Negde oko Božića 2016. godine, Rodžer Voters posetio je svog nasjtarijeg sina Harija u njegovom domu u Santa Monici, u Kaliforniji, kako bi mu saopštio prilično loše vesti.
Hari je pre toga proveo 14 godina svirajući klavijature i orgulje u bendu svog oca, koji je obuhvatao tri obimne svetske turneje, ali Rodžer je pravio promene za svoju nadolazeću Us + Them turneju.
– Dobio sam otkaz – ispričao je sada Hari za magazin Rolling Stone – bilo je prilično mizerno.
Hari tvrdi da ни данас ne zna zašto ga je otac otpustio.
– Mislim da je jednostavno želeo nešto novo, nešto sveže – kaže Voters – nisam siguran kako je on razmišljao o tome, ali svi osim dvoje ljudi [klavijaturista Džon Karin i gitarista Dejv Kilminster] su dobili otkaz. Ali drugi momci koji su dobili otkaz ipak nisu njegov sin, pa je bilo dvostruko bolno za mene.
Rodžeru Votersu povređen ego: Ja sam daleko važniji od nekog tamo The Weeknda ili Drejka
Bilo bi sasvim razumljivo da Hari Voters više nikada ne želi da izvodi muziku svog oca nakon ovog događaja, ali to nije bio njegov stav. Nedavno je završio turneju dugu 57 dana sa bendom Les Claypool’s Fearless Flying Frog Brigade gde je svako veče svirao album “Animals” grupe Pink Floyd zajedno sa Klejpulom i Šonom Lenonom. Malo pre ovog intervjua, pristao je da odsvira tri koncerta sa bendom Brit Floyd, vodećim svetskim Pink Floyd tribute bendom, zajedno sa pevačicom koja je bila nekadašnji prateći vokal originalnog benda, Durgom Mekbrum i bivšim saksofonistom, Skotom Pejdžom.
– Njihov menadžer me je kontaktirao pre samo nekoliko dana i pitao da li želim da sviram na nekim koncertima – kaže Voters – nikada ih nisam upoznao, ali doći ću i sviraću. Ovu muziku sviram već 30 godina ili tako nešto. Mislim da ćemo biti u redu i bez probe. Mislim da svi dobro poznajemo materijal.
Neke od Harijevih najranijih uspomena vezane su za Pink Floyd. Kada je imao samo dve godine, otac ga je poveo u studio dok su snimali album “The Wall” kako bi pročitao stih “Look mummy, there’s an aeroplane up in the sky”, koji otvara pesmu “Goodbye Blue Sky”.
– Sasvim sigurno se sećam kako sedim tamo ispred mikrofona, dok me oni navode šta treba da kažem – priča on – kad god to čujem, pomislim, ‘O Bože, to sam ja’. Prilično je čudno.
Odrastao je na jugozapadu Londona, baš u vreme kada je takozvana New Romantic muzička scena uzimala maha, ali je bio mnogo zainteresovaniji za muzičke izvođače iz prethodne generacije, kao što su Beach Boys, Litl Ričard, The Allman Brothers Band i Dr. John.
– Jednostavno mi se nije sviđao zvuk muzike osamdesetih – objašnjava Voters – zvučao mi je čudno s tim reverbom na bubnjevima.
Jahta, smeh i šolja vrućeg čaja… Rodžer Voters otkrio kako je zamalo ubio bubnjara Nika Mejsona
Kao sin rok legende, imao je priliku da sa devet godina peva pesmu “Barbara Ann” na sceni sa bendom Beach Boys, da gleda koncert Brusa Soringstina na turneji “Born in the U.S.A.” na Vembliju, pa čak i da podeli nežan trenutak iza pozornice sa Litl Ričardom.
– Slomio sam ruku, i bila je u gipsu. Dotakao me je i rekao, ‘Žao mi je. Bog te voli’. Ja sam ateista, ali bio je to veoma emotivan trenutak sa mojim herojem iz detinjstva.
Počeo je da svira klavir sa osam godina i postao je prilično vešt kada se upisao u internat u Hempširu, nekoliko godina kasnije.
– Učitelj me je upoznao sa mnogim izvođačima. Tada sam zaista počeo ozbiljno da se interesujem.
Međutim, nikada ozbiljno nije razmišljao o muzičkoj karijeri, sve do završetka školovanja i rada u restoranu, gde je mrzeo svaki trenutak.
– Bilo je užasno. Shvatio sam da je bilo šta osim muzike gubljenje vremena.
Prvi bend koji ga je angažovao bio je Boot-Led-Zeppelin, popularni tribute bend Led Zeppelina.
– Svirao sam klavir i klavijature, a zatim drugu gitaru – seća se.
Da li znate pravi razlog zbog kojeg je Rodžer Voters napustio Pink Floyd?
Nakon četiri godine u Boot-Led-Zeppelinu, prešao je na sviranje klavijatura u tribute bendu Grateful Dead, iako nije znao ništa o njihovom radu osim pesme “Touch of Grey”.
– Dali su mi audio snimak, i jednostavno sam ih zavoleo. Sada obožavam Grateful Dead.
Na prelazu između milenijuma, pridružio se indi rok bendu Hubble Deep Field. Bio je srećan što napokon ima priliku da svira originalni materijal, ali nije bio srećan što je teško privući publiku kada nemate “Stairway to Heaven” ili “Friend of the Devil” u repertoaru.
– Objavili smo nekoliko singlova, ali nije baš išlo – kaže.
U isto vreme, njegov otac imao je potpuno drugačije iskustvo na turneji. Rodžer Voters borio se sa prodajom tokom osamdesetih kada su njegovi bivši članovi benda punili stadione kao Pink Floyd, ali je Dejvid Gilmur tiho raspustio bend nakon turneje The Division Bell 1994. godine. Voters je odjednom bio jedini aktivan član benda i punio je velike arene širom sveta. Ponudio je Hariju mesto u bendu na poziciji klavijaturiste 1999. godine za prvi deo turneje In the Flesh, ali je on odbio jer je još uvek bio posvećen Hubble Deep Fieldu. Kada mu je ponudio isto mesto na turneji 2002. godine, Hari je pristao.
Njegov prvi koncert održan je 27. februara 2002. godine u Kejptaunu..
– Bio sam veoma nervozan te noći – kaže Voters, dodajući da ga je posao naterao da se suoči kako sa dobrim, tako i sa lošim stranama života kao sina popularne rok zvezde.
– Prednost je što mi je pružio oslonac u muzičkoj industriji i izložio me tom načinu života. Voleo sam da idem na njegove turneje i upoznajem druge zanimljive muzičare. Mana je što će te ljudi procenjivati mnogo strože jer si ‘nečiji sin’. Morate raditi mnogo više kako biste se istakli, skoro dvostruko više, kako biste se dokazali.
Rodžer Voters prekinuo sve priče u okupljanju Pink Floyda: Bilo bi to je*beno grozno
Hari se dokazao tokom turneje 2002. godine svirajući klavijature, zatim tokom turneje The Dark Side of the Moon 2006-08. i The Wall Live 2010-13. godine, gde je prešao na orgulje. Turneja The Wall Live trajala je tri godine.
– Bilo je večeri kada bih radije bio u krevetu i gledao seriju. Ali bile su vrlo retke i retko bih bio tamo gore i želeo da sam negde drugo. Uvek je bilo zabavno.
Turneja Rodžera Votersa nastavljena je na jesen 2016. godine sa tri koncerta u Meksiko Sitiju, zatim dva vikenda na Desert Trip, gde su delili binu sa Bobom Dilanom, Polom Mekartnijem, Stonsima, Nil Jangom i drugima. Hari je većinu nastupa gledao sa strane bine i sjajno se zabavljao, ne shvatajući da ga otac, kao I većinu njegovih bendovskih kolega, otpušta za nekoliko nedelja.
Uprkos šoku zbog otpuštanja, Hari kaže da je i dalje u kontaktu sa svojim ocem i čak je planirao da vidi njegovu turneju This Is Not a Drill kada je stigla u Los Anđeles prošle godine.
– Moja deca i ja dobili smo gadnu infekciju grla, i nije želeo da dođemo. Ali moja supruga, Rišel, je otišla.
Napuštanje Rodžerovog benda možda je bio emotivni i finansijski udarac, ali je Hariju to omogućilo da se više posveti svojoj muzici. Njegova džez grupa Harry Waters Band objavila je album 2008. godine, a nedavno se udružio sa kantautorom Džonom Meknelijem da formira McNally Waters.
– Obojica volimo muziku iz Nju Orleansa. Obišli smo Južnu Afriku i sjajno se zabavljali.
Hari je takođe komponovao muziku za emisije poput “Downton Abbey” i “Comedians in Cars Getting Coffee”. Imao je priliku da svira sa bendom Dean Ween Group tokom kratke turneje 2015. godine, a prošlog leta Claypool’s Fearless Flying Frog Brigade poveo ga je na mnogo dužu turneju koja je svako veče isticala album “Animals”.
– To je moj omiljeni album Pink Flojda – kaže Hari – imao sam priliku da pevam ‘Dogs’, što je bilo neverovatno.
Turneja je takođe bila prilika da se približi Lenonu, jednom od retkih ljudi koji takođe razumeju kako je živeti zauvek u senci rok zvezde.
– Nisam ga uopšte poznavao, ali sada smo dobri drugari. Poznavao je moju sestru od ranije – priča Hari.
Ne traži aktivno prilike da svira muziku svog oca, ali kada dobije ponudu – poput prošlogodišnje kada ga je izraelski tribute bend pitao da li bi svirao “The Wall” zajedno sa drugim veteranima Rodžerovog benda – oduševljeno je pristao.
– To je bilo veoma zabavno. Možda ćemo to raditi jednom godišnje.
Brit Floyd je ušao u njegov život kada je upoznao njihovog menadžera na događaju posvećenom progresivnoj rok muzici, “Cruise to the Edge”. Grupa je obeležavala 30. godišnjicu albuma “The Dark Side of the Moon” epskim koncertom koji je uključivao kompletno izvođenje albuma, kao i druge hitove poput “Young Lust” i “Wish You Were Here”, kao i manje poznate pesme poput “Yet Another Movie” i “What Do You Want From Me.”
Trenutni plan je da Hari izađe na binu samo za pesme “Time”, “The Great Gig in the Sky” i “Pigs”.
– Ne znam da li ću nastaviti sa još koncerata posle ova tri. Bukvalno ću se sresti s njima jutro prvog koncerta kada letim za Feniks. Ali ako bi želeli da radim s njima još, bio bih zainteresovan.
Nemačka policija pokrenula istragu protiv Rođžera Votersa zbog “nacističkog kostima”…
Ono što ga ne zanima je razgovor o politici, iako njegov otac ne može biti aktivniji u tom pogledu.
– Nemam nikakav interes da javno diskutujem o svojim stavovima kao što on radi. Ne ležem budan i ne gubim san noću zbog stvari koje njega drže budnim.
Šta misli o kontroverznom stavu svog oca da “ruska invazija Ukrajine nije bila neizazvana”?
– Shvatio sam da je mnogo onoga što on kaže svakako provokativno, bilo da je to iz pravih ili pogrešnih razloga. Ali ne znam dovoljno o istoriji situacije da bih mogao izneti svoje mišljenje. Ne znam da li je u pravu ili nije, ali prilično je pametan. I znam da mnogo čita o svemu.
Rodžer Voters ponovo gura “prst u oko”: Hamas nije kriv, Izraelci izmišljaju zločine…
Iako su svi, od ADL-a do Dejvida Gilmura, nazvali njegovog oca antisemitom zbog njegovih stavova o Izraelu, Hari ga podržava.
– To jednostavno nije tačno. Ljudi pomešaju protivljenje izraelskoj vladi i protivljenje Netanjahuu sa antisemitizmom. Ljudi kažu, ‘On se oblači u SS uniformu, i ima Davidovu zvezdu na svinji’ – nastavlja, referišući se na naduvanu svinju koja je deo njegovog nastupa već decenijama – i želim samo da kažem ‘Pobogu, on to radi već 40 godina. To je satira’. Tu je i znak Mercedesa, čekić i srp, i znak dolara na svinji… On ističe sve zločine sveta. Ali ljudi to ne razumeju i misle da je antisemita, što je zaista glupo.
Rodžer je pri kraju svoje turneje This Is Not a Drill. Njegovi budući planovi su nejasni, ali da li se Hari nada da će biti pozvan nazad u bend za sledeću turneju?
– Ne nadam se. Ne mislim da će se to ponoviti, ali ko zna. Videćemo.
HL/Prevod: J. Ilić Izvor: rollingstone.com
