Upravo je u toku projekat Camping the trash out, u organizaciji Muzeja popularnih i supkultura, koji u vidu kreativnog foruma povezuje mlade kreativce, istraživače i sve zainteresovane,  i podstiče ih na argumentovanu debatu i diskusiju o različitim društvenim temama (ljudska prava, pitanja siromaštva, omladinskih kultura, ekologije i sl). Ali, to ni blizu nije sve što ovaj intersabtni projekat nudi…

O projektu smo razgovarali sa organizatorima, kako bismo na najbolji mogući način saznali šta to, zapravo, ovi mladi i kreativni ljudi rade.

Kako biste predstavili projekat Camping the trash out nekome ko nikada ranije nije čuo za Camp?

– Camping the trash out je pilot projekat i kao takav u svojoj osnovi on testira metodologiju kombinovanja istraživačkog rada mladih istraživača  sa primenjenom umetnošću (kostimografijom i scenografijom pre svega). Jednostavno rečeno: želimo da spojimo mlade i istraživače i umetnike kako bismo napravili opuštenu atmosferu za druge mlade ljude, gde bi se osećali prijatno da pričaju o najrazličitijim temama koje su od velikog značaja za sve nas.

Verujemo da različite kulture i stilovi pokreću važne društvene teme: pank i slični kontrakulturni pokreti govore nam o sveprisutnim problemima u društvu, analizu prikaza seksualnosti ne možemo potpuno razmotriti bez spotova pop muzike i potkulture stripova, a mnogi alternativni muzički žanrovi pokreću i ekološke teme. Kemp se tu pojavljuje kao stil koji je sveprisutan, te njegovu estetiku ,,prenaglašenosti’’, ,,spontanosti’’, ,,teatralnosti’’ možemo primetiti od jednog rok benda do pop muzike. Verujemo da jedan takav stil koji je veoma prisutan može biti odličan pokretač različitih tema, a da nismo toga prvobitno bili ni svesni.

Koji su glavni elementi projekta, šta će to neko koga interesuje da sazna nešto više o kempu moći da otkrije?

– Kemp je pokretač mnogih tema. Možemo početi od toga kako njegovi koreni sežu od dvorske mode versaja, preko LGBTQ+ kulture koja se smatra kolevkom kemp estetike (sa akcentom na dreg kulturu) do savremenih događaja poput Met Gale 2019 koja je upravo za temu imala kemp.

Imajući to u vidu, želeli smo da se kroz različite kanale komunikacije povežemo sa publikom, te bismo istakli da se projekat sastoji od nekoliko ključnih događaja:

• Izložbe u Ciglani u okviru Festivala Dev9t koja će biti otvorena do 18. jula;
• Interativnog radioničarsko-izložbenog prostora u KC Magacin koji će biti otvoren za posetioce od 19 – 25. jula
• Završnog filma koji će biti prezentovan u KC Magacin 20, 21 i 22. avgusta.
• Završne konferencije i publikacije koja će biti prezentovana u Božidarcu 1947 krajem avgusta.

Uskoro ćemo objaviti informacije o radionicama u KC Magacin, kao i ostale važne detalje. Na radionicama očekujte povezivanje kempa sa medijskom pismenošću, eksperimentalnim filmskim stvaralaštvom i kreativnim radionicama.

Da li će i na koji način će publika moći da učestvuje u projektu?

– Publika svojim doživljajem stvara izložbu. 🙂

U okviru izložbe u Ciglani započeli smo avanturu naglasivši posetiocima da njihovim delovanjem utiču na tok same izložbe. U Ciglani posetioci imaju priliku da stvaraju izložbu interakcijom sa samom postavkom prikazujući svoje viđenje kempa.

Takođe, radionice stavljaju u fokus publiku, jer kako se često kaže ,,kemp je način na koji percipiramo stvari’’. Upravo zato nam je u fokusu da publika zaista pokaže svoje viđenje izložbe i kemp stila.

Koja je najvažnija poruka koju pokušavate da prenesete ovim projektom.

– “Često smo veoma slični, a često veoma različiti i to je OK”!

Jedan panker i jedan fan pop kulture naizgled nemaju ništa slično, ali ako se uzme u obzir estetika ,,preterivanja’’ može da se desi da se u tome na neki način poklope. Takođe, sasvim je OK i da nemaju dosta zajedničkih tačaka. Važno je da mogu da diskutuju o tome otvoreno, argumentovano i sa razumevanjem.

Želimo da stvorimo prostor za otvorenu diskusiju i uživamo u kulturnoj raznolikosti koja nas svakodnevno okružuje.

Za kemp, među površnim poznavaocima, važi da je “stil preterivanja”, da li je to suviše pojednostavljeno gledište i koje su njegove manje ili više skrivene vrednosti i značenja.

– Zanimljivo je da ste iskoristili reč ,,površnim’’, jer često se kemp, pored ,,stila preteranog’’ opisuje i kao površan. Sa druge strane, mnogi bi rekli da kemp nosi snažne društveno važne poruke, i da je samo njegova forma površna. Mnogi debatuju da je složen ili jednostavan, da je promišljen ili spontan, da ima estetsku vrednost ili joj se ruga….

Zato smo i ga odabrali kao temu! 🙂 U svojoj osnovi on je kontradiktoran i baš zato ga i vidimo kao igralište za pokretanje mnogih tema.

Kao Muzej popularnih i supkultura, možete li precizirati razliku između ova dva pojma i definisati gde se oni prepliću, a gde razdvajaju i/ili sukobljavaju.

– Sve je teže povući crtu iza onoga što se popularno naziva mejnstrim i onoga što se smatra alternativnim. Upravo zato smo i svesno upotrebili u svom nazivu ,,popularnih’’ kultura, a ne samo jedne ,,popularne’’ mejnstrim kulture. Verujemo da postoji više popularnih struja, kao i više alternativnih.

Sve češće srećemo autore koji sebe nazivaju pop-rokerima, indi-rokerima; filmove koji su horor-komedije, dokumentarno-igrani i tome slično. Ukrštanjem žanrova i stilova sve se manje kulturni obrazci i mogu definisati. Supkulturama možemo smatrati ono što je manje zastupljeno, dok popularnim kulturama ono što je prezastupljeno. Sa druge strane šta je sa svim oblicima između ta dva?

Želimo da se bavimo svim tim oblicima kako bismo što više naučili jedni o drugima i otvoreno govorili o različitim temama.

Šta je to što Pop-SubUP može/treba/želi da učini kako bi se urbana kultura sačuvala i zauzela mesto koje zaslužuje u jednom generalno anti-kulturnom društvu?

– Da skine stigmu i tabu kada je u pitanju diskutovanje o bilo kom kulturnom obliku. Često se srećemo sa elitizmom u kulturi gde sve što postane deo mejnstrim-a se smatra izdajom, prodajom ili skrnavljenjem ,,pravih vrednosti’’. Sa druge strane, srećemo se sa ljudima koji kažu: ,,Šta se foliraš, jedino je kafana prava muzika, a vi što slušate rep i rok lažete ili nemate ukusa’’.

Anti-kultura se upravo negde i ogleda u te dve krajnosti koje srećemo u svakodnevnoj komunikaciji. Sasvim je uredu biti pripadnik bilo koje popularne i supkulture, ali sasvim je OK i biti otvoren za druge oblike kulturne produkcije.

Mi smo tu da pokrenemo upravo te sve teme na kreativan način i otvoreno razgovaramo o svemu. 🙂 Dobro nam došli, pričaćemo ,,od Nirvane do Silvane’’ – bukvalno.