Barbenheimer – naziv je za globalnu histeriju koja je vrhunac dostigla 21. jula ove godine, kada su u isto vreme premijerno prikazana dva najiščekivanija filma godine – “Barbie” i “Oppenheimer”.
Šta se dešava nekoliko dana kasnije?
Svet mesecima nije prestajao da priča o slučajnosti podudaranja premijera ova dva sasvim različita filma. Domaća publika nije zaostajala za ostatkom sveta, tako da je i u našim bioskopima trend ispraćen jednakim intezitetom.
Film rediteljke Grete Gervig, imao je prilično moćnu i uticajnu marketinšku kampanju, koja je zahvatila sve starosne grupe. Odlazak na premijeru izgledao je kao poseta nekom drugom svetu, uz adekvatnu adaptaciju bioskopskih sala. Potpuna dominacija roze boje u dekoracijama, od balona, disko kugli na plafonu, mesta za fotografisanje, promocije različitih brendova i njihovih proizvoda u specifičnoj nijansi, do besplatnih šminkanja, farbanja kose i nagradnih igara dovela je do potpunog zasićenja čula svih prisutnih.
Barbie, Ken i tvrdi rok… Deluje nemoguće, ali dva ozbiljna rokera biće na soundtracku za novi blockbaster
Na prvu pomisao, ovaj film bi izgledao kao dečiji, ali publika na premijeri dokazala je suprotno. “Barbie” je film koji, manje ili više uspešno, dokazuje da devojke mogu baš sve. Iako ta poruka nije uvek jasno sprovedena, ili iskazana na pravi način, ideja koja se krije iza svega je jasna, a određeni sloj autoironije koji se provlači kroz ceo film ne dozvoljava nijedan negativan komentar.
Već u prvim kadrovima postaje jasno kako i zašto je snimanje ovog ostvarenja dovelo do globalne nestašice roze boje. Jarke neonske boje koje privlače pažnju ne dozvoljavaju skretanje pogleda sa filmskog platna, direktor fotografije Rodrigo Pieto uradio je zaista odličan posao, koji ne bi bio potpun bez saradnje sa scenografima. Napadni kadrovi i odlična glumačka podela, na čelu sa Margo Robi su osnova i ono što nosi ceo film ka njegovom vrtoglavom uspehu, a glavnu glumicu do poistovećivanja sa lutkom koju tumači.
Ko je uspeo da orjentiše svoju pažnju i na zvuk, mogao je da uživa u sondtracku koji, baš kao i reklamna kampanja, zadovoljava široke ciljne grupe. “Barbie: The Album” sadrži sedamnaest numera i okuplja neke od trenutno najpopularnijih izvođača različitih žanrova.
Kakve veze imaju “Barbie” Margo Robi i “2001: Odiseja u svemiru”? Pogledajte…
Iako bi se na prvu loptu mogao svrstati u koš lakih filmova kratkog veka, odnosno u trenutnu zabavu, ovo je do sada najkompleksniji i producentski najzahtevniji film ove mlade rediteljke koja iza sebe već ima nekoliko veoma uspešnih i ozbiljnih filmova. Svakim novim ostvarenjem postavlja sebi novi standard i dokazuje svoju veštinu.
Pokušaj da se prenese što više poruka u različitim temama dovodi nekoliko nedovoljno razvijenih mesta u scenariju, ili do nekih scena ubačenih, čini se, niotkuda. U svakom slučaju, ovaj bioskopski spektakl ne može se sagledati samo kao 114 minuta njegovog trajanja od početka do kraja, već kao kompletno iskustvo koje traje nekoliko meseci.
I dok je marketinški tim “Barbie” mislio na sve i spremao (a i ostvario) veliki komercijalni uspeh, filmu “Oppenheimer” nije trebala nikakva posebna kampanja, pored činjenice da ima svoju premijeru na isti dan. Svet je automatski čuo i za njega, gde god je pomenut “Barbie”.
Legendarni Pol Šreder tvrdi: “Openhajmer” je najbolji i najvažniji film u ovom veku…
Kristofer Nolan je još jednom dokazao da se odlično snalazi u svakom žanru, uspevši da svoj prepoznatljivi stil pripovedanja prilagodi istorijskoj drami.
Iako smo od samog početka, potkrepljeni istorijskim činjenicama, znali šta će biti krajnji ishod filma, zahvaljujući upotrebi objektiva koji stvaraju posebnu percepciju prostora i dodavanjem sitnih simbola koji su povezivali sve celine priče u jednu, tenzija je bila prisutna sva tri sata, koliko film i traje.
Prstenasta kompozicija i prepleteni vremenski tokovi nisu dozvoljavali publici da skrene pažnju na bilo šta drugo. Nesvakidašnji, a prema mnogima i neočekivan dizajn zvuka doneo je totalno novu dimenziju, te je tišina prisutna u trenucima od kojih se očekivala buka, ostavila prostora da svako izgradi svoj doživljaj i podigne sveprisutnu tenziju na vrhunac.
Tišina je vladala i po završetku premijere, delovao je tako na publiku da je rasprodata sala ostala bez reči, ali se o “Openhajmeru” priča danima kasnije.
Kako je Kilijan Marfi “postao” Openhajmer? Mogao je da jede jedan badem dnevno…
Kritičari imaju pune ruke posla, oba ostvarenja beleže rekordne uspehe i visoke ocene, vlada određeni vid rivalstva, mišljenja su podeljena, a ono uzbuđenje koje je vladalo mesecima unazad polako išcezava.
Visoka očekivanja su ispunjena sa obe strane, ali nije pogrešno reći da ne bi bila postignuta ovolika gledanost da nije bilo čitave drame. Još uvek je prerano za donošenje zaključaka, ali će vreme uskoro pokazati da li su ovi filmovi prerasli svoje marketinške kampanje i svoj uspeh ostvarili zahvaljujući kvalitetu, ili su ipak ostali u senci fenomena – Barbenheimer.
Jelena Ilić
autorka teksta je student produkcije na FDU
