Kako stvari stoje Organizacija muzičkih autora Srbije posluje stabilno, tako da autori koje štite mogu da budu zadovoljni.
Naplata koja stiže od digitalnih servisa se munjevito povećava. Prihodi od klasičnih servisa emitovanja ostaju isti kao i ranije. Domaći autori muzike mogu da se raduju svemu tome, jer će sa većom naplatom, oni najuspešniji imati i veće prihode.
O svemu tome nam priča direktor Sokoja Dejan Manojlović.
– Sokoj nastavlja sa podizanjem prihoda. Prihod je u vreme kada je ovaj menadžment preuzeo rukovođenje bio nekih milijardu i trista miliona, sada je dve milijarde i trista miliona. Najznačajnija povećanja napravljena su u segmentu digitalnih servisa. Takođe došlo je i do povećanja u segmentima javnog saopštavanja i javnog izvodjenja. Svesni smo da je internet medij gde se sve više kreira i emituje muzika. Okrenuli smo se ka takvoj budućnosti, kako bi naši autori bili maksimalno zaštićeni. U Sokoju je u proteklih nekoliko godina napravljena dobra organizacija koja rezultuje rekordnom naplatom koja se povećava iz godine u godinu. Digitalna naplata je povećana 1275 posto u odnosu na 2018. godinu. Te godine je prihod od digitalnih servisa bio devet miliona, a sada je 129 miliona. Ta tendencija rasta će se nastaviti i sledećih godina Da bismo podigli prihode morali smo da zaključimo ugovore sa svim digitalnim servisima. Od ugovora koje imamo sa Jutjubom i Dizerom, sada već dobro prihodujemo. Uključeni su i drugi digitalni servisi, kao što su Spotify, Tidal itd. Takođe će se podizati prihodi od društvenih mreža na kojima se emituje muzika kao što su Tik Tok, Instagram, Fejsbuk. Sa ovim velikim svetskim digitalnim kompanijama pregovarali smo oko dve godine, jer je Sokoj srazmerno veličini teritorije ipak mali pregovarač – kaže Manojlović i dodaje:
Bašta Sokoja ponovo radi… Obeleženo 74. godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije
– Mislim da smo uspeli da izborimo maksimalno dobre uslove za Sokoj. Sa organizacijom „Mint“ koja radi za Švajcarsku srodnu organizaciju kao što je Sokoj, napravili smo ugovor da ona radi za nas naplatu od velikih svetskih digitalnih servisa. U saradnji sa njima imamo velikih rast prihoda. Tarife naše organizacije su pri svemu tome godinama iste. Sa istim cenama da tako kažem mi pravimo sve bolje rezultate. Broj članova Sokoja, a to su kompozitori, tekstopisci i arandžeri, je trenutno prešao 14000 i on se takođe povećava. Stare tehnologije, ploče, kasete ili CD, danas su potpuno prevazidjeni. Prihodi koje imamo od takozvanih mehaničkih prava, ploča, kaseta ili CD-ova su potpuno pali. Nekada su mehanička prava bila jednako velika kao i mala prava – priča Manojlović.
U proteklih godinu dana renovirana je zgrada Sokoja, urađeno je dosta na obnavljanju informacionog centra, radi se na novom softveru koji bi za par godina trebalo da učini raspodelu tantijema još transparentnijom i tačnijom.
– U momentu kada generišemo dobre prihode, bili smo u prilici da uložimo potrebna sredsva u rekonstrukciju zgrade, softvera i info centra. Ova zgrada je predhodno bila rekonstruisana pre 40 godina, tako da smo morali i za njenu rekonstrukciju da odvojimo sredstva. Sada je sve to urađeno i završeno na najbolji način. Takođe smo uradili deo informacionog poslovanja koji se odnosi na finansije i naplatu. Sledi rekonstrukcija softvera koja se odnosi na sektor za dokumentaciju i raspodelu. Sav novac koji smo izdvojili za ulaganja u razvoj Sokoja, nikako ne utiče na prihode naših autora. Na ovaj način mi radimo na tome da autori budu zadovoljni radom svoje organizacije i da prihoduju više novca. Završen je portal za monitoring, kako bi naši autori bili permanetno obavešteni, gde i kada se izvode njihova dela. Želimo da svojim nasledicima kad nam se završe mandati ostavimo ozbiljnu, stabilnu i respektabilnu instituciju – kaže Manojlović.
Srpskim muzičarima stižu tantijeme iz BiH… SOKOJ i AMUS održali sastanak u vezi sa poboljšanjem realizacije međusobnih obaveza
Fond za kulturna davanja je takodje značajna kategorija u okviru organizacije muzičkih autora Srbije.
– Fond iz koga se dodeljuju sredstva za nove projekte naših članova, bilo da su to koncerti, novi studijski albumi ili druge značajne publikacije, raste takođe svake godine. Mi praktično pomažemo domaće autore muzike i ohrabrujemo ih da urade svoja nova dela, koja nisu komercijalna. Ponosni smo na broj ostvarenja koje smo pomogli da nastanu, bilo da je reč o klasičnoj, džez ili pop muzici. Mi ne možemo sa novcem da se takmičimo sa Ministarstvom kulture koje takođe pomaže muzičke umetnike. Bilo bi lepo kada bi postojalo još fondova koji bi podsticali ozbiljno muzičko stvaralaštvo – dodaje Manojlović.
