Reč “praskozorje” izabrana je za najlepšu reč srpskog jezika od onih koje su učenici predložili na konkursu.
Konkurs je organizovalo Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u okviru manifestacije “Mart, mesec srpskog jezika”.
Na konkurs je stiglo 905 predloga, a tročlana komisija, koju su sačinjavale prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Vesna Lompar i msr Vesna Nikolić, izabrala je reč praskozorje kao najlepšu od pristiglih.
Predloge su Društvu za srpski jezik slali učenici različitih uzrasta, od onih koji pohađaju peti razred osnovne škole do onih koji završavaju srednju školu, a za reči, kao najlepše, su se odlučivali prema njihovom značenju, kako zvuče, prema građenju, simbolici ili prema dragoj uspomeni na one od kojih su ih čuli.
Da reč praskozorje zaista zaslužuje pažnju, potvrđuje i činjenica da se za nju odlučilo čak 10 učenika i to Bogdan Nikolić iz Pećinaca, Bogdan Petrović iz Valjeva, Katarina Zarić iz Beograda, Jana Prekić iz Aranđelovca, Una Savić iz Beograda, Relja Jarkovački iz Pančeva, Sofija Nenadić iz Knića, Petra Milivojević iz Zemuna, Violeta Todosijević iz Paraćina i Aleksandra Marković iz Vinče, navode u Društvu.
Pobednici Evrovizije 2021. godine objavili su nove datume za svoju svetsku turneju, koja je prvobitno bila odložena zbog pandemije.
Italijanska rok grupa Maneskin, koja je pobedila na prošlogodišnjoj Evroviziji, zaludela je ceo svet.
Posle trijumfa na najvećem muzičkom takmičenju u Evropi, svi su jedva čekali da ih slušaju uživo, a njihovi koncerti su uvek bili rasporadati samo nekoliko sati od početka prodaje karata.
Mnoge nastupe otkazali zbog epidemiološke situacije, ali je Maneskin sada objavio novi raspored koncerata.
Iako se pričalo da će italijanski muzički sastav stići i u Beograd, za sada nije poznato da li će se i kada to desiti, ali je sigurno da će njihovi obožavaoci iz Srbije moći da ih slušaju u Budimpešti, 16. maja naredne godine.
Turneju će otpočeti već u oktobru, a njihova prva stanica će biti Amerika, gde su zakazali mnoštvo nastupa. Potom će obradovati publiku u gradovima širom Italije, ali i Evrope.
Maneskin će, pored Budimpešte, nastupiti i u Kopenhagenu, Barseloni, Londonu, Varšavi, Pragu i mnogim drugim evropskim gradovima, ali im Beograd sada nije u planu.
Bendovi Infest i Nemesis u maju kreću na zajedničku turneju. Razlog udruživanja snaga je zasnovan na želji za promocijom metal muzike i underground kulture širom Srbije.
Celokupna turneja podržana je od strane Grom Records izdavačke kuće, a datumi i gradovi u kojima će ova dva, već domaćoj publici poznata benda su:
Photo: Promo (MM concerts)
Infest, trenutno najaktivniji bend na domaćoj metal sceni, ove godine slavi dve decenije postojanja. Do sada su objavili šest studijskih albuma, a iza sebe imaju i više od 15 Evropskih turneja i nebrojeno nastupa na festivalima u Evropi i regionu.
Trenutno promovišu svoj album pod nazivom “Phychosis” objavljen za Defying Danger Records.
Nemesis/ Photo: Promo
Nemesisje beogradski ženski melodic death metal bend i jedan od aktivnijih mlađih sastava na domaćoj sceni. Debi album pod nazivom “The War is On” (Grom Records) objavile su u martu 2020. godine.
Do sada su nastupale na brojnim domaćim (uključujući nastup na Main Dtageu Exita) i regionalnim festivalima, a između ostalog, osvojile su i prvo mesto na Demo Masters i drugo na Bunt Rock festivalu.
Kako saznajemo od organizatora, uskoro stižu informacije o lokalnim predgrupama, prodaji ulaznica i drugim detaljima.
69. Martovski festival, jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu biće održan od 29. marta do 2. aprila 2022. godine, u Domu omladine Beograda, koji je i organizator događaja.
Publici će predstaviti bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film.
Od ove godine novina je da će u međunarodnom takmičarskom programu biti zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma, a ne samo kratki igrani film, kako je to do sada bila praksa.
Planirane su brojne premijere, specijalne projekcije, stručni programi i tribine za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.
Martovski 2022/ Photo: Promo
Od 2019. godine umetnički direktor Martovskog festivala je Dejan Dabić, filmski kritičar i autor animiranih filmova, dugogodišnji selektor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu i urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.
O filmovima koji ulaze u takmičarski program 69. Martovskog festivala odlučivala je selekciona komisija u sastavu: Dragana Latinović (rediteljka i producentkinja), Darko Ković (snimatelj, montažer, reditelj i producent), Igor M. Toholj (filmski i TV montažer, autor dokumentarnih i eksperimentalnih filmova) i Ivan Velisavljević (dramaturg i filmski kritičar).
Žiri 69. Martovskog festivala, koji će odlučivati o nagradama – Grand Prix Martovskog festivala, nagrade za najbolji film (po kategorijama), strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku), radiće u sastavu: Lordan Zafranović, reditelj i scenarista (predsednik žirija) – Hrvatska, Hajnc Hermans, profesor dramaturgije kratkog filma – Nemačka, Milan Nikodijević, reditelj, scenarista i producent – Srbija, Đanfilipo Pedote, producent i scenarista – Italija, Dragomir Zupanc, filmski i TV reditelj – Srbija.
Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i bogat revijalni filmski program podeljen u celine “Svetska panorama“, “Regionalna panorama“ i “Domaća panorama“.
Publika će imati priliku da pogleda mnoge filmske premijere, dela značajnih domaćih i međunarodnih autora, kao i selekcije ostvarenja sa značajnih evropskih festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma: Short Film Festival Drama (Grčka), Vienna Shorts (Austrija), InterFilm – Short Film Festival Berlin (Nemačka), Al Jazeera Balkans Documentary Film (BiH), Mediteran Film Festival (BiH).
Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.
Ulaznice za 69. Martovski festival su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda. Cena ulaznica je popularnih 250 dinara, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.
Dok bendovi na zapadu postavljaju standarde i pomeraju granice, kod nas jedan muzički sastav već par godina unazad ide ”rame uz rame” sa njima.
Pored toga što pevaju na srpskom i što nemaju milionske preglede na mrežama – neke velike razlike u kvalitetu ”zapadnjačkih bendova” i njih, u suštini, nema.
Svima je jasno da broj pregleda, strimova i deljenja već odavno nema nikakve veze sa kvalitetom, međutim, te cifre su neophodne za razvoj svakog benda, naročito ako se bavi isključivo autorskom muzikom.
Dram/ Photo: Promo (Alternativni centar Šapat)
Alternativni centar Šapat u Novom Sadu je pre nekoliko nedelja ugostio beogradski sastav Dram. Na zvaničnom YouTube kanalu Alternativnog centra osvanuo je nastup koji, prema rečima gledalaca – postavlja nove standarde kod nas.
– Jako je kul imati Alternativni centar Šapat na našoj sceni kao jedan od malobrojnih centara koji snimaju bendovske live izvedbe, nalik na velike strane projekte kao “KEXP” ili “Tiny Desk”. Našu stvar “Grad” ponovo smo oživeli zahvaljujući Šapatu, jer nismo snimali spot za nju i sad nam se stalno javljaju ljudi koji su u fazonu “au koliko je moćan onaj live, pesma je još bolja uživo nego na albumu – izjavio je Stefan Aćimović, frontmen grupe Dram i dodao: – Kontamo da će za par godina Šapat biti regionalno veoma poznat i stvarno nam je drago da su nas zvali među prvim bendovima da uradimo live session. Nešto što je falilo Novom Sadu, a sad kao prestonica kulture, centar koji mora da ima u sebi. Pored lako prepoznatljivog ambijenta i zvuka, ono šta je možda još jedan ”pečat” ovog centra je i to da su svi snimci usnimljeni iz ”jednog tejka”.
Dram/ Photo: Promo (Alternativni centar Šapat)
– Ponosni smo na to što se sve snima u jednom tejku. Bend može pesmu da ponovi i par puta, ali za finalni video se uzima samo jedan usnimak. Ne radimo nikakva kasnija dosnimavanja, niti uzimamo kadrove iz drugih tejkova. Trudimo se da izgradimo reputaciju da kod nas dolaze bendovi koji, jednostavno, umeju da sviraju – istakao je Kostić, osnivač centra i dodao: – Volim kada se provuku neke sitne greške u svirci, to nam, donekle, ide u korist da ljudi znaju da je sve uživo odsvirano. Nama je, naravno, cilj da svaki bend predstavimo na najbolji mogući način i samim tim ne objavljujemo ništa dok sve strane ne budu zadovoljne.
Dram je u izvođenju svojih numera otišao i korak dalje pa je u pesmi ”Mi nećemo promeniti svet” došlo i do spontane improvizacije, takozvanog ”džemovanja”.
Stefan Aćimović i Marko Arizanović su bili gosti u segmentu ”Tvoj zvuk” gde su slušali pesme i davali konstruktivne kritike i savete bendovima koji se bave autorskom muzikom.
– Ovaj segment je već postao ustaljena praksa. Članovi bendova, koji gostuju kod nas, imaju priliku da slušaju autorske pesme, sa domaće alternativne scene, i da daju neki svoj komentar, savet, kritiku. Pozivamo sve autorske bendove da nam pošalju svoje numere na mejl adresu centra a mi ćemo se postarati da se nađe na listi već na nekom sledećem snimanju – poručili su iz centra.
Predstavljamo vam “Bez promene”, zajednički video singl bendova Iskaz i Goblini.
Šta se desi kada se spoje punk, rock i rap? Različiti izrazi sa istom energijom i porukom. Može se reći logična sinergija koja je nastala kao derivat druženja, zajedničkih nastupa, uzajamnog razumevanja i poštovanja.
– Pesma je pune dve godine čekala na ekranizaciju i sada mislimo da je pravo vreme da ugleda svetlost dana. Ona govori o ljudima koji žele promene oko sebe, ali ne i promene u sebi. Inspirisana sloganom “Budi promena koju želiš da vidiš”, obrađuje spremnost, ili nespremnost ljudi da deluju, umesto da se žale i pričaju kako je sve uzalud. Pomeri se, pokreni se, uradi! – izjavio je Zoran Stefanov (Iskaz).
Pored članova Iskaza i Goblina u spotu se pojavljuju i prijateli i saradnici: Dobrivoj Stojanović (Znoj), Boris Bakalov i Bojan Gluvajić (Ničim izazvan), Branko Bojović – Bane (Sunshine), Miloš Kričković – Kriki (Mortal Kombat), Marko Joković – Muki (Jorgovani), Maja Cvetković (E – Play), Siniša Mladenović, Marija Krstevski (Tippstrip), Nikola Mikri Jelić i Nikola Eufrat Jarnević (Prti Bee Gee), Nikola Ćosić (Bvana Herbalajzer). A u glavnoj ulozi je Čapo (American bully).
Izložba fotografija “Laneganov put ka sutrašnjici” Nemanje Đorđevića biće otvorena u Anti Shop Elektropioniru uoči 6. Kontakt konferencije u sredu, 23. marta u 16:00 časova.
Nemanja Đorđević je rok fotograf, videograf i dugogodišnji urednik muzičkog web portala Balkanrock. Inicijator je koncertnog serijala Balkanrock Sessions koji je nastao kao odgovor na potrebe publike u doba pandemije za kvalitetnim muzičkim sadržajem, praćenim intervjuima sa muzičarima. Više puta je nagrađivan za dostignuća u oblasti fotografije.
Do sada je priredio više od 30 samostalnih izložbi u zemlji i regionu i učestvovao na mnogim grupnim izložbama fotografija.
Od samostalnih aktivnosti izdvajaju se izložbe “Beating drum is a heart” (2020), “Iskrenost” nastala u saradnji sa sa američkim sastavom Wovenhand (2017), “Nebeska tema“ posvećena Vladi Divljanu (2016), “Senke Zvuka“ (2015), “Raskorak” koja sa bendom Block Out obilazi Srbiju (2012). Od grupnih aktivnosti sledi učestvovanje na tradicionalnim izložbama “Rock momenti” (sa Anamarijom Vartabedijan i Stanislavom Milojkovićem 2020; 2018; 2015). Izlagao je u okviru Festivala srpskog podzemlja u Beogradu, EXIT festivala u Novom Sadu, Arsenal festa u Kragujevcu, Demofesta u Banjaluci, Dum Dum festa u Leskovcu.
Nemanja Đorđević/ fotograf Branislav Milošević
– Izložba fotografija Nemanje Đorđevića posvećena Marku Laneganu predstavlja vizuelni omaž kultnom muzičaru, koji nas je nedavno napustio, prerano i potpuno iznenada. Iza čuvenog umetnika stoji duga i izuzetno plodna muzička karijera, impresivne diskografije i brojne značajne saradnje. Tokom svojih turneja, Beograd je četiri puta ugostio Marka Lanegana i njegov bend. Đorđević je kao višegodišnji aktivni rok fotograf imao prilike da fotografiše svaki njegov nastup i da ga jednom prilikom intervjuiše. Fotografije u postavci treba posmatrati integralno, iako se sastoje iz dva dela. Koncertni deo prikazuje distanciranu, poetičnu i mračnu auru Laneganovih nastupa, dok privatni deo, koji se sastoji od fotografija nastalim prilikom intervjua sa autorom izložbe, prikazuju muzičara u direktnijem i toplijem svetlu. Dva aspekta postavke čine portreti Lanegana sa posebnim fokusom na određenim detaljima, kojima Đorđević prenosi određeni dojam o muzičaru. Kao kontrasti funkcionišu fotografije Lanegana usled njegovog moćnog izvođenja pesama, dok u zanosu povlači čitavu publiku u svoj svet mraka i borbe, nasuprot suzdržanom osmehu čoveka iza kulisa koji ni tada ne prestaje da se bori sa sopstvenim demonima. Iako je Đorđević poznat po tome što na svojim fotografijama vrlo promišljeno kadrira i prenosi ritam i zvuk u polje vizuelnog, ovog puta postavka ističe njegovu sposobnost da predstavi ličnost muzičara, pronađe put ka onome iza vidljivog, da učini ono neuhvatljivo u čoveku prisutnim i obelodanjenim na fotografiji. Simbolično, naziv izložbe odnosi se na naziv Laneganove pesme “Way To Tomorow” u kojoj muzičar ne uspeva da pronađe put do svog sutrašnjeg dana. Ova izložba nagoveštava da njegov odlazak nije konačan i jeste svojevrsni kontra pokazatelj da je on već u sutrašnjici. Fotografije Nemanje Đorđevića podsećaju na unikatne kvalitete neponovljive ličnosti Marka Lanegana i ističu važnost njegovog muzičkog nasleđa koje danas čini nezaobilazni deo rokenrol kulture, koju će tek baštiniti generacije sutrašnjice. (Marija S. Đorđević, istoričarka umetnosti)
Izložba Nemanje Đorđevića “Laneganov put ka sutrašnjici” biće otvorena za posetioce do 30. marta.
Kontakt konferencija, plakat
Najveći događaj profesionalaca muzičke industrije u regionu, Kontakt konferencija, održaće se u Beogradu od 24. do 26. marta 2022, u organizaciji producentske kuće “Kontakt konferencija“, promoterske kuće Odličan Hrčak i Centra beogradskih festivala – CEBEF, pod pokroviteljstvom grada Beograda.
Kontakt 2022 biće podeljen u tri programske celine: tribine i paneli; izložbe i radionice; muzički deo programa (koncerti).
Oko 10.000 ljudi prisustvovalo je u Berlinu koncertu solidarnosti sa Ukrajinom, saopštila je nemačka policija.
Okupljeni su mahali ukrajinskim zastavama i držali transparente sa parolama protiv ruske invazije, preneo je Rojters.
Okupljajući se kod Brandenburške kapije, simbola podeljene Nemačke tokom Hladnog rata, mnogi izvođači na sceni nosili su nijanse plave i žute, boje ukrajinske zastave.
Među muzičarima je bila i Natalija Kličko, ukrajinska pevačica udata za gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička.
Džamala, ukrajinska pevačica koja je pobedila na Pesmi Evrovizije sa pesmom “1944”, 2016. godine, uključena je putem video veze i prisutnima je poručila da je muzika miroljubiva sila.
Nemački bend Rammstein ponovo je pomerio granice novim spotom “Zeit” koji je za samo 10 dana sakupio više od 10 miliona pregleda na YouTubeu. Ali ne samo zbog brojki, već i zbog reakcija na pravi, sjajno snimljeni, mini film režisera Roberta Gvisdeka koji prati mračnu i apokaliptičnu priču, potpuno u stili Lindemana i ekipe.
Sada je Rammstein na svojoj zvaničoj Facebook stranici objavio i fotografije sa snimanja ovog spota, samo sa kratkim komentarom – Behind the scenes of “Zeit”. Nema, istina, ključnih scena od kojih je većina rađena kompjuterskom animacijom, ali i objavljene fotke su dovoljno dobar pokazatelj da na snimanju nije bilo nimalo lako ni jednostavno.
Ako ste fan Rammsteina, svakako će vam biti zanniljivo da ih vidite u akciji.
U okviru džez jam session večeri koje se svake srede održavaju u klubu Kuglaš, ovog 23.marta, sviraće se muzika džez legende Džona Koltrejna.
Jazz sredom #21 vodiće Tribute to Coltrane u sastavu: Oliver Đurković (tenor saksofon), Vukan Potežica (kontrabas) i Nikola Radojičić – bubnjevi.
Ekipa će na bini, pored pomenutih instrumenata, imati i klavijaturu, ukoliko neko od prisutnih muzičara bude želeo da im se priključi.
Na repertoaru će se naći poznate i manje poznate Koltrejnove numere, kao i džez standardi u originalnim aranžmanima, a posle toga sledi otvoren jam session i svi su dobrodošli da se priključe!
Photo: Promo
Džon Vilijam Koltrejn (23. septembar 1926 — 17. jul 1967) je bio američki džez saksofonista i kompozitor.
Radeći u bibop i hard bop idiomima na početku svoje karijere, Koltrejn je pomogao kao pionir u upotrebe modusa i modalne muzike, takođe bio je jedan od igrača na čelu fri džeza. Vodio je najmanje pedeset sesija snimanja i pojavio se na mnogim albumima drugih muzičara, uključujući trubača Majlsa Dejvisa, bendlidera Djuk Elingtona i pijanistu Teloniusa Monka.
Tokom karijere, Koltrejnova muzika i život dobijali su sve duhovniju dimenziju, što je ilustrovano na njegovim najcenjenijem albumu “A Love Supreme” (1965), kao i na “Ascension” (1966).
On je i dalje najuticajniji saksofonista u istoriji muzike i dobio je brojne posthumne nagrade, uključujući Pulicerovu nagradu 2007. godine, a kanonizovala ga je Afrička pravoslavna crkva.
Njegova druga žena bila je pijanistkinja i harfistkinja Alis Koltrejn. Par je imao troje dece: Džona mlađeg (1964–1982), basistu; Ravi (rođen 1965), saksofonista; i Oran (rođen 1967), saksofonista, gitarista, bubnjar i pevač.
Ulaz će se naplaćivati 250 dinara ali organizatori navode da ulaznice ne moraju da plaćaju studenti FMU koji imaju indeks sa sa sobom kao ni muzičari koji će svirati (ali moraju imati instrument sa sobom – bubnjari palice, pianisti indeks ili note).
Takođe, studenti bilo kog fakulteta ili srednjoškolci koji sa sobom imaju ideks ili đačku knjižicu plaćaju ulaznicu 150 din.
