Pol Veler/Photo: facebook@paulwellerofficial/Nicole Nodland
Muzičar Pol Veler je u novom intervjuu za Mojo rekao da razume zašto se fanovi pretplaćuju na Spotify, ali da je to “sramotno” za umetnike, za koje smatra da su opljačkani niskim honorarima po streamu.
– Ja sam protiv Spotifyja i svih ostalih. Možda je okej ljudima. Platiš devet funti mesečno i slušaš šta želiš, ali za umetnike je to s**nje, sramotno. Imao sam tri miliona streaminga poslednjeg albuma “On Sunset”. Za to sam dobio – devet i po hiljada funti. U redu, to je devet hiljada, ali nije tri miliona funti, zar ne? Koji god se*onja je pomislio da bi muzika trebalo da bude besplatna je marketinški stručnjak jer se duh više ne može vratiti u bocu – rekao je Pol Veler.
Hvaljena krimi serija “Luter” ovih dana u centru je pažnje javnosti ne zbog dobre priče ili sjajnih glumaca Idrisa Elbe i Rut Vilson, već zbog izjave menažerke BBC-a koju je jedan deo ljudi protumačio kao poruku da “Idris Elba nije dovoljno crn”.
U razgovoru sa MIPTV, Miranda Vejlend, menadžerka za raznolikost, pohvalila je ovu dramu i njenog “istinski jakog, crnog glavnog junaka”, ali potom dodala da to nije dovoljno. Po njenom mišljenju, likovi treba da u većoj meri budu odraz sredine iz koje dolaze.
Tom logikom, Džon Luter (koga u hit BBC ostvarenju igra Idris Elba) “nije dovoljno autentičan” jer nema tamnopute prijatelje i ne jede karipsku hranu. Vejlend je dodala da je ovako njegov lik samo “površno unosi raznolikost”.
– Kada je serija počela da se emituje, svi su voleli činjenicu da je Idris Elba u njoj, istinski snažan, tamnoputi junak. Svi smo za zaljubili u njega. Ko nije? Ali kako smo zašli u drugu sezonu, shvatili smo da on nema nijednog crnog prijatelja, da ne jede karipsku hranu, te da ne deluje autentično – kazala je ona i navela kako šefovi BBC-ja moraju da se postaraju da tamnoputi junaci “apsolutno budu odraz” sredine i kulture iz koje dolaze.
Luther/Photo: promo
Dok se jedan deo javnosti saglasio sa njenim mišljenjem, drugi ga je doživeo kao uvredu i pokušaj da se celoj zajednici nametne ista politika. Zbog čega se uopšte nečija rasa naglašava i zašto joj se dodaju stereotipi, glavno je pitanje, prenosi Telegraf.
– Mnogo uvrnutih ljudi misli da postoji samo jedan način da budeš crn. Da bi bio autentičan crnac moraš da imaš određene političke poglede i socijalne prioritete za koje je tvoja tamnoputost vezana. Ako to ne uradiš, znači da nisi dovoljno crn. Kao prvo, ovaj menadžer za raznolikost je lažna profesija, kome to treba? Kao drugo, da kaže da neko nije dovoljno crn da bi bio autentičan (smeh)! Ovi ljudi su ludi. On mora da ima crne prijatelje i jede karipsku hranu, jer izgleda da crni ljudi to rade. Ne čini te tvoja koža crnim, već to što jedeš karipsku hranu??? O moj Bože – rekao je sarkastično jutjuber Young Rippa 69.
– Znači ako si tamnoputa osoba ne možeš da budeš invididua? Ideja da je nečija tamnoputost vezana za stvari van njih, to je najpovršnija stvar koju sam u životu čuo – rekao on i naglasio da ovo više nije pitanje ni kulture, ni boje kože, već politike koja pokušava da svoj vrednosni sistem nametne celom svetu. Slušaoci su ga podržali u komentarima.
– Da sam dobio dolar za svaki put kada mi je neki liberal rekao da nisam “dovoljno crn”, mogao bih da priuštim sebi izbeljivanje kože.
– Tamno nije boja kože za ove ljude, to je ideologija. Zato vam Džo Bajden govori da niste “dovoljno crni” ako ne glasate za njega.
Luther/Photo: promo
Tema je dospela i na ET Kanada.
– Spomenula je samo dve stvari. Deo sa prijateljima mogu da razumem, ali komentar za karipsku hranu bio je veoma problematičan. Ljudi su se zapitali: “Znači tražiš da sadržaj bude raznolik, tako što ćeš u njega ubaciti stereotipe?”. Teško je ove primere bespogovorno prihvati.
Seriju “Luter” kao scenarista i producent potpisuje Nil Kros, a Idris Elba igra neumoljivog i genijalnog londonskog detektiva koji rešava užasne zločine i neretko krši pravila. Serija se emitovala od 2010. do 2019. godine.
Vejland je zaposlena u BBC-ju prošlog februara, piše THR, kao deo plana korporacije da više raznolikih talenata prikažu u svojim programima. Prošlog juna, pri vrhuncu “Životi crnaca su bitni” (Black Lives Matter) pokreta, BBC je obećao da će uložiti 124 miliona dolara z postojeći budžet kako bi povećao raznolik i inkluzivan sadržaj u naredne tri godine.
Voditelj vremenske prognoze Oven Vin Evans, još jednom je oduševio gledaoce BBC-ja kada se uživo, nakon saopštavanja vesti o vremenu, bacio na – sviranje bubnjeva u studiju.
Velški voditelj vremenske prognoze Oven Vin Evans postao je hit na društvenim mrežama kada je, u aprilu prošle godine, na Twitteru objavio snimak na kojem čita vremensku prognozu od kuće, nakon čega se prebacio na svoje bubnjeve i odsvirao dobro poznatu melodiju špice za BBC vesti.
Godinu dana nakon što je taj video prvi put podeljen, Evans, koji je bivši poluprofesionalni bubnjar, u četvrtak uveče, ponovo je iznenadio gledaoce BBC-ja.
Naime, nakon što je završio sa izveštavanjem o vremenu u studiju, otrčao je do bunjeva i još jednom počastio gledaoce nacionalne televizije izvođenjem uživo poznate muzike kojom se najavljuju vesti BBC-ja.
Svoj primerak knjige “Born To Run” kupila sam pre nekoliko godina u Zagrebu, u Rockmarku. Najdivnijem mestu u ovom gradu, ako mene pitate. Toliko sam lepote iznela odande i toliko para ostavila na tom mestu… za knjige. Baš ove koje se “čitaju glasno“.
Springstin tada još uvek nije bio objavljen kod nas, i u grupi od nekoliko knjiga koje sam kupila u toj “turi“ i pridružila svojoj kolekciji bio je i on.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
Morao je biti i on. Zato što, kad se izgovori njegovo ime, staneš mirno, kao da slušaš himnu, skineš šešir i pokloniš se. Šmeker, tata, faca. Zvezda. Lik sa jednom od onih životnih priča za koje duboko veruješ da kriju koješta interesantno.
Jedan od onih koji izgledaju toliko usklađeno sa binom da ne možeš ni da ga zamisliš na bilo kom drugom mestu. Jedan od onih za koje znaju i muzičari i poslovni ljudi i domaćice… i radnici.
Jedan od onih čije hitove pevuši ceo svet, a opet nekako izgleda kao da je jedan od nas, smrtnika.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
To je valjda bio njegov kvalitet od početka, to što je smrtnik, ipak, sa istim problemima i manama kao i mi ostali.
“Čudno je pisati o sebi…“ pa ipak se dohvatio “papira i olovke“ (bukvalno) i punih sedam godina zapisivao svoja sećanja i svoje misli. I to je uradio vrlo iskreno i ljudski.
Od Friholda u Džersiju, vaspitanja Italijana i Iraca čija se krv mešala u njemu… “mi Italijani idemo do krajnjih granica, snažno upiremo sve dok nas kosti ne izdaju…. plešemo, vičemo i smejemo se do iznemoglosti, do kraja“, preko ulica čije je trotoare znao u milimetar, oduševljavanja Prislijem i Bitlsima, prvih gitara, razmišljanja…
“Sa svojih dvadeset godina nisam bio buntovnik u trkaćem automobilu, nego gitarista na ulicama Asbury Parka, već tada blisko povezan sa onima koji “lažu“ u ime istine… sasvim običnim umetnicima“ … preko “velikog praska“, značaja Edija Salivena, E Street Banda“, vidljivih i nevidljivih borbi… bina, vožnji, kombija, ploča…
Do ovoga što je danas. IME. Sasvim zasluženo IME.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
Meni je u stvari jako čudno i glupo da ovde uopšte ulazim u detalje, citiram, prepričavam gde je sve bio, koga je sve sreo i upoznao, koliko je i kako svirao, gde se i zašto saplitao, padao i ustajao…
Valjda ste svesni toga koliko je toga mogao o svom životu da napiše jedan Springstin?
Kupila sam knjigu iz poštovanja i čitala sam je, pre svega, iz poštovanja. Emocija se rodila negde usput.
A i razlozi zbog čega se ova priča zove baš “Born To Run“… postanu jasni negde usput.
Brus Springstin. Ime. Sasvim zasluženo ime.
Born To Run, Brus Springstin/ Photo: AleX
Autobiografiju Brusa Springstina “Born To Run” možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Kada je objavljeno da će se snimati televizijska serija “Gospodar prstenova” tvrdilo se kako će budžet za nekoliko sezona biti rekordnih 500 miliona dolara. Taj će rekord ipak biti oboren jer, kako javlja Hollywood Reporter, proračun samo prve sezone serije iznosi neverovatnih 465 miliona dolara.
Naime, Stjuart Neš, ministar ekonomskog razvoja i turizma u Novom Zelandu, izjavio je za portal Morning Report:
– Ono što vam mogu reći jeste da će kompanija Amazon potrošiti 650 miliona novozelandskih dolara (465 miliona američkih dolara) samo na prvu sezonu. To je fantastično, zaista… To će biti najveća televizijska serija ikada.
Brojke su prvobitno objavljene kao deo vladinog službenog izveštaja koje je preneo novozelandski portal Stuff. Iz tog izveštaja vidljivo je da kompanija planira da snimi pet sezona serije koja bi se snimala na Novom Zelandu kao i nekoliko serija koje će se temeljiti na pojedinim likovima iz “Gospodara prstenova”.
Poređenja radi, budžet jedne sezone serije “Igra prestola” iznosio je “samo” 100 miliona dolara. U prvoj sezoni, budžet jedne epizode iznosio je šest miliona dolara a taj budžet se do osme sezone gotovo utrostručio tako da je u poslednjoj sezoni jedna epizoda koštala 15 miliona.
Ovako visok iznos budžeta prve sezone serije “Gospodar prstenova” ne odnosi se samo na njeno snimanje. Naime, kompanija Amazon prvo je platila 250 miliona dolara na prava za televizijsku ekranizaciju kultne književne trilogije J. R. R. Tolkina a verojatno je u taj iznos uključena i izgradnja Međuzemlje, odnosno lokacija na kojima će se serija snimati. U tom slučaju, troškovi preostalih sezona serije biće niži. Ali ipak…
Kako brojne zemlje privlače inostrane produkcije tako što im vraćaju deo iznosa potrošenog na snimanje u njihovoj zemlji (tzv. tax rebate) u iznosu od 25 do 30 posto, tako će vlada Novog Zelanda vratiti kompaniji Amazon 114 miliona dolara. Vlada Novog Zelanda smatra da će se taj povrat sredstava isplatiti jer će brojni turisti pohrliti u njihovu zemlju da vide lokacije na kojima se snimala serija, a pre 20 godina i filmska trilogija “Gospodar prstenova”.
Snimanje serije je u toku a njena premijera očekuje se u poslednjem kvartalu ove godine.
Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović svečano je večeras u Domu omladine Beograda otvorio 67. i 68. izdanje Martovskog festivala – Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. On je posthumno dodelio nagradu za životno delo kompozitoru Zoranu Simjanoviću i uručio je njegovoj supruzi Ljiljani Erić-Simjanović.
Mladenović, koji je predsednik Odbora festivala, izrazio je čast i zadovoljstvo zbog prilike da otvori ovogodišnji Martovski festival i naglasio da je početak ove tradicionalne manifestacije ujedno i poruka da se život, koliko je to u ovom trenutku moguće, polako vraća u normalu.
– Iza nas je teška godina, godina puna straha, koju bismo najradije da zaboravimo. Pandemija je odnela mnogo života i na neki način nas vratila osnovnim vrednostima, koje smo nažalost, usled “brzog” stila života, pomalo zaboravili. Danas, slaveći “Dane Beograda”, otvaramo 67. i 68. izdanje Martovskog festivala. Iako naziv festivala jasno govori o terminu održavanja, ove godine ga otvaramo u aprilu i nadam se da je to poslednji takav slučaj. Kao što ovogodišnji slogan “Dana Beograda” kaže – Kultura pobeđuje, otvaranje ovogodišnjeg Martovskog festivala pokazuje da je to istina – rekao je Mladenović.
On je istakao da je ove godine priređen zaista obiman i bogat program. Mladenović je podsetio da je prošle godine sve bilo spremno za 67. izdanje festivala, ali je po uvođenju vanrednog stanja bilo jasno da mora doći do odlaganja.
Otvaranje 66/67 Martovskog festivala/Photo: Stanislav Milojkovic
– Najavili smo nakon toga festival za jesen, ali je i tada bilo nemoguće organizovati ovakav događaj, pa je doneta odluka da ove godine imamo “dupli program”. Konačno, pandemija je i u martu ove godine bila u zamahu, nadamo se poslednji put, pa je tako festival pomeren za april. Nadam se da ćemo do 25. aprila uspeti da realizujemo sve što je planirano i da ćemo u takmičarskom programu videti svih 95 filmova – 54 iz programa 67. festivala i 41 iz 68. izdanja. Pripremljeno je i mnogo materijala iz revijalnog dela programa, mnoštvo radionica i nadam se da ćemo iskoristiti sve potencijale koje nam ovaj festival svake godine pruža. Apelujemo na sve mlade filmske stvaraoce, one koji su na početku karijere, da budu što prisutniji i iskoriste priliku koja im se pruža kroz bogat program ovogodišnjeg festivala – naglasio je Mladenović.
On je dodao da je ovogodišnji festival posvećen kompozitoru Zoranu Simjanoviću, kako je rekao, divnom čoveku, velikom stvaraocu i sjajnom umetniku.
– On je dobitnik nagrade za životno delo i tu odluku doneli smo još prošle godine. Odlaganje festivala, prošlogodišnje, kao i ovogodišnje za jedan mesec, nije dozvolilo da Zoran Simjanović lično dobije priznanje kojem se mnogo radovao. Strašni virus ga je otrgao od nas i možemo samo da mu kažemo hvala za sve što je uradio za filmsku umetnost u Srbiji, kao i uopšte za kulturu u našoj zemlji. Taj gubitak je toliko veliki da ćemo ga postati svesni tek u narednim godinama. Ostaje njegovo veliko delo i nadam se da će svi studenti koje je izveo na pravi filmski put, nastaviti tamo gde je on stao – poručio je Mladenović.
Otvaranje 66/67 Martovskog festivala/Photo: Stanislav Milojkovic
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić je rekao da je festival namenjen istinskim ljubiteljima filma.
– Večeras sam istovremeno srećan i tužan. Srećan sam jer smo posle pauze uspeli da organizujemo „duplo“ izdanje festivala, koji je odoleovao i u najtežim godinama, pa je primera radi održan 1999. godine u atomskom skloništu Doma omladine. Veoma sam tužan zbog činjenice da čovek koji je jako voleo Martovski festival i kome smo prošle godine namenili nagradu za životno delo – Zoran Simjanović, nije više sa nama – rekao je Dabić.
Martovski festival trajaće do 25. aprila i publici će predstaviti bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film – kategorija za koju postoji i međunarodna selekcija. Biće prikazana kompletna prošlogodišnja takmičarska selekcija, kao i filmovi odabrani u takmičarski program na osnovu novog konkursa. Takođe, biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala.
Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i bogat revijalni filmski program podeljen u celine „Svetska panorama“, „Regionalna panorama“ i „Domaća panorama“. Publika će imati priliku da pogleda filmove koji su pobednici velikih svetskih festivala, domaće, regionalne i svetske premijere, dela značajnih domaćih i međunarodnih autora, kao i selekcije ostvarenja sa značajnih evropskih festivala kratkometražnog filma u Klermon Feranu, Drami i Berlinu.
Cena ulaznica ostaje ista je kao i do sada – 200 dinara, dok studenti filmskih akademija uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.
Morisi se žestoko obrušio na autore animirane serije “Simpsonovi”, pošto su se on i The Smiths pojavili u najnovijoj epizodi emitovanoj 19. aprila.
U epizodi pod naslovom ‘Panic On The Streets of Springfield’ autori “Simpsonovih” su prikazali kako Liza dobija novog zamišljenog prijatelja – depresivnog indie pevača iz Velike Britanije iz 1980-ih. Spomenuta epizoda se u jednom trenutku zaustavila, neposredno pre nego što je trebalo da se čuje Morisija jer su autori umesto njega zatražili usluge Benedikta Kamberbača da izgovori njegovu repliku.
Nekoliko sati posle emitovanja epizode, u izjavi na Facebook stranici Morisi je napisao kako je scenario za “Simpsonove” poslednjih godina postao grozan. “Nažalost, Simpsonovi su započeli prikazujući sjajan uvid u savremeno kulturno stvaralaštvo, ali su se izrodili u pokušaje iskorišćavanja jeftinih kontroverzi iznoseći pritom zlobne glasine. Zafrkavanje oko nečega je jedno. Druge emisije poput SNL-a još uvek sjajno rade u pronalaženju načina za odličnu satiru. Ali kada se serija poput Simpsonovih toliko nisko spusti da se posluže taktikom izražene mržnje poput prikazivanja lika Morisija sa stomakom koji visi iz košulje (a koji nikada ni u jednom trenutku svoje karijere nije tako izgledao) naterate se da se zapitate ko je ovde zapravo štetna, rasistička ekipa”.
Surprising what a “turn for the worst” the writing for The Simpson’s tv show has taken in recent years.
Morrissey je nastavio kritike u istom tonu: “Još gore – prozivanje Morisija kroz prikaz njegovog lika da je rasista, bez ukazivanja na bilo kakve posebne slučajeve, ne znači ništa. Služi samo vređanju umetnika. Trebalo bi da uzmu ogledalo i pogledaju se u njega”. Potom se dalje pozvao na nedavno izvinjenje glumca, koji daje svoj glas likovima “Simpsonovih”, Henka Azarije zbog glume Apu Nahasapemapetilona, smatrajući ga licemernim. “Nedavno izvinjenje glumca Henka Azarije celoj Indiji zbog rasizma govori sve”.
Morisi se ni tu nije zaustavio: “Za razliku od lika u epizodi ‘Panic On The Streets of Springfield’ Morisi nikad nije ‘otimao novac’, nije tužio nijednu osobu zbog napada, nikad nije prestao da izvoditi sjajne koncerte i još uvek je ozbiljan vegan i snažan zagovornik prava životinja. Sugerišući sve navedeno u ovoj epizodi licemerje autora Simpsonovih govori sve. Zaista, oni su jedini koji su prestali da kreativno stvaraju, a umesto toga postali su neprimetno uvredljivi rasisti”.
Na kraju je zaključio: “Nije iznenađujuće da je gledanost Simpsonovih toliko pala poslednjih godina”.
Morisi je takođe navodno ranije odbio nastup u epizodi 15. sezone “The Regina Monologues”. U epizodi je prikazano kako su se Simpsonovi uputili prema Velikoj Britaniji, a prikazivali su gostovanja tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera i autorke “Harija Potera” J.K. Rouling.
Očekuje se, naravno, odgovor autora “Simpsonovih”.
Američka glumica i politička aktivistkinja Ešli Džad rođena je 19. aprila 1968. godine. Nezina glumačka karijera traje više od tri decenije, a takođe se sve više uključuje u globalne humanitarne napore i politički aktivizam.
Početkom godine stradala je posmatrajući zajednicu patuljastih šimpanzi u kongoanskoj prašumi. Zvezda filmova “Dvostruka opasnost”, “Kolekcionar”, “Vrelina” … u drugu najveću tropsku kišnu prašumu na svetu otputovala je kako bi sa čovekom svog života, švajcarskim antropologom dr. Martinom Surbekom, šest nedelja posmatrala zajednicu patuljastih šimpanzi, čije ponašanje, navike i običaje on već godinama proučava i stručno opisuje. U dr. Surbeku slavna glumica je pronašla savršenog partnera, jer je i sama strastvena aktivistkinja – za prava žena, ugroženih grupa, ekološka pitanja kao i protiv gladi u svetu, a poslednjih godina mnogo vremena posvećuje i zaštiti ugroženih vrsta i njihovih staništa širom sveta.
Sa svojim dragim dva puta godišnje četiri do šest nedelja boravi u Kongu, gde on radi, a ona volontira u istraživačkom kampu Kokolopori. Kako tamošnje šume već jako dobro poznaje, nije joj bilo na kraj pameti da bi joj ovogodišnja poseta mogla doći glave. Nesreća se dogodila usred šume kad je popravljala svetiljku na kacigi i spotakla se o palo stablo. Kako joj je stopalo ostalo zarobljeno zadobila je višestruki prelom potkolenične kosti zbog čega se od bolova onesvestila. Kad je došla k sebi kongoanski vodič u njezinoj pratnji je oslobodio i ukazao prvu pomoć, a u tom položaju je pet sati čekala dolazak svog tima za spasavanje. I ove godine zaista ima šta da slavi.
Kako je saopštila porodica, danas je u Zaječaru u 70 godini, posle teške bolesti, preminuo Momčilo Moša Radenković, muzičar, kompozitor, pevač i frontmen legendarnog jugoslovenskog rok benda Zlatni prsti, a potom Nokaut.
Još za života Moša je postao legenda Zaječara i Timočke krajine, muzičar i kompozitor velikog talenta sa čijim pesmama su Zlatni prsti postali poznati i popularni u čitavoj Jugoslaviji, kao niko pre ni posle toga, kad se radi o muzičarima iz ovog kraja. Ostavio je iza sebe brojne hitove koji se i posle više decenija svrstavaju u evergrin muziku, poput hita “Budi hrabra”.
Jedan od najznačajnijih zaječarskih muzičara, Momčilo Radenković – Moša, osnivač, pevač, gitarista i kompozitor…
Momčilo je posedovao neverovatnu energiju, do kraja života je bio posvećen muzici, stvarao je nove kompozicije. Poznato je da su najpoznatiji pevači ondašnje države tražili od Moše da im komponuje po nekoliko pesama a nekima je mnogo pomagao u afirmaciji i profilisanju na muzičkom tržištu…
Najveću slavu rok grupa Zlatni prsti je stekla krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, sva vrata velikih gradova su im bila otvorena, ali je Momčilo ostao veran svom Zaječaru. Snimali su ploče za PGP Beograd i Jugoton iz Zagreba, najveće diskografske kuće tada.
Uz brata Slobodana je učestvovao u promovisanju Gitarijade koja je kasnije postala brend Zaječara i Timočke krajine. Pre nekoliko godina izrekao je život u jednoj rečenici: “U mom životu jedino me muzika nije izdala”.
U Velikoj Britaniji uskoro bi mogao biti održan koncert na kojem publika neće morati paziti na fizičko odstojanje.
Koncert na kome posetioci neće morati da poštuju pravila fizičkog rastojanja, kao ni da nose zaštitne maske, zakazan je za 2. maj u liverpulskom Sefton parku.
Očekuje se dolazak 5.000 ljudi, uz uslov da svi moraju biti testirani na koronavirus u lokalnom centru za testiranje i da pokažu negativan nalaz kako bi ušli.
Takođe, posetioci će se testirati nakon koncerta, kako bi pomogli u proceni sigurnosti održavanja muzičkih događaja.
– Korak smo bliže održavanju letnjih koncerata. Testiranje različitih opcija i postepeno ublažavanje mera su ključni za siguran povratak u gužve. Nadam se da neće proći previše vremena dok se koncerti ne vrate za stalno – rekao je Greg Parmli, izvršni direktor organizacije LIVE.
Međutim, organizatori festivala u Velikoj Britaniji upozorili su da će koncerti biti otkazani ukoliko vlada ne osigura novčana sredstva zbog stalne pretnje uvođenjem zaključavanja zbog pandemije koronavirusa.
Pol Rid, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih festivala, upozorava da više od 90 posto članova udruženja smatra da ovo leto ne mogu da rizikuju i održavaju događaje bez novčanih naknada.
Prošlog meseca oko 5.000 ljubitelja muzike je prisustvovalo eksperimentalnom koncertu u dvorani “Palau Sant Jordi” u Barseloni. Publici je bio dozvoljen ulazak uz testiranje, ali su svi morali da nose zaštitne maske.
Prethodni eksperimentalni događaji (PRIMA-Cov u Barseloni i Restart-19 u Nemačkoj) pokazali su obećavajuće rezultate. Slučajevi zaraze nisu zabeleženi, a naučnici smatraju da sve može proći u najboljem redu ukoliko ljudi prate odgovarajuće protokole.
