Naša poklon akcija koju smo sproveli zajedno sa Mascomom završena je. Poseban poklon, prvi primerak kultnog albuma bruklinskog benda Type O Negative “October Rust (25thth Anniversary edition)”, na specijalnom zeleno-crnom vinilu, koji će se u prodaji u Srbiji naći od 15. novembra, postaće vlasiništvo naše čitateljke Teodore Živković
Da podsetimo, bilo je samo potrebno je da nam u komentaru najavnog teksta na našoj Facebook stranici pošaljete fotografiju koja “dokazuje” da ste fan ovog benda.
Javilo nam se dvadesetak ozbiljnih fanova bruklinskih velikana, sa vrlo interesantnim merčom, a jedini pravedan način da odaberemo dobritnika bio je – žreb. A u njemu je najviše sreće imala studentkinja Teodora Živković koja nam je poslala svoju fotografiju u ručno kreiranoj maijici Type O Negative.
Ona će svoj album moći da preuzme 15. novembra, na dan kada on stiže u Srbiju, a svi oni koji ovog puta nisu imali toliko sreće kao Teodora, moći će da svoj primerak naruče u pretprodaji u Mascomstoreu.
Budite prvi u Srbiji koji će na svom gramofonu zavrteti LP koji je obeležio karijeru slavnog benda… Type O Negative Mascom Headliner.rs
Da podsetimo, legendarni američki ghotic & doom metal sastav Type O Negative je 1996. godine objavio četvrti studijski album “October Rust”. Izdanje je dočekano sa zadrškom od strane fanova i muzičke kritike jer se bend, neočekivano, na ovom albumu posvetio više metal baladama nego uobičajenom doom zvuku. Međutim, ubrzo je ovo izdanje osvojilo žanrovske top liste i “Zlatni sertifikat”, na osnovu broja prodatih kopija u Americi.
Album “October Rust” je velika ljubavna ploča nastala u skladu muzike kojoj bend Type O Negative pripada. Pesme se kreću u rasponu od transične patnje i grča do brutalnih izliva ljubavi.
Beogradska jazz grupa Bosque Sound Community održaće u sredu, 3. novembra koncert u prostoru kluba KC Grad.
Tom prilikom, pored muzike sa prethodna dva albuma sastav će da predstavi i materijal sa novog izdanja koje će uskoro da bude objavljeno.
Neposredno pred pandemiju, bend je objavio svoj drugi autorski album za izdavačku kuću Metropolis Records i tek ove 2021. godine imao je priliku da ga promoviše širom zemlje na raznim jazz festivalima, ali je ovo prva prilika da se predstavi beogradskoj publici.
Bosque Sound Community/ Photo: Promo
Tokom pandemije, izdavačke kuće Mascom Records iz Beograda i The state 51 conspiracy iz Velike Britanije osnovale su fond “Stay Creative” koji je bendu dodelio sredstva za snimanje novog materijala.
Finansiranju se pridružio i SOKOJ tako da je Bosque Sound Community snimio album “Shambhala-fantastic jazz suite” gde je pored osnovnog sastava kombinovao i razne simfonijske instrumente.
Planirano je da se novo izdanje pojavi na tržištu do kraja godine, tako da će bend premijerno predstaviti deo novog materijala na koncertu u KC Gradu.
Članovi benda su Miloš Bosnić (bend lider, basista i kompozitor), Dušan Petrović (saksofonista), Stevan Milijanović (klavijaturista), Aleksa Milijanović (bubnjar) i Aleksandar Radulović (perkusionista).
Poslenji dan Somborskih muzičkih svečanosti prošao je u znaku vrhunskih pijanista.
Najpre je u prepodnevnom terminu u Svečanoj sali Gradske kuće italijanski duo Markeđani/Skjavo održao koncert pod nazivom “Crno-belo ogledalo”.
Lakoća i maestralnost s kojom su svirali dela Mocarta, Šuberta, Bramsa i Rosinija oduševila je prisutne koji su ovacijama ispratili italijanske umetnike.
Markeđani i Skjavo su, polaskani reakcijom somborske publike, odsvirali čak četiri bisa.
Markeđani i Skjavo/ Photo: Promo (SOMUS)
Veče velikih solista koje je održano na istoj lokaciji u potpunosti je opravdalo svoj naziv i na najlepši mogući način zatvorilo ovogodišnji SOMUS.
Simon Trpčeski, koji je po prvi put nastupio na Somborskim muzičkim svečanostima, briljirao je izvođenjem dela Šopena, Pulanka i Franka, u društvu dve Somborke – soprana Jane Jovanović i flautistkinje Simonide Rodić.
Pošto ga je publika aplauzom stalno vraćala na binu, odsvirao je i otpevao tradicionalnu makedonsku pesmu, kao i francusku šansonu posvećenu Edit Pjaf.
Devete Somborske muzičke svečanosti su još jednom dokazale da su jedan od naših najboljih festivala klasične muzike, a Sombor je četiri dana živeo i disao najlepše note svetskih i domaćih zvezda.
Džastin Martel, Weird Al Yankovic/ Photo: Promo (FSFF)
Petnaesto izdanje Festivala srpskog filma fantastike održalo се se u Dvorani kulturnog centra od 29. do 31. oktobra pod sloganom “Kada padnu maske”.
Kratkometražni filmovi iz domaće, regionalne i inostrane takmičarske selekcije nadmetali su se i ove godine za nagradu festivala “Koskar” u kategorijama: najbolji film, najbolja režija, najbolji scenario, najbolji film iz regiona (iz zemalja bivše Jugoslavije), najbolji strani film i specijalni doprinos filmskoj umetnosti.
Jedan od specijalnih gostiju festivala bio je i američki producent Džastin Martel koji se proslavio radom na filmovima reditelja Lojda Kaufmana “Shakespeare’s Sh*tstorm” i “Return to Nuke ’Em High Volume 1&2”.
Film “Castle Freak” u kome je Dženings potpisan kao montažer, prikazan je završnog dana Festivala srpskog filma fantastike.
O svojim počecima, radu za studio “Troma Entertainment” i o tome kako je naučio da je reč “vampir” srpskog porekla govorio je za Headliner.rs
Photo: Promo
Drugi put učestvujete na Festivalu srpskog filma fantastike. Prošle godine, zbog epidemiološke situacije, ste festival pratili onlajn kao član žirija, ali ste na ovogodišnjem prisutni uživo, kao specijalan gost. Kakve utiske nosite? Da li ste upoznati sa srpskim stvaralaštvom u žanru horora i fantastike? – Pre svega, nadam se da će festival nastaviti da raste i da okuplja fanove žanra horora i fantastike. Međutim, radeći na ovim prostorima stekao sam utisak da su ostvarenja sa pomenutom tematikom teže dostupna ovdašnjoj publici – često ih ne mogu pronaći na “streaming” platformama, a kupovina istih u, recimo, blue ray varijanti predstavlja popriličan izdatak. Voleo bih da u narednom periodu vidim poboljšanje u tom segmentu, odnosno da naslovi iz opusa horora i fantastike budu dostupniji ljubiteljima žanra. Kada je reč o srpskom stvaralaštvu u domenu horora, moram priznati da nisam bio toliko upoznat sa radom autora odavde. Znam za “Srpski film” i za pojedine filmove koji su snimani u vašoj zemlji. Ali budući da sam na prošlogodišnjem izdanju festivala bio član žirija, mogu reći da sam pogledao sjajne kratkometražne filmove iz Srbije i da sam bio veoma impresioniran.
Nedavno ste producirali film “The Asylum’s Dracula”, koji je snimljen u Srbiji. Šta je presudilo u odabiru lokacije za snimanje i da li znate da reč “vampir” potiče iz srpskog jezika? – Da, u prethodnom periodu smo u Srbiji snimili film “The Asylum’s Dracula”, prema romanu Brema Stokera. Film je urađen u okviru niskobudžetnog studija “The Asylum”, koji je najpoznatiji po filmu “Sharknado”. Da bih u potpunosti odgovorio na pitanje zašto smo odabrali Srbiju, moram na trenutak da se osvrnem na svoj prethodni rad. Naime, moji počeci su vezani za rad u studiju “Troma Entertainment”, i želeo sam da nastavim karijeru i producentski posao u drugim većim niskobudžetnim studijima poput “The Asylum”. Imam nameru da neke od njihovih projekata dovedem ovde. Mislim da je mnogo lakše snimiti dobar, ambiciozan film npr. u Srbiji sa nižim budžetom. Sa druge strane, studio “The Asylum” je smešten u Los Anđelesu i većina njihovih filmova snima se tamo. Da bismo snimili adaptaciju Stokerovog “Drakule” bile su nam potrebne autentične lokacije. A Srbija je bogata lokalitetima koje smo zamislili kada smo planirali snimanje filma. Što se tiče reči vampir, do boravka u Srbiji sam mislio da je to reč rumunskog porekla, ali sam dolaskom u Srbiju imao priliku da nebrojeno puta čujem kako je zapravo dolazi iz srpskog jezika, tako da sam dobro utvrdio gradivo (smeh).
First day on the job as Lloyd Kaufman’s assistant, 2009/ Photo: Promo
Osvrnuli ste se na rad u studiju “Troma Entertainment” i nameće se pitanje – kako je izgledala vaša saradnja sa čuvenim rediteljem Lojdom Kaufmanom? Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili od njega? – Od svoje 12. Ili 13. godine uvek sam govorio da će moj životni put izgledati ovako – završiću srednju školu, potom fakultet, odseliti se u Njujork i raditi za Lojda Kaufmana u studiju “Troma Entertainment”. Kada sam bio mali prikazivao se crtani film “Toxic Crusaders” koji smo svi voleli, ali mi nikada nije bilo jasno zašto moj otac nije dozvoljavao da gledam film “Toxic Avengers”. Sada mi je jasno i zašto (smeh). Uglavnom, za 12. rođendan, dobio sam od oca upravo taj film. Tada mi je to ostvarenje bilo grozno, čudno ali mi se iz nekog razloga i dopadalo. Inače, sve video kasete “Troma Entertainment” studija su nakon filma prikazivale nešto poput reklama, na kojima se moglo videti sedište studija u Njujorku, animirani Kaufman sa leptir mašnom itd. U tom trenutku bio sam uvučen u svet “Trome”. Sećam se da sam zamolio mamu da mi kupi Lojdovu knjigu “All I Need to Know about Filmmaking I Learned from the Toxic Avenger”, imajući u vidu da sam u tom periodu počeo da eksperimentišem sa pravljenjem filmova. Knjiga je postala moja svojevrsna Biblija filmskog stvaralaštva. Sadržala je savete o tome kako napraviti specijalne efekte, kako treba raditi sa glumcima. Neki od tih saveta su zlatni klasici u filmskom svetu, ali neki su svojstveni isključivo “Tromi”. Kada sam završio fakultet, preselio sam se u Njujork, ulogovao se na sajt studija i poslao im film koji sam napravio za potrebe njihovog festivala “Troma Dance”. Naišao sam, između ostalog, i na oglas u kojem Kaufman traži asistenta. Rekao sam sebi: “Verovatno nikada neću proći konkurs, ali prijaviću se, što da ne!” Dve nedelje kasnije, sa 22 godine postao sam asistent Lojda Kaufmana. Lojd je fantastičan. Oduvek sam bio fasciniran time što svi njegovi filmovi ispod tih slojeva grozote i groteske zapravo kriju različite važne političke i društvene poruke. Mislim da Lojd zasluženo nosi titulu velikana nezavisnog filmskog stvaralaštva. Rad u studiju je bio težak, bez radnog vremena, ali je Lojd podsticao kreativnost i proaktivnost u svima nama, uvažavao je naše ideje i predloge. Upravo zbog te inicijative koju sam imao, Kaufman me je uveo u svet produciranja dugometražnih filmova. Naravno, bilo je trenutaka kada sam želeo da dam otkaz, da vrišteći pobegnem iz kancelarije, ali to su bile samo Lojdove probe i neka vrsta čeličenja, jer je znao da ja to mogu. Naučio sam mnogo radeći sa njim i danas za njega kažem da je on moja otkačena očinska figura.
Eternal Troubadour/ Photo: Promoa
Osim produciranja filmova oprobali ste se i kao pisac. Napisali ste biografiju zabavljača Tiny Tima – “Eternal Troubadour: The Improbable Life of Tiny Tim”. Knjiga je bila inspiracija za nedavni dokumentarac “Tiny Tim: King for a Day”, čiji je narator Weird Al Yankovic. Zašto baš Tiny Tim? – To je dobro pitanje. Iskreno i sam pokušavam da dokučim odgovor na isto poslednjih 20 godina. Moji roditelji su inače imali prilično klasičan muzički ukus. Mama je volela Bitlse, Bon Džovija, tata Zapu, Hendriksa… Kada sam imao sedam godina otišao sam na mesto koje se zvalo “Spooky world”, i najbolje se može opisati kao tematski park inspirisan praznikom Noć veštica. I baš te godine je u “Spooky world” parku nastupao Tiny Tim. Ne mogu reći da sam bio nešto posebno pokrenut njegovom muzikom ali se veoma dobro sećam njegovog nastupa. Tokom srednje škole, ponovo sam se susreo sa Timovim muzičkim opusom i kao većini ljudi, verovatno, moja reakcija je bila “Šta je ovo? Da li ovo peva žena ili muškarac? Ovo je čudno… Ali mi se dopada!”
Odmah sam počeo da se zanimam više za njegovu muziku, da skupljam ploče, raritetne video kasete sa nastupima, takoreći upao sam u “zečiju rupu”. Na fakultetu sam stupio u kontakt sa Timovim fanovima iz celog sveta – ispostavilo se da su brojni. Budući da sam tokom školovanja išao na časove novinarstva došao sam na ideju da napišem Timovu biografiju, misleći da će to biti lak posao. Ispostavilo se da je taj “lak posao” trajao osam godina, do godine kada je knjiga objavljena. Mislim da je Tiny Tim redefinisao pojam zabavljača. Čini mi se da on nema prethodnike već da je bio prva dugokosa, bledolika, androgena zvezda 60ih. Ali nakon njega pojavljuju se muzičari poput Elis Kupera, grupe Kiss, Dejvid Bouvija, Boj Džordža, Rob Zombija, Lejdi Gage i smatram da Tiny Tim za sve njih predstavlja temelj, nultu tačku. Samim tim, želeo sam da prepravim istoriju i da istaknem da on nije bio samo šala i fusnota u muzičkom svetu. U prilog tome govore činjenice da je radio sa Bob Dilanom, da su na njegovim koncertima u Rojal Albert Holu bili su prisutni i Stonsi i Bitlsi, kao i da su Timove ploče bile dobro prihvaćene od strane kritičara.
Da li ćete snimati još filmova u Srbiji i šta nam možete reći o daljim planovima? – Pre nego što najavim planove, želeo bih da naglasim da sam u proteklom periodu po prvi put radio u ovom delu Evrope. U Albaniji smo snimili dva filma, od kojih je jedan, “Castle Freak” prikazan na Festivalu srpskog filma fantastike. U Srbiji smo uradili pomenutu adaptaciju “Drakule”, i planiramo da u vašom zemlji počnemo snimanje još jednog filma u novembru, koji za sada nema naslov ali je zamišljen kao art horor. Rad u Srbiji mi prija, zato što iako raspolažemo malim budžetom, stav ovdašnje ekipe je takav da daju sve od sebe kako bi film bio što kvalitetniji.
Imate li neku poruku za mlade ljude koji žele da se bave sedmom umetnošću? – Moja poruka bi bila – samo napred. Ali nemojte biti ona vrsta ljudi koja sa nipodaštavanjem i kritikom gleda na sve, samo zato što sebe vidite kao najboljeg scenaristu na svetu, a pritom niste napisali nijednu stranicu tog scenarija. Podvlačim- ne nipodaštavajte jer će sigurno prvi film koji napravite biti loš. I drugi. I treći (smeh). Ali sa svakim novim filmom bićete sve bolji i više ćete naučiti. Ako imate tu strast u sebi, nemojte samo ostati na priči o tome već idite napred i pratite svoje želje.
On the set of Castle Freak, Gjirokaster, Albania, 2019/ Photo: Promo
Bili Ajdol, Majli Sajtrus/Photo: YouTube printscreen
Svakog oktobra širom sveta sve više ljudi priprema se za kraj meseca, odnosno baš ovu noć, kada se slavi Noć veštica. Majli Sajrus i Bili Ajdol častili su nas tim povodom fenomenalnom spotom za “Night Crawling”, pesmu koju su zajedno sbilili još krajem proške godine.
Večeras po legendama i starom keltskom verovanju sjedinjuju se nebo i zemlja, duše mrtvih spuštaju se na zemlju da posete svoje domove. Kostimiranje takođe potiče od Kelta koji su verovali da će se tako sakriti i zaštiti od zlih duhova i veštica.
U spotu za “Night Crawling” Bili i Majli, inspirisani ovim legendama, kao i veliki broj duhova kako se spuštaju na zemlju, kao kiša u svojim “mrtvim” zombi kostimima. U videu se takođe pojavljuje i đavo, a ceo utisak podseća na Džeksonov “Triler”.
Ono što neko smatra zabavnim, za nekog drugog može biti zastrašujuće, posebno ako ima određene fobije koje na prvi pogled deluju bizarno i bez osnova.
Globofobija, na primer, je strah od balona. Naravno, nije baš neka fora kaoda iskaču okolo, ali biti potpuno prestravljen od njih, to je koncept koji je stvarno teško shvatiti. Međutim, ako balon drži nekakav klovn ubica, to je već druga stvar…
Definisanje nečega kao “strašno” zavisi od lične sklonosti. Psihološki horor, uznemirujuće krvave slike, Donald Tramp, egzistencijalni strah; pošteno je pretpostaviti da će ovo imati određeni stepen užasa za većinu ljudi. Ali, kada su u pitanju muzički spotovi, ne radi se samo o tome da se pokažu najneuznemirujuće stvari sa kojima režiser može da se izbori, već se radi o korišćenju slika u vezi sa muzikom na način da se prenesu teme koje bi inače bile teške za razumevanje.
Bilo da se radi o prikazima krvi i krvoprolića, ispitivanju nekih tamnijih strana društva ili samo dobrom starom modnom šoku, ovi video snimci su izbor najuznemirujućih i najstrašnijih video snimaka u rok muzici.
Ovo je 10 video spotova koji se smatraju najstrašnijim u istoriji rok muzike. Ako smo neki važan preskočili, slobodno dodajte ukomentarima.
Nemanja Radulović/ Photo: Lukas Rotter – Deutsche Gramophon )promo, BEMUS)
Ovogodišnje, 53. izdanje Beogradskih muzičkih svečanosti biće otvoreno 1. novembra u 20:00 časova u Kolarčevoj zadužbini, koncertom Beogradske filharmonije uz dirigentsko vođstvo Marka Parizota.
Zvezda večeri biće poznati violinista Nemanja Radulović, koji će obradovati Beograđane svojim ekskluzivnim nastupom.
Nemanja Radulović/ Photo: Charlotte Abramow – Deutsche Gramophon (promo, BEMUS)
Ranije najavljena pijanistkinja Hatja Bunijatišvili nije u mogućnosti da dođe na otvaranje iz zdravstvenih razloga, jer je pozitivna na virus Korona.
Termin njenog eventualnog nastupa će biti naknadno objavljen kada se budu stvorili odgovarajući uslovi.
Ulaznice za otvaranje BEMUS mogu da se nabave na blagajni Kolarca, a povraćaj usled izmene izvođača moguć je na blagajni Kolarca od ponedeljka, 8. novembra.
Po nazivom “Still Sucks” izdanje stiže pred samu Noć veštica, a možete ga poslušati na svim muzičkim servisima. Album nasljeđuje ‘Gold Cobra‘, objavljen pre deset godina.
Osim do sada predstavljene ‘Dad Vibes‘, materijal sadrži još jedanaest pesama, uključujući i ‘Turn It Up‘, ‘Bitch‘ i ‘Goodbye‘.
Subway Jazz Orchestra/ Photo: Peter Tümmers (promo, JFK)
Koncert big benda Subway Jazz Orchestra iz Kelna biće održan 1. novembra od 20:00 časova na velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu.
Orkestar broji 18 muzičara koji će svirati savremeni džez u jednoj od njegovih najatraktivnijih formi.
Nastao 2013. godine u Kelnu kao svojevrsna savremena platforma za kompozitore i aranžere raznih džez stilova i pravaca, ovaj big bend je od samog početka postavio visoke ciljeve – doneti publici svakog meseca novi program i novu džez inspiraciju.
Ovakav koncept doveo je do stvaranja velikog broja autorskih kompozicija, pa Subway Jazz Orchestra do sada ima snimljena četiri albuma i brojna gostovanja na evropskoj sceni.
Od ideje, komponovanja, izvođenja i improvizacije, 18 muzičara rade zajedno na stvaranju zvuka savremenog big benda.
Članovi Subway Jazz Orchestra su renomirani muzičari koji su, između ostalog, svirali u big bendovima nemačkih radio-stanica, a dobitnici su i brojnih nagrada i priznanja poput nagrade za kompoziciju BuJazzO, Nagrade grada Kelna i Nagrade za džez muziku radio-stanice WDR.
Photo: Promo
Pored koncerta, posetioci će moći da pogledaju izložbu fotografija pod nazivom “Izvođači JazzFesta 2021”.
Izložba je deo pratećeg programa i prikazuje muzičare tokom njihovih nastupa, želimo da muzika i džez budu inspiracija i za druge umetničke izraze.
– Koncert big benda se održava kao deo Internacionalnog džez festivala Kragujevac i programa MID JAZZ. IJFK je jedan od retkih festivala u Srbiji koji se 22. godine održava bez prekida. Moto pod kojim ove godine održavamo muzičke programe je – Stvarnost. Želimo da istaknemo potrebu i važnost održavanja kulturnih događaja i u vreme neizvesnosti i globalne krize – poručili su organizatori.
Ulaznice za koncert big benda Subway Jazz Orchestra možete da nabavite na biletarnici Knjaževsko-srpskog teatra po ceni od 1000 dinara.
Privlačna kombinacija prepoznatljivog frajerskog vokala i tople interpretacije sjajno je odjeknula u najnovijoj pesmi legende regionalne muzičke scene Davorina Bogovića “Ljubav kao vjeran pas”.
Prva saradnja s autorima Predragom Martinjakom i Nenom Ninčevićem donela je svježinu impresivnom opusu muzičara sa stavom čiji aktuelni album “Greatest Hits Collection” sadrži kultne hitove “Sretno dijete”, “Nizbrdo od ljubavi”, “Je T’Aime (Moja voljena)”, a pozitivna frka koja se stvara oko nove pjesme donela mu je ogroman nalet dobre energije koju troši na svirkama sa svojim bendom i u studiju gde vrijedno radi na budućim hitovima:
– Zbog nove pesme sam ubacio u petu brzinu, doma dođem samo prespavati, aktivniji sam od političara pred izbore. To mi jako paše jer ne želim biti rob praćenja loših vijesti, idemo stvarati dobru mjuzu, svirati i sami se izboriti da nam svima bude bolje. Za mene je to jedini način da sačuvam bistru glavu. Dug je bio period od ideje do finalizacije ove pjesme, ali ni Peggy ni ja nismo ništa forsirali, već smo se prepustili osjećaju. Kliknuli smo na prvu, sličnih smo pogleda na stvaranje mjuze, a s njim mi je ugodno raditi jer je opušten i kuži glazbu. Stihovi Nene Ninčevića super su se uklopili u atmosferu pjesme i sad jedva čekam vidjeti reakciju publike na nekom od koncerata, live svirke su uvijek najbolji pokazatelj uspjeha pjesme – kaže Bogović.
Video spot za pesmu “Ljubav kao vjeran pas” realizovala je ekipa Izoom produkcije kroz prikaz zaljubljenih tinejdžera koje su sjajno portretisali talentovani mladi glumci Nina Trnčević i Matija Ivezić iz dramskog studija Tirena.
Davorin Bogović koncertno je vrlo aktivan sa svojim bendom Davorin i Bogovići, a na pozornicu izlaze naoružani bezvremenskim hitovima koji su obeležili živote mnogih generacija, iz doba Prljavog kazališta i samostalnog dela karijere.
