Od 1960-ih, Dejvid Linč snima filmove koji izazivaju čak i najotvorenije filmske umove. Njegova ljubav prema nadrealnom učinila ga je autorom sa tilom koji se odmah prepoznaje – sanjivim, neobičnim i često zastrašujućim.
Istakao se svojim eksperimentalnim horor filmom “Glava za brisanje”, koji je od tada postao kultni klasik, pre nego što je dobio priznanje kritike svojim emocionalno razarajućim filmom “Čovek slon”. Od “Blue Velvet” do “Mulholland Drive” i “Inland Empire”, Linčov opus je u najmanju ruku impresivan. Svaki film se izvlači iz njegovog uma; stvorio je svet u kome će živeti njegovi bizarni likovi, pun misterije i privlačnosti.
Dame i gospodo, dolazi nešto… Dejvid Linč najavio novi, misteriozni projekat
Muzika je od vitalnog značaja za ove svetove, a Linč je često sarađivao sa Anđelom Badalamentijem na stvaranju zvučnih zapisa koji su savršeno odgovarali njegovim filmovima. Kada ne koristi originalnu partituru, Linč često bira pesme koje izgledaju kao da su specijalno napravljene za neki od njegovih filmova, kao što su neke kompozicije Lu Rida, Dejvida Bouvija, Krisa Ajzaka, Nine Inch Nailsa i Beka.
Reditelj očigledno ima značajno interesovanje za muziku; u stvari, čini se da je to jedna od njegovih glavnih strasti pored snimanja filmova i slikanja. Tokom godina, Linč je objavio nekoliko albuma, producirao ploče (kao što je “Floating in the Night” Džuli Kruz) i radio na muzici za svoje filmove. Svoj debi, “BlueBOB”, objavio je 2001. pre nego što je objavio “Crazy Clovn Time” 2011. i “The Big Dream” 2013. godine.
Dejvid Linč odbrusio: Nikada neću gledati “Dinu” Denisa Vilneva, nikada…
U razgovoru sa The Quietus, Linč je rekao koliko voli određeni instrument.
– U osnovi volim zvuk električne gitare. To je jedna od najuzbudljivijih stvari ikada izmišljenih.
Multidisciplinarni umetnik voli da se opušta na gitari, objašnjavajući:
– Da, sjajno je upaliti je i udariti je i jednostavno – ne postoji mnogo stvari boljih od toga!
Dakle… ko je ubio Loru Palmer? I kako nam je, dođavola, Dejvid Linč prodao “Twin Peaks” foru?
Izgleda da postoji jedan gitarista koji je zaista zacementirao ljubav mladog Linča prema instrumentu: legendarni muzičar Džimi Hendriks. Iznenađujuće, Hendriks nikada nije bio na soundtracku nijednog od Linčevih filmova, ali on je za njega ostao trajni simbol progresije i inovacije.
– Pa, odrastao sam 50-ih, i to je rođenje rokenrola, tako da su mi svi rokenrol rifovi bili potpuno uzbudljivi. Džimi Hendriks je to doslovno “preskočio” – objasnio je Linč. – Bilo je kao da je zapalio afterburnere na istoj ravni na kojoj je nastala kombinacija rokenrola, rokabilija i ritam i bluza… a onda je došao Džimi Hendriks i podigao sve to na drugi nivo.
Pogledajte mini-dokumentarac o Džimiju Hendriksu “From The Monkees To The Hollywood Bowl”…
Za Linča, Hendriks je bio pravi majstor koji je stalno pokušavao da unapredi muziku i svoje sviranje gitare. Njegov pristup muzici je bio revolucionaran, mešajući žanrove i ubrizgavajući mnoge njegove pesme urođenom seksipilnošću koja se savršeno uklapala u hipi eru, koja je promovisala slobodnu ljubav.
On je transformisao rok, inspirišući mnoge da zauzmu nekonvencionalan pristup sviranju gitare, odmah privlačeći Linča kao mladića. Onda i nije čudo što je jedna od Linčovih omiljenih pesama – “Wild Thing”. Kako je reditelj rekao za Pitchfork:
– Izluđuje me koliko je to sjajno.
