Svake godine se 23. aprila obeležava Svetski Dan knjige i autorskih prava.
Na generalnoj konferenciji UNESKO-a, održanoj u Parizu 1995. godine, doneta je odluka da se ovaj Dan obeležava širom sveta. U cilju da se osvesti što veći broj ljudi o značaju knjige, kulture čitanja, kao i sagledavanje knjige kao svevremenske vrednosti, Unesko je pokrenuo mrežu izdavača, biblioteka, knjižara, pisaca i ostalih stručnjaka iz oblasti kulture da se utvrdi Svetski Dan knjige i autorskih prava.
U prodaji luksuzno izdanje knjige “Nikola Tesla: Pesnik nauke” Dejana Stojiljkovića
Zanimljivo je da je u Španiji ovaj dan “praznik” još od 1923. godine u čast pisca Migela de Servantesa, koji je umro na taj dan. Ovo je takođe i deo proslave dana Svetog Đorđa u Kataloniji, gde je tradicija od srednjeg veka da muškarci donose ruže svojim voljenim, a od 1925. godine da žene daju knjigu u zamenu.
Godine 1995, na Generalnoj konferenciji UNESKO-a je odlučeno da se Svetski dan knjige i autorskih prava slavi na ovaj datum, jer je tada katalonski festival, a i ovo je datum godišnjice rođenja i smrti Vilijama Šekspira, smrti Migela de Servantesa, Inke Garsilaso de la Vege i Žozepa Pla, rođenja Morisa Drjuona, Vladimira Nabokova, Manuela Valeho Mehie.
Stiven King ima savet za mlade pisce: Ovo je 96 knjiga koje bi trebalo da pročitate…
Iako se 23. april često navodi kao datum smrti i Šekspira i Servantesa, to nije u potpunosti tačno. Servantes je umro 23. aprila po gregorijanskom kalendaru, međutim, tada se u Engleskoj koristio julijanski kalendar. Dok je Šekspir umro 23. aprila po julijanskom kalendaru koji je u upotrebi u Engleskoj u to vreme, zapravo je umro oko deset dana nakon Servantesa, zbog neslaganja između dva kalendarska sistema.
Kako je knjiga “Dina” inspirisala 5 velikih metal bendova…
Za nastanak knjige, vezuje se i nastanak prvih pisama. Prve biblioteke su najpre bile sačinjenje od izdanja u vidu glinenih ploča koje su bile napisane uz pomoć klinastog pisma. Nekada je pristup ovim riznicama kulture bio privilegija samo određenih slojeva društva. Tek kasnije su sadržaji biblioteka postali dostupni širim društvenim masama. Neke od najpoznatijih biblioteka koje su zaslužne za širenje kulturnih vrednosti, mudrosti, pismenosti i uopšte izvora spoznaje sveta, bile su:
– Aleksandrijska biblioteka
– Asurbanipalova biblioteka
– Pergamska biblioteka
– Biblioteka Trajanovog foruma
– Vila papirusa
– Celzijusova biblioteka
– Kuća mudrosti
– Carigradska biblioteka
Čitanje je čin sa kojim se srećemo još od najranijeg uzrasta. Počev od knjiga za decu gde najlepšim pričama odrasli uspavljuju mališane, preko priča, bajki, basni, pesama uz koje rastemo, prve reči i korake činimo uz knjigu. Sa polaskom u vrtić i školu, susrećemo se različitim svetovima, novim mudrostima i znanjima upravo kroz knjigu. Dosežemo do sveta odraslih učeći iz knjige kroz igru, maštu, gradimo različite svetove, studiramo, u slobodno vreme se uz dobru knjigu opuštamo. Dobijamo knjige, poklanjamo knjige, radujemo se knjigama.
Biblija panka, knjiga “Please Kill Me” Legsa Meknila i Džilijan Mekejn, stigla u srpske knjižare…
Čitanjem učimo nešto novo, razmišljamo, razvijamo um, bogatimo vokabular, održavamo um britkim. Zahvaljujući čitanjem lepše se izražavamo, dobijamo inspiraciju za razvijanje sopstvene kreativnosti, dolazimo u susret sa novim i nepoznatim, bivamo široko opšte informisani, idemo u korak sa vremenom.
Naučnici sa Univerziteta Yale su prikazom rezultata svog istraživanja utvrdili da osobe koje čitaju žive duže od onih koji ne čitaju. Naime, u poređenju sa osobama koje ne čitaju, osobe koje čitaju u proseku žive dve godine duže. Precizni mehanizmi kojim se povezuje čitanje i duži život nisu istaknuti, a ono što je utvrđeno je da čitanje ima pozitivan uticaj na razvoj kognitivnih funkcija.
