U današnjem svetu otvorenog tržišta i surove konkurencije često se ne biraju sredstva kako da se dođe do uspeha pa je tako izuzetno česta pojava plagiranje, imitacija, čista krađa ili pozajmiljavanje nekog dela od celine, nečeg što pripada nekom drugom i onda plasiranje i predstavljanje tog “proizvoda” kao da pripada nekom drugom.
I ta praksa često prolazi nekažnjeno, pogotovo ukoliko ta svojina nije pravno zaštićena ili ukoliko je originalna svojina iz država “trećeg svega”, što je česta praksa. Iz tog razloga, često se dešava da se žrtve krađe, u nedostatku efektivne pravne zaštite od strane metične države često okrenu privatnom sektoru bezbednosti za pomoć.
Velike američke diskografske kuće tuže muzičke AI servise zbog kršenja autorskih prava…
Pravno licencirano lice koje može pomoći u ovakvim situacijama su licencirane detektivske agencije koje pružaju usluge preventivnog tipa sa ciljem zaštite intelektualne i industrijske svojine za fizička kao i za pravna lica. Detektivske agencije za svoje klijente sprovode istrage u vezi sa ugrožavanjam intelektualne i industrijske svojine koje mogu biti i post-incidentnog tipa za razliku od prvog navedenog tipa koji je isključivo preventivne prirode.
Dosadašnja praksa je pokazala da su detektivske agencije češće bile angažovane od strane pravnih lica nego od fizičkih lica u vezi pružanja usluga vezanih za zaštitu intelektualne i industrijske svojine, što je logično jer ova vrsta usluga pripada uslugama korporativno-poslovne prirode, mada ima primera i zahteva od fizičkih lica.
Prema definiciji, krađa intelektualne svojine nastaje kada neko proneveri ili koristi bez odobrenja intelektualnu svojinu drugog lica ili kompanije, uključujući patente, autorska prava, robne marke i poslovne tajne, za komercijalne svrhe.
Iskustvo rada u detektivskoj delatnosti kaže da je uobičajeno da konkurenti iz branše pokušavaju da lažno predstavljaju tuđe ideje, dostignuća i načine reklamiranja, da “obmanjuju” treća lica i da takvo predstavljanje ima za cilj da se izvuče nekakva vrsta koristi a ceo taj “koncept” je baziran na nečijem teškom danonoćnom radu u koji je neko uložio mnogo svega kako bi podstakao rast i razvoj svog brenda.
MONETIZACIJA I ZAŠTITA AUTORSKOG PRAVA… Ovaj tekst advokata Nenada Cvjetićanina bi svaki muzičar trebalo da pročita
Ako neko ima poznat logo, proizvod, ime, uslugu, uređaj, recept, ili niz drugih stvari koje se lako mogu identifikovati kao vlasništvo, onda će konkurencija verovatno želeti da narušava taj uspeh stvaranjem nečeg veoma sličnomg što klijente može zbuniti u smislu ko je zaista originalni izvor i autor. To može oštetiti reputaciju ukoliko je taj proizvod inferioran, i može direktno uticati i na smanjenje prodaje. Bez obzira na uzrok, razlog, ili efekat napada lični i poslovni integritet trebalo bi da budete zaštićeni.
Postoje specijalizovane detektivske agencije, gde rade iskusni privatni detektivi koji su iskusni u toj oblasti i specijalizovani za zaštitu autorskih prava i intelektualne svojine. Detektivska agencija vam može poslužiti i kao izvor informacija i konsultacija kako bi utvrdili da li postije osnovni preduslovi da se slučaj finalizira u uspešnom maniru. Najbolje je da angažujete agenciju koja ima politiku poslovanja da ne prihvata slučaj ukoliko ne može da garantuje dobre rezultate za klijenta, kao ni slučaj gde ne mogu da ispune ono što obećaju svojim kljentima.
Potrebna Vam je agencija koja, ukoliko preuzme Vaš slučaj, da budete uvereni da će u radu na tom slučaju dati sve od sebe i do kraja se boriti za Vaše interese uz pružanje maksimuma mogućnosti. Potrebna Vam je aagencija koja će identifikovati izvor problema, i prikupiti potrebne dokaze i sav neophodan materijal sa ciljem da se zaustavi neovlašćeno korišćenje intelektualne svojine korisnika usluga.
Kobejn ipak nije izvršio samoubistvo? Kortni Lav pozvana na detektor laži… imala je jak motiv da ga ubije
Široka primena termina “industrijska svojina” vezuje se za navode u Pariskoj konvenciji. Posmatrano u smislu zakonodavstava iandustrijska imovina je deo šireg aspekta zakona poznatom kao intelektualna svojina (IP) koji se odnosi uglavnom na kreacije ljudskog uma. IP prava štite interese inovatora i kreatora dajući im prava nad svojim kreacijama. Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (1967) ne traži da se definiše intelektualna svojina, ali navodi sledeće pojmove kao zaštićene “elemente” intelektualne svojine: pravo na korišćenje, brendovi, patenti, poslovne tajne, književni, umetnički i naučni radovi, nastupi umetnika, fonogrami i emitovanje, izumi u svim oblastima ljudskog delovanja, naučna otkrića, industrijski dizajn, robne marke, oznake usluga, kao i komercijalni nazivi i oznake.
Zaštita od nelojalne konkurencije je takođe veoma aktualan problem, globalno posmatrano, i gotovo da ne postoji država na svetu niti branša gde nema borbe između konkurenata na nelojalan način. Informacija stvara razliku i veliku prednost u toj “igri”. Nije retka situacija da organizacije preduzimaju radikalne mere kao što je periodično interno diskretno poligrafsko testiranje kadrova kako bi preventivno delovali i sprečili problem pre nego što nastane. Kako živimo u virtualnoj eri, gde veb sajtovi sve više predstavljaju “lice” kompanije a problematike je veoma zastupljena na Interenetu, vlada SAD krajem devedesetih godina prošlog veka donosi “Digital Copyright Millennium Act”, koji stupna na snagu i počinje da se primenjuje početkom novog milenijuma, ne samo na teritoriji SAD nego na celokupnom Internetu, odnosno na globalnom novou, tačnije obuhvata celu zemaljsku kuglu.
DMCA akt je revolucionalizovao pravo na intelektualnu svojinu, dao novu dimenziju celokupnoj problematici i uneo regulativu u pravni vakum i anarhiju koja je do tada vladala na Internetu, na kom su, do tada, radnje kao što su “cybersquatting” i “brandjacking” predstavljale uobičajnu pojavu i maltene nešto “in” i sasvim “normalnu” pojavu i “dobru ideju” za profit, čak i sa mogućnošću da se ucenjuju poznati brendovi za tržišta koja su te kompanije želele da penetriraju.
DMCA akt ne samo da štiti i garantuje prava svim pojedince nego se i sprovodi u delo na globalnom nivou i to veoma efikasno kao i u izuzetno kratkom vremenskom roku. DMCA garantuje zaštitu intelektualne svojine na globalnom nivou. DMCA akt je akt od izuzetne važnosti na globalnom nivou. Države, generalno, imaju zakone o zaštiti IP iz dva glavna razloga: Da bi zakonski izrazile prava stvaralaca i inovatora u svojim kreacijama i inovacijama, da bi naglasile relevantnost koja je od javnog interesa u pristupu kreacijama i inovacijama; Da promoviše kreativnost i inovacije i tako doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju.
Da sumiramo, moguće je pronaći detektivsku agenciju koja je sposobna da Vam poverljivo pruži usluge identifikacije dalekosežnosti posledica, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih, identifikacija osumnjičenih za preuzimanje podatake, ili upada u vaš sistem, preduzimanjem operacija koje za cilj imaju da Vam pruže nepobitne dokaze krađe intelektualne svojine. Širom sveta je došlo do rasta crno tržište u industriji piraterije, replikacije i kopiranja legitimnih proizvoda. Ovo je rastuća industrija koja je sada u ekspanziji zbog aktuelizacije “dark Interneta” ili “deep weba”.
Ukoliko ikada Vaša intelektualna ili industrijska svojina bude na bilo koji način ugrožena, možete se obratiti detektivskoj agenciji koja poseduje odgovarajuću licencu, koja ima mnogo godina iskustva pri sprovođenju istraga vezanih za intelektualnu svojinu i implementaciju strategija za sprečavanje takvih krađa. To uključuje i zloupotrebu žigova i povrede autorskih prava. Zapamtite, vaš posao može biti uništen kada je kompromitovana vaša intelektualna svojina.
