U “Životinjskoj farmi” Džordž Orvel se obračunava sa sovjetskom revolucijom. Njegova basna o moći je objavljena pre 75 godina – a danas je aktuelnija nego ikada.
“Gospodin Džons sa Veleposedničke farme zaključao je kokošinjce preko noći, ali je bio previše pijan da se seti da zatvori i gornje otvore kroz koje je živina mogla da izlazi i ulazi.”
Jednostavnim rečima, Orvel (1903-1950), koji se zapravo zove Erik Artur Bler, počinje svoju priču o životinjama na farmi koje planiraju revoluciju protiv svog vlasnika. Majstor društvene kritike nije ni slutio da će “Životinjska farma” postati klasično delo političke literature, prenosi Dojče vele.
Orvel je knjigu napisao krajem 1943. i tokom 1944. godine. U svojoj rodnoj Velikoj Britaniji najpre nije mogao da nađe izdavača. Jer, ono što je napisano kao bezazlena dečja priča, u stvarnosti je bila mračna satira i žestoka optužba Staljinove diktature u Sovjetskom savezu.
ORVEL BI BIO ZADOVOLJAN, A I TAJMING IM JE SAVRŠEN… COLDPLAY OBJAVILI SPOT “TROUBLE IN TOWN”
A pošto je Sovjetski savez u Drugom svetskom ratu koji je tada još trajao bio saveznik Velike Britanije u borbi protiv nacističke Nemačke, objavljivanje takve priče nije bilo oportuno. No 1945. je “Životinjska farma” napokon objavljena.
Neke životinje su jednakije od drugih
I šta se dešava u basni? Stari i ugledni polubeli vepar Stari Major otvorio je oči životinjama na farmi koju je vodio nesposobni i stalno pijani seljak g. Džons. Održao je govor u kojem je čoveka označio kao eksploatatora i rekao da mučitelji moraju biti oterani revolucijom.
“We pigs are brainworkers. The whole management and organisation of this farm depend on us. Day and night we are watching over your welfare. It is for YOUR sake that we drink that milk and eat those apples.”
From George Orwell's ‘Animal Farm’, first published #OnThisDay 1945. pic.twitter.com/dfzZ2GKzH4
— English Radical History (@EnglishRadical) August 17, 2020
No, upozorio je da posle revolucije životinje ne bi trebalo i same da postanu ljudi: “Sve životinje su jednake, nezavisno od njihove snage ili inteligencije”.
NIJE SVAKO ORVEL… KAKO SU LJUDI 1967. ZAMIŠLJALI 1999. GODINU
Kada je Stari Major ubrzo potom umro, životinje su iskoristile priliku da oteraju gospodina Džonsa sa farme – pod vođstvom dvojice mladih veprova, Sneška i Napoleona.
Životinje su najpre zajedno preuzele farmu i sve je bilo bolje. Radile su naporno jer su radile za sebe i međusobno su bile solidarne. “Veleposednička farma” je preimenovana u “Životinjsku farmu”.
No, pametne svinje su ubrzo preuzele komandu u svoje ruke i svoj predvodnički status pretvorile u diktaturu, koja je ubrzo bacila u senku sve čega su životinja nekad htele da se oslobode. Veprovi su svoju moć pravdali parolom: “Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih”.
Kapitalizam protiv socijalizma
Razlike između ljudi i svinja kao vladalaca su na kraju romana počele da nestaju – pa i one vizuelne. Druge životinje na farmi nisu više mogle da prepoznaju ko je čovek a ko svinja – ko je kapitalista a ko socijalista.
ORVEL JE OPET U MODI: KNJIGA “1984” NAJPRODAVANIJA NA AMAZONU, ŠTA MISLITE ZAŠTO?
“Životinjska farma” opisuje tok revolucije koja mora da propadne. Jer, revolucije, smatrao je Orvel, mogu da dovedu do pomeranja vlasti. Ali društvene strukture ostaju netaknute. Nekoliko moćnika eksploatiše mnoge koji su obespravljeni.
Književnost kao oružje u Hladnom ratu
U Sovjetskom savezu i satelitskim državama Orvelova “Životinjska farma” je bila zabranjena. Pri tome je sam Orvel bio ubeđeni levičar: u Španskom građanskom ratu se borio na strani POUM, komunističke grupe u kojoj je sovjetski staljinizam video konkurenciju.
Prvi nemački prevod “Životinjske farme” pojavio se 1946. U DDR je ta knjiga, baš kao i Orvelova “1984” bila zabranjena sve do pada Berlinskog zida i kraja Nemačke demokratske republike 1989.
CIA otkupila prava za snimanje filma
Posle Orvelove smrti 1950, tajna služba CIA je kupila filmska prava kako bi mogla da stiče poene u hladnoratovskoj borbi protiv Sovjetskog saveza. Crtani film “Životinjska farma – ustanak životinja” snimljen je između 1951 i 1954.
A producenti su bili Džon Halas i Džoj Bačelor – u Velikoj Britaniji. Radnja se u velikoj meri oslanja na književni predložak. Ali u filmu je došlo i do druge revolucije – protiv vladavine svinja. Jer CIA nije mogla da usred Hladnog rata dopusti da kapitalisti i socijalisti prođu podjednako dobro.
U fimskoj adaptaciji iz 1999. Džon Stivenson je izmenio radnju utoliko što je u nju ugradio raspad Sovjetskog saveza 1989. Film završava hepiendom u kojem posle godina vladavine svinja, novi ljudi preuzimaju farmu. A životinje se raduju: “Konačno smo bile slobodne!”
CIA JE OVU KNJIGU KORISTILA KAO TAJNO ORUŽJE… I JOŠ NEKOLIKO ČINJENICA KOJE NISTE ZNALI O ORVELOVOJ “ŽIVOTINJSKOJ FARMI”
Britanski novinar i pisac Džordž Orvel je svojim knjigama želeo da ukazuje na političke nepravde i pri tome je često posezao za formom satire.
U njegova najznačajnija dela spadaju “Životinjska farma” i “1984” (izdata 1949). I u toj knjizi on se bavi problemom autoritarne države u kojoj vlada totalni nadzor i propaganda manipuliše ljudima.
“Životinjska farma” je basna koja može da se primeni na svaki totalitarni sistem. Tako ni 75 godina od svog objavljivanja – nije zastarela.
HL/Izvor: b92.net/DW
