U RTS Klubu otvorena je izložba koncertnih fotografija u okviru autorskog projekta Jelene Balević i Danice Trajković.
Izložba “Klečeći kadar”, na čijem otvaranju je se okupio impozatan broj publike, istražuje specifičnu poziciju koncertnih fotografa i fotografkinja – fizički zahtevnu, često marginalizovanu, ali istovremeno vizuelno i simbolički snažnu. Perspektiva iz koje nastaju ovi kadrovi briše granicu između scene i publike, otkrivajući skrivene slojeve scenskog iskustva. U širem kontekstu, naziv izložbe funkcioniše kao metafora kulture na kolenima…
Na izložbi je predsatvljeno 88 radova autora i autorki iz Srbije (Bor, Kruševac, Niš, Užice, Požarevac, Zaječar, Valjevo, Brus, Smederevo, Novi Sad i Beograd), kao i nekolicina iz regiona i inostranstva – Severne Makedonije, Hrvatske i SAD, a među kojima su već poznati i priznati Stanisłav Milojković, Brian Rašić, Wood RS, Anamarija Vartabedijan, Branislav Brkić, Zoran Mojsin, Imre Szabó, Vukica Mikača, Igor Mandić, Danko Strahinić, Aleksandra Ignjatović, Vera Miljković, Duško Vukić, El Gvojos i drugi.
Koncertna fotografija razvijala se paralelno sa pojavom popularne muzike 20. veka, balansirajući između dokumenta i autorske interpretacije, beležeći ne samo spektakl već i efemerne, intimne trenutke koji čine srž živog nastupa. Njena dokumentarna vrednost je osobena i značajna; ona je svedok vremena i specifičnog dela kulturne scene, te tumač delovanja njenih aktera. Istovremeno, koncertna fotografija, posledično, ima važnu promotivnu funkciju; oblikuje vizuelni identitet izvođača, reklamira efemerni događaj, promoviše muzičku scenu itd.
Tematski okvir koncertne fotografije usko je vezan za prikaz muzike kao vizuelno neuhvatljive pojave — paradoks u kojem leži njen najveći izazov, da nevidljivo učini vidljivim. Njena kompleksnost zasniva se na sveobuhvatnosti i kontinuiranom nastojanju da se na najbolji način vizualizuje zvuk, predstavi ambijent — mesto (enterijer, svetlo, scenografija, atmosfera itd), izvođači (performeri, publika), osobeni trenutak u vremenu i, naravno, emocija. Ovakva slojevitost specifična je još samo za pozorišnu umetnost i film, kod kojih je olakšavajuća okolnost postojanje formalnog vremenskog okvira, jer toleriše pogreške, korekcije i razvoj radnje. Kod fotografije čin beleženja sveden je na jedan jedini, neponovljiv, gotovo sakralan trenutak u čijoj krhkosti leži njena specifičnost — kadar je svesna, lična odluka, refleks i svedočanstvo nekog već nestalog momenta…
Izložba će biti otvorena za posetioce u prostoru RTS Kluba (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske) do 28. aprila 2026.
Neke od izloženih fotografija:
