Sarajevski klub Jazzbina biće 17. aprila domaćin koncerta zeničkog benda Bruhuuhu.
Bruhuuhu je osnovan krajem 2018. godine a njihov prepoznatljiv zvuk nastao je kao fuzija rocka, industriala, elektronike i etno elemenata, kroz koju bend gradi snažan, autentičan i teško uporediv muzički identitet.
Industrijsko nasleđe Zenice snažno je utkano u estetiku benda, kako kroz zvuk, tako i kroz atmosferu njihovih kompozicija.
Bruhuuhu koncerti su energični, intenzivni i emotivno nabijeni, a publika ih prepoznaje po sirovoj snazi, beskompromisnom izrazu i jedinstvenoj scenskoj energiji.
Bruhuuhu čini pet članova: ritam sekcija (bas gitara, bubnjevi i perkusije), gitare i synthovi koji donose snažnu elektronsku dimenziju, kao i tri vokala, jedan ženski i dva muška, koji se međusobno nadopunjuju u kreiranju i izvođenju kompleksnih melodijskih linija. Sa beskompromisnim zvukom i jasnom porukom, Bruhuuhu nastavljaju da pomeraju granice muzičkog izraza i ostavljaju snažan trag na regionalnoj muzičkoj sceni.
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, rimejk filma “Escape from New York” trenutno je u razvoju u kompaniji StudioCanal.
Prema pisanju The Hollywood Reportera, StudioCanal je ovu novu verziju kultnog filma iz 1981, u režiji Džona Karpentera sa Kurtom Raselom u glavnoj ulozi, najavio na događaju CinemaCon 2026.
“Escape from New York” zamišlja svet oko 1997. godine u kojem je Menhetn pretvoren u ogroman zatvor maksimalne sigurnosti.
Zanimljivo je da ovo nije prvi put da StudioCanal pokušava da oživi ovaj projekat. Kompanija je još 2013. bila uključena u razvoj rimejk franšize zajedno sa Džpelom Silverom i njegovom produkcijskom kućom Silver Pictures. Robert Rodrigez je 2017. bio vezan za novi rimejk za 20th Century Studios, dok je kolektiv Radio Silence bio uključen 2022. godine.
U spotu glume Ivana Stajić i Vladimir Maksimović, gitarista i pevač benda. Za bubnjevima je Branko Bošković, dok je za rad iza kamere bila zadužena Željana Markov.
Muziku, tekst, kao i scenario i režiju spota, potpisuje Vladimir Maksimović.
Dugo iščekivani premijerni nastup u Srbiji tuniško-francuskog progresivnog metal benda Myrath konačno će se desiti ove subote, 18. aprila u Zappa Barci.
Tom prilikom promovisaće od publike i kritike hvaljeni album “Wilderness of Mirrors”. Ovo izuzetno metal veče otvoriće sve popularniji mađarski bend Roses of Thieves, kojeg je beogradska publika upoznala u decembru.
SATNICA: 19:30 Ulaz 20:00 Roses of Thieves 21:15 Myrath
Myrath – Zappa Barka, vizual
Myrathov album koji je svetlo dana ugledao u martu, pokupio je sjajne kritike širom sveta. Finski Chaoszine ga je ovako doživeo: “‘Wilderness of Mirrors’ potvrđuje da Myrath deluje na nivou svetske produkcije i ambicije. Album donosi bogate aranžmane, orkestracije i izraženu filmsku atmosferu. Iako nije fokusiran na brze hitove, jasno je da bend cilja dugoročan utisak. Rezultat je zrelo i vrlo slojevito izdanje koje nagrađuje pažljivo slušanje”.
Portal MyGlobalMind je na sličnom tragu: “Album nastavlja prepoznatljiv spoj orijentalnih melodija i modernog metala po kojem je Myrath postao jedinstven. Pesme stvaraju gotovo filmske slike i atmosferu koja nadilazi klasični metal format. Bend uspeva da spoji tradiciju i savremeni zvuk na vrlo uverljiv način. Upravo ta kombinacija čini njihov identitet prepoznatljivim na globalnoj sceni”.
Drugi nastup u Srbiji imaće i Roses of Thieves, mađarski metal bend osnovan 2023. godine, nastao iz potrebe za snažnim i autentičnim savremenim muzičkim izrazom. Njihov prepoznatljiv zvuk temelji se na spoju folk i modernog metala, prstohvatu EDM-a i punka, uz izraženu sklonost mračnijoj atmosferi. Predvodi ih harizmatična i energična pevačica Ivett Dudás, čiji vokal balansira negde između melodičnosti i agresije.
Roses of Thieves, Hangar/ Photo: AleX
U njihovim pesmama tradicionalne melodije susreću se sa elektronikom, žestokim gitarama, violinom, harmonikom i klavijaturama, stvarajući atipičan plesni metalni izraz. Uprkos brojnim izazovima, Roses of Thieves brzo su se profilisali kao sjajan live bend sa fokusiranom i intenzivnom izvedbom. Već u ranoj fazi karijere nastupali su kao podrška Alestormu na koncertima u Nemačkoj, Poljskoj i Sloveniji, i naravno u Srbiji.
Roses of Thieves, Hangar/ Photo: AleX
Debitantski album “Gateway To Utopia” objavljen je 2024. godine i označio je jasan iskorak ka još zrelijem autorskom izrazu. Pesma “Blunderbuss” nametnula se kao svojevrsni manifest njihovog zvuka, spajajući folk instrumente i modernu produkciju u zaokruženu celinu. Tematski se bave ličnim borbama, unutrašnjim konfliktima i društvenim tenzijama (nema više Orbana), bez kompromisa i ulepšavanja, drugim rečima, nečim sa čim se svi možemo identifikovati u ova nezgodna vremena.
Dan kasnije, takođe u organizaciji Hengtajma, bendovi će nastupiti u zagrebačkoj Močvari.
Lejdi Gaga, dobitnica 16 nagrada Grammy i Emmy priznanja, i dvostruka Grammy pobednica Doechii (Doči), objavile su zajednički singl “Runway”, snimljen za predstojeći film “The Devil Wears Prada 2”.
Saradnja je najavljena prošle nedelje, kada je pesma premijerno predstavljena u završnom trejleru filma. Kreirana za plesne podijume, “Runway” stiže uoči dugo iščekivanog nastavka koji u domaće bioskope dolazi 30. aprila.
Pesmu izvode Lejdi Gaga i Doči, a autorski je potpisuju Bruno Mars, Džejla Hikmon, Lejdi Gaga, Endru Vot, Henri Volter, Dernst “D’Mile” Emil II i Džejda Lav. Produkciju potpisuju Bruno Mars, Endru Vot, Cirkut i D’Mile.
“Runway” ujedno označava prvu saradnju Lejdi Gage i Doči, umetnica koje međusobno dele veliko poštovanje i divljenje. Prošle godine Doči je Lejdi Gagi uručila nagradu Innovator na iHeartRadio Music Awards, istakavši njen uticaj na mlade queer fanove širom sveta. U nedavnom intervjuu za britanski Vogue, Gaga je pohvalila Doči:
– Retko se dešava da neko već na samom početku ima tako snažan autorski potpis. Za mene je to Doči.
Lady Gaga i Doechii -Runway, cover
Dve decenije nakon svojih kultnih uloga Mirande, Endi, Emili i Najdžela, Meril Strip, En Hatavej, Emili Blant i Stenli Tuči vraćaju se na modne ulice Njujorka i u redakciju časopisa Runway u nastavku filma “The Devil Wears Prada”, koji je obeležio čitavu generaciju. Film režira Dejvid Frenkel, scenario potpisuje Alajn Broš Mekena, producentkinja je Vendi Finerman, dok su izvršni producenti Majkl Bederman, Karen Rozenfelt i Alajn Broš Mekena.
Coachella je i ove godine ponudila sve ono na šta smo navikli… spektakl, viralne momente i performanse koji se prepričavaju danima, ali jedan od najbizarnijih svakako je stigao od punk legende Igija Popa.
Na kraju svog nastupa, legendarni Igi Pop, koji uskoro puni 79 godina, u svom prepoznatljivom duhu provokacije i performativnog haosa, “napustio” je binu tako što je odvezen – u mrtvačkom sanduku.
Snimci koji kruže mrežom X beleže trenutak u kome ga saradnici iznose nesumnjivo je deo morbidne, ali pažljivo režirane scene, što je publika ispratila mešavinom šoka i oduševljenja.
Iako ovakvi potezi nisu nepoznati u njegovoj karijeri, ovaj performans dodatno potvrđuje da Igi Pop i dalje uspeva da pomera granice scenskog izraza, čak i na festivalu gde je ta lestvica već odavno prilično podignuta.
Džek Vajt reagovao je na objavu američkog predsednika Donalda Trampa u kojoj ovaj sebe prikazuje kao Isusa Hrista.
“Hej, evanđeoski hrišćani? Sećate li se onog antihrista o kojem ste svih ovih godina vikali i kako se predstavlja kao Hrist i donosi kraj sveta konačnim ratom na Bliskom istoku koji uključuje Jerusalim? Pa… pogledajte svog dečka sada!”, napisao je roker.
Tramp kao Isus, AI
“Kako ga bilo koji takozvani hrišćanin može podržati nakon ovog svetogrđa? Kako bi bilo koji katolik mogao da ga podrži nakon što više puta napada karakter njihovog pape”, nastavlja Vajt.
Za kraj je dodao: “P.S.: posle nekih reakcija (izgleda da NEKI hrišćani zapravo ozbiljno shvataju sopstvenu religiju) Tramp sada kaže da ga ova AI slika prikazuje kao lekara Crvenog krsta! Laže, zatim laže o laži, zatim istrajava u toj laži putem druge laži, a oni jednostavno nastavljaju da nasedaju na to”.
Tramp je spornu sliku objavio nakon što je iste večeri napao papu Lava u objavi u kojoj ga je nazvao “slabim po pitanju kriminala” i “užasnim za spoljnu politiku”, a potom je posle reakcije javnosti obrisao objavu na mreži Truth Social.
Posle godina koje su obeležile ulice, gitara i istrajnost, Zoran Ilić Tambura i njegov bend Beli Bagremi vraćaju se tamo gde pripadaju, na muzičku scenu. Promocija albuma “Klub uličnih svirača” benda Beli Bagremi zakazana je za 15. april u 19 časova u Sokoj klubu.
Već više od 14 godina Tambura svira u Knez Mihailovoj ulici, postajući jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Njegova priča nije samo muzička – to je priča o upornosti, borbi i ljubavi prema umetnosti. Kao ulični svirač, vodio je svoju ličnu, gotovo Don kihotovsku borbu za pravo da svira, često suočen sa nerazumevanjem i pritiscima, ali nikada nije odustao.
Beli bagremi, promocija, vizual
Manje je poznato da je još 1987. godine osnovao bend Beli Bagremi, sa kojim je već 1989. objavio EP “Čuvaj mi se ljubavi”, a potom i album “Predaj se, srce” (1994). Nakon duže pauze, 2010. godine objavljuje album “Doba rock ’n’ rolla”, ali ga životne okolnosti tada odvode na ivicu egzistencije. Uprkos svemu – muzika je ostala.
Novi album “Klub uličnih svirača” predstavlja njegov snažan povratak, realizovan uz veliku i dugogodišnju podršku muzičkih velikana, a objavljen je za Take It Or Leave It Records – najstariju srpsku nezavisnu izdavačku kuću.
Uz disko šljokice Buč Kesidi započeo je koncertni maraton od sedam uzastopnih koncerata različitih tematskih večeri u Zappa Bazi, koji će trajati do 19. aprila.
Prvo veče Disko šljokice donelo je sve ono po čemu su koncerti Buč Kesidija prepoznatljivi, a tokom nedelje slede: Cvetno veče, Seksi sreda, Kaubojsko veče, Crveno i karaoke veče, Životinjsko veče i kao velika završnica Rokenrol veče. Osim tema, publiku svako veče očekuje drugačija set lista, tako da će svaki koncert biti drugačiji.
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Teodora Vasić
Disko šljokice veče je obeležila sjajna energija, emotivna povezanost sa publikom i euforija koja je trajala puna dva sata. Publika je u velikom broju ispoštovala temu, pojavivši se u šljokicama, metalik detaljima, naočarima i blještavim kombinacijama. Luka i Zoran su se svima zahvalili na trudu i energiji, naglasivši koliko im znači to što publika aktivno učestvuje u svakoj tematskoj večeri i postaje deo atmosfere.
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Teodora Vasić
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Teodora Vasić
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Teodora Vasić
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Strujni udar, DOB/Photo: Gordan Jović RTS
Iako je postojala unapred pripremljena set lista, bend je tokom koncerta menjao redosled pesama i prilagođavao se željama publike (posle “fer” partije papir-kamen-makaze, u kojoj je Luka izgubio od fanova), na šta je publika, pretežno ženska, burno reagovala i nagrađivala vriskom.
Iako nije bilo bisa, koji je publika tražila, Zoran i Luka su posle svirke sišli među fanove, razgovarali sa njima, delili autograme i fotografisali se.
Buc Kesidi – Zappa Baza/Photo: Aleksa Stanković
Prvo veče je jasno pokazalo da su Buč Kesidi ovaj ambiciozni poduhvat započeli u velikom stilu i da će Zappa Baza ove nedelje biti mesto najbolje zabave u gradu.
Ovogodišnja lista muzičara koji će biti primljeni u čuvenu Rokenrol kuću slavnih (Rock and Roll Hall of Fame) zvanično je objavljena u ponedeljak uveče tokom emisije “Američki idol”.
Među odabranima su se našla neka od najzvučnijih imena svetske scene, uključujući Fila Kolinsa, grupu Iron Maiden, Bilija Ajdola, Kvin Latifu, sastav Oasis, pevačicu Šade, kao i kultne grupe Joy Division i New Order. Posebnu pažnju privlače i prvi put nominovani umetnici koji su odmah prošli selekciju – legendarni rep sastav Wu-Tang Clan i pokojni velikan soul muzike, Luter Vandros.
Sama ceremonija prijema zakazana je za 14. novembar i održaće se u teatru “Pikok” u Los Anđelesu. Da bi umetnik uopšte bio uzet u obzir za nominaciju, neophodno je da je prošlo najmanje 25 godina od objavljivanja njegovog prvog komercijalnog snimka. O ovogodišnjim dobitnicima odlučivao je žiri od preko 1.200 umetnika, istoričara i profesionalaca iz muzičke industrije.
Fil Kolins već je član Kuće slavnih kao deo grupe Genesis, ali sada ulazi i kao solo umetnik. Njegova karijera obeležena je hitovima poput “In the Air Tonight” i “One More Night”, kao i osvajanjem osam Gremi nagrada, uključujući i onu za album godine 1985. za kultno izdanje “No Jacket Required”.
Ljubitelji čuvenog “mančesterskog zvuka” imaju poseban razlog za slavlje. Ove godine u Kuću slavnih ulaze pioniri post-panka Joy Division i njihovi naslednici New Order (koji dele većinu istih članova), kao i nedavno ponovo okupljeni lideri britpopa, grupa Oasis. Britanski uticaj upotpunjuje i Bili Ajdol, koji je svojom prepoznatljivom pankerskom energijom i hitovima “White Wedding” i “Rebel Yell” trajno obeležio pop-rok muziku.
Žanrovska raznolikost je i ove godine u prvom planu. Šade, kraljica soul-džez vokala poznata po pesmama “Smooth Operator” i “The Sweetest Taboo”, konačno je dobila svoje mesto u dvorani. Sa druge strane, Wu-Tang Clan su priznati kao apsolutni inovatori u hip-hopu još od svog debitantskog albuma iz 1993. godine. Tu je i hevi-metal institucija Iron Maiden, koji su nakon dve prethodne nominacije konačno trijumfovali zahvaljujući neizbrisivom tragu koji su ostavili albumima poput “The Number of the Beast”.
Značajan posthumni prijem ove godine dobio je Luter Vandros, koji je prodao više od 25 miliona albuma i inspirisao savremene zvezde kao što su Kendrik Lamar i SZA. Nažalost, neka velika imena ove godine nisu dobila dovoljan broj glasova. Među onima koji su ostali „ispod crte” su Maraja Keri, Lorin Hil, grupa INXS, Melisa Eteridž, Džef Bakli, Pink, sastav New Edition i Šakira.
Pored glavne kategorije, dodeljuju se i priznanja za poseban doprinos muzici. U kategoriji “Rani uticaj” biće nagrađeni Kvin Latifa, kubanska pevačica Selija Kruz, nigerijski muzičar Fela Kuti, reperka Em-si Lajt i kantri-roker Grem Parsons. Kategorija za muzičku izvrsnost odaće počast autorki pesama Lindi Krid, kao i uticajnim producentima Arifu Mardinu, Džimiju Mileru i Riku Rubinu.
Konačno, više od pet decenija nakon smrti, u Kuću slavnih ulazi i Ed Saliven, legendarni TV voditelj čija je emisija bila odskočna daska za mnoge muzičke ikone 1950-ih i 1960-ih godina, čime mu se odaje priznanje za rušenje rasnih barijera u američkoj zabavnoj industriji.
