Muzičar Jasmin Stavros preminuo je danas u Zagrebu u 69. godini života nakon što se poslednjih meseci borio s rakom kostiju, saznaje Jutarnji list.
Podsetimo, za njegovu životnu bitku saznalo se sredinom marta, kada je zbog bolova u leđima otišao u bolnicu, a otkad je dobio dijagnozu nalazio se na bolničkom lečenju.
– Krenulo je sve od čira na dvanaestopalačnom. Onda su me operisali u Karlovcu. Nakon toga su me pustili kući, međutim počela su me konstantno boleti leđa. Nisam mogao više ništa. Zatim su me odveli u Vinogradsku, gde su ustanovili da imam rak kostiju – rekao je muzičar nakon što je vest o njegovoj bolesti dospela u javnost.
Stavros je potom prebačen u KBC Rebro, gde je išao na terapije zračenjem. U drugu bolnicu muzičar je prebačen na sopstveni zahtev, ali i po preporuci lekara.
Ipak, stanje se zakomplikovalo, pa je zbog toga prebačen na Jordanovac. Nažalost, bolest je bila jača i omiljeni muzičar ipak je izgubio životnu bitku.
Zbog tragedije koja se dogodila osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”u Beogradu 3. maja, odlaže se koncert 35 godine benda Dža ili Bu koji je trebalo da se održi u petak, 5. maja u sali Amerikana Doma Omladine Beograda.
Zbog tragičnog događaja u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Vlada Srbije donela je odluku da 5, 6. i 7. maj budu dani žalosti u našoj zemlji.
U skladu s ovom odlukom svi programi u SKCNS Fabrika zakazani za naredne dane otkazuju se, a to su: – Izložba fotografija Zorana Trbovića “Drugi ritam” – Koncert bendova Proto Tip & Sitzpinker – Berza vinila – Bazar antikviteta i Market nedeljom
– O novim datumima održavanja pomenutih događaja blagovremeno ćemo vas obavestiti – saopštoli su organizatori.
Festival nauke, čije je održavanje planirano od 4. do 6. maja na Beogradskom sajmu, odlaže se zbog tragičnih događaja u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, saopštili su organizatori.
Novi termin održavanja biće naknadno objavljen, navedeno je u saopštenju.
“Tim Festivala nauke duboko saoseća sa porodicama nastradalih“, poručili su organizatori Festivala nauke.
Odrastanje u digitalnom dobu, izazovi virtuelne stvarnosti, sazrevanje i isceljenje su glavne teme filmova koje su srednjoškolci u Srbiji izabrali u okviru ovogodišnje Teen selekcije.
Program je osmišljen kako bi se mladima pružila prilika da uče na kreativan način, otvaraju nove perspektive, steknu uvid i izraze svoje stavove u domenu društvenog aktivizma. Posle jednomesečnog edukativnog programa na kom su podsticani da izraze svoj glas i uče o audiovizualnom jeziku, mladi selektori odlučili su se za pet sjajnih filmova.
– Pored projekcija odabranih dokumentarnih filmova i ove godine integralni deo programa su razgovori namenjeni mladima i svima koji rade sa mladima – nastavnicima, pedagozima, psiholozima, ali i roditeljima. Uz podsticanje na dijalog i aktivno razvijanje sopstvenih ideja, doprinosimo tome da i oni sami, poput junaka odabranih filmova, poveruju da mogu aktivno menjati kako sebe, tako i svet na bolje. Poseban akcenat je na kritičkoj analizi vizuelnih sadržaja, s obzirom na to da njihova generacija u velikoj meri živi u digitalnom prostoru, zatim na razumevanju veze između virtuelnog i realnog, kao i na osnaživanju stvaralačkih odgovora na situacije sa kojima se tinejdžeri susreću. Najbolje učenje je participativno učenje. Naročito se radujemo tome što je konačni izbor filmova došao od naših mladih selektora, kao i ovogodišnjem mladom žiriju koji će odlučiti o najboljem filmu u programu, a iskustvo nam pokazuje da mi učimo od njih, koliko i oni od nas – izjavila je Dubravka Radusinović, autorka Teen programa.
Akis/ Photo: Promo
Radnja filma “Alis” smeštena je u kolumbijsku prestonicu, u domu za tinejdžerke koje više ne mogu da se oslone na svoje porodice.
Jedna po jedna zatvaraju oči i zamišljaju Alis, nevidljivu drugaricu iz razreda. Dok govore o njoj na površinu izbijaju uznemiravajuće intimne priče ovih devojaka. Alis je kolektivni pronalazak i sigurno mesno na kom je moguće iskazati bolne istine.
Ova nežna priča o moćnim ličnostima mladih žena i međusobnoj emocionalnoj podršci, nastala je u okviru filmskih radinica koje je ovaj rediteljski duo držao u domu.
Film je prikazan na prestižnim festivalima Berlinale i IDFA 2022. godine.
Photo: Promo
“Gejmer” prati sedamnaestogodišnjeg Boa, koji od malena pokušava da prokrči svoj put u grubom svetu onlajn sporta.
Ovaj talentovani mladi igrač Kaunter Strajka, uvek osvaja drugo mesto, jer ga njegovo mentalno stanje iznova izneverava u trenucima nadomak uspeha.
Uz pomoć specijalizovane psihološkinje Mie, Boa je na putu da upozna svoje pravo “ja“, napreduje kao osoba i igrač. Neočekivano, pojavljuje se dečakov neprijatelj iz prošlosti i pokušava da zauzme njegovo mesto u timu.
Boa se bori da prevaziđe sukobe, podnese pritisak, i ostane dosledan sopstvenim snovima. Ovaj dokumentarca otkriva nam manje poznate činjenice o izazovima sa kojim se susreću gejmeri i istražuje jaz između iskonskog bića mladog muškarca i društveno nametnutih muskulinih standarda i prohteva.
I kralj reče kakva fantastična mašina/ Photo: Promo
“I kralj reče kakva fantastična mašina”, bavi se istorijskim razvojem medijske kulture – od nastanka kamere opskure, do prve filmske projekcije; od izuma veb kamere, do prvog viralnog videa.
Ovaj duhoviti, provokativni dokumentarac razmatra opsednutost čovečanstva slikom kamere, i istražuje posledice naše svakodnevne izloženosti milijardama slika koje se takmiče za našu pažnju. Objedinjujući arhivski materijal na kom veliki diktatori paradiraju pred masom, kućne video snimke, uznemirujuće slike iz medija, i mnoge druge, autori stvaraju alegoričnu studiju filma i društva.
Klinke/ Photo: Promo
“Klinke” istražuje načine na koji socijalni mediji oblikuju stvarnost mlađih generacija. Dokumentujući svakodnevicu tri grupe devojaka, čiji su životi obeleženi pravilima i zamkama TikTok- a, ovo debitantsko ostvarenje, prodire u svet današnjih tinejdžerki.
Autorka preuzima jezik društvenih mreža, ekran deli na vertikale, a u film uključuje snimke sa onlajn platformi.
Iza prividne praznine ovih video zapisa, otkriva složen sociološki materijal, te opsesiju društvenim mrežama promatra iz nepristrasnog ugla. Dopirući do intimnog sveta mladih žena, autorka stvara priču o generaciji koja je obeležena protivrečnošću.
Oni su istovremeno povezani i otuđeni, poseduju nesvakidašnju lucidnost, ali i destruktivnu potrebu za (samo)potvrđivanjem. Kroz kritički osvrt na savremeno društvo, ovaj dokumentarac razbija predrasude i krči put ka boljem međugeneracijskom razumevanju.
Lopte/ Photo: Promo
“Lopte”, domaće rediteljke Gorane Jovanović, je premijerno prikazivan na filmskom festivalu u Lokarnu, kao i u okviru selekcije Best of Fests festivala IDFA.
Film se na nesvakidašnji način bavi ratom u Jugoslaviji devedesetih, njegovim posledicama i izvesnim osećajem da bi samo jedna iskra bila dovoljna da rasplamsa svu mržnju i nasilje.
Centrali deo dokumentarca je opservacijski, bez dijaloga, i prati fudbalsku utakmicu koju u ime mira svake godine igraju vojske šest bivših jugoslovenskih republika.
Pridružujući mu arhivski materijal sa zloglasne fudbalske utakmice Hajduk: Partizan 1990. i snimke novih generacija fudbalskih navijača koji marširaju i uzvikuju parole, autorka nastoji da prošle i sadašnje događaje promotri sa izvesne distance.
Ema Votson otkrila je zašto se povukla iz glume. 33-godišnja glumica, koja je stekla slavu ulogom Hermione Grenžer u filmskoj franšizi o Hariju Poteru, poslednji put je glumila u filmu “Little Women” koji je izašao pre četiri godine.
– Iskreno, nisam bila srećna. Osećala sam se zarobljeno. Jako mi je teško padalo to što sam morala da govorim i prodajem nešto nad čime zapravo nisam imala kontrolu. Svaki novinar pita: ‘Slaže li se ovo s vašim stavovima?’ Bilo je frustrirajuće jer nisam imala pravo glasa – rekla je u intervjuu za FT.
– Počela sam da shvatam da samo želim da radim stvari za koje bih, ako bi mi ih neko zamerio, mogla da kažem: ‘Da, zeznula sam stvar, to je bila moja odluka, trebalo je to bolje uraditi.’ Jednostavno ne želim više da budem nečiji robot – dodala je Ema.
Glumica je nedavno otkrila da su svi želeli da budu na snimanju kako bi videli njen poljubac s glumcem Rupertom Grintom u filmu “Harry Potter and the Deathly Hallows: Part II”, a priznala je i kako joj je to bio najneprijatniji trenutak tokom snimanja.
Rimejk film “Dina”, koji je rađen prema naučnofantastičnom romanu Frenka Herberta, oduševio je fanove tog žanra, a sada se pojavio i tizer za nastavak ovog dela.
Prema najavi na YouTubeu, u toku dana bi trebalo da se pojavi kompletan trejler.
Uloge tumače Timoti Šalame, Zendaja, Rebeka Ferguson, Džoš Brolin, Ostin Batler Florens Pju, Dejv Batista, Kristofer Voken koji se posle duže pauze pojavljuje u potencijalnom blokbasteru, kao i Stiven Mekinli Henderson, Lea Sejdu, Stelan Skarsgard, Šarlog Rempling, Havijer Bardem…
Noel Galager, nekadašnji član grupe Oasis, gostovao u podkastu bivše fudbalske zvezde Jana Rajta, a tokom razgovora je kog fudbalera bi voleo da ima u svom bendu.
– U njemu bih imao Balotelija. On je prvi fudbalski gangster – rekao je Galager, pre nego što se prisetio priče o italijanskom igraču koji je nekada igrao za Mančester Siti, čiji je, inače. Galager veiki navijač.
– Bio sam jednom na treningu i ušli smo u ztrening kamp i (Balotelijev) kamuflažni Bentli je bio parkiran bočno na parkingu. Gledali smo trening Sitija i bio je najbolji na treningu. Bio je lud. I dok smo odlazili, kružila je priča da je tog jutra napustio striptiz klub u Liverpulu u 5 ujutru i otišao pravo na trening gde je trčao jače od svih. Bio je lud – rekao je Galager, prenosi NME.
Kantri pevačica Doli Parton u istoj večeri napisala je dva vanvremenska hita – “I Will Always Love You” i “Jolene”.
Kada je prva pesma 1974. bila na vrhu top-lista Elvis je hteo da snimi svoju verziju. Doli je bila zainteresovana dok pukovnik Tom Parker, Elvisov menadžer, nije rekao da je standardna procedura da kad kralj rokenrola obradi neku pesmu – polovina prava od te pesme ubuduće pripadne njemu. Ona je to odbila.
– Rekla sam: “Stvarno mi je mnogo žao“ i plakala cele noći. Bilo mi je užasno, s jedne strane to je Elvis. Ljudi su mi govorilii: “Ti si luda. To je Elvis Prisli…”, ali jednostavno nisam mogla to. Nešto mi je govorilo u srcu da to ne uradim i nisam. Znam da bi on razbio s tom pesmom. Ali nisam mogla. A onda je došla Vitni Hjuston sa svojom verzijom i zaradila sam od prava dovoljno novca da kupim Grejslend.
Ona je odrasla u baš teškom siromaštvu i niko od poznatih nije više uradio za obrazovanje siromašnih od nje.
Godine 1990. procenat učenika koji ne završe srednju školu u njenom rodnom gradu bio je preko 30%. Ona je uvela “Buddy program”, gde su svi maturanti dobijali lepu sumu kada diplomiraju. To nije bilo samo bacanje para, ona je lično došla i objasnila im koncept – svako treba da nađe svog drugara (buddy), ko ne uspe ona će mu naći. Svako je morao da potpiše da će da maturira i da učini sve što je u njegovoj moći da i njegov buddy maturira. Učila je mlade ljude o prijateljstvu i pomaganju. Brojka odustalih od školovanja je pala na ispod 6% i održala se do danas.
Kada je 900 porodica izgubilo domove u požarima 2016. ona je svakoj porodici narednih pet meseci isplaćivala po 1.000 dolara. Kada je došla u banku da završi papirologiju oko toga, svakoj porodici je dala još po 5.000 – da im se nađe. Ukupno – devet miliona dolara.
Takođe njeno delo je– Imagination Library iz 1995. inspirisano njenom spoznajom da mladi u ruralnim sredinama i siromašnim porodicama već u startu bivaju u zaostatku kada krenu u školu i da ih to kasnije sprečava da teže višem obrazovanju. Cilj ovog njenog programa bio je da svako dete u njenom okrugu dobije jednu knjigu, jednom mesečno, od rođenja do polaska u školu, potpuno besplatno, bez ikakvih uslova. To je krenulo kao inicijativa u njenom rodnom gradu, a proširilo se na ogroman broj država širom sveta. Do 2018. na ovaj način podeljeno je više od 100 miliona knjiga.
Poznata je i po duhovitim izjavama, na početku karijere je rekla:
– Ne vređaju me šale o glupim plavušama jer znam da nisam glupa… a nisam ni stvarno plava.
U muzičkom svetu obrade su uobičajene, ali često su ismevane.
”Nisi mogao da smisliš ništa svoje?” mogu se čuti komentari kritičara. Međutim, obrade su uvek bile bitan deo evolucije muzike. Ne treba zaboraviti da su se i Beatles i Rolling Stones oslanjali na bluz obrade u počecima, pre nego što su pronašli samopouzdanje i vreme za sopstvene diskografske numere, prenose Vijesti.
Početkom 2000-ih, Džoni Keš je svoju prepoznatljivu akustičnu crtu uneo u pesmu benda Depeche Mode “Personal Jesus” i u numeru “Hurt” benda Nine Inch Nails. Ovim pesmama je dao potpuno drugačiji vajb koji se inače ne bi mogao zamisliti.
Danas se osvrćemo na deset najobrađenih pesama svih vremena. Nije iznenađujuće što su Beatles pobedili sa najpopularnijom pesmom “Yesterday”. Izuzetno popularna balada iz 1965. objavljena je kao singl u SAD i otišla je na prvo mesto na Billboard Hot 100 listi.
“Yesterday” se sada sigurno smatra jednom od najpopularnijih pesama grupe. Kažu da je Pol Makartni komponovao celu melodiju i strukturu tužne balade jedne noći dok je spavao u kući svoje tadašnje prijateljice Džejn Ešer i njene porodice u ulici Vimpol. Probudivši se, pojurio je do klavira da odsvira pesmu i otpeva uz neke od ranijih tekstova kako bi zapamtio trenutak.
Uveren da je nehotice plagirao tuđe delo, što je poznato kao “kriptomnezija”, Makartni nije bio voljan da snimi pesmu.
– Mesec dana sam išao kod ljudi koji imaju bilokakve veze s muzikom i pitao ih da li su je ikada ranije čuli – prisetio se on u svojoj biografiji “Pol Makartni: Mnogo godina od sada”.
– Na kraju je postalo kao kad nešto nađeš, daš policiji… Mislio sam da ako niko za nekoliko nedelja ne kaže da zna melodiju, onda je moja. Dakle, pre svega, pogledao sam ovu melodiju i ljudi su rekli: “Ne, lepa je i sasvim sigurno, sve je tvoje”. Trebalo mi je vremena da dozvolim sebi, ali sam onda, kao istraživač, konačno priznao: ‘dobro, ovo je moje!’ – prisetio se muzičar.
Danas postoji više od 1.600 snimljenih obrada pesme “Yesterday” prema Ginisovoj knjizi rekorda. U međuvremenu, Broadcast Music Incorporated (BMI) je iobjavio da je pesma izvedena preko sedam miliona puta samo tokom 20. veka.
Lista najobrađivanijih pesama:
#1. The Beatles – “Yesterday”
#2. The Rolling Stones – “(I Can’t Get No) Satisfaction”
#3. Elvis Prisli – “Love Me Tender”
#4. Majkl Džekson – “Billie Jean”
#5. The Beatles – “Eleanor Rigby”
#6. Frenk Sinatra – “My Way”
#7. Sajmon i Garfankel – “Bridge Over Troubled Water”
