Koncert grupe 357 koji je večeras trebalo da bude održan u Nišu, u klubu Livnica, otkazan je iz za sada nepoznatog razloga.
Tim povodom bend se oglasio na svojim društvenom mrežama, a njihovo saopštenje mođete da pročitate ovde:
Klub Livnica se nije oglasio, a na sajtu za prodaju karata samo piše da “nema više dostupnih ulaznica”.
Obojeni program će se u subotu, 27. decembra, sada već tradicionalno susresti sa beogradskom publikom i to u Dorćol Platzu sa početkom u 21:00 čas.
– U mračnim vremenima uživanje u ludilu nekih malih stvari nije uvek nemoguće. Zato smo tu uvek u decembru, pred praznike, da okupimo ljude koji znaju da svetla reflektora bar na trenutak stvarno mogu da osvetle tunel – poručio je Obojeni program pred koncert na kojem će ugostiti i grupu Antarktik.
I dalje je aktuelno, i danas ubira samo pozitivne kritike dvostruko izdanje “Uživo Dom omladine Beograda” objavljeno na ploči pre više od godinu dana, kao jasan pokazatelj najveće snage benda prisutnog na sceni duže od četiri decenije.
A snaga jeste u direktnom susretu sa Obojenim programom, sa njihovom jednostavnom, zaraznom i moćnom lirikom, i bučnom autentičnom svirkom.
Novosadski bend M31, nazvan po galaksiji Andromeda, ne pravi buku bez razloga, oni je koriste da ispričaju priču.
Njihov novi singl “Ljubav“, ujedno osmi po redu, nastavlja niz autorskih pesama kojima bend gradi sopstveni rokenrol univerzum, oslonjen na zvuk kakav se nekada svirao glasno, iskreno i bez kalkulacija.
“Ljubav“ je pesma čvrstog ritma, jasnih melodija i izražene emocije, sa retro rokenrol estetikom koja priziva duh osamdesetih i devedesetih, ali ne ostaje zaglavljena u nostalgiji.
Jedan od zaštitnih znakova benda su klavijature sa starinskim zvukom, koje pesmi daju dodatnu širinu i prepoznatljivu atmosferu.
Tekst i muziku potpisuje Miloš Sečanski, dok je aranžman radio Dušan Obradović. Pesma je snimljena, miksovana i masterovana u Studiju Revolver u Novom Sadu, a za finalni zvuk zaslužan je Dragan Panjak.
M31 je osnovan u martu 2023. godine i do sada je objavio sedam singlova, a “Ljubav“ predstavlja još jedan korak ka njihovom prvom studijskom albumu, koji je trenutno u pripremi.
Bend ne krije ambicije, u planu je i snimanje prvog zvaničnog spota, kao i dalje vizuelno zaokruživanje priče koja se gradi pažljivo i dosledno.
Sa novom pesmom, M31 još jednom potvrđuje da strpljivo i posvećeno gradi autentičnu muzičku priču, oslonjenu na emociju, snažne melodije i zvuk koji priziva neka druga vremena — ali sa jasnim pogledom ka budućnosti.
Bend čine: Jovana Protić (klavijature i vokal), Dušan Obradović (gitara i vokal), Rade Radojčić (bas gitara), Igor Veličković (bubnjevi) i Miloš Sečanski (gitara).
Vizuelni identitet i cover dizajne potpisuje Lana Katić Milinkov, čiji rad dodatno zaokružuje estetiku benda.
Sve do sada objavljenje pesme možete preslušati na njihovom zvaničnom YouTube kanalu.
Četiri godine nakon završetka serije “Peaky Blinders”, priča o Tomiju Šelbiju nastavlja se u dugometražnom filmu pod nazivom “Peaky Blinders: The Immortal Man”.
Netflix je objavio prvi tizer koji naslućuje mračan, ratom obeležen nastavak sage o porodici Šelbi.
Film će premijerno stići u bioskope najverovatnije u martu 2026. godine, dok je dolazak na Netflix zakazan za 20. mart.
U središtu filma ponovo se nalazi Tomi Šelbi, u interpretaciji Kilijana Marfija. Iako je završetak serije sugerisao konačan oproštaj od tog lika, Marfi ističe da priča o Tomiju Šelbiju nije završena.
– Čini se da Tomi Šelbi nije završio sa mnom. Izuzetno je zadovoljstvo ponovo sarađivati sa Stivenom Najtom i Tomom Harperom na filmskoj verziji Peaky Blindersa. Ovo je film za fanove – izjavio je Marfi za Netflix Tudum.
Scenario potpisuje kreator serije Stiven Najt, dok režiju preuzima Tom Harper, koji je već režirao nekoliko zapaženih epizoda serije, ali i filmove “Wild Rose” i “Heart of Stone”.
Radnja filma “Peaky Blinders: The Immortal Man” smeštena je u Birmingem 1940. godine, u jeku Drugog svetskog rata. Nakon samonametnutog egzila, Tomi Šelbi je prinuđen da se vrati kako bi se suočio sa najrazornijim obračunom u svom životu.
– Zemlja je u ratu, a isto važi i za Peaky Blinders. Ovo će biti eksplozivno poglavlje priče. Bez zadrške. Peaky Blinders u ratnom okruženju.
Pored Kilijana Marfija, film okuplja snažnu kombinaciju glumaca povratnika i novih lica. U glumačkoj postavi nalaze se: Rebeka Ferguson, Tim Rot, Sofi Rendl, Ned Denehi, Peki Li, Ijan Pek, Džej Likurgo, Beri Kiohan i Stiven Grem.
Pink Floyd su podelili zvanični muzički video za “Wish You Were Here”, tačno 50 godina nakon što je pesma prvi put objavljena na istoimenom albumu iz 1975. godine.
Psihodelični video, koji je režirao Džastin Dašur Hopkins, sadrži snimke engleskih prog-rok legendi u studiju, tokom vožnje londonskim metroom, kao i kako trče kroz stanicu Vestminster, ukombinovane sa koncertnim snimcima, animacijom, scenama policije i demonstranata, kao i nasumičnim vizuelnim motivima – poput sperme koja pliva ka jajnoj ćeliji.
Video je realizovala produkcijska kuća Son&Heir, čiji su dosadašnji klijenti bili Radiohead i američki političar Al Gor.
Nedavno objavljeno 50-godišnje jubilarno izdanje albuma “Wish You Were Here” trenutno je najprodavaniji album u Ujedinjenom Kraljevstvu. Originalno izdanje svojevremeno je bilo na vrhu top-lista i u Britaniji i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je do danas sertifikovano na sedam miliona prodatih primeraka.
Prethodni album benda, “The Dark Side Of The Moon” iz 1973. godine, takođe je bio broj jedan u Americi i ostvario je ogroman komercijalni uspeh, učinivši četvoricu članova benda – Rodžera Votersa, Dejvida Gilmura, Ričarda Rajta i Nika Mejsona – bogatim i uspešnim daleko iznad njihovih najluđih snova.
– Stigli smo do tačke ka kojoj smo išli još od tinejdžerskih dana – prisetio se Voters u razgovoru sa biografom benda Markom Blejkom. – Postigli smo sve što smo ikada želeli da uradimo. Zaista više nije bilo ničega dalje.
Voters je kasnije rekao Blejku da je snimanje albuma “Wish You Were Here” bilo “mučenje, mučenje, mučenje”, priznajući:
– Ništa se nije pomeralo s mesta i nisam želeo da budem tamo.
Govoreći za Blejka u novom intervjuu za magazin Mojo, bubnjar Nik Mejson je priznao:
– U poređenju sa pločama koje smo snimali pre i posle toga, bilo je to kao da smo udarili u zid. U početku nismo imali nijednu zajedničku ideju. Sve smo uradili pogrešno. Trebalo je da odložimo povratak u studio i da još duže turnejom pratimo album ‘The Dark Side Of The Moon’ iz 1973. godine. Još jedna stvar koja se često zaboravlja jeste da smo svi, ako ne već odrasli, onda definitivno starili. Više nismo bila četvorica simpatičnih momaka sa čupavim frizurama.
Izdanje “Wish You Were Here 50” objavljeno je 12. decembra u izdanju Sony Music, i to kao Deluxe box set, Blu-ray izdanje sa tri koncertna filmska zapisa sa turneje iz 1975. godine, uz kratki film Storma Torgersona, kao i u formatima 3LP i 2CD, koji uključuju originalni album i devet dodatnih studijskih bonus numera.
View this post on Instagram
Posle Trampovog samopostavljanja za predsednika Kennedy Centra, otkazano je najmanje 26 nastupa, uključujući 15 koje su otkazali sami izvođači.
Godišnji božićni džez-koncert na Badnje veče u Kennedy Centru otkazan je nakon što je ime Donalda Trampa dodato toj nekada uglednoj kulturnoj instituciji u Vašingtonu.
Više od 20 godina Kennedy Center je 24. decembra bio domaćin koncerta “Christmas Eve Jazz Jam”. Međutim, muzičar Čak Rid, koji je događaj vodio od 2006. godine, odlučio je da otkaže ovogodišnje izdanje nakon kontroverzne (i moguće nezakonite) odluke o rebrendiranju, kojom je Trampovo ime dodato na pročelje zgrade.
– Kada sam video promenu imena na sajtu Kennedy Centra, a zatim nekoliko sati kasnije i na samoj zgradi, odlučio sam da otkažem naš koncert – rekao je Red za Associated Press.
Na (Tramp) Kennedy Center sajtu, uz besplatni koncert “Christmas Eve Jazz Jam”, stajala je oznaka “Otkazano” bez dodatnog objašnjenja.
“Pridružite nam se na našem godišnjem božićnom džez-džemu za veče muzike koje će vas ispuniti prazničnim veseljem”, stajalo je u najavi događaja.
Nakon Trampovog samopostavljanja za predsednika Kennedy Centra, otkazano je najmanje 26 nastupa, uključujući 15 koje su otkazali sami izvođači. Isa Re otkazala je svoju predstavu zakazanu za 14. februar, navodeći “narušavanje vrednosti institucije koja je verno slavila umetnike svih pozadina i kroz sve medije”. Dana 13. februara, Low Cut Connie, rock i soul bend iz Filadelfije predvođen Adamom Vajnerom, otkazao je koncert planiran za 19. mart.
Lin-Manuel Miranda i Džefri Seler trebalo je da dovedu mjuzikl “Hamilton” u Kennedy Center 2026. godine, ali su otkazali izvođenja uz poruku: “Kennedy Center nije stvoren u ovom duhu i nećemo biti deo toga dok je to Trampov Kennedy Center. Jednostavno nećemo učestvovati”. Otkazan je i koncert Gay Men’s Chorus of Washington.
U martu je bend Guster protestovao protiv promena u Kennedy Centru – koje su uključivale i otkazivanje izvođenja LGBTQ+ mjuzikla “Finn” – tako što je glumačku postavu tog mjuzikla doveo na binu tokom svog koncerta u toj ustanovi.
U međuvremenu, najnovije televizijsko emitovanje “Kennedy Center Honors”, sa dobitnicima poput grupe Kiss, Silvestera Stalonea, Glorije Gejnor i drugih, navodno je zabeležilo najnižu gledanost do sada, sa procenjenih 2,65 miliona gledalaca; prošle godine prenos je pratilo 4,1 milion ljudi.
Beograd Film Festival predstaviće domaćoj publici film “Stranac” čuvenog francuskog reditelja Fransoa Ozona, adaptaciju jednog od najuticajnijih romana 20. veka.
Projekcija će biti održana u nedelju, 1. februara u 19:00 časova u Velikoj sali MTS dvorane. Ozon donosi svež, ličan i savremeni pogled na Kamijevog Mersoa, ostajući veran suštini dela koje već više od 80 godina inspiriše čitaoce i umetnike širom sveta.
Radnja filma dešava se u Alžiru, 1938. Merso, tihi i nezahtevni službenik u ranim tridesetim, prisustvuje sahrani svoje majke ne pokazujući ni trunku emocije. Već sledećeg dana započinje opuštenu romansu sa Marijom, koleginicom s posla.
Ubrzo se vraća u svoju uobičajenu svakodnevicu. Međutim, njegov mir narušava komšija Rejmon Sintes, uvlačeći ga u mutne poslove – sve dok se jednog nesnosno vrelog dana na plaži ne dogodi tragičan događaj.
Fransoa Ozon ističe da je adaptacija jednog od najpoznatijih romana sveta izazvalo veliku odgovornost i sumnje, jer svaki čitalac ima svoju “verziju“ Stranca u glavi.
Ipak, strast prema Kamijevom delu prevagnula je nad strahovima. Tokom rada shvatio je da ga ovaj projekat povezuje i sa sopstvenom porodičnom istorijom, jer je njegov deda bio istražni sudija u Alžiru i preživeo atentat 1956. godine.
“Stranac” Albera Kamija, objavljen 1942. godine, odmah je postao ogroman uspeh i danas važi za jedan od najčitanijih romana na svetu. Knjiga je prevedena na gotovo sve jezike i stekla status mitskog dela koje već generacijama fascinira čitaoce.
Sam Kami je zapisao da je junak osuđen zato što “ne igra igru“, ostajući stranac društvu u kojem živi.
Fransoa Ozon, rođen 1967. u Parizu, diplomirao je film i završio školu FEMIS.
Od početka karijere snima jedan do dva filma godišnje, a njegovi radovi prikazivani su na mnogim festivalima i na kanalima Canal+ i Arte. Nakon filma La Petite Mort (1995) i nagrade “Leopard de Demain“ za A Summer Dress, postao je jedno od istaknutih imena evropskog filma. Na Kanskom festivalu 2003. predstavio je Swimming Pool, svoj prvi film na engleskom jeziku.
Beograd Film Festival (30. januar – 6. februar) donosi selekciju najznačajnijih filmskih ostvarenja godine, spajajući debitante i afirmisane autore, arthaus poetiku i žanrovski film. Tokom osam dana festival postaje mesto susreta savremene kinematografije, promovišući bioskopsku kulturu i ljubav prema filmu.
Festival je predstavio i zvanični poster, čije autorsko rešenje potpisuje Jelena Marković.
Vizuelni identitet plakata polazi od same teksture filmske slike – zrno i raster filmske slike pretvoreni su u mrežu krugova koji čine osnovu plakata.
Kolažni isečci i različite boje upućuju na bogatstvo filmova i žanrova u programu. Pojedini kadrovi probijaju ivicu kruga, drugi ostaju u okviru: ta igra ulaska i izlaska iz kadra priziva sam čin filmskog kadriranja – ono što je u fokusu i ono što namerno ostaje izvan slike, ali i dalje oblikuje naše iskustvo filma.
Posle izdanja iz jeseni 2024. i ovogodišnje pauze koja se itekako oseti u rejv kalendaru, dobitnik nagrade za najbolji novi evropski festival No Sleep se u Beograd vraća na proleće 4. aprila 2026. godine.
Trio hedlajnerki koje bi prepunile i jednu Dance Arenu sastaju se ekskluzivno za ovu žurku.
Indira Paganotto, DJ Gigola i BIIA, tri supermoćne žene, dočekuje mlada nada domaće scene Juno, a zagreva Artcore rezident i italijanska zvezda u usponu Valentinø.
Mesto koje će i ovog puta okupiti rejvere iz celog regiona i dalje je najveći hangar Luke Beograd koji je zahvaljujući prvom No Sleep Festivalu od 2018. godine postalo glavna tačka za najveća elektronska dešavanja u ovom delu sveta.
Prošlogodišnje izdanje rasprodato je danima pre otvaranja vrata kolosalnog Hangara, potvrđujući još jednom neraskidivu vezu između No Sleepa i beogradskih rejvera, ali i svih koji prate ovu Exitovu platformu već gotovo deset godina.
Ovogodišnji lineup ima pravu festivalsku dimenziju koja bi mogla da prepuni i jednu Dance Arenu, a u njegovom središtu nalazi se španska tehno kraljica Indira Paganotto, jedna od žena koja je donela revoluciju u svet muzike spojivši psy trance, tehno, esid, flamenko, pa i klasičnu muziku pre nego što je to bila fora kao ove godine.
Otvorena, energična i lucidna, Indira je brzo postala omiljena kod nas, dok je u svetu nizala glavne festivalske bine i obarala rekorde prodaje u svim većim gradovima sveta.
Tu vezu dodatno je učvrstila otvorenom i javnom podrškom studentskoj borbi sa video porukom putem svog zvaničnog Instagram kanala kojeg prate milioni fanova širom sveta.
Od poslednjeg susreta domaće publike na Exitovoj Dance Areni, nastavila je intenzivan autorski rad, pa je tako krajem oktobra objavila novi singl “CRUSH”, uz video spot inspirisan Japanom, dok je prethodno veliku pažnju međunarodne scene privukla numerom “Arte (Como Amante)”.
Posebnu dimenziju ovoj noći daće DJ Gigola, nezaobilazno ime svih festivala i najvećih žurki tokom protekle dve godine.
Na jubilarnom Exitu letos bila je Solomunova gošća na Dance Areni u b2b setu sa našom Tijanom T o kojem se i dalje priča, a njen solo nastup na NSNS bini dodatno je pokazao zašto publika toliko voli ovu rođenu Berlinku.
Posle Indire, 4. aprila komandu preuzima jedina BIIA koja je ove godine zatvorila EXIT festival.
Portugalska zvezda je kupila srca naših rejvera svojim intenzivnim setom na NSNS bini. Poput svojih kohedlajnerki ove noći koja slavi žensku snagu i ravnopravan status na svetskoj sceni, i BIIA je doslovno poput vihora prozujala svetskom scenom, uživajući pohvale od Nine Kraviz do Resident Advisora.
Nadamo se da takav uspeh očekuje i Juno, mladu zvezdu iz Srbije, koju su groovy hard techno setovi u poslednjih godinu dana vodili od Sea Star do EXIT festivala, te nastupa u klubovima Drugstore i Tunnel.
Autorski iskorak napravila je ove jeseni objavom trake “Twin Flame“ koju potpisuje zajedno sa The Ash, za Insane Industry Recordings, a sledeća stanica je Hangar.
Damama će se priključiti i DJ i producent Valentinø iz Đenove koji se izdvaja misionarskim pristupom savremenom technu.
Kao osnivač Mantra Cluba, jednog od značajnih prostora za razvoj lokalne techno scene u Italiji, Valentinø godinama gradi zvuk i identitet koji danas pronalazi prirodno mesto u okviru ARTCORE estetike, što prikazuje i njegov EP “Baba Baby“.
Silente, jedan od koncertno najatraktivnijih regionalnih bendova, dolazi u beogradsku MTS dvoranu 6. marta 2026. godine.
U Beograd stižu pravo sa prvog mesta hrvatske Billboard liste, i to sa hitom “Terca na tišinu”, jednom od najslušanijih pesama u regionu u poslednjih 20 godina.
– Silente se Silente se vraća u Beograd ovaj put u sjajnu MTS dvoranu, mi smo pozvali ljude, a vi se pobrinite o vinu! Prvi svat da nema pjesme samo “Terca na tišinu”. Bit će nam velika čast svirati za vas i nadamo se da se vidimo u što većem broju. Voli vas vaš Silente – poručili su članovi benda.
Svakim novim nastupom grupa potvrđuje da nije samo “hype” bend, već da je tu da traje i ostane. Posle brojnih koncerata po regionu, prvi put sviraće u beogradskoj MTS dvorani, koncertnoj sali koja pruža jedinstven intimni osećaj između benda i publike.
Na nastup Silente dolazi na krilima novog singla. “Bog kakvog trebam” peta je pesma sa predstojećeg albuma, a od same objave nalazi se među najslušanijim singlovima.
Posle “Sve što treba znat o ženi”, “Sve da ima neki način”, “Voli me dok đavo spava”, “Onaj isti” koji su sve redom bili na listi najslušanijih singlova, posljednji “Bog kakvog trebam” još je jedan uvid u novi materijal.
Oni što je počelo s albumom “Lovac na čudesa” uveliko je označio čudesno putovanje za Silente.
Debitantski album doneo im je Porina u kategoriji Novi izvođač godine, nagradu Hrvatskog radija za najboljeg novog izvođača emisije Music Pub i Nagradu Instituta hrvatske glazbe za najviši ulaz novog izvođača na Top Hr 40. Singlovi poput “Terca na tišinu”, “Morski ljudi, morske žene” i “Još jednom” i dalje čvrsto drže pozicije u radijskom etru.
Izložba “Neobična kolekcija: Izbor dela iz kolekcije Ljudmile Stratimirović” otvorena je u utorak, 23. decembra u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović.
Ljudmila Stratimirović svojoj kolekciji pristupa otvorenog uma i oslanjajući se na na sopstveni unutrašnji impuls.
– Oduvek me veoma zanimala naivna umetnost. Volim da nabavim, ukoliko sam u mogućnosti, radove naivnih umetnika i zanatlija. Donosila sam zanimljive predmete iz Afrike, Argentine, Rusije, i kolekcija je počela spontano da se formira. Tokom devedesetih sam radove jednog umetnika kupovala na ulici. Zanimaju me knjige o projektima podrške naivnim umetnicima. Naivna umetnost ili art brut za mene je najiskrenija umetnička ekspresija, nezadrživa potreba da se kreativno izraziš bez dvoumljenja i nesigurnosti u svoj talenat – navela je Ljudmila Stratimirović povodom ove izložbe.
Kustoskinja Senka Latinović na otvaranju je navela da su pred publikom izložena dela kupljena od uličnih prodavaca, pronađena na buvljacima širom sveta, dobijena kao poklon od prijatelja, kao i radovi nastali u okviru Specijalne bolnice Okružnog zatvora u Beogradu.
Dela su nastala u rasponu od 70-ih godina do današnjeg vremena, a autori su mahom anonimni i o njima nema puno biografskih podataka, što daje dodatnu dimenziju čitanju i interpretiranju samog sadržaja.
Senka Latinović dodala je da su “strah od anonimnosti autora i amaterizma su možda i dva najveća muzejska straha”, odnosno “kategorije koje prete da destabilizuju samu instituciju i oduzmu joj auru neprikosnovenog arbitra, koji teži da na osnovu objektivnosti i jasnih kriterijuma da konačan sud šta to umetnost jeste, a šta nije”.
– Pitanje koje provociram ovom izložbom je: da li je moguće da muzej otvori svoj prostor čak i za umetnost koju sam možda ne bi smestio u svoju kolekciju? Da li je moguće čuti i druge glasove, vizije, zaviriti u tuđe univerzume i razumevanja sveta, koja povremeno mogu i da se kose i sudaraju sa našim? Da li muzeji suštinski, a ne samo deklarativno, mogu da izađu iz pozicije vršenja simboličkog nasilja, kako je to definisao francuski sociolog Pjer Burdije, odnosno implicitnog podržavanja kulturološke nejednakosti – istakla je Senka Latinović i dodala:
– Želim da verujem da je to moguće. Da naš muzej i mi kao kustosi, koji smo možda arbitri ali i medijatori između dela i publike, između institucije i svega onoga što se nalazi izvan nje, imamo potencijal kako za samokritiku tako i za podršku drugačijim perspektivama, umetničkim i kolekcionarskim. Verujem da u tom pogledu možemo da budemo i avangardni u institucionalnom kontekstu i nadam se da svojim primerom već pokazujemo otvorenost za eksperiment i propitivanje okoštalih narativa, što je po mom mišljenju, jedan od glavnih zadataka današnjih muzeja.
Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić, u svom govoru je istakla:
– Mislim da je budućnost u velikom otklonu od tradicionalnog i pomalo konzervativnog viđenja uloge muzeja; u otklonu od predmeta koji su nekad veoma vredni, ali su postali kočnica u spajanju i definisanju nove muzejske uloge. Oni bi trebalo da su više okrenuti razgovorima i formiranju određenih veza sa zajednicom, koja podrazumeva i publiku i stručne ljude, ali i teme poput ove večeras. Šta je ono što ne vidimo, odnosno šta je definisalo muzej kao potencijalno groblje i kraj umetničkog dela.
Izložba će biti otvorena do 31. januara 2026. godine.
