Put It In the Hands of Fate” počeo da piše pre više godina o ljubavnim odnosima, ali im je dao drugačiji ton inspirisan burnim događajima poslednje godine.
– Ako bilo šta mogu da učinim da blagoslovom pesme pomognem da se nahrane ljudi, da iskažem moju ljubav… to je moja radost – rekao Vonder na video konferenciji za medije i dodao: – “Where Is Our Love Song” napisana je kao kao odogovor na “svu zbunjenost i mržnju, na istok protiv zapada, levicu protiv desnice” u savremenoj Americi.
Serija “Plava planeta” (Blue planet) Dejvida Atenboroa izabrana je za najuticajniju ikada.
U anketi koju je sprovela najveća britanska televizijska platforma, ova serija je dobila čak trećinu glasova (34 odsto). Radi se o BBC-jevoj seriji koja istražuje sve aspekte morskog života, a sadrži snimke podvodnih stvorenja i njihovih navika koja nikad ranije nisu bila snimljena.
Snimanje je trajalo gotovo pet godina, a snimano je na dvestotinak lokacija. Serija je višestruko nagrađivana. Emitovanje je u Velikoj Britaniji počelo u septembru 2001. godine, a 2017. stigao je i nastavak “Blue planet II”.
Na drugom mestu, sa 29 odsto glasova, našao se takođe rad Dejvida Atenboroa, serija “Planet Earth” iz 2006. godine, koja je najskuplja serija koju je BBC ikad naručio i prva koja je snimljena u HD rezoluciji.
Ali, da nisu samo dokumentarne serije imale veliki uticaj na gledaoce dokazuje i činjenica da je treće mesto zauzela akcionaa serija “Ubiti Iv” (Killing Eve). Dobila je 23 odsto glasova. Na listi se našla i megapopularna “Igra prestola” sa 17 odsto glasova, rijaliti šou “Ostrvo ljubavi” (Love Island) sa 11 odsto i irska drama “Normalni ljudi” (Normal people) sa 10 odsto.
Evo koje su serije zauzele prvih 10 mesta.
1. “Plava planeta” (Blue planet) 2. “Planeta zemlja” (Planet Earth) 3. “Ubiti Iv” (Killing Eve) 4. “Igra prestola” (Game of Thrones) 5. “Gavin i Stejsi” (Gavin and Stacey) 6. “Striktno ples” (Strictly come dancing) 7. “Birmingemska banda” (Peaky Blinders) 8. “Zovite babicu” (Call the midwife) 9. “Sluškinjina priča” (The Handmaid’s Tale) 10. “Šerlok” (Sherlock)
Pank rok bend Čovek bez sluha prvi put u preko u svojoj dugoj karijeri održaće koncert u Kombank dvorani gde će se beogradskoj publici 25. novembra predstaviti u posebnom, unplugged izdanju.
“Čovek bez struje” nastupa u nekadašnjem Domu sindikata u okviru koncertnog serijala “Pod maskama” promoterske kuće Long Play.
Miki Radojević/ Photo: AleX
– I pre nego što je nastala ova situacija u kojoj pošten muzičar mora da se dovija da bi se družio sa svojom publikom, imali smo dogovor i jaku želju da uradimo seriju ČBS unplugged koncerata. Da su naše pesme u akustičnom ruhu interesantne velikom broju ljudi smo shvatili na promocijama moje zbirke pesama, koje je pratio akustični duetski nastup. Jako sam uzbuđen zbog samog izbora prostora, jer Kombank dvorana je hram sofisticiranih događaja, a i “kad je bal – nek je pod maskama” – kaže frontmen Miki Radojević.
Nedavnim spotom “Zip Line”, pesmom koja se lekovito bavi uvek prisutnim problemom depresije, kragujevačka četvorka je nastavila da privlači pažnju u regionu nizom upečatljivih, čak izazovnih, singlova među kojima su “Superheroj” i “Gotovo je”, sa albuma “Događaj dana” (2011), kao i “Ti samo misliš da me znaš”, “I posle svega” i “Sad je kraj” sa aktuelnog “Stanimo u gard” (2018).
– Mi smo bend čija je muzika utemeljena prvenstveno na dobroj melodiji i mislim da će publika biti oduševljena emocijom, kvalitetom i atmosferom koju se spremamo da joj pružimo. Ko je bio inficiran starim dobrim MTV unplugged serijalom u kome smo gledali imena poput Pearl Jama i Nirvane, sada će biti oduvan besprekornim pankrok harmonijama – najavljuje Miki.
Ulaznice za koncert benda ČBS možete da nabavite na prodajnim mestima Ticket Visiona i na blagajni Kombank dvorane po cenama: 800, 1.000 i 1.200 dinara.
Koncerti serijala “Pod maskama” održavaju se u skladu sa trenutnim zdravstvenim propisima i preporukama, uz ograničen broj posetilaca, distancu, obavezno nošenje maski i dr.
“Čumić Book mini Fair” naziv je mini Sajma knjiga koji će početi 19. i trajaće do 25. oktobra u Čumićevom sokačetu u prostoru ispred knjižare “Makart Store” (svaki dan od 10:00 do 20:00 časova).
Kako stoji u saopštenju knjižare Makart , pošto oktobar nije oktobar bez sajma knjiga, odlučili su da naprave mini-sajam i ljubiteljima knjiga omoguće kupovinu po sajamskim cenama.
Kažu da se tako još jedan sajam pisane reči priključuje akciji sa drugim izdavačima koji takođe samostalno u isto vreme realizuju sopstvene sajmove.
Iz Makarta najavili su da će biti predstavljene knjige koje čitaoci vole, omiljeni izdavači, popusti koji obećavaju, druženja sa piscima i izdavačima…
Photo: pixabay.com
“Čumić Book mini Fair” održava se umesto poznatog “Čumić Book Festa”, a raspored plana i programa za nekoliko promocija novih izdanja je već utvrđen.
U utorak, 20. oktobra, od 17.00 časova biće predstavljanje nove izdavačke kuće “Bedem” i njihovih prvih izdanja: zbirke priča “Brda” Sanje Savić Milosavljević i romana “Jezava” Mladena Milosavljevića.
Četvrtak, 22. oktobra od 18:00 časova, rezervisan je za tribinu “Kula lepotice Koser: svet mitskih junaka Kavkaza”, posvećenu novoj knjizi “Osetske priče o Nartima”, izdavačke kuće Darma.
Ovo je prostor za razgovor o odlikama kavkaskih priča, o njihovoj sličnosti sa različitim evropskim i istočnim mitološkim motivima i kulturnim modelima, i kao razgovor o narodnoj književnosti i njenom značaju.
U razgovoru učestvuju: Miloš Živković, istraživač na Institutu za književnost i književni kritičar, Maša Tomanović, urednica u “IK Darma Books” i Nađa Parandilović, glavna i odgovorna urednica u istoj izdavačkoj kući.
U petak, 23. oktobra od 18:00 časova izdavačka kuća “Blum” premijerno će promovisati delo “Spavaj, zveri moja” Sonje Anastasijević.
Sledećeg dana, u subotu, od 12:00 časova, pesnikinja Radmila Petrović, autorka zbirke pesama “Moja mama zna šta se dešava u gradovima” razgovaraće sa čitaocima, čitaće svoju poeziju i potpisivaće knjigu.
Izdavači na mini sajmu knjižare Makart koji nude velike sajamske popuste su sledeći: Agora, Arete, Arhipelag, Bedem, Blum, Booka, Darma, Dereta, Evoluta, Fraktura, Geopoetika, Heliks, Jasen, Karpos, Književna radionica Rašić, Kosmos, Lom, Mladinska knjiga, Odiseja, Orfelin, Otvorena knjiga, Sumatra, Štik, Tanesi, Treći trg. VBZ…
U sklopu Festivala srpskog filma fantastike u subotu, 17. oktobra održan je sedmi po redu Belgrade Zombie Walk.
Šetnja zombija ima za cilj da, osim promocije festivala, skrene pažnju na značajan segment filmske umetnosti koji se bavi maskom, šminkom i specijalnim efektima.
Evo kako je bilo juče na trgu Nikole Pašića…
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Zombie Walk 2020/ Photo: Danijela Radojković (FSFF)
Ester Džons, Beti Bup, Helen Kejn/Photo: printscreen
Beti Bup je crtani lik, ali je po popularnosti i prepoznatljivosti daleko prevazišla granice tog medija. Danas, nalazi se u stripovima, na majicama, deo je reklama, a njeno “bup-up-a-dup” poznato je širom sveta. Ipak, priča o ženi (ili ženama) koje su poslužile kao inspiracija za stvaranje ovog senzualnog (i pomalo skandaloznog) crtanog lika uglavnom je nepoznata. Jer, slava Beti Bup daleko je nadmašila njihovu.
Beti Bup je nastala u Flešer studiju odakle je debitovala 9. avgusta 1930. i veoma brzo postala jako popularna u seriji istoimenih kratkometražnih crtaća koje je radio Paramount Pictures.
Helen Kejn iBeti Bup/Photo: printscreen
Njen tvorac Maks Flešer nije krio da su mu kao inspiracija poslužili imidži više tadašnjih poznatih američkih zabavljačica od kojih je najupečatljiviji imidž pevačice Helen Kejn. Animator lika Grim Nejtvik je na osnovu pesme “Bup-Bup-A-Dup” koju je izvodila Helen Kejn stvorio crtani lik kome će ove reči da pristaju i upravo ta fraza uskoro je postala zaštitni znak čitavog crtanog serijala.
Suđenje Beti Bup
Helen Kejn je u momentu stvaranja lika radila za Paramount Pictures i, iako zvezda u usponu toko 20-ih, već je bila pri kraju karijere. Još i više, bila je samo jedna u nizu glumica tog vremena koje su kao frazu koristile “bup-up-a-dup”, pa je to bila slava koju je studio planirao da nasledi prebacujući je na crtani lik Beti Bup.
Međutim, stvar se zakomplikovala kada je Helen Kejn 1932. godine podigla tužbu protiv Maksa Flešera i Paramaut studija u kojoj je tražila odštetu od 250. 000 dolara tvrdeći da je fraza “bup-up-a-dup” iskorišćena iz njene pesme “I wanna be loved by you”.
Suđenje je trajalo dve godine. Helen je tvrdila da je i izgled Beti Bup namerna karikatura njenog izgleda čime je prekršen zakon o ljudskim pravima, kao i da joj junakinja iz crtanog filma predstavljala “nelojalnu konkurenciju”.
Devojke koje su pozajmljivale glasove Beti Bup – Boni Po i Mardži Hajns, svedočile su u korist odbrane.
Mnogo sličnosti i poneka razlika
Međutim, ni čelnici studija nisu sedeli skrštenih ruku. Oni su izneli (i te kako osnovane) tvrdnje da njihova Beti po oblačenju, šminkanju i “bob” frizuri liči na Helen, ali i na gomilu drugih pevačica i glumica tog vremena. Na primer, na Klaru Bov, poznatu glumicu iz ere nemih filmova.
Kako je Helen ostala pri tome da nije toliko stvar u (nepristojnom) izgledu koliko o prepoznatljivom glasu i prepoznatljivoj frazi koju je Beti izgovarala, suđenje se pretvorilo u nadmetanje čije “bup-a-dup” više liči na ono koje izgovara provokativna crtana junakinja, a najveći problem imali su stenografi koji su pokušavali da to sve propisno zabeleže.
Odbrana je u jednom momentu pozvala menadžera Lui Boltona koji je svedočio da je Ester Džouns, afroamerička pevačica iz “Cotton Cluba” u Harlemu bila ta koja je “bup-ove” ubacila u svoje nastupe i to mnogo pre Kejn.
Zahvaljujući snimku iz ovog kluba dokazano je da “bup-bup” frazu ova tamnoputa lepotica koristila nekoliko godina pre Helen. Šta više, iako Kejn to nikada nije priznala, postojala je mogućnost da je ona to pokupila upravo od nje jer je i sama često posećivala ovo mesto.
Nažalost, o pevačici Ester Džons danas se malo šta zna. Snimci njenog glasa koji su puštani na suđenju su izgubljeni, a danas se smatra da je bila pokojna još i pre početka suđenja.
Kraj bez pravog pobednika
Nakon godina parnice koja se pretvorila u medijski cirkus, sve je završeno bez pravog pobednika – Helen Kejn je nastavila da tvrdi da je upravo ona bila inspiracija za Beti, Paramount Pictures joj nikada nije platio bilo kakvu nadoknadu, a provokativna crtana junakinja je nastavila da izvodi svoje, sve više legendarno ”bup-a-dup” u svakom crtaću u kome se pojavila.
Danas, Ester Džons je zaboravljena. I slava Helen Kejn je izbledela i uglavnom je se niko ni ne seća. Jedino Beti Bup još uvek živi na ekranima. I, naravno, uvek izgovara ono poznato ”bup-a-dup” .
Slavni muzičar je za života dobio mnogo pisama, ali nakon njegove smrti, policija je u stanu našla samo jedno i to od Endi Alo, za koju se pričalo da je sa Prinsom u vezi.
Alo je muzičku karijeru započela 2011. godine, kao pevačica i gitarista u bendu New power generation slavnog muzičara. Nastavila je potom svoju solo karijeru, ali joj je Prins i dalje u svemu pomagao. Policija je pronašla pismo, ali iako nije bilo potpisano, otkriveno je da je od nje. Pismo počinje zahvaljivanjem muzičaru, a napisano je na flajerima iz hotela u Montrealu, gde je Prins 2011. izveo dve predstave.
– Kada sam prvi put upoznala Prinsa, on i ja smo uzeli gitare i zapevali jako zajedno, a ta sećanja mi znače više od svega. Nekada ne mogu da nađem reči, ali ću početi sa “Hvala ti” za učenje i vođenje računa o meni. Način na koji si ušetao u moje srce. Hvala za obezbeđenu odeću i cipele, hehe. Najbolji prijatelj koga sam ikad imala.
– Konačno, hvala za pružanje šanse sinoć. To je značilo da konačno imam veru u sebe, da radim ono što volim. Srećna sam, ekstremno luda osoba koja ne može da prestane da se smeje. Zaljubljena sam u tebe, to bih ti verovatno rekla ili si već znao. Pesma “nothing more” je inspirisana tobom, za tebe, a ono što sam rekla sinoć, bila je istina, “posvećeno ljubavi mog života”. To je muzika, i ti dušo. To je sve što je bilo tamo.
Pismo Prinsu/Photo; printscreen
– Nikada neću zaboraviti poslednje dve noći i koliko sam napravila tvojih slika u čarapama i japankama. Ti si i dalje najatraktivniji čovek u mojim očima i na pamet su mi padale “prljave misli”, ali sam sigurna da bi se obeznanio. Poštovanje. Zahvalnost. Muza. Inspiracija. jJubav. Sve to sam osećala kada dođem kod tebe. Volim te– piše u pismu koje je pronađeno u Prinsovom stanu nakon smrti.
Bend Bring Me The Horizon najavio je novi album pod nazivom “Post Human: Survival Horror”
Naslednik albuma “Amo” (2019), sedmo izdanje poznatog britanskog sastava biće u prodaji od 30. oktobra.
Sa novog materijala bend je do sada predstavio singlove “Ludens”, “Parasite Eve” i “Obey”, a na njemu će se naći još šest pesama. Album je napisan tokom pandemije korona virusa.
Album “Post Human: Survival Horror”, lista pesama: Dear Diary Parasite Eve Teardrops Obey feat. Yungblud Itch for the Cure (When Will We Be Free?) Kingslayer feat. Babymetal IXI feat. Nova Twins Ludens One Day the Only Butterflies Left Will Be in Your Chest as You March Towards Your Death feat. Amy Lee
Svetska premijera horor filma “C.L.E.A.N.” (Čistlište) održana je sinoć u Kombank dvorani u okviru 14. Festivala srpskog filma fantastike.
Producent filma Vjekoslav Katušin i Kostas Mendilor, holivudski glumac koji igra u ovom ostvarenju, dobili su nakon projekcije počasnu nagradu festivala “Koskar’’ za specijalni doprinos filmskoj umetnosti.
O gostovanju na festivalu, svojim počecima u sedmoj umetnosti i filmu “C.L.E.A.N.” za portal Headliner.rs govori Vjekoslav Katušin, producent.
Photo: Promo
Prvi puta ste na Festivalu srpskog filma fantastike, kakve utiske nosite?
– Za FSFF sam čuo od Miroslava Lakobrije, direktora festivala, koji je na nekoliko mojih filmova bio zadužen za specijalne efekte i veoma me obradovao njegov poziv da gostujem ove godine. Utisci su izuzetno pozitivni. Oduševljava me posvećenost celog tima da se festival realizuje i u ovom izazovnom, pandemijskom vremenu.
Svetska premijera filma “C.L.E.A.N.” održana je u Beogradu, u sklopu programa festivala. Zašto ste se odlučili da premijera filma bude baš ovde? Da li mislite da Beograd ima potencijala da postane regionalno mesto okupljanja ljubitelja horora i fantastike?
– Moram da naglasim da najviše volim da snimam na prostorima bivše Jugoslavije. “C.L.E.A.N.” je sniman na fantastičnim lokacijama u Puli. Što se festivala tiče, smatram da ima potencijala da preraste u nešto veće – da gostuje više holivudskih glumaca, da se nagrade dodeljuju po uzoru na Zlatni Globus, Oskara, Zlatnu palmu. Zaista bih voleo da za nekoliko godina govorimo o Srbiji i ovom festivalu kao o najznačajnijem kada je u pitanju žanr horora i fantastike.
Na filmu “C.L.E.A.N.” radila je ekipa iz Srbije. Autori maski i specijalnih efekata su Miroslav Lakobrija, Saša Ristić i Bunker studio. Takođe, glumac Draško Anđić se odlično snašao u ulozi Beliala. Kako je tekla saradnja i da li će se naši umetnici oprobati u još nekom vašem filmu?
– Saradnja je bila odlična. Miroslav je zaista veliki umetnik, ja ga zovem “balkanski Tom Savini”. Draško Anđić je bio posebno iznenađenje za mene. Izgleda kao Stalone ili Švarceneger, čovek bi se uplašio njegovog stasa i visine a zapravo je jako ljubazan i dobar kao bubica (smeh). Svi su profesionalni, vredni i nastavljamo saradnju na obostrano zadovoljstvo.
Da se sada vratimo na vaše početke. Kada ste shvatili da je film ono čime želite da se bavite?
– Još kao dete sam obožavao filmove. Mogu reći da mi je film u krvi od dečačkih dana. Kada sam imao 12 godina odgledao sam u bioskopu film “Batman & Robin” u kojem je Švarceneger bio Mr. Freeze. Meni se film nije dopao i čim sam došao kući sa projekcije uzeo sam svesku i napisao kako ja zamišljam da je trebalo da bude snimljen. Najveći idoli su mi bili Brus Vilis i Bad Spenser. Imao sam tu sreću da ih obojicu upoznam 2006. godine. Bad mi je bio mentor deset godina i zahvalan sam mu što mi je pomogao u najtežim trenucima u životu. Filmska industrija je, po meni, jedan od najtežih poslova kojima se možete baviti. Na vreme sam naučio da ništa nije nemoguće ako dovoljno veruješ u sebe jer tada su ti sva vrata otvorena. Kada pitam mlade ljude čime bi voleli da se bave i čujem odgovor: “Voleo bih da budem glumac ali to je samo moja mašta, mislim da nije izvodljivo” kažem im da su tako već izgubili. Moraju pratiti svoj san. Koliko god puta da čovek padne, treba da ustane i radi još više i bolje. Moj put je bio trnovit ali sam zahvaljujući toj veri u sebe sve prevazišao. Zbog toga volim da kažem da ja danas živim svoj san.
Vjekoslav Katušin i Kostas Mendilor/ Photo: Danijela Radojković (FSFF, promo)
U prilog tome da živite svoj san govore i velika glumačka imena sa kojima ste radili – Erik Roberts, Kostas Mendilor, Majkl Madsen, Tom Sajzmor, Kristofer Lamber. Kako je bilo snimati sa njima?
– Ukratko – što je veće ime, to je saradnja bolja. Dovoljno su ostvareni u svom poslu pa samim tim sve ide lagano, uhodano, bez ikakve tenzije.
Čuli smo na otvaranju festivala da je pristiglo najviše amaterskih filmova. Korona je privremeno zaustavila sve, pa i velike produkcije. Ipak, čini se da je pandemija inspirisala autore pomenutih filmova da kroz stvaralaštvo izraze svoje viđenje trenutne globalne situacije. Koju poruku biste poslali tim mladim, neafirmisanim ljudima koji tek ulaze u svet filma?
– Ova godina je veoma teška. Korona kao tema je podjednako složena i da budem iskren već mi je dosadila. Najviše me od svega pogađa to što su ljudi ostali bez poslova. Ne treba nam panika, strah, zatvaranje. Ja sam za više optimizma, slobodu kretanja i da se pomogne svima koji zbog pandemije ugroženi. U svom radu volim da dam šansu neafirmisanim autorima, da im pomognem da ostvare svoju viziju. Svima koji žele da se bave filmom bih poručio- radite, snimajte, verujte u sebe i svoje ideje. Nema odustajanja!
Photo: Danijela Radojković (FSFF, promo)
Film “C.L.E.A.N.’’ govori o četiri pacijenta koji, svaki sa svojim teretom emocionalnih problema, stižu u sanatorijum gde se suočavaju sa surovim tretmanima tamnošnjih lekara. Koja ideja je bila pokretač za snimanje filma sa ovakvom tematikom?
– Kada ljudi čuju “horor film” prve asocijacije su strah, krv, treš… “C.L.E.A.N.” je sve samo ne to. Ideja tima koji je snimao film je da napravimo nešto što nije uobičajeno, već viđeno. Pre svega, uveren sam da kvalitet filma parira blokbasterima. Glumačka ekipa je internacionalna, predvođena holivudskim veličinama Kostasom Mendilorom i Tomom Sajzmorom. Mendilora publika zna iz filmova “Slagalica strave” (SAW). Sajzmor je igrao u filmovima “Vrelina”, “Spasavanje redova Rajana”, “Pad crnog jastreba” uz najznačajnije holivudske zvezde. Rad sa njima je bio sjajan. Ponosan sam i na kvalitet specijalnih efekata. Čudovišno biće uradili su srpski umetnici i mislim da po izradi može stati rame uz rame sa onima iz trilogije Gospodara Prstenova. “C.L.E.A.N.” je film koji tera na razmišljanje. Glavni likovi se bore sa problemima kao što su alkoholizam, narkomanija, nimfomanija a lekari nekonvencionalnim metodama pokušavaju da ih “očiste’’. Kraj je nepredvidiv, potpuno, ali da ne otkrivam previše, pozivam publiku da ga pogleda budući da će od 29. oktobra početi da se prikazuje u bioskopima u Srbiji. Kritike me ne plaše, nekome će film biti dobar, nekome neće. Ima toliko filmova koje sam voleo kao mlađi, sada nema šanse da ih ponovo gledam (smeh).
Šta nam vaša produkcijska kuća “Dream Team Pictures” sprema u narednom periodu?
– Planirano je da do kraja godine završimo film “Unbound evil”. Očekujem da će, ako se situacija sa pandemijom smiri, premijera biti u martu iduće godine u Los Anđelesu. Takođe, krajem iduće godine biće gotov i film “Someone dies tonight” u kojem igraju Erik Roberts, Kristofer Lamber, Tom Sajzmor, Kostas Mendilor, Majkl Madsen, Kristofer Lojd. Ima još dosta projekata koji su mi na stolu i jedva čekam da ih realizujem.
Enio Morikone, iako više nije među nama, i dalje je jedan od najvećih (filmskih) kompozitora svih vremena.
Iza njega su brojna izdanja, veliki broj priznanja i nagrada kao i večne kompozicije. Ipak, postoje one koje nikada nisu ugledale svetlo dana, a uskoro će se naći na novom izdanju. “Morricone Segreto” biće objavljen 6. novembra za CAM Sugar/Decca, a na kompilaciji će se naći 27 pesama među kojima i sedam nikada ranije objavljenih. Ti snimci nastali su u 60-im i 70-im godinama prošlog veka.
Naslovnica albuma opisuje muziku koja je snimana od 60-ih do 80-ih godina, kao skrivenu, tamno obojenu i psihodeličnu stranu Maestra.
