Za svakog iole posvećenog, profesionalnog i kreativnog muzičkog urednika (ugrožena vrsta koja izumire) lik i delo Džona Mejera je kao neka od osnovnih lekcija iz muzičkog ili opšte kulture.
Iako nije reč o muzičaru kojeg će baš svako prepoznati u etru (ne podižite obrvu Mejerovi ljubitelji, zaista je tako!) muzika koju stvara i izvodi bespogovorno je vrhunska, kvalitetna i – radio friendly!
Prvi put sam mu se ozbiljnije posvetila tokom 2007. godine kada sam sa kolegama uobličavala muzičku playlistu komercijalnog radija sa nacionalnom frekfrencom. Znala sam da je ovaj nekadašnji student prestižnog univerziteta Berklee College of Music do tada imao već dva multi-platinasta izdanja: Room for Squares (2001) i Heavier Things (2003), te da je uveliko bio ponosni vlasnik Grammy nagrade za najbolju pop izvedbu, za singl sa prvog albuma – “Your Body Is a Wonderland”. Ta pesma, kao i singl “Daughters” sa drugog izdanja bile su moj prvi muzički izbor za radijske playliste, kada je Mejer u pitanju.
Ipak, album koji nas je sve ostavio bez daha i po mom mišljenju, ali i stavu mnogih mojih kolega, potpisao Džona Mejera kao jednog od pisaca savremene istorije svetske muzičke scene jeste album Continuum iz 2006. godine. Ovo izdanje donelo mu je još jednog Grammy-a i to za najbolji vokalni pop album, a prestižni “Rolling Stone” magazin pozicionirao ga je na 11. mesto liste najboljih albuma 2006. godine. Numere: “Waiting for a world to change”, “Gravity”, “Slow dancing in a burning room”, “I don’t trust myself (with loving you)” obeležile su ovo izdanje. Specifičom bojom vokala, senzualnim potiskom na žicu gitare (njegov ton se itekako prepoznaje – reći će vam muzički znalci!), svojevrsnom “Mejerskom lirikom”… svih 12 pesama sa albuma Continuum imaju svoju poruku i pouku.
Četvrti album Džona Mejera – Battle Studies iz 2009. godine donosi mu prvo mesto čuvene Bilboard 200 liste najboljih albuma, a moji radijski slušaoci u to vreme su uživali u hit singlu “Heartbreak Warfare”, ali i vanserijskoj obradi singla “I’m on fire” koju je 1985. godine objavio Bruce Springsteen. Ma koliko volela originalnu verziju, ona je neosporno u novom izvođenju dobila autentičnu Mejerovsku boju.
Kritika je pozitivno ocenila i sledeća dva izdanja Džona Mejera – Born and Raised (2012) i Paradise Valley (2013) iako, mora se priznati, na njima nije bilo značajnije pozicioniranih i upečatljivih (hit) singlova.
U nekoliko narednih godina Džon Mejer ne kreira sopstvenu muziku već se pridružuje koncertnoj turneji “Dead and Company” legendarnog benda Grateful Dead povodom 50 godina njihove karijere.
Krajem proše godine odjeknula je vest da je Džon Mejer spremio novi muzički materijal: “Mnogo je više pesama od broja koji staje na standardni album. Mislim da ću sledeće godine objaviti mnogo više muzike nego ikada pre” – izjavio je Džon Mejer. Rečeno – učinjeno, 20. januara Mejer izdaje EP-a The Search for Everything: Wave One: “Srce mi udara kao ludo. Ove pesme predstavljaju bukvalno na stotine sati života unutar ovih malih svetova. A još toga stiže!” – objavio je Mejer na svom Tweeter nalogu.
Dakle, umesto jednog albuma, planirano je da zbog velikog broja novih pesama The Search For Everything izlazi u nastavcima. Prvi deo najavljen je odličnim singlom “Love on the Weekend”, koji momentalno ulazi u uho i pod kožu i koji što više slušate – više vam ostaje u sećanju (preporučuje se uz opuštenu vožnju ili uz dobro vino). Ostali singlovi sa EP-a The Search for Everything: Wave One predstavljaju senzitivnog Mejera, bez bilo kakvih muzičkih eksperimenata i iznenađenja: “Moving On and Getting Over” favorit je pisca ovih redova, kreirana u stilu numera sa albuma Continuum, zavodljiva, blues&groovy.
Nadalje, iako Mejer napominje da je numera “Changing” za njega centralni deo oko kojeg je gradio ceo album ovoj pesmi kao da nedostaje emotivna dubina, nema intenzivnije harmonske progresije i otpevana je prilično “ravno”. Kako sve pesme odišu istom atmosferom i piano balada “You’re Gonna Live Forever in Me” deluje pomalo bledo na prvo slušanje. No suština je da ovo jeste najemotivnija ovog Mejerovog “prvog talasa” za koju on ističe da je na albumu zabeležena kao prvi, originalni snimak.
Džon Mejer nas muzički ne iznenađuje ovog puta, ostaje dosledan svojoj fuziji blues-pop-soul-soft rock-country žanrova. The Search for Everything: Wave One generalno odiše ambijentalnim, intimnim vajbom, te zaista jeste (muzički) svet za sebe, a ono na čemu je ponovo insistirao jeste – liričnost. Spoj izuzetne interpretativne tehnike, vokala zaista specifične, prepoznatljive boje, izuzetnog talenta i veštine za komponovanje, a nadasve za pisanje priča/tekstova koji nikada nisu “opšte mesto”, čine Džona Mejera jednim od najupečatljivjih muzičkih pojava savremenog doba. Ako ga volite, znate tačno o čemu govorim, ako do sada niste obratili posebnu pažnju – preporuka je, valjda, više nego jasna! 🙂
Marija M. Karan
