Metallica se vraća: novi album i turneja dolaze 2023. a danas su podelili pesmu pod nazivom “Lux Æterna”.
Album “72 Seasons” su producirali Greg Fidelman, Džejms Hetfild i Lars Ulrih, a stiže 14. Aprila sledeće godine. Datumi njihove turneje kreću u Evropi istog meseca, pre niza koncerata u Severnoj Americi kasnije tokom godine. Dodatna mesta su zakazana za Evropu i Ameriku 2024. godine. Turneja uključuje dva nastupa u svakom posećenom gradu, a bend obećava potpuno različite setliste i prateće postave na svakom.
U saopštenju za javnost, Hetfild ovako objašnjava naslov ploče:
– 72 godišnja doba. Prvih 18 godina naših života koje formiraju naše pravo ili lažno ja. Koncept da su nam roditelji rekli ‘ko smo’. Moguće prepucavanje oko toga kakva smo ličnost. Mislim da je najzanimljiviji deo ovoga kontinuirano proučavanje tih temeljnih uverenja i načina na koji ona utiču na našu percepciju sveta danas. Veliki die našeg iskustva u odraslom dobu je rekonstrukcija ili reakcija na ta iskustva iz detinjstva. Ostajemo li zatvorenici detinjstva ili se oslobađamo od tih okova koje nosimo.
“72 Seasons” stiže više od šest godina posle svog prethodnika, “Hardwired…To Self-Destruct”. Od tada su reizdali neke klasike, izdali drugi live album sa San Francisco Symphony, naručili album obrada s Fibi Bridžers i Kamasijem Vošingtonom i probili se na Billboardovu listu pesama s Master of Puppets” posle pojavljivanja u “Stranger Things”.
Izložba fotografija čuvenog foto-reportera Benita Romana “Veličanstvena decenija. Ustav u praksi.“ biće otvorena u utorak, 29. novembra u 18:00 časova u galeriji Instituta Servantes u Beogradu.
Uspostavljanje demokratije u Španiji kod mnogih fotografa probudilo je želju da ovekoveče taj trenutak.
Nova sloboda potisnula je nekadašnje strepnje i odstranila formalnost iz novinske fotografije, kao i potčinjenost društveno-političkoj vlasti. Iznenada su ponovo zaživeli dokumentarni radovi, marginalizovani u periodu diktature.
Radovi koji su prikazivali drugačiju sliku Španije od one zvanične, a koje su u delo sproveli vrlo značajni fotografi. Benito Roman bio je jedan od njih.
Zemlja doseljenika/ Photo: Benito Roman
Ova postavka obuhvata njegov rad između 1975. i 1985. godine, koji je svojim objektivom beležio društvenu realnost, suočenu sa velikim promenama u sistemu usled novih političkih okolnosti.
Roman u prvi plan stavlja svakodnevicu običnih ljudi, stalni kontrast između stvarnog i zvaničnog života vodećih političkih činovnika, sveštenstvo i ekonomiju.
– Portret te dekade podrazumeva putovanje kroz Madrid, grad u kom se ogleda čitava Španija i koji spaja straćare i nebodere, sindikalce i poslodavce, slobodare i konzervativce, verujuće i nevernike, intelektualce i glasnogovornike, junake i seljake, zanatlije i umetnike koji nam u svetlu prohujalog vremena deluju krhko, čedno, ljupko i emotivno – naveo je kustos izložbe, španski urednik i fotograf Ćema Konesa.
Beograd je prvi grad u koji ova izložba stiže, posle uspešnog premijernog predstavljanja u Madridu.
Benito Roman, autoportret
Benito Roman (Madrid, 1950) počeo je da radi kao foto-reporter početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Posle studija primenjenih umetnosti u Madridu ubrzo je počeo da sarađuje sa brojnim štampanim medijima: El País, El Mundo, Interviú, Época, Panorama, Triunfo, Opinión, Gaceta Ilustrada, La Calle, El Periódico de Madrid, Dinero…
Ostvario je višegodišnje saradnje sa brojnim novinskim agencijama, kao i sa inostranim listovima među kojima je i Newsweek.
Jednom mesečno, Institut Servantes organizovaće stručna vođenja kroz izložbu “Veličanstvena decenija. Ustav u praksi.“
Prvo vođenje zakazano je za utorak, 29. novembar u 18:00 časova, a biće održano na španskom jeziku, sa prevodom na srpski.
Sledeća vođena tura biće održana 17. decembra u 12:00 časova, na srpskom jeziku, a po potrebi sa prevodom na španski i engleski.
Izložba će biti otvorena do kraja februara 2023. godine. Ulaz je besplatan.
Neprijatelj Prelazi Zeku i Po kratkom postupku nastupaće prvi put u Domu omladine Kragujevac i to u subotu, 3. decembra.
Photo: Promo
Bend Neprijatelj Prelazi Zeku počeo je sa radim 2012. godine u Novom Sadu i ostao je u nepromenjenoj postavi do danas, radeći od samog početka na autorskim pesmama.
Prvi zvaničan album “Vreme je“ objavljen je 2015. u digitalnom formatu za Nocturne media, a njemu je prethodio live demo pod nazivom “Bolje nedeljom“, aludirajući na to da je bend u početku funkcionisao samo nedeljom.
Promotivnom turnejom predstavili su se široj domaćoj publici, uglavnom po severnijim gradovima Srbije, a gostovanje bendu Goblini u Beogradu i nastup sa Partibrejkersima na gitarijadi u Ratkovu donelo je bendu malo veći publicitet.
Posle objavljivanja drugog albuma “S naše strane ulice“ 2017. Neprijazelj Prelazi Zeku predstavio se i u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
Singlovima “Sud“, “Aleksandar“ i “Ovde rođeni“ dolaze na sam vrh kako zvaničnih tako i nezvaničnih top lista.
Godine 2019. snimili su i objavili “Problem je u ljudima“, izdanje koje se produkcijski razlikovalo od svojih prethodnika.
Deceniju rada zaokružili su albumom “Krv, suze i nojz“ (Multimedia Music), koji opisuje njihovu suštinu kao benda.
Po kratkom postupuku/ Photo: press promo
Po kratkom postupku je nastao 2002. godine u Beški. Prva ozbiljna postava se ustalila u leto 2005. a prvi demo sa šest autorskih pesama snimili su godinu dana kasnije.
Vremenom, bend je počeo s redovnim svirkama po klubovima, gitarijadama i festivalima širom Vojvodine kao i u okviru “Hit Karavana“ Radija BGD 202.
Tokom leta 2009. spremljen je materijal za prvi album. Oktobra 2009. ulaze u studio Matrix u kome su snimili debi album “Iz prve ruke“.
Na ovom izdanju su se našle i dve pesme (“Svi na ulice“ i “Istina“) snimljene u studiju Headroom u B.Petrovcu za kompilaciju “DEMOnstracija mladosti vol.2“.
Godine 2012. Snimili su EP pod nazivom “Sve po spisku“, a u novembru 2014. EP “U raskoraku“.
Album je objavljen početkom februara 2015. pod etiketom nezavisne izdavačke kuće SlušajNajglasnije Rec.
Tokom 2018. u studiju Socijala u Novom Sadu, bend je snimio 10 pesama koje su se našle na albumu “Slika i Neprilika“.
Svirka bendova Neprijatelj Prelazi Zeku i Po kratkom postupku počinje u 20:00 časova u Domu omladine Kragujevac.
Aleksandar Sokurov jedan od najznačnijih reditelja svetskog filma dobitnik je nagrade “Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ Festivala autorskog filma koja se dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti i unapređenje shvatanja filma kao ličnog stvaralačkog čina autora.
Ovo značajno priznanje festivala Sokurovu je uručio Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a.
– Srdačno se zahvaljujem festivalu na pažnji. Filmovi koje ja snimam nisu idealni, oni imaju dosta nedostataka i pogrešaka. Ali pomoć autorskom filmu je fundamentalna. Zato što je to laboratorija svetskog filma i to je spas za stotine, možda i hiljade mladih reditelja, snimatelja, glumaca. To je podrška društvu. U autorskom filmu reditelji znaju šta rade. U tim filmovima se najčešće odražava individualnost savremenog čoveka i ne troši se novac tek tako. I mi koji stvaramo autorski film nismo jedni drugima konkuracija. Mi idemo paralelnim putevima i za mrvicu smo ispred autora komercijalnih filmova, a oni nas slede. Da imam šampanjac u rukama nazdravio bih razvoju autorskog filma – rekao je Aleksandar Sokurov je na uručenju nagrade.
Srđan Vučinić i Stefan Ivančić/ Photo: Vladimir Opsenica (promo, FAF)
Stefan Ivančić ispred Festivala autorskog filma na uručenju je izjavio: – U jednom davnom intervjuu, Aleksandar Sokurov je rekao da rođenje filma kao umetnosti tek treba da se desi. Gde se danas film nalazi u odnosu na tu tvrdnju, mogli bismo dugo da debatujemo. Ono što je sigurno jeste da je Aleksandar Sokurov kroz svoje delo dokazao da film nije to staro biće na samrti, kako su ga neki nazivali, već da je umetnost koja pravi svoje prve korake. Sokurov je autor koji konstantno pomera granice, tragajući za specifičnim izrazom, za novim jezikom, za formom koja uzdiže film kao umetnost koja je nezavisna od književnosti, muzike, arhitekture, slikarstva, pozorišta, vajarstva. I dan danas, Sokurov, kao jedan od najmlađih živih reditelja, pomera granice.
Nagrada za životno delo Festivala autorskog filma dodeljivana najvažnijim filmskim stvaraocima kao što su Puriša Đorđević, Želimir Žilnik, Goran Marković… ove godine dobila je ime po Vojislavu Vučiniću, osnivaču i prvom direktoru festivala i prvi put je uručeno stranom laureatu.
FAF, nagrada za životno delo/ Photo: Vladimir Opsenica (promo, FAF)
Aleksandar Sokurov je reditelj, scenarista, snimatelj i filmski teoretičar, istoričar umetnosti po obrazovanju.
Autor je brojnih kultnih filmova, a neki od njih su “Ruska barka”, “Glas usamljenog čoveka”, “Dani pomračenja”, “Mati i sin”, “Otac i sin”, “Moloh”, “Taurus”, “Sunce”, “Aleksandra”, “Faust”, “Frankofonija”.
Ove godine na FAF-u će biti prikazan njegov film “Bajka” (ponedeljak, 28. novembra u 19:00 časova u MTS dvorani) koji prati razgovore Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila u čistilištu, koristeći arhivske snimke i deepfake tehnologiju, a prikazuje i Isusa i Napoleona.
Festival autorskog filma (FAF) traje do 2. decembra, a program se odvija u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu: MTS Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture Studentski grad i bioskop Cine Grand Rakovica.
Udruženje rok muzičara Srbije, organizator Beogradskog autorskog rok festivala – BARF, podseća izvođače da je ostalo još nedelju dana za prijave.
Konkurs za učešće bendova/autora trajaće do 5. decembra 2022. godine.
– Već imamo dosta prijavljenih. Ima sjajnih bendova, neće biti lako izabrati finaliste – izjavili su organizatori i dodali: – To nam je i znak da bendovi prepoznaju značaj našeg festivala i da poštuju naš trud da svake godine obezbedimo dobre uslove za nastup ali i vredne nagrade.
Two Coins From Mercury, BARF 10/ Photo: AleX
Svi bendovi/autori mogu da se prijave na BARF11 sa tri autorske pesme, koje nisu objavljivane na nekom od nosača zvuka ili kao digitalno izdanje.
Prethodni učesnici festivala mogu ponovo da se prijave, ali sa novim autorskim pesmama.
Prijavljivanje na festival se vrši preko internet sajta Udruženja rok muzičara Srbije – urmus.rs.
Posle isteka roka za prijave, komisija sačinjena od članova URMUS-a odabraće šest finalista koji će da nastupe na finalnoj večeri festivala.
Finale BARF 11 biće održano 25. decembra u Domu omladine Beograda, u sali Amerikana, kada će izabrani bendovi imati priliku da uz najbolju produkciju uživo prezentuju svoje pesme.
Klasični Disneyev film “Bambi” trebalo bi da bude pretvoren u slasher film pod nazivom “Bambi: The Reckoning”.
Projektom se bavi tim koji je stvorio “Winnie The Pooh: Blood And Honey”, koji bi trebalo da bude objavljen u SAD početkom sledeće godine. Snimanje tog filma postalo je moguće pošto je lik Vinija Pua početkom godine ušao u javni domen, dopuštajući svakome da ga koristi u kreativnim medijima bez zakona o autorskim pravima.
Sada Dread Central izveštava da ITN Studios i Jagged Edged Productions rade na krvavoj verziji Bambija, a Skot Džefri je rekao da se prijavio za režiju uz reditelja Rajsa Frejk-Voterfilda. Prema Digital Spyju, snimanje bi trebalo da počne početkom sledeće godine.
Bambi/wikipedia.org
– Film će biti neverovatno mračno prepričavanje priče iz 1923. koju svi znamo i volimo – rekao je Džefri. – Nadahnut dizajnom korišćenom u Netflixovom filmu “Ritual”, Bambi će biti opaka mašina za ubijanje koja vreba u divljini.
Disneyeva adaptacija Bambija koja je objeležila detinjstva većine ljudi stigla je u bioskope 1942. kao ekranizacija austrijskog romana iz 1923. “Bambi: Život u šumi”. Izvorna priča je u javnom domenu od 2016. – a Collider javlja da Džefriju nije dozvoljeno da koristi bilo koji od omiljenih Disneyjevih elemenata u svojim likovima, uključujući Bambijev poseban prototip lika. Zato je nemoguće predvidjeti kako će izgledati Džefrijeva verzija Bambija.
Frejk-Voterfild takođe je spomenuo izglede za još jednu mračnu obradu Disneyja. On planira da snimi i mračnu verziju priče o Petru Panu u filmu pod nazivom “Peter Pan: Neverland Nightmare”, prenosi The Scotsman.
Ne, to ne znači da je njegova umetnička oštrica ni za zeru otupela. Naprotiv. Samo je očvrsnula, stekla onu istinsku snagu koju mladalačkoj energiji samo zrelost može da donese. Što je, za Marčela i njegovu publiku, dobitna kombinacija.
I tako i treba gledati na njegov predstojeći koncert 6. decembra u MTS dvorani – gde će njegov novi album “Nojeva varka” biti “samo” stub oko kojeg će se graditi priča o tome ko je Marčelo bio, ko jeste i ko će biti, ali i mi zajedno sa njim, i ova zemlja zajedno sa nama. Jer, u taj koncert treba da stane put dug 20 godina, od besnog i razočaranog hip-hop dečaka iz Paraćina, do ozbiljnog pisca i muzičara, koji je stekao (zapravo, krvavo zaradio) REČ i GLAS.
I kako bi onda bilo da sad, pred koncert koji mu nesumnjivo mnogo znači i na neki način predstavlja jednu od onih prelomnih tačaka u karijeri jednog muzičara, mi “kvarimo zabavu” i insistiramo da nam prepriča šta će i kako će biti, otkrije set listu, specijalne goste, tajne koje čuva za svoje fanove tog decembarskog utorka. Ne. Hteli smo da sa Markom pričamo o nekim drugim stvarima i temama. Koje su, opet, neizbežno vodile do naše sudbinske “Nojeve varke”… Tako to ide.
Da li se isplati biti Marčelo?
– Jedini način da se isplati je taj da radim sve što radim. Pišem kolumne za list Danas, urednik sam izdanja Dilana Doga u strip redakciji “Veseli četvrtak”, pišem knjige, nastupam s bendom… Nijedna pojedinačna aktivnost nije dovoljna da se živi, ali to nije specifičnost samo ovog zanimanja. Ja ne znam nikoga ko radi samo jedan posao i od toga može normalno da živi. S neke strane drago mi je što se to kod mene razgramalo na više stvari, ali priznajem da ponekad poželim da je sve malo svedenije.
Da li bi voleo da ti je ponekad dosadno… Šta bi tada radio? Ili ne radio… – Ali, meni nikad nije bilo dosadno. Ne znam za to stanje… Ja samo poželim dan koji bi mi bio stvarno slobodan.
I šta radiš u takvom danu? – Onda se baviš sobom. Posvetiš se listi knjiga za čitanje koje već predugo čekaju, nekim filmovima, serijama, ili dragim ljudima. Ja to sve uklapam i sada, ali bih voleo da ne moram da uklapam.
Da li ti i u takvom danu zvoni budilnik? Ili je zvono i tebi pokvareno… – Ispričaću ti za to zvono… “Budilnik” je, pošto album “Nojeva varka” funkckioniše kao priča u stripu i jedna pesma se naslanja na drugu, dakle “Budilnik” je ona pesma obrta, pucanja, svo to mračnilo do tog trenutka u tom momentu, pred kraj pesme, iznenada se promeni. Njen refren je bizarna verzja uspavanke za jako malo dete. Zanimljivo je kako je do toga došlo. Moja drugarica iz osnovne škole dobila je bebu i ja sam ponekad imao priliku da je držim i ljuljam, i to iskustvo – kako neko uopšte ima petlju da postane roditelj ovde i sada, ne mislim samo na ovu zemlju, to je neprocenjivo. Ali onda shvatiš da su to ljudi mogli da kažu bilo kada i bilo gde, jer zapravo nikad nije ni postojalo “zlatno doba”, iako neki tvrde drugačije. Tako je nastala pesma. To stvorenjce koje ljuljaš nema pojma šta ti misliš, čega se plašiš, šta te muči… ono ti se nasmeje, ono te takne rukom po obrazu, uhvati te za prst i ti si iz fazona, koliko god sve izgledalo uzaludno, da ipak – nije. Ako ni zbog čega drugog, zbog te dece koja ostaju posle nas.
Dakle, deca su naš budilnik… – Kompeltan album “Nojeva varka” je priča o čoveku (o meni) koji laže da je ravnodušan, i on zna da laže, i mi znamo da laže, samo čekamo momenat kada će da se skrcka ta njegova kupola ravnodušnosti koju je oko sebe stvorio. Samo nismo imali momenat koji će da ga preokrene, obrt koji treba da ga odvrati od već spakovanog kofera. Ceo bend me je čekao da saopštim šta će biti taj obrt, da probamo da vratimo glavnog junaka, tj. mene, u igru, da ga devedemo u tačku neke nove volje – i to je bilo to. Ništa epski, najjednostavnija stvar na svetu. Ali radi. Šta je drugo razlog ako ne to, zbog ljudi koji će ostati posle nas. Drži me nada da se nismo savim rasčovečili i da je to dete zaslužilo da nasledi neku sređenu zemlju, a onda je do nas. Do tebe i do mene. Poenta albuma je da ne sedimo skrštenih ruku.
I dobro, da li postoji budilnik koji može da zazvoni? – Bez nas ne može ništa. Nada može nekad da zvuči budalasto. kao besmislica i netačnost, ali nada je vrlo ozbiljna valuta. Nemoguće je živeti a da se ne nadaš da može da bude bolje. Mi nismo rđavi ljudi, niti nužno bezosećajni, ali nijedan narod ne može da ostane normalan posle 30 ovako loših godina. Što svakako ne skida krivicu s nas za pogrešne izbore. Nažalost, saučestvovali smo u svemu.
Šta bi ti, konkretno, promenio da si vlast? – Ne bežim od odgovora na ovo pitanje, ali mozak mi prosto nije nabaždaren na zakonsko razmišljanje kako se ljudi menjaju, dakle ne u smislu rešenja kakva se donose zakonom. Ali, neka dobronamerna vlast, a to nije ova, bi trebalo prvo da se pozabavi nacionalnim frekvencijama. Jer, televizija je “nadmedij”, kada bi na televiziji bilo drugačije i mentalitet bi bio drugačiji. Nije više pitanje da i je nešto kulturno ili ne, sada je reč o klasičnom nasilju koje gledamo svaki dan. Zatucavanje nacije. Jer ti pomoću televizije možeš od dece da napraviš šta god želiš. Kao neko ko se bavi umetnošću ja bh voleo da se promeni saosećanje prema ljudima, počev od najosnovnije ljubaznosti koju svako može da priušti svakome. Znate ono “komšija je l’ može 130 grama? Ne, ne može, rekao sam 100!”. Ja bih voleo da ljudi počnu od sebe i porade na sebi, ali to ne može da se naredi, nego samo da se širi sopstvenim primerom.
Ali, “zatucavanje” televizijskim programom nije srpski izum… – Sve u skladu s terenom na kome se nalaziš. U uređenim zemljama možeš i da se malo zabavljaš, da testiraš granice, ali ovde to utiče tako da začas ljudi postaju neprijatelji države, mrzitelji svog naroda… Čovek nema šansu da dođe i kaže “pa dobro ljudi, možda nije tako nego je ovako”… Vaspitavanje naroda, uslovno rečeno, mora da počne od medija i to od onog koji najviše utiče, a to je televizija. Odatle počinje porobljavanje umova i apsolutistička vlast.
Marčelo/ Photo: AleX
Kažu neke mlađe generacije da si maltene obesmislio bavljenje politikom u hip-hopu, u smislu da si rekao sve što je imalo da se kaže… – Umetnost nije konkurs, gde prolazi troje, a za četvrtog nema mesta… ipak je ovo umetnička forma, mi možda mislimo slično ili isto, ali umetnost daje mogućnost da to kažeš na mnogo načina. Ja uvek želim da izvariram sopstvenu jednačinu. Već kad pozoveš neki instrument koji nisi do tada imao, već zvuči drugačije. A i politika nije bila nikad jedina stvar kojom smo se bavili. Za mene je to bavljene društvenim pitanjima, više nego poilitikom. Mi, na primer, mislimo da su nam lepe i ljubavne pesme, ali nažalost niko ne obraća pažnju na njih (smeh). Tržišnim rečnikom rečeno, nije problem ponuda, nego potražnja. Ljudi te upamte po nečemu što je upečatljivo i to postane tvoj trade-mark, i to je to. Ali moraš da variraš, ekspreimentišeš. Nikad se nije reklo sve, jer to je umetnička forma.
Kako si, ako jesi, uspeo da ostaneš normalan i čvrsto na zemlji, pošto si uspeh napravio kao klinac? – Prvo, dosta pomaže kad si 1,69 onda ne možeš daleko od zemlje (smeh), drugo, sitnim ljudima uobraženost ne stoji lepo… Mada, kad pogledam Putina, možda i nisam u pravu… Ustvari, sve zavisi od definicije normalnog. Ja to ne gledam kroz normalnost, nego da li si zadržao svoju dozu spokoja i unutrašnjeg mira. To je ono što možeš. To ima veze s bliskim ljudima. Tvoja jedina stvarna lična karta su prijatelji, jer to je jedino što ti nije dodeljeno, to su ljudi koje si ti stekao i koji su tebe stekli. Kad se u svom okruženju osećaš sigurno, to je važno. Jer ovo drugo je sve nešto što može da nestane. Ja sam beskrajno zahvalan što sam stigao dovde, jer je to mnogo dalje nego što sam mogao i da sanjam, ali to ne sme da postane moj jedini identitet. Dakle, Marko mora biti neki širi pojam od Marčela, jer Marčela može sutra da nema.
Moja normalnost, moja svakodvenica je stan u kome sam okružen mojim knjigama, pločama, figuricama iz pop kulture i dvema mačkama. To je mesto gde se ja vraćam kad se završi ovaj razgovor i onaj koncert, ali bitno je da se ja tu osećam spokojno. Ne bih tvrdio da sam normalan, ni da sam bio normalan, ali se trudim da većinu vremena zadržim spokoj. Ta vaga, naravno, nikad ne stoji savršeno, ali uvek gledaš da se zadrži tu negde oko ravnoteže što ćešće može.
Betmen ili Dilan Dog?
Marko je na intervju došao u majici sa printom Betmenovog znaka. Pa je, s obzirom na angažman u “Veselom četvrtku”, pitanje bilo logično… Šta si više – Betmen ili Dilan Dog? – Obojica su mi dragi, ali više sam Dilan. Betmen ima specifičnu priču koja te kupi kad si klinac, jer on je heroj – osvetnik. Ali se, kad malo porasteš, zapitaš da li je osvetnik nužno i pravednik. To su shvatili i scenaristi filmova o Betmenu, pa je sve postalo još zanimljivije kada se ušlo u psihologizaciju njegovog lika, pa odnos sa Džokerom, koji je druga strana istog novčiča… A Dilan Dog mi je uvek bio favorit, iz istog razloga zbog kojeg gajim simpatije prema Paji Patku u odnosu na Mikija. Kad smo bili klinci, delili smo se na “Martijevce” i “Dilanovce”. Marti Misterija je uvek sređen, lep, ima porodicu, uspešan je lik… a s druge strane su ti luzeri koji ne gube optimizam, nadu da će biti boilje. Dilan mi je bliži i zbog one čuvene da se ironijom brani od ludilla.
Marčelo/ Photo: AleX
Undercover Cop
Marčelo, ako je suditi prema reakcijama na koncertima, ima ozbiljnu bazu obožavateljki. E sad, da li im se i kako odupreti? – Kad ti se desi da to što radiš stigne do nekog većeg broja ljudi koji znaju šta radiš… postaje čudno. Pojavljuje se neverovatan broj ljudi koji te vole ili ne vole, a da te pritom nikad nisu ni videli. Sledeće godine biće 20 godina kako sam u javnosti, i sve vreme se osećao kao “undercover cop” na tajnom zadatku. On je umetnut u neku situaciju kojoj ne propada, a pravi se da pripada, a onda ode gajbi i piše izveštaj, samo što ovo nije izveštaj nekom šefu, nego pišeš sebi. Za mene se ništa bitno nije promenilo. Imam drutšvo iz rodnog grada, moja svakodnevica se nije promenila, ali drugi ljudi to ne mogu da shvate. Ima tu prijatnih stvari, ali muvanje s obožavateljkama nikad nije bila preporučljiva stvar. To mi je uvek bilo nekako uvrnuto, jer nije nam startna pozcija normalna i ravnopravna. Moje dosadašnje cure,kao i devojka sa kojom sam sada, znale su ponešto o tome čime se bavim, ali ne sasavim, pa smo se upoznavali od nule, kako i treba. Moraš da budeš ozbiljan narcis i egocentrik da bi te to s obožavateljkama ložilo.
Bob Dilan izvinio se za kontroverzu oko potpisanih primeraka njegove nove knjige, rekavši da je “korišćenje mašine za potpisivanje bila greška u proceni”.
Ranije ove bedelje, izdavački div Simon & Schuster priznao je da su “ručno potpisane” kopije nove knjige Boba Dilana “The Philosophy Of Modern Song”, zapravo proizvedene sa sistemom autopen (koji koristi mašinu za automatsku reprodukciju potpisa osobe).
Potpisani primerci knjige – kojih je bilo 900 – prodati su preko web stranice Simon & Schuster po ceni od 599 američkih dolara. Mnogi fanovi su se naljutili na tu prevaru kada su počeli da dele fotografije svojih primeraka na forumima, gdje je postalo jasno da svaki primerak ima gotovo identičan potpis.
Turns out Bob Dylan didn’t actually hand-sign the $600 “hand-signed” copies of his new book https://t.co/y4D2UkNSQe
U izjavi objavljenoj na svojoj Facebook stranici, Dilan se izvnio obožavaocima i rekao da mu je autopen sugerisan kao ideja pošto je patio od bolesti i vrtoglavice 2019. godine i osećao se nesposobnim da sam potpisuje knjige.
Fnovima je rekao:
“Upoznat sam s nekim kontroverzama oko potpisa na nekim mojim nedavnim umetničkim delima i na ograničenom izdanju Philosophy of Modern Song. Svojeručno sam potpisao svaki umetnički otisak tokom godina i nikad nije bilo problema. Međutim, 2019. sam imao težak slučaj vrtoglavice i to se nastavilo u godinama pandemije. Potrebna je petočlana ekipa koja radi u neposrednoj blizini sa mnom kako bi omogućila ova potpisivanja, a nismo mogli da pronađemo siguran i izvediv način da dovršimo posao dok je virus besneo.
To my fans and followers,
I’ve been made aware that there’s some controversy about signatures on some of my recent…
Dakle, tokom pandemije bilo je nemoguće bilo šta potpisati i vrtoglavica nije pomogla. Uz ugovorne rokove koji su se približavali, ideja o korišćenju auto-olovke mi je sugerisana, uz uveravanje da se takve stvari rade ‘stalno’ u svetu umetnosti i književnosti”, dodao je nobelovac. Zatim je zaključio:“Korišćenje mašine bila je greška u proceni i želim to odmah da ispravim. Radim sa Simon & Schusterom i svojim galerijskim partnerima kako bismo postigli upravo to”.
Simon & Schuster isprva je odbio da uvaži zahteve za povrat novca, uveravajući kupce da su potpisi legitimni i potvrđeni “pismom autentičnosti”. Generički odgovor izdavača je glasio:
“Svakako razumemo sve vaše brige, međutim – svaki pojedinačni primerak ograničenog potpisanog izdanja “Filozofije moderne pesme” Boba Dilana lično je potpisao autor i propraćen je pismom autentičnosti od izdavača Simon & Schuster”.
Kako su fotografije sumnjivih potpisa nastavile da kruže, Simon & Schuster promenio je svoj stav u nedelju, direktno poručivši kupcima da će im biti vraćen novac.
Izdavač se kasnije javno oglasio na društvenim mrežama, napisavši: “Želimo da se izvinimo onima koji su kupili ograničeno izdanje “The Philosophy Of Modern Song”. Kako se ispostavilo, knjige ograničenog izdanja sadrže Bobov originalni potpis, ali u obliku pisane replike. To odmah rešavamo pružajući svakom kupcu trenutni povrat novca”.
“Filozofija moderne pesme”, Dilanova prva originalna knjiga od “Chronicles: Volume One” iz 2004. objavljena je 1. novembra. Sadrži više od 60 eseja koje je napisala folk ikona, a koji pokrivaju pesme izvođača kao što su Elvis Kostelo, Nina Simone i Henk Vilijams. Izdanje audio knjige uključuje niz slavnih osoba koje čitaju Dilanove eseje, uključujući Džefa Bridžisa, Helen Miren, Oskara ajzaka i Stiva Bušemija.
U januaru se navršava sedam godina od smrti velikog umetnika Dejvida Bouvija, a njegova svestranost i danas ne prestaje da fascinira obožavaoce širom planete.
Tokom višedecenijske karijere, nebrojano puta je uspeo da se “ponovo rodi” kao umetnik, poigravajući se ne samo sa različitim muzičkim žanrovima, već menjajući i svoj fizički izgled, zbog čega je zaradio nadimak “rokenrol kameleon”.
Taj dar za transformaciju nam je od Mršavog belog vojvode podario i nešto veoma duhovito – imitacije njegovih poznatih kolega.
Neposredno posle Bouvijeve smrti, tonski inženjer Mark Sonders objavio je na YouTubeu audio snimak na kome se mogu čuti perfektne Bouvijeve imitacije Brusa Springstina, Marka Bolana, Toma Vejtsa, Lua Rida, Igija Popa…
Sonders je radio u Vestsajd studiju u Londonu, gde je Bouvi 1985. godine snimao saundtrek za film “Absolute Beginners”.
“Na kraju sesije, on je počeo sa imitacijama i shvatio sam da bi to u jednom trenutku moglo biti izbrisano, pa sam brzo stavio kasetu i pritisnuo snimanje. Voleo bih da možemo da čujemo i drugu stranu dijaloga, ali to nažalost nije snimljeno”, napisao je Sonders u opisu videa.
Sve imitacije su snimljene na muziku za “Absoulute Beginners”, a tekst je, prema Sondersovom sećanju, Bouvi izmislio na licu mesta za svoju prvu imitaciju – Brusa Springstina.
– Mislim da je to izmislio na licu mesta. Ako je tako, to je prilično impresivno! Definitivno zvuči veoma ‘brusovski’. U stvari, Brus bi verovatno bio prilično srećan da je to napisao – ocenio je Sonders.
A ukoliko ste ljubitelj Bouvijeva, i želite da saznate više o njegovom liku i delu, u domaćim bioskopima trenutno možete pogledati nesvakidašnju filmsku priču o njegovom životu – dokumentarac Breta Morgena “Moonage Daydream”.
Film je snimljen uz blagoslov Bouvijeve porodice, i naišao je na odličan prijem na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Posle srpske premijere na festivalu Slobodna zona, našao se i na redovnom bioskopskom repertoaru.
