Danas je 7. oktobar.
Iako 6. još nije svanuo. Ali, to je iz drugog filma.
Dakle – 7 godina. S. e. d. a. m. godina.
Ceo život nekoga ko je sad pošao u prvi razred. A trunka u vremenu.
Toliko je Hadliner sa vama. I toliko je Headliner ceo naš život.
Prošli smo svakakva vremena, menjali dizajn, pravili MMF festivale, izložbe fotografija, upoznali neke od headlinerki urbane kulture, postali (su)izdavači, izgurali čak i jednu svetsku pandemiju, borili se muzikom protiv svih virusa… a šta se promenilo?
Zapravo, skoro ništa.
Kako to znamo?
Pa, slučajno smo naleteli na kolumnu koju smo pisali posle prvih šest meseci. I shvatili da gotovo ni reč ne bismo promenili.
S obzirom na to da neki od vas tada nisu bili tu, a oni koji jesu garantovano su zaboravili šta je pisalo (ipak je 7 godina fini komad vremena), samo ćemo je ponoviti. Uz poneki dodatni komentar.
Dakle… april 2017.
Sad bi, šatro, trebalo da napišemo ovako nešto… Izgurasmo, eto, prvih šest meseci, uz pomoć prijatelja i ljudi koji veruju u #rokenrolsvuda. I ne bismo slagali. Ali to je stvarno teška patetika i jebeš sve to… Tu smo šest meseci (nešto malo više) i to je to. I nameravamo da ostanemo još malo. Malo, barem po srpskim standardima. Ono kad nas zajašu, pa neće da siđu… ali da ne ode ovo u pogrešnom pravcu… vreme je za tačku. Tačka.
Elem, uz sve naše iskustvo, životno, profesionalno i kakvo već iskustvo može da bude, a nije da ga nemamo i više nego što je zdravo u ovakvoj zemlji, za tih pola godine sreli smo se sa gomilom nekih neočekivanih stvari i situacija. Za neke smo se nadali da više ne postoje, za neke bili ubeđeni u to. Pa pogrešili. Nešto svašta novo smo naučili, i u nešto svašta staro se razuverili. Nekim se stvarima iskreno iznenadili, na druge se slavodobitno nasmejali u prepametnom fazonu “ma, znali smo”…
Ovo je prava ad hok lista nekih zapažanja koja su na nas ostavila utisak u ovoj kratkoj etapi naše zajedničke on-line bitke za srpski rokenrol. Bez reda i rasporeda, verovatno i bez nekog značaja osim za one koji u njoj značaj potraže.
Lets go…
Dobra vest: Rokenrol je u Srbiji živ. Baš kao junaci “The Walking Dead”. Sezona 7.
Još bolja vest: Ima i stvarno živih rokera. Baš kao u “The Walking Dead”. Sezone 1 – 7.
Pola srpskih bendova misli da im je važniji broj folovera na instagramu i fejsu, nego publike u klubu
Druga polovina ni ne misli o društvenim mrežama
Četvrtina srpskih bendova ne misli uopšte
5% srpskih bendova se ozbiljno bavi svojom karijerom
Samo tri srpska benda mogu da napune Arenu. Pogađajte koji su… Dugme se ne računa. Nit je srpsko, nit je rokenrol.
Rokerski PR-ovi pojma nemaju. Čast izuzecima. Ali o tome ima posebna kolumna na OVOM linku (ala smo se namazali, ha?)
Srpske mainstream medije zabole za rokenrol. Ako nema veze s Exitom. A onda ih odjednom ne zabole. Čudo jedno…
Dobar rokenrol spot se u Srbiji pojavi s mene pa na uštap
90% bendova bolje zvuči uživo nego u spotovima
Rok sceni nedostaje jedna ozbiljna top lista. Uradićemo nešto po tom pitanju 🙂 (nismo, ali to je već posebna tema – nap. okt. 2023.)
Nikad nije bilo neke ozbiljne kinte u srpske rokenrolu, a sad je nema ni toliko
A opet… nikad nije bilo da je toliko ljudi zaradilo ozbiljne pare od rokenrola
Koncept reči “urbano” nije više ono što smo mislili da jeste
Klinci, nema tu rokenrola kad ti tata kupi najbolju opremu, plati promociju, snimi spot…
Još ima bendova koji i pred praznim kafićem u Nedođiji Donjoj sviraju žestoko kao na stejdžu O2 arene. Bogu hvala.
Rokenrol može da se svira i u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” #muzickaomladinabeograda
Ima ljudi koji odlično pišu o rokenrolu, ali su lenji kao bube
Ima ljudi koji misle da odlično pišu o rokenrolu, a i oni su lenji kao bube
Ima i vrednih…
Đule, brate, javi se na telefon (javio se – nap. okt. 2023.)
Imamo i najduže čekani intervju u istoriji. Nismo ga još objavili. #nevernebebe (objavili smo – nap. okt. 2023.)
Eh da nam je svaki intervju lud kao što je bio onaj sa zagrebačkim Wizards of Gore
Štagod napišeš o Džoniju Štuliću čita se kao ludo
Da nam ne bi Brakusa, Jadranke, Dekse i Dekija na početku, bilo bi još zajebanije nego što je bilo
Eh da su nam sad Brakus, Jadranka, Deksa i Deki u onom ritmu s početka, gde bi nam kraj bio… (ovo i dalje važi – nap. okt. 2023.)
U međuvremenu, uverili smo se u još ponešto… ali taj spisak razmišljamo da pretočimo u jednu podebelu knjigu 🙂 Imamo bestseler u najavi.
