Umetnost uzima mnoge oblike, ali se sama po sebi ne može ograničiti. Zato nije ni čudo što se Marija Đorđević opredelila za atipičan i nekonvencionalan vid kreativnog izražavanja.
Iako je kao mala emigrirala u Kanadu, u Beograd ju je vratila ljubav prema ljudima, a zadržala – ljubav prema gradu. Da bi ostvarila san pronalazeći inspiraciju za kojom žudi većina, odrekla se udobnosti i luksuza. Posle mnogo truda i odricanja, danas njeno ime odjekuje svetom dizajna.
Da li je kreativnost dopuštena u Srbiji, odnosno u Beogradu?
– Trendovi masovno vladaju na tržištu, što otežava dostupnost materijala, izbor boja i slično, a samim tim i realizaciju novih ideja. Ali, s druge strane, baš u tom ograničenju i raste kreativnost jer je umetnik primoran da razmišlja o tome kako da iskoristi standardne materijale na nekonvencionalan način. Primer za to je stolica tapacirana u metalnoj mreži, pri čemu metal predstavlja muškost, grubost, jačinu. Razmišlja se, dakle, o simbolici materijala, a ne o tome za koju namenu se on dotad koristio.
Marija ostvaruje ideje na mnogo načina, a jedan od njih je aktivan rad s klijentima po čijim željama kreira nameštaj. Po pristupanju poslu potpisala je ugovor kojim se obavezala da nikada neće napraviti isti komad. Iako klijenti iznose najrazličitije ideje o tome kakav nameštaj žele, činjenica je da svi nastoje da poseduju unikat u svom životnom prostoru.
Da li je lepše raditi samostalno ili sarađivati s klijentima?
– Oba načina rada vrlo su interesantna, iako se umnogome razlikuju. Kada radim s klijentima, nastojim da što bolje razumem njihovu ličnost da bih mogla da je u što većoj meri unesem u komad nameštaja koji za njih kreiram. Elemente koji klijentima nešto znače uklapam u sopstvenu viziju tog komada, a rezultat je nameštaj koji oni emotivno doživljavaju svaki put kada ga pogledaju. S druge strane, kad kreiram nameštaj za svoju dušu, potpuno se unesem u stvaranje, jer u tom slučaju ne postoje ograničenja u pomeranju granica prihvatljivosti onog što stvaram. Na taj način izražavam sopstveni pogled na svet.
Prvi komad koji je Marija kreirala čuvena je „Džimi“ stolica s crvenim okvirom, koja je bila jedan od najzapaženijih komada nameštaja sezone u kojoj se pojavila. Upravo je pozitivna reakcija javnosti podstakla njene ambicije da se upusti u dizajniranje nameštaja.
Kome su namenjeni tvoji komadi?
– Najlepši osećaj je kada nameštaj koji sam kreirala nekog podseti na davno zaboravljenu uspomenu, bilo da je u pitanju neki koncert, prva tetovaža, momenti ludosti s prijateljima ili otkriće nove „genijalne“ rok grupe. Prepoznajem sebe u realizovanim idejama jer izražavam svoju ličnost u enterijeru. Svi mi kreiramo prostor u kojem živimo u skladu sa sopstvenom ličnošću tako da enterijer izražava našu suštinu. Stoga naše okruženje nije samo funkcionalno već je i emotivno.
Koji koncept je bolji – jedan specifičan komad nameštaja u uobičajenom ambijentu ili čitav ambijent u jednom određenom stilu?
– Većina mojih komada su vrlo upadljivi i vizuelno jaki, zbog čega se uklapaju u najrazličitije ambijente – skulptura u minimalnom stanu, moderni „tvist“ u kancelariji, fokus u neutralnoj prostoriji ili isticanje nekoliko stolova u restoranu. Kao što ni sam nameštaj nije izrađen u jednom definisanom stilu, već je sklop nekoliko koncepata, tako i najinteresantiji enterijeri spajaju u sebi različite elemente.
Koji tonovi preovlađuju u tvom radu i zbog čega?
– Crna boja se javlja u svakom komadu nameštaja koji kreiram. Bilo da je u pitanju crna koža, koju preferiraju rokeri i grupi devojke u kožnim pantalonama i prslucima, ili visoki crni sjaj na stolici, koji joj daje notu elegancije, ili je crna boja upotrebljena kao pozadina za detalje, čime se ostvaruje najidealniji kontrast – ova boja je klasično sredstvo za ostvarivanje najrazličitijih ideja, u zavisnosti od toga kako se koristi.
Koliko elegancije može da se unese u rokerski stil nameštaja, a koliko roka u eleganciju?
– Rok stil je vrlo hedonističan i, samim tim, pomalo grub i haotičan. Elegancija je prefinjena i delikatna, zbog čega je savršen “partner” rok stilu. Primera radi, jedna stolica koju sam kreirala je s prednje strane vrlo jednostavno tapacirana – crno drvo i crni štof s leopard karnerom kao detaljem. Jednostavno, ženstveno i klasično. Međutim, iz leđa stolice izbija štikla! Ova stolica spreda prikazuje naše unutrašnje želje, dok je na njenoj zadnjoj strani predstavljena druga strana naše ličnosti, koja nije vidljiva drugima ali je ipak deo nas. To je ono što želim da izrazim kroz nameštaj.
