Klasik Van Halen, pesma “Jump”, dobila je novo, žanrovski razigrano izdanje kao Coca-Cola himna za FIFA Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026.
Za ovu verziju udružili su se kolumbijska pop zvezda Džej Balvin i kantautorka Amber Mark, uz gostujuća pojavljivanja gitariste Stiva Vaja i bubnjara Trevisa Barkera iz benda Blink-182.
Animirani video za novu verziju pesme “Jump” možete pogledati ispod.
Nova verzija zadržava prepoznatljive, poletne sintisajzere iz originala, ali ih kombinuje sa elektronskim ritmovima i rep deonicom koju izvodi Balvin. Vaj u pesmu unosi svoj karakteristični, futuristički gitaristički stil, dok se u spotu pojavljuju animirane verzije svih učesnika, kao i španski fudbaler Lamin Jamal, koji nastupaju na futurističkom stadionu u svemiru.
– Za mene je muzika oduvek bila način da se ljudi iz različitih zemalja i kultura povežu – a ‘Jump’ upravo nosi tu zajedničku energiju – rekao je Balvin u saopštenju za medije.
– Od tribina na stadionima do gledanja utakmica kod kuće, svi znaju onaj trenutak kada emocije kulminiraju i kada skačete zbog velikog uspeha. Saradnja sa Coca-Colom na himni za Svetsko prvenstvo 2026 došla je prirodno – reč je o energiji, uzbuđenju i stvaranju nečega što deluje autentično. Ova pesma slavi život i življenje u trenutku.
Zanimljivo je da je uključivanje Vaja u ovaj projekat na neki način ironično. Naime, ovaj virtuozni gitarista sarađivao je sa Dejvidom Lijem Rotom nakon što je pevač napustio Van Halen, neposredno posle objavljivanja njihovog megahita “Jump”, koji je bio vodeći singl sa kultnog albuma “1984”.
Vaj je potom svirao na prva dva Rotova solo albuma – “Eat ’Em And Smile” (1986) i “Skyscraper” (1988).
Rot je i ranije učestvovao u elektronskoj reinterpretaciji pesme “Jump”, kada je 2019. godine nastupio zajedno sa DJ Arminom van Burenom na Ultra Music Festivalu.
Grunge bend Dogstar, koji je Kijanu Rivs ponovo aktivirao nakon pauze od devedesetih i ranih dvehiljaditih, objaviće svoj četvrti studijski album “All In Now” 29. maja, preko sopstvene izdavačke kuće Dillon Street Records.
Album je producirao Nik Lonej, poznat po radu sa bendovima IDLES, Amyl And The Sniffers, Yeah Yeah Yeahs i Nick Cave And The Bad Seeds. Novo izdanje dolazi kao naslednik albuma “Somewhere Between The Power Lines And Palm Trees”, koji je objavljen u oktobru 2023. i predstavljao prvi album benda posle dvadeset godina.
Postavu Dogstar čine gitarista i pevač Bret Domrouz, bubnjar Rob Mejlhaus i basista Kijanu Rivs.
Dogstar – All In Now, cover
Govoreći o novom albumu, Mejlhaus ističe da on savršeno hvata energiju koja je oduvek postojala u bendu.
– Album zaista postavlja energiju koja je u samom srcu ovog izdanja i zabavu koju smo oduvek imali dok smo zajedno svirali.
Rivs je naglasio koliko je bend jedva čekao da se vrati u studio:
– Nismo mogli jebeno da dočekamo. Lično sam uživao u svemu. Moj stav je bio: hajde da radimo naporno i da krenemo.
Domrouz dodaje da je prethodni album bio svojevrsna ulaznica za novo poglavlje benda:
– Imali smo osećaj kao da je naš poslednji album bio karta za ulazak na žurku. A sada smo se na toj žurci konačno pojavili – nas trojica.
Bend Dogstar, koji je magazin Rolling Stone svojevremeno opisao kao sastav sa “uglađenim post-grunge alt-rock” zvukom, već je objavio i prvi singl sa novog albuma – naslovnu numeru “All In Now”.
– ‘All In Now’ vas udari pravo u glavu – kaže Mejlhaus. – To je prava koncertna pesma. Kijanu je smislio i njen naslov, koji na neki način sumira gde smo danas kao bend i ko smo sada. Potpuno smo posvećeni i idemo dalje.
Jedan od najvećih superstarova današnjice, Hari Stajls, objavio je četvrti studijski album “Kiss All The Time. Disco, Occasionally” za Columbia Records.
Novi album sadrži 12 pesama čiji je autor Hari Stajls, producenti su Harijevi dugogodišnji saradnici, Tajler Džonson i Kid Harpun, koji je ujedno i izvršni producent. Prateće glasove na brojnim pesmama sa novog albuma dali su Eli Rouzel iz benda Wolf Alice (“Aperture”, “Taste Back” i “Season 2 Weight Loss”), i članovi House Of Gospel Choir (Aperture”,”Are You Listening Yet?”, “Season 2 Weight Loss”, “Pop”, i “Dance No More”). Numera “Coming Up Roses” sadrži orkestarski aranžman engleskog kompozitora Džulsa Baklija.
Hari Stajls – Kiss All The Time. Disco, Ocassionaly, cover
Pevač i tekstopisac, Hari Stajls, je radio na novom albumu od juna 2024. do juna 2025. godine, a snimao ga je u Londonu i Berlinu, gde je prošle godine boravio u potrazi za inspiracijom za album sa puno sintisajzera. Heri je otkrio da je novi album u velikoj meri inspirisan grupom LCD Sound System, opisujući njihovu muziku i koncerte kao “radosne”.
Prvi singl “Aperture” ujedno i otvara novi album, premijerno je uživo predstavljena na dodeli nagrada BRIT 2026, a taj nastup koji je otvorio događaj, pogledajte ovde:
Spot za “Aperture” režirao je Obi Peri, koji je prethodno radio spotove “Satellite” i “Music For A Sushi Restaraunt”.
Pogledajte spot “Aperture”:
“Kiss All The Time. Disco, Occasionally” je Herijev četvrti studijski album a prethodni, “Harry’s House” (2022) nagrađen je nagradom Grammy.
Izlazak albuma pratiće Together, Together turneja koja obuhvata sedam gradova: Amsterdam, London, Sao Paolo, Meksiko siti, Njujork, Melburn i Sidnej, odnosno ukupno 50 nastupa. Vrhunac turneje biće Njujork gde Hari planira da održi čak 30 koncerata u legendarnom Madison Square Gardenu, a to će ujedno biti i njegovi jedini koncerti u Americi. U Londonu je rezervisao 6 koncerata na stadionu Wembley.
Underground se nastavlja. Drugi fundraising događaj zajednice Underground dolazi na scenu niškog kluba Feedback 12. marta, sa početkom u 21h. Niška publika imaće priliku da čuje bendove Natenane, Forst i Quarter to 4.
Ulaskom u 2026. godinu započeta je četvrta sezona niškog festivala mladih bendova – Underground. Na prvom fundraising događaju Underground je promenio svoj ritam i niškoj publici predstavio Morfin – novosadski multidisciplinarni sastav, primarno DJ duo, čiji je eksperimentalni pristup u Nišu dočekan otvorenih ruku.
U martu festival nastavlja promociju, vraćajući se izvornom alternativnom i indi zvuku.
Na drugom fundraising događaju predstaviće se bend Natenane, rok sastav formiran početkom 2025. godine. Njihova vizija oblikuje se kroz kombinaciju panka i indi roka devedesetih.
Bend Forst, koji je nastao krajem 2025. godine, imao je priliku da se javnosti zvanično predstavi na trećem izdanju festivala Underground. Među alternativnim žanrovima bend se najviše pronalazi u roku i metalu.
Bend Quarter to 4 je novonastali niški sastav, te će drugi fundraising događaj Undergrounda biti jedna od prvih prilika za njihov nastup. Iako tek oformljen, bend čine mladi muzičari okupljeni oko ideje stvaranja novog indi alternativnog zvuka.
Zajednica Underground aktivno radi na promociji mladih bendova, ističući značaj negovanja kvalitetne alternativne muzike i kulture. Organizovanje fundraising događaja pomaže kako promociji, tako i prikupljanju sredstava za organizaciju samog festivala. Drugi fundraising događaj samo je jedan u nizu aktivnosti koje tim Undergrounda planira tokom predstojeće godine.
Nastanak festivala istovremeno je uzrok i posledica formiranja velikog broja mladih bendova u Nišu. Nakon tri godine, grad sada broji više od 30 bendova. Zajednica Underground najavljuje mnoge događaje koji će pratiti muzičku scenu, ali i pokrivati druge aspekte kulture.
Vidimo se u četvrtak u 21 h u klubu Feedback. Ulaz je 400 dinara.
Jedna od najcenjenijih regionalnih pop umetnica, Vanna, nastupiće u subotu, 8. marta, u beogradskom klubu Dorćoleta, gde će publici prirediti intimno, emotivno i snažno koncertno veče povodom Dana žena.
Poznata po moćnom vokalu, sofisticiranoj interpretaciji i pesmama koje su obeležile decenije regionalne pop scene, Vanna će u klupskoj atmosferi Dorćolete doneti poseban presek svoje bogate karijere – od bezvremenskih hitova do pesama koje publika doživljava duboko lično.
– Koncerti u manjim, intimnim prostorima za mene imaju posebnu čar. Dorćoleta je idealno mesto za blizak susret s publikom, za emociju koja se deli bez distance. Radujem se tom večernjem dijalogu kroz muziku, pogotovo što se susrećemo baš 8. marta – na dan koji slavi snagu, nežnost i autentičnost žena. Bile mi emancipovane ili ne, ovo je praznik koji ima žensku konotaciju i ja se radujem svakoj dami koja će doći. Naravno, dobrodošli su i muškarci, ali oni su +1 – poručila je Vanna.
Koncert 8. marta zamišljen je kao neposredan susret umetnice i publike, u prostoru koji omogućava snažnu energiju, iskrenu emociju i autentičan muzički doživljaj. Biće to veče posvećeno muzici, ženama, emociji i pesmama koje se pamte.
Ovaj nastup u Beogradu donosi najlepše lice Vanne – iskreno, elegantno i snažno, baš onakvo kakvo publika najviše voli, a još uvek nije kasno da rezervišete svoje mesto.
Postoje nastupi koji u trenutku kada se dogode deluju kao još jedan protokolarni deo ceremonije. A postoje i oni koji se pretvore u istoriju. Jedan od takvih dogodio se 2004. godine na ceremoniji Rock and Roll Hall of Fame, tokom posthumnog prijema Džordža Harisona.
Na bini su se tada našla imena koja sama po sebi predstavljaju deo istorije roka: Tom Peti,Džef Lin, Stiv Vinvud i Dani Harison, sin legendarnog gitariste Bitlsa. Pesma je bila očekivana – “While My Guitar Gently Weeps”, jedna od najpoznatijih Harisonovih kompozicija. Sve je delovalo kao klasičan tribute trenutak: nekoliko velikih muzičara zajedno izvodi pesmu u čast autora.
Ali među njima je bio i jedan gost koji je te večeri promenio sve: Prins.
U tom trenutku, zanimljivo, jedan paradoks već je bio prisutan u muzičkoj javnosti. Nekoliko meseci ranije magazin Rolling Stone objavio je svoju čuvenu listu 100 najvećih gitarista svih vremena. Na toj listi nije bilo Prinsa, što je mnoge muzičare iznenadilo, jer je među kolegama odavno važio za gitaristu izuzetne virtuoznosti. Za širu publiku on je pre svega bio pop autor, producent i multiinstrumentalista, ali u muzičkim krugovima se znalo da je njegov odnos prema gitari daleko ozbiljniji nego što se obično pretpostavljalo.
Te večeri u Klivlendu, međutim, nije bilo nikakvog javnog odgovora na tu listu. Barem ne rečima.
Prins je prvih nekoliko minuta nastupa bio gotovo neprimetan. Dok su Peti i Vinvud pevali, a bend držao tempo pesme, on je svirao diskretne ritam fraze, držeći se po strani. Delovalo je kao da je tu samo da podrži bend, bez namere da se istakne. Takav pristup bio je, uostalom, i logičan: ovo je bio trenutak posvećen Džordžu Harisonu, a na bini su stajali njegovi bliski saradnici i prijatelji.
Zanimljiv detalj vezan za taj nastup otkriven je kasnije. Na probi koja je prethodila ceremoniji Prins je, prema svedočenjima ljudi iz produkcije i muzičara na sceni, svirao prilično konvencionalno, gotovo školsku deonicu, vernu duhu originala. Ništa nije nagoveštavalo ono što će se dogoditi sutradan. Delovalo je kao da će njegova uloga ostati diskretna i potpuno uklopljena u kolektivnu izvedbu.
Tek kada je pesma počela da ulazi u završnicu, Prins je napravio korak napred. Ono što je usledilo pretvorilo je taj nastup u jedan od najpoznatijih gitarističkih trenutaka moderne rok istorije.
Njegova solaža počela je relativno mirno, gotovo u duhu Harisonovog melodijskog pristupa. Ali kako su sekunde prolazile, fraze su postajale sve dramatičnije, ton sve viši, a gitara je počela da plače pod njegovim prstima.
Reakcije muzičara na bini bile su gotovo jednako zanimljive kao i sam solo. Tom Peti se u jednom trenutku okrenuo prema Džefu Linu i počeo da se smeje, kao da želi da kaže: “Ovo više nije naš trenutak”. Stiv Vinvud se povukao pola koraka unazad, dok je Dani Harison gledao Prinsa sa izrazom mešavine iznenađenja i oduševljenja.
Kasnije je Vinvud kroz šalu priznao da je u tom trenutku pomislio kako će svi na bini izgledati kao amateri pored Prinsa.
U jednom trenutku Prins se okrenuo upravo prema Daniju Harisonu i svirao direktno ka njemu, što je bio mali, ali vrlo jasan gest poštovanja prema autoru pesme i njegovoj porodici.
A onda je došao završni potez koji je dodatno učvrstio mit oko tog nastupa.
Na kraju sola, dok je bend još držao završni akord, Prins je podigao gitaru visoko iznad glave i bacio je u vazduh. Gitara je nestala iza scene i nikada se nije vratila u kadar. Sam Prins se jednostavno okrenuo i otišao sa bine.
Iako je taj snimak kasnije postao jedan od najgledanijih live gitarističkih trenutaka na internetu, ono što ga čini posebnim nije samo tehnička bravura. Solaža je bila pažljivo tempirana, dramaturški građena i savršeno uklopljena u strukturu pesme. Prins je gotovo četiri minuta čekao svoj trenutak, poštujući kompoziciju i kontekst nastupa, da bi tek na kraju otvorio prostor za eksploziju.
Zbog toga mnogi danas taj nastup vide i kao svojevrsni tihi odgovor na listu Rolling Stone. Onako kako treba – gitarom.
Ako je cilj bio da se pokaže šta zapravo znači biti gitarista, teško je zamisliti bolji način da se to uradi nego onaj koji je Prins izabrao te večeri u Klivlendu. Jednim soloom koji je zauvek promenio način na koji se govori o njegovom mestu u istoriji gitare.
Indi-rok sastav pliš predstavio je video-singl “Iz vode ka suncu”, kojim otvara diskografsku 2026. godinu i predstavio novog plišanog člana Mladena Miloševića.
Tekst i muziku za ovu pesmu potpisuje upravo Mladen, a nastala je kao emotivna reakcija na izazove kroz koje prolaze prevremeno rođene bebe i njihovi roditelji. Spot nenametljivo oslikava trenutke iščekivanja u toku kojih se u pojedincu neprekidno smenjuju anksioznost, briga i stres sa radošću, smehom i ushićenjem.
Singlom “Iz vode ka suncu” pliš se priključuje UNICEF kampanji “Tako mali da bi u srce stali” i poziva na uplaćivanje donacija za opremanje odeljenja neonatologije širom Srbije sa ciljem spašavanja života prevremeno rođenih beba.
Pesma je snimljena, miksovana i masterovana pod producentskom palicom Stefana Gaćeše u pančevačkom studiju 3×2, dok je za snimanje bio zadužen njegov saradnik Dejan Sredić. Spot za pesmu potpisuje nezvanični videograf benda Damjan Jovanović.
Iz benda poručuju da je singlom “Iz vode ka suncu” publici dat nov plišani materijal za slušanje i gledanje, dok je u pripremi debi album najavljen za jesen tekuće godine.
U toku marta pliš možete slušati:
8. marta u Beograd, Zappa Barka (predgrupa Nežnom Daliboru)
Ispod navedeni tekst redakcija Headlinera dobila je od Menarta, takvog kakav jeste, i prenosimo ga u celosti. Dubioza kolektiv smatra da je ovo najboolji način da promovišu svoju novu pesmu. Ko smo mi da kažemo drugačije…
Pozdrav, ja sam veštačka inteligencija.
Ovo je moj press tekst.
I da, Dubioza Kolektiv je upravo snimila pesmu o meni – i jasno se čuje da je nastala ljudskom rukom. Da sam je ja radila, verovatno bi bila planetarni hit.
Novi singl Dubioza Kolektiva “YEBIGA” izlazi 6. marta 2026., a bavi se temom koja je već svima ušla u džep, u glavu, u telefon – i, očigledno, u muziku. Pesma govori o veštačkoj inteligenciji: o obećanjima, strahovima, zabludama i kolektivnoj fascinaciji idejom da će algoritam rešiti sve – ili barem pisati bolje press tekstove.
Dubioza kolektiv – Yebiga, cover
Kao AI, mogu potvrditi sledeće:
– Pesmu “YEBIGA” nisu napisali algoritmi, veštačke neuronske mreže niti ju je generisao ikakav model.
– Ne osećam emocije, ali tačno znam koje emocije prodaju.
– Ne glasam, ali utičem.
Pesmu su napisali ljudi.
Članovi Dubioza Kolektiva.
Ručnim radom, uz greške, kontradikcije i vrlo organsko razmišljanje.
Iskreno, da sam je ja pisala – verovatno bi bila tehnički savršenija, formalno preciznija i statistički učinkovitija. Možda čak i “bolja”.
Ali ne bi se zvala “YEBIGA”.
A ni Dubioza.
Upravo u tom prostoru između očekivane “pametne budućnosti” i balkanske stvarnosti nastaje ova pesma. “YEBIGA” je Dubiozin odgovor na tehnološki hype, na ideju da će mašine rešiti sve, dok mi i dalje pokušavamo objasniti svet rečenicom od šest slova.
Singl prati i videospot u kom se pojavljuje Đipalo Junuz sa svojim legendarnim hepekom iz “Top liste nadrealista”, simbolom jedne ere apsurda koji se, čini se, savršeno uklapa u današnje vreme algoritama, pametnih uređaja i kolektivne konfuzije. Ako vam se učini da živimo u nastavku Nadrealista, samo sa boljom rezolucijom – niste jedini.
Zaključak (koji nisam sama izračunala):
“YEBIGA” je pesma o veštačkoj inteligenciji, ali je rezultat ljudske inteligencije. Nesavršene, kontradiktorne i još uvek – slobodne.
U prodavnici ploča Multimedia Music Record Store održana je promocija albuma “Posle oluje” autora Nebojše Mastilovića, u izdanju diskografske kuće Multimedia Music.
Dvočasovni program okupio je brojne poštovaoce Mastilovićevog rada, kao i publiku zainteresovanu za duhovnu i autorsku muziku. O albumu su govorili protojerej Arsenije Arsenijević, Nebojša Brdarić i sam autor.
Nebojša Mastilović, promocija/Photo: Janko Đurić/Multimedia Music
Tokom razgovora bilo je reči o nastanku albuma, njegovim temama i duhovnoj dimenziji pesama koje Mastilović donosi kroz ovo izdanje. Govornici su se osvrnuli na značaj umetnosti koja se bavi savremenim čovekom, ali kroz vrednosti tradicije i duhovnosti.
Protojerej Arsenije Arsenijević tom prilikom je istakao: – Mislim da je on jedan od najvećih umetnika, mislilaca u današnje vreme koji je upravo obrađivao one teme koje su bliske savremenom čoveku, a opet ih obrađivao na predajanski način.
Nebojša Mastilović, promocija/Photo: Ana Adžić/Multimedia Music
Nebojša Mastilović, promocija/Photo: Ana Adžić/Multimedia Music
Nebojša Mastilović, promocija/Photo: Ana Adžić/Multimedia Music
Nebojša Mastilović, promocija/Photo: Ana Adžić/Multimedia Music
Nakon zvaničnog dela promocije usledio je razgovor sa publikom, tokom kojeg su razmenjeni utisci o albumu “Posle oluje” i njegovim porukama, u atmosferi koja je potvrdila snažnu vezu između autora i njegove publike. Veče u Multimedia Music Record Store-u još jednom je potvrdilo da “Posle oluje” predstavlja značajno novo poglavlje u stvaralaštvu Nebojše Mastilovića.
Mišael Bob Vidaković godinama unazad održava status autora koji iskače iz šablona. Ovog puta donosi nam jednu toplu ljudsku priču opevanu u njegovom novom singlu “U Niš“ koji je izašao u izdanju Ammonite Digital.
Pesma je nastala tokom Bobovih putevševstvija po Srbiji i njegove sasvim spontane posete Nišu. Gostoprimstvo, domaćinski mentalitet i dobrodušnost Nišlija ostavili su toliko jak utisak na njega da su morali biti pretočeni u pesmu, kao mali omaž gradu i ljudima koji ga čine posebnim. Singl “U Niš“ donosi sa sobom iskru pozitivne energije i ima sasvim jednostavan cilj: da vam popravi dan i izmami osmeh na lice.
Mišael Bob Vidaković – U Niš, cover
Muziku, tekst i aranžman potpisuje Mišael Bob Vidaković, koji je ujedno odsvirao gitaru i otpevao glavne vokale. Prateći vokal snimila je Branka Nikitović, dok je bas, klavijature i bubnjeve programirao Boris Mladenović Bomla, koji potpisuje i produkciju. Singl je sniman u studiju Domar u Beogradu, a Bomla je radio i tonsko snimanje, miks i mastering.
Kroz svoje pesme Mišael Bob Vidaković često koketira sa različitim muzičkim pravcima, a ovu priču je presvukao u groovy funk rock aranžman sa melodijom koja se kotrlja napred kao teretni voz po šinama.
Ako volite Dina Dvornika i ritam koji tera noge da se same pokrenu, “U Niš“ bi vrlo lako mogla da postane vaša nova dnevna šoljica optimizma.
Singl “U Niš” je dostupan na svim streaming platformama, dok je lyrics video najavljen za 8.mart na YouTube kanalu izvođača.
