London šezdesetih bio pravi muzički centar sveta. I sasvim je logično što je i američki gitarista Džimi Hendriks bio tamo. I impresionirao sve koji su ga prvi put čuli.
S druge strane, istovremeno se, na istom mestu, rađao jedan veliki bend – Pink Floyd.
S obzirom na to da su se na toj sceni svi međusobno poznavali, nema sumnje da je Hendriks bio upućen u rad Floyda, a neki tvrde da je bio fasciniran pojavom i kreativnom energijom Sida Bareta, iako nema direktne potvrde šta je zapravo mislio o njima kao o bendu, osim u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Kad su Klepton i Voters prvi put čuli Hendriksa… “Upao” je usred svirke Creama i – rokenrol nikad više nije bio isti
TOLIKO JE BIO DOBAR… Ili, priča o Džimiju Hendriksu, Brajanu Džonsu i suzama u WC-u
Makartni tvrdi da je svoju omiljenu gitaru kupio zbog Džimija Hendriksa, ali…
Kit Ričards: Džimi Hendriks je bio toliko genijalan da je skoro uništio gitaru kao instrument…
Međutim, postoje tri neoborive činjenice u vezi Džimija Hendriksa i Pink Floyda o kojima se malo zna.
Dovoljno su mu se dopadali da ih ima kao goste na svojoj turneji 1967. godine.
Dovoljno su mu se dopadali da im je, kada im je kamion ukraden u SAD, dao ključeve svoje prodavnice opreme i rekao: “uzmite sve što vam treba”.
Dovoljno su mu se dopadali da je gitaristu Pink Floyda Dejvida Gilmura zamolio da mu miksuje svoj zvuk tokom nastupa uživo na Isle of Wight festivalu.
Ako to nije dovoljno da se shvati šta je Hendriks mislio o svojim britanskim kolegama, onda ništa…
Pogledajte šta je govorio o njima u jednom od svojih poslednjih intervjua: