Nik Kejv podelio je priču o svojoj prvoj tetovaži i savet za sve obožavaoce koji razmišljaju o tetoviranju. Pevaču, koji je upravo započeo turneju po svojoj rodnoj Australiji s Vorenom Elisom, postavljeno je pitanje o njegovoj tetovaži lobanje i bodeža.
“Kako se osećaš kad staneš pred ogledalo?” upitao je obožavalac. “Sviđa li ti se tvoja tetovaža?” dok je u drugom pitanju stajalo: “Naišao sam na fotografiju vrlo “mlađeg” Nika Kejva, Nika Kejva, koji kako bi se reklo, “nije u savršenom stanju za izložbeni prostor”, ali na jednom ima prilično preteću tetovažu lobanje i bodeža. I pitao sam se osećaš li se još uvek nakon svih ovih godina prijatno s ovom tetovažom? Da li ja napravitim novu tetovažu?”.
Nik Kejv o Kanje Vestu: On je naveći umetnik generacije, zarobljen u najgorem aspektu svog karaktera..
Kejv je zatim ispričao priču o tetoviranju u četvrti crvenih svetiljki u Sidneju, s Trejsijem Puom, basistom The Birthday Party i u znak poštovanja prema njegovoj tadašnjoj devojci Aniti Lejn, koja je preminula ranije ove godine.
Kejv je rekao:
“Pružio sam Trejsiju podmetač za pivo i zamolio ga da nacrta lobanju i prekrštene kosti s nožem zabodenim u nju, i natpis na kojem je pisalo ANITA, koja je u to vreme bila moja devojka. Prešli smo ulicu i pokazao sam crtež liku koji je upravo tetovirao veliku crnu svastiku na grudi nekog ludog kretena, ali je pogledao u podmetač i rekao: “Taj crtež je prokleto užasan, prijatelju, zažalićeš”. Pokazao sam na tipa u stolici i rekao: “Šta, a on neće?”.
Lik je rekao, “Pošteno”” i sat vremena kasnije izašao sam iz salona za tetoviranje s lobanjom i prekrštenim kostima na ruci s imenom moje devojke. Trejsi je, iz razloga koje nikada neću razumeti, stavio ogroman jedrenjak na ruku”.
Nik Kejv u intervjuu za NY Times progovorio o gubitku sinova: Ljudi me pitaju, kako možeš…
Kejv je nastavio:
“Sada, gotovo pedeset godina kasnije, dok stojim pred ogledalom, rekao bih, Luka, da mi je tetovaža najmanja briga. Čini se da je to samo jedan deo opšte nadolazeće nesreće. Ipak, osećam slatku bol dok gledam tetovažu – vidim da se ime Anita zamaglilo i postalo nečitljivo, a lobanja, sada obešena i stara, izgleda poremećeno i puna prezira”.
“Ipak, srećan sam što ovaj ostatak svoje mladosti nosim sa sobom, ne samo kao podsetnik na dvoje najlepših ljudi koji su hodali zemljom — Anitu Lejn, koja je nedavno preminula, i Trejsija Pua, koji je umro ne mnogo godina posle onog bezbrižnog dana u Sidneju – ali i da je bilo vreme kad sam bio dovoljno hrabar i glup da tetoviram loše nacrtanu lobanju s imenom svoje devojke. Valjda sam sada mudriji, ali ta ludost mladosti uvek će me pratiti i kad konačno budem u zemlji, nacerena lobanja nastaviće da se ruga svim uzvišenim pretenzijama i taštinama i oprezima ovih mojih potonjih godina”.
Između vere i sumnje… Nik Kejv najavio memoare pod nazivom “Faith, Hope And Carnage”
Kejv je odgovor završio savetom:
“Dakle, da li treba da se tetovirati, Kris? Kao mudar čovek u zrelom dobu, savetovao bih te protiv toga, i zbog toga mislim da bi verojatno trebalo da se tetoviraš”.
