Marko Mendoza jedan je od najistaknutijih rokenrol basista na svetskoj sceni. Šira publika prepoznaje ga iz bendova kao što su Whitesnake i Thin Lizzy, a imali smo prilike da ga gledamo i sa bendom The Dead Daisies kada su bili gosti Whitesnake na koncertu u Beogradu pre sedam godina.
Svoju solo karijeru započeo je 2007.godine, a nekoliko godina unazad promoviše izdanje iz 2018. “Viva La Rock”. Zagrevanje za novi album započinje u aprilu najpre u Velikoj Britaniji a zatim i na evropskom kontinentu. Turneju EUROPE 22 započinje 13. aprila u klubu Fest u Zemunu.
VIVA LA ROCK! MARKO MENDOZA EVROPSKU TURNEJU POČINJE – U BEOGRADU
Uoči ovog koncerta razgovarali smo sa slavnim muzičarem.
Kada smo se upoznali, bio si član benda The Dead Daisies. “Samo” basista. Ali, kada si na bini, izgledaš kao da je ona samo tvoja, imaš harizmu frontmena. Tako da je verovatno prirodno da imaš svoj bend. Šta ti je lakše/teže, da budeš deo nečije priče ili da pišeš svoju?
– Pa, sve zavisi od okolnosti. Kada si deo nekog benda i kada je to veliki projekat sa velikim budžetima sve izgleda lakše. Ali u isto vreme tu moraš da praviš mnogo kompromisa – i praviš ih. Kada radiš solo, sve je pod tvojom supervizijom i to može da stvori određeni pritisak s vremena na vreme, naučio sam to da hendlujem na najbolji mogući način. Muzički je to uvek pomalo stresno i podrazumeva dosta posla, ali su i nagrade velike. Na kraju dana, to je ono zbog čega smo svi u ovome, zbog muzike, zar ne? Ja uživam da pričam svoju priču!
Svirao si koncerte na stadonima u halama, ali imao i dosta svirki u klubovima? Šta ti je draže i zbog čega? Koliko je za tebe lično drugačije kada si na turneji sa velikim bendom i kada si sa svojom ekipom?
– S jedne strane, putuješ privatnim avionom ili tour autobusom, spavaš u hotelima sa 5 zvezdica… s druge strane putuješ komercijalnim letovima, vozovima, nekad kombijima… Tako da, to je drugačije, ali kao što sam već rekao, tu sam zbog muzike, muzika je gorivo koje te pokreće. Puno je izazova, ali na kraju vredi!
Šta je najbitnije što si naučio u toku pandemije o sebi ali i ljudima oko sebe? Jedna od stvari koju smo svi naučili u poslednje dve godine je da nije lako, naročito ako si umetnik, sačuvati zdrav razum, mir i motivaciju. Kako ti pronalaziš fokus i snagu?
– Ono što je za mene sigurno je da sam definitivno rođen da radim ovo što radim, tu nema sumnje. Ono čega sam isto tako svestan je koliko je muzika svima nama važna, naročito u tako izazovnim vremenima. Podsetim sebe na to kakva je privilegija i sreća raditi ovo što radimo i živeti od toga. I dalje zaista uživam u procesu…
Da li je tvoj sin i dalje “bolji” od tebe? ????
– Marko je zaista sjajan, veoma talentovan i jako sam ponosan na njega! A o tome ko je “bolji” ostavljam drugima da odluče… Uostalom, nije to takmičenje, ni između nas ni između nas i drugih muzičara. To smo što smo i guramo napred…
Ima li muzičara i među tvojom mlađom decom? Da li bi želeo da budu muzičari ili misliš da je put umetnika previše težak da bi ga “preporučio” ikome?
– Kada vidim strast u bilo kome od njih, trudim se da ih podržim koliko god je to moguće. Ali na kraju naučiš da ih usmeriš i podržiš, ali se ne mešaš u rezultate. Sva moja deca su jako talentovana, to im je u DNK, odrasli su okruženi koncertima, upoznali su neke od najtalentovanijih muzičara današnjice, ali oni moraju sami da odluče da li je to nešto što žele da guraju i da li žele da žive život umetnika. Mislim da im je jasno da takav život ume ponekad da bude jako težak, ali i da nagrade mogu biti velike!
Hajde da pričamo o onom koraku između bekstejdža i bine… O čemu razmišljaš dok praviš taj korak, kako se osećaš?
– Za mene je to definitivno hajlajt svakog dana kada se svira. Adrenalin krene da pumpa, uzbuđen si i “IT’S SHOWTIME!”. Obožavam to, živim za to… i moram to da imam.
[infobox title=’Mendoza video snimkom pozvao srpske fanove na koncert u Festu’]Marko Mendoza snimio je i poseban pozdrav za fanove u Srbiji, koji je objavljen na Youtube stranici kluba Fest. Pogledajte: [/infobox]
Kada bi mogao da svoju muzičku karijeru kreneš ispočetka, da li bi išta drugačije uradio i šta?
– Da, promenio bih dosta toga, ali to je bio tako dobar put i karijera da nemam na šta da se žalim. Da mogu da promenim bilo šta, više pažnje bih posvetio pisanju pesama i svojoj solo karijeri, a možda bih više vremena posvetio svom muzičkom obrazovanju, ali… sad je sve dobro.
Sarađivao si sa nekim od najvećih muzičara na svetu… od koga od njih si naučio najviše?
– Od svih! Od nekih od njih sam naučio kakav da ne budem i kako neke stvari da ne radim, ali od većine sam uvek dobijao samo inspiraciju i zaista sam uvek bio srećan što sam u njihovom prisustvu. I dalje se trudim da učim što je moguće više.
Šta misliš o rokenrol bendovima današnjice i generalno o popularnoj sceni?
-Zapravo sam prilično ipmresioniran koliko talenta postoji na sceni. Uvek se trudim da budem optimističan i pozitivan kada je muzika u pitanju, da pokušam da dam podršku koliko mogu. Puno je muzičara i bendova i znaš da će muzički biznis biti ok u budućnosti. Da li će se menjati? Da! Ali muzika će uvek biti uz nas na neki način. Stanje muzike i muzičkog biznisa zavisi od industrije koja je okružuje i ljudi koji je vode, ali ako su oni tu iz pravih razloga, bićemo dobro. Ja verujem da će muzika preživeti ako smo svi tu iz pravih razloga, ali u realnosti, muzika je nagrada sama po sebi.
Da li je rokenrol “viva”?
– Rokenrol jeste i uvek će biti živ! VIVA LA ROCK!
Šta možemo da očekujemo od koncerta u Beogradu:
– Mogu da vam obećam sjajno veče, uvek insistiram na tome da koncert bude nezaboravan i zabavan! Nadam se i da je ovo početak jednog dugog prijateljstva!
Ljiljana Zdravković za HL
