Jedna od najvećih svetskih rok grupa, Rammstein, dolazi u Beograd gde će 24. i 25. maja održati koncerte na Ušću u okviru velike evropske stadionske turneje.
Među njihovom brojnim fanovima u Srbiji i regionu već vlada euforija, na Ušću uveliko traju radovi na pripremi spektakla, jer su njihovi koncerti poznati po vrhunskoj produkciji i moćnoj pirotehnici ali, zapavo, Rammstein uopšte nisu obične rok zvezde. Njihova priča je drugačija. Oni su, jednostavno – fenomen.
Otkako je 1994. godine osnovan istočnoberlinski bend Rammstein, ne može da prođe godina, turneja ili album, a da se uvek iznova ne priča o “fenomenu Rammstein”. Da li su se bivši pankeri nazvali prema vojnoj bazi u kojoj se dogodila avionska nesreća? Da li se u video “Stripped” poigravaju sa estetikom nacističke Nemačke jer su neonacisti? Ili je samo reč o rok grupi koju mediji ne žele da shvate?
Kako kaže stara Indijanska izreka…
– Ne volimo kopije. Hoćemo da budemo originalni. Ima jedna tako lepa indijanska izreka: ’Kada pođeš tuđim stopama, ne ostavljaš tragove’ – kaže Paul Landers, gitarista Rammsteina.
On i njegov bend ostavili su tragove. Kao najpoznatiji predstavnici “Nove nemačke žestine“ (Neuen Deutschen Härte), mešavine elektronske muzike i heavy metala, Rammstein je tokom godina postao nemački muzički izvozni proizvod broj jedan. Više od 15 miliona prodatih albuma širom sveta, više od 300 međunarodnih nagrada, turneje sa stotinama hiljada gledalaca…
Rammstein nije običan bend… ovih 5 stvari će beogradske koncerte nemačkih velikana učiniti posebnim
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka svet se menjao. Srušen je Berlinski zid, Nemačka se ujedinila i dodatno ojačala, raspali su se SFRJ i i SSSR, a nove tendencije u muzičkom smislu su najbolje shvatili mnogi nemački izvođači – Scorpions su napravili mega-popularnu pesmu na tu temu, “Wind of Change” naravno, Destruction su objavili “Cracked Brain”, a sa teritorije bivše Jugoslavije, na sasvim drugalčiji način ove promene ispratio je slovenački Laibach. I baš pod uticajem ovih izvođača, došlo je do fuzije nove nemačke muzičke snage sa težnjom da se svira – ne baš originalni – ali potpuno novi, autentični, i novativni zvuk. kao trn u oku baš u Nemačkoj, sa tekstovima pesama o zabranjenim životnim temama, i to na nemačkom jetiku. Rođen je Rammstein.
Rammstein je osnovan u Berlinu 1994. a postava benda koju čine pevač Til Lindeman, solo gitarista Ričard Kruspe, ritam gitarista Paul Landers, basiste Oliver Oli Ridel, bubnjar Krištof Šnajder i klavijaturista Kristijan “Flake” Lorenza, ostala je nepromenjena od prapočetaka.
Rammstein su, navodno, dali ime bendu prema nesreći koja se desila u američkoj bazi u jugozapadnoj Nemačkoj – Ramstein Air Force Base. Čuveni “Flugtag ’88 Airshow” koji se odigrao 28. avgusta 1988. godine završio se nesrećom u kojoj je 67 gledalaca i tri pilota poginulo. Čak 346 posetilaca imalo je ozbiljne povrede od eksplozije i pada, dok je stotine zadobolo lakše povrede. Njihova numera “Rammstein” govori upravo o toj nesreći.
Nevolje su, naravno, počele maltene istog momenta.
– Uvek smo činili tako kao da je Nemačka jedna potpuno normalna zemlja, kao svaka druga zemlja, kao Mađarska. Ali nije. I morali smo to da prihvatimo. Bio je rat, bilo je to vreme o kojem se nije govorilo. I bavimo se time unedogled – objasnio je svojevremeno Paul Landers.
Jedan od primera je stih iz pesme “Links Zwo Drei Vier” sa albuma “Mutter”:
“Oni žele da moje srce bude na desnoj strani,
ali kad sam pogledao u sebe, otkrio sam – ono udara levo…”.
Uloga Dejvida Linča
Rammstein je postao poznat široj publici zbog filma Dejvida Linča “Lost Highway”. U potrazi za rediteljem za njihov prvi video-spot, članovi benda poslali su svoj prvi album svim filmskim stvaraocima koje su znali – iz bioskopa. Linč na kraju nije režirao njihov spot, ali je zato pesma “Heirate mich” (Udaj se za mene) propraćena scenom nasilnog seksa, kao iz Linčovoh filmova.
Ipak, do saradnje sa Linčom je došlo nešto kasnije. Nakon što ga je Trent Reznor upoznao sa muzikom ovog nemačkog benda, Dejvid Linč je upotrebio dve njihove numere u filmu “Lost Highway”. Taj potez je značio momcima kako bi postali poznati u Americi kasnih devedesetih godina. Linč je takođe filmskoj ekipi na snimanju vrlo često puštao njihov album “Herzeleid”, što se ovima jako svidelo, pa je na kraju snimanja naručio više od 70 kopija ovog “disco-metal albuma” kako bi mogao da ih pokloni ekipi.
I to nije jedini put da je Linč koristio njihovu muziku. Prisetimo se samo scene iz “Twin Peaks – Return”:
U svakom slučaju, onaj ko je u tekstovima Rammsteina tražio provokativne sadržaje, nije morao mnogo da se trudi – ubistvo majke, incest, sado-mazo alegorije, krv i trulež… Ali tu je i teška, i na morbidan način lepa romantika.
I zato gotovo nijedan njihov album nije prošao bez negativnog odjeka u medijima: “silovateljske fantazije”, “veličanje nasilja”… Ali, umesto da popuste pritisku medija, oni teraju po svom.
Paul Landers kaže da drugačije ne ide:
– Većina ideja je najčešće provokativna. Mi smo bomba od šest komponenata. Pojedinačne komponente su još i u redu, ali kada se spoje, dolazi do hemijske reakcije i tada se sve dešava – rekao je svojevremeno za Deutshe Welle.
Ali, zato su članovi benda postali vrlo oprezni sa medijima. Pevač Til Lindeman, na primer, potpuno odbija da razgovara sa nemačkim novinarima.
Tužila ih lično Ursula fon der Lajen
Album “Liebe ist für alle da” iz 2009. je “prevršio meru”. Posle ljudoždera Armina Majvesa i estetike filma “Olimpija” Leni Rifenštal, na red je došao – porno.
Zajedno sa kultnim rediteljem Jonasom Akerlundom bend je snimio video za singl “Pussy”, pornografski film u jednom berlinskom klubu.
– Nemam nikakvu lukavu teoriju o tome zašto smo od pornića napravili video. To smo učinili iz gluposti. Ali kako to zvuči u intervjuu? Mi smo dovoljno glupi da to učinimo – rekao je Landers.
Savezni zavod za ispitivanje medijskih sadržaja koji ugrožavaju mlade stavio je taj album Rammstina na crnu listu. Bivša ministarka za porodicu Ursula fon der Lajen lično je predala tužbu. Sadistička fantazija “Ich tu dir weh” (Nanosim ti bol) i nekoliko slika na omotu su bili “uznemirujući”.Pre toga, još od 1987. u Nemačkoj nikada kompletan album nekog benda nije bio stavljen na crnu listu. Ali čitav taj postupak samo je doneo reklamu berlinskom bendu.
Rammstein ostao bez bine dizajnirane od LEGO kockica… Baš su se naložili na nju, ali onda se dogodio problem…
Početkom 1996. Rammstein nije bio kolos koji je opsedao svet, ni otehnički eksplodirao, kakvog danas poznajemo i volimo. Oni su bili podrška Ramonesima. Debi album “Herzeleid” objavljen je tokom prethodnog septembra, ali niko ga nije kupovao.
– Pošto smo objavili prvu ploču – ništa se nije dogodilo – rekao je za Metal Hammer klavijaturista Kristijan “Flake” Lorenc. – Niko nije želeo da ga kupi jer niko nije znao za to. Samo smo svirali i svirali i svirali, a ljudi u publici je polako bivalo sve više i više.
A onda, kada je počela nova godina, Rammstein se spojio sa Ramonesima na šest nastupa na nemačkom delu “Adios Amigos” oproštajne turneje slavnih Nujorčana. Potom su otišli u London da bi se pojavili u MTV vodećoj emisiji “Hanging Out”. To je trebalo da bude prvi nastup benda u Velikoj Britaniji i njihov debitantski TV nastup. Ništa ne može da krene naopako, zar ne?
Pogrešno. Posle uvoda VJ Lise Janson u kome je Rammstein nazvala “omiljenim bendom Dejvida Linča” i “veoma velikim, veoma velikim”, bend je počeo sa “Wollt Ihr Das Bett In Flammen Sehen?”, i bilo je sasvim jasno da su stigli u Veliku Britaniju kao potpuno formiran bend, sa svim stvarima na svom mestu.
Kidnapovali MTV menadžera, vezali ga za stolicu i postavili bombu…
S druge strane, nema pravog šoua o kome bi moglo da se priča, sa bledim plamenom koji se nalazi na snimku benda, loša zamena za pravu stvar. Za ovo je postojao razlog. Ovaj nastup je emitovan na TV-u, gde je osvetljenje strogo kontrolisano, pa je bend zamoljen da ne koristi nikakve scenske efekte.
Til Lindeman je, naravno, imao druge ideje. Tokom druge pesme benda, “Du Riechst So Gut”, pevač je namerno probušio kapsulu krvi, ostavljajući lažne krvave mrlje na nozdrvama… a MTV je prekinuo emitovanje, ostavljajući bend da završi pesmu koju gledaoci nisu mogli da vide.
Sledeće godine, MTV je odlučio da ne emituje promo za “Engel”, prvi singl sa njihovog drugog albuma “Sehnsucht”, nakon što je postigao loš rezultat sa fokus grupom.
Rammsteinov protest tim povodm bio je neobičan. Pre svog nastupa na Hurricane Festivalu u Šeselu, blizu Hamburga, bend je uhvatio menadžera za odnose sa umetnicima MTV Nemačke Bernda Ratjena, zalepio ga za stolicu, vezao dimnu bombu za njegovu nogu i detonirao je.
Srećom, ovaj incident, koji je generalni direktor nemačkog MTV-a Mihael Opleš opisao kao “očiglednu PR strategiju za Rammstein”, nije naneo nikakvu trajnu štetu ni nozi žrtve ni karijeri benda.
Iako su njih šestorica “kao jedan”, iza većine svih nevaljaština Rammsteina, saglasni su svi, stoji jedan sasvim neobi;an lik – Til Lindeman.
Rođen je u Lajpcigu, tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj 1963. godine. Otac Verner je bio pisac, a majka Brigita je radila kao novinarka na Norddeutscher Rundfunku (Severnonemačkom radiju) u Šverinu, gde je bila šefica odseka za kulturu.
Nesuđeni “olimpijac” navučen na bol
Kao mladić Til je pohađao sportsku školu, a vremenom je počeo da se profesionalno bavi plivanjem. 1978. godine učestvovao na Evropskom prvenstvu u plivanju za juniore u Firenci, završio je 11. na 1.500 metara slobodno i 7. na 400 metara slobodno. Ušao je u uži izbor za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine, a otpao je jer je navodno bez dozvole napustio hotel u Firenci.
– Nikada nisam voleo sportsku školu, bila je veoma intenzivna. Ali kao dete se ne protiviš – rekao je svojevremeno Lindeman
Til je potom imao razne poslove. Radio je kao stolarski šegrt, galerijski tehničar, sekač treseta i tkač korpi. Navodno, njegov prvi posao je bio rad u fabrici za sečenje uglja, a prema jednoj priči su ga navodno otpustili nakon samo tri dana, jer nije bio zadovoljan radnim mestom.
Izbegao je služenje vojske zbog čega je, kako se priča, imao dosta problema.
Što se tiče muzičke karijere, Lindeman je debitovao ne kao pevač, već kao bubnjar grupe First Arsch 1986. godine. Osam godina kasnije formira Rammstein, a na početku je imao problema kada je koristio pirotehnička sredstva. Opekao je uši, kosu i ruke.
– Til se stalno opeče, ali on voli bol – rekao je Lindemanov kolega iz Rammsteina Krištof Šnajder.
Kako je (i zašto) Til Linedeman izbacio Šona Lenona iz bekstejdža na koncertu Rammsteina?
Ipak, desio se ozbiljniji incident. U septembru 1996. godine tokom nastupa, deo benda se opekao zbog pirotehnike. Lindeman je rešio da upiše kurs pirotehnike, dobio sertifikat, tako da je bend mogao da nastupa sa pirotehnikom bezbednije nego ranije.
Til iza sebe ima i tri knjige poezije. Ona najpoznatija, koja je objavljena 2002. godine, nosi naziv “Messer” (Nož). Usledila je knjiga iz 2013. “In stillen Nächten” (U tihim noćima), a 2020. “100 Gedichte” (100 pesama).
Da li je Til Lindeman sada preterao? Lider Rammsteina objavio krvavi spot za pesmu “Mrzim decu”
U intervjuu iz 2011. godine, Lindeman je rekao da i dalje ima jake veze sa tradicijom Istočne Nemačke i da smatra da je “detradicionalizacija” uznemirujuća. Suprotno svom muzičkom stilu, on je izjavio da “mrzi buku” i da često provodi vreme u malom selu negde u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, čije ime nije otkrio.
Optužbe za neonacizam
Iako Rammstein često kritikuju zbog koketiranja sa nacizmom, Linedeman kaže da ništa nije manje tačno od toga.
– Mi smo sa Istoka (Istočna Nemačka, DDR) i odrasli smo kao socijalisti. Nekada smo bili pankeri ili goti – mrzimo naciste! A onda odjednom dobijemo tako nategnutu optužbu. I danas radimo isto, i nikome u Americi ili Meksiku ne bi palo na pamet da nam pripisuje takve stvari. To se dešava samo ovde u Nemačkoj. Naš odgovor na ova neprijateljstva je bila pesma “Links 2 3 4”, čime smo razjasnili gde smo politički – naveo je Til jednom prilikom.
Inače, pesma “Links 2 3 4” je napisana kao odgovor na optužbe o fašizmu/nacizmu upućene bendu. Refren kaže da “žele moje srce na desnoj strani, ali kada pogledam dole, ono kuca levo”, implicirajući da su članovi grupe Rammstein na levoj strani političkog spektra.
Refren “Links 2 3 4” (Levo, dva tri četiri) je aluzija na revolucionarnu pesmu “Einheitsfrontlied”, koju je Bertolt Breht napisao za Komunističku partiju Nemačke tridesetih godina prošlog veka i koju je ponovo popularizovao Hanes Vader tokom postojanja Istočne Nemačke.
Slučaj “Deutschland”
Naravno da nisu odustali od provokacija. 2019. objavili su video spot za pesmu “Deutschland” u kojem su članovi benda prikazani kao zarobljenici nacističkog koncentracionog logora i ponovo podigli Nemačku na noge.
– Prikazivanje muzičara Ramštajna kao zatvorenika koncentracionog logora koji čekaju smrtnu kaznu predstavlja prelazak crvene linije – izjavio je Feliks Klajn nemački zvaničnik kancelarije zadužene za pitanja o antisemitizmu.
Bivša predsednica Jevrejskog saveta Šarlot Knobloh ocenila je da je grupa prešla sve granice sa takvim spotom.
– Bezobziran je i neozbiljan način na koji grupa skreće pažnju sa patnje i ubijanja miliona ljudi a to još radi u zabavne svrhe – rekla je ona.
U jednom delu spota za pesmu “Deutschland” koji je prvo emitovan samo na sajtu grupe, prikazani su muzičari u odeći koja podseća na uniforme zarobljenika za vreme nacizma, sa omčama oko vrata, kako čekaju da budu obešeni. Pevač Til Lindeman ima ranu na obrazu i desnom oku, dok gitarista nosi žutu zvezdu na uniformi.
– Zločin ne sme da se koristi u reklamne svrhe – izjavio je tada član nemačke Liberalne stranke Aleksander Graf Lambsdorf.
Francuska grupa tužila Rammstein… Tvrde da su im ukrali rif za pesmu “Deutschland”
Samo dve godine kasnije, Lindeman je dodatno “podigao lestvicu”, Prvo je u Kremlju snimio baladu “Lubimiy Gorod” iz filma “Devyatayev” u kojoj peva na ruskom, a odmah potom i krvavi spot ua pesmu pod naslovom “Ich hasse Kinde” (Mrzim decu). Umestnost provokacije, level beskonačno.
Šala koja se otela kontroli
Karijera Rammsteina prepuna je zanimljivih, ali često i bizarnih priča.
Lindeman je, na primer, glumio u nekoliko filmova, uključujući “Triple xXx” gde se pojavio ceo bend. Til se čak pojavio i u dečijem filmu koji nosi naziv “Amundsen der Pinguin” gde glumi lik Viktora kojeg je u filmu – ujeo pingvin.
Ričard (rođeno Sven) Z. Kruspe je na kratko pobegao iz tadašnje Istočne Nemačke na odmor u tadašnju Čehoslovačku i na tom putovanju je kupio gitaru. U to vreme nije bilo moguće kupiti takav instrument u Istočnoj Nemačkoj, pa je Ričard planirao da je proda kada se vrati. Ali, pošto se vratio upoznao je devojku na izletu koja je insistirala da joj svira gitaru, iako tada i nije bio vešt na istoj. Onda je odlučio da ipak zadrži instrument i naredne dve godine je proveo vežbajući sviranje.
Inače, Rammstein ima vrlo specifičan pristup pisanju pesama. Naime, Lindeman piše tekstove i peva preko instrumentalnih deonica koje je ostatak benda prethodno već završio.
Rammstein u Beograd dovozi 77 šlepera opreme, samo za montažu bine biće potrebno 6 dana
Rammstein, jedan od najupečatljivijih i najznačajnijih bendova u svetu rok muzike stiže u Beograd u okviru svoje Evropske stadionske turneje 2024, a koncerti su zakazani u dva uzastopna dana, 24. i 25. maja.
Za potrebe dva koncerta Rammsteina, u Beograd se dovozi neverovatnih 77 šlepera opreme, a na Ušću gotovo da se pravi mini-grad.
Fascinantno… 60 sati montiranja bine za Rammstein spakovano u snimak od dva i po minuta
Koncertni prostor zauzimaće oko 240 hiljada kvadratnih metara, a na realizaciji koncerata biće uključeno oko 1.500 ljudi. Izgradnja infrastrukture već je počela, a samo za izradu bine biće potrebno 6 dana – tri dana biće neophodno da se montira čelična konstrukcija bine, dok će isto toliko vremena biti potrebno da se obezbedi adekvatan zvuk i svetlo.
Dodatno, poznato je da Rammstein ima impresivne scenske nastupe i neverovatne pirotehničke efekte, pa se očekuje da i u srpskoj prestonici bend po nastupu potroši oko 265 galona (više od 1.200 litara) specijalnog benzina.
Basista Oliver Ridel je mogao da bude izbačen iz benda i to više puta. Tokom 1999. godine je jednom prilikom u šali predložio da bend treba da promeni ime u The Ollie Riedel Effect i da on treba da bude pevač. Nakon toga je na svaka 2-3 dana dolazio sa novim predlozima. Til Lindeman je pomenuo da im je malo falilo da ga izbace iz benda koliko glupih predloga je svakodnevno davao. Bubnjar Krištof Šnajder se seća da došlo do toga da je Oli išao toliko daleko da je ušao u njegovu kuću u tri ujutru, legao u krevet pored njega i rekao: “Šnajder, mislim da treba da promenimo ime benda u Staljinovi brkovi”.
– To je toliko bilo naporno da sam hteo svemu tome da stanem na put tako što ću ja izaći iz benda – prisetio se Šnajder.
Šala se toliko otela kontroli da je tokom produkcije albuma “Liebe ist für alle da“ 2006. godine dok je Oli ulazio u studio noseći medenjake pitao “Hey guys, how about gingerbread cookies?” prouzrokovao nesporazum. Ostatak ekipe je to shvatio kao novi predlog za ime benda i automatski su “poludeli”, a Šnajder je momentalno izašao iz studija. Na sreću, Oli se uskoro “dozvao pameti” i više nije pravio probleme.
Rammstein, inače, važi za jedan od najbučnijih bendova na svetu. 2022. odsvirali su koncert na otvorenom u Koventriju, a šou se navodno čuo na daljini od čak 25 kilometara, piše NME.
Lokalna novinska kuća Coventry Telegraph izvestila je da su stanovnici uložili više pritužbi na buku nekoliko kilometara od mesta održavanja, CBS Arene.
Kako piše Telegraph, “ukućani su navalili na društvene mreže kako bi prijavili da su čuli ’glasno udaranje’ širom Nunitona i čak Barton Hejstingsa – koji je udaljen 18 kilometara.
Orgije s obožavateljkama?
Bend, naravno, nisu zaobišli ni seksualni skandali. Prošle godine nekoliko ljudi koji su posećivali koncerte benda, javili su se opisujući sistem po kome se mlade obožavateljke iz prvih redova “vrbuju” od strane pevača Tila Lindemana, nakon što se javila žena koja tvrdi da joj je u piću bila droga, na afterpartyu posle koncerta u Viljnusu.
I druge optužbe su krenule neposredno pre rasprodate četvoronoćne rezidencije Rammsteina na Olimpijskom stadionu u Minhenu, što je podstaklo promotera koncerta da najavi da neće biti afterpartyja posle koncerta, ni takozvanog “row zero” iskustva za odabrane obožavaoce neposredno ispred pozornice.
Lindeman nije kriv… Obustavljena istraga protiv pevača grupe Rammstein
U izjavi na svom Instagramu, bend je rekao da prijave shvata “izuzetno ozbiljno” i zamolio je fanove da se suzdrže od osuđivanja žena koje su progovorile, kao i ponašanja svojih članova.
Međutim. aktivisti su napali sedište benda u Berlinu i porazbijali prozore, kao je tada preneo Bild.
Predstavnici policije potvrdili su informaciju o incidentu i rekli da se na zgradi pojavio natpis “Ne dajte binu kriminalcima”. Prema pisanju medija, odgovornost za ono što se dogodilo preuzela je grupa radikalne levice Severoistočni Antifa Berlin.
Nedugo potom Süddeutsche Zeitung i NDR izvestili su o novim optužbama, ovog puta protiv klavijaturiste Kristiana “Flakea” Lorenca, ali Državno tužilaštvo u Berlinu je na kraju obustavilo istragu protiv članova Rammsteina.
Sarma iz naselja Braće Jerković
Konačno, da li bi ova priča bila kompletna da ne postoji posebna veza između Rammsteina i Beograda…
Naime, Rammstein je već nastupao u Srbiji, pa je tako ovaj kultni sastav održao dva spektakularna koncerta u Areni 2010. i 2013. godine, a frontmenu Tilu Lindemanu toliko se dopala srpska prestonica da je rešio da se vrati.
Zanimljivo je da je, usred pandemije koronavirusa, Lindeman dva puta bio u Beogradu kako bi sa violinistom Dejvidom Garetom snimio spot za svoju verziju klasičnog nemačkog šlagera “Alle age ist kein sonntag!”, izuzetno popularnog dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.
Ono što spaja frontmena Rammsteina, Srbiju i Beograd pre svega je režiser spota Zoran Bihać, Nemac srpskog porekla.
Rammstein in space… Novu pesmu nemačkih velikana prvi je čuo – “čovek na nebu”
Dok je u novembru 2020. godine frontmen Rammsteina boravio u Beogradu, u pauzama snimanja spota uživao u hrani. Tilu se tada posebno dopao tradicionalni srpski specijalitet – sarma, naročito ona koju mu je spremila Zoranova majka.
– Posetili smo moju majku, koja živi u naselju Braće Jerković. Ceo komšiluk poludi kad je on tu. Niko ne bi ni u najluđim snovima očekivao da Til Lindeman otvara vrata stana moje majke. Ona nam je pravila sarmu, uživali smo. Til baš voli atmosferu u Jerkoviću, podseća ga na nekadašnju Istočnu Nemačku –ispričao je Bihać.
Priredio: A.S.I. za Euronews
Izvori: Bild/Deutsche Welle/Headliner/Kadrma/Metal Hammer/NME
