Milan Mladenović, lide grupe EKV i istinski glas generacije, preminuo je na današnji dan – 5. novembra 1994. godine.
Generacije od 30 do 70 godina koje su stasavale uz Milana i mnoge bendove i autore sa kojima je sarađivao, kao i mnogo novih obožavalaca nose reči frontmena Ekatarine Velike “na usnama”. Onako, životno…
Nagrada Milan Mladenović grupi Ljubučice, za pesmu “Dok čekamo pad”…
Njima bi, pre svega, mogla biti zanimljava obimna monografija koja se priprema i koja pokušava da ispriča priču o Milanovom životu od rođenja do njegove smrti.
Autor ove knjige u nastajanju, pisac Nebojša Krivokuća, latio se ovog rudarskog posla na predlog Maje Maričić, predsednice Upravnog odbora Zadužbine Milana Mladenovića i njegove dugogodišnje partnerke, piše Danas.
Prema rečima Nebojše Krivokuće monografija bi trebalo da bude objavljena do 2025. godine, zato što obim građe i dalje raste, i zahteva dodatne razgovore, provere, ili istraživanja.
Otkrivena spomen ploča Milanu Mladenoviću ispred zgrade u kojoj je živeo na Novom Beogradu
– Knjiga će, zapravo, biti dve knjige u jednoj. Prvi deo je faktografska priča o Milanovom životu – ispričana kroz dokumenta, izjave, intervjue, izveštaje sa koncerata, recenzije, projekte koje je radio van benda Ekatarina Velika, učešća u eksperimentalnim video-klipovima, pozorištu, filmu, prvom interaktivnom “telefonskom koncertu” ikada održanom na ovim prostorima 1994, dakle – pre pojave interneta – ali i o njegovom javnom angažmanu devedesetih. Zahvaljujući Zadužbini Milana Mladenovića koja već poseduje dragocenu pisanu, foto, video i audio arhivu, kao i prijateljima i obožavaocima koji su podelili sa nama svoje arhive – materijal za knjigu je izuzetno obiman, i u većoj meri digitalizovan. U pitanju su stotine tekstova, do sada neobjavljene fotografije, plakati, artefakti… Drugi deo knjige će sadržati razgovore sa onima koji su sa Milanom bili bliski, svirali sa njim, družili se van scene, živeli, odrastali sa njim u Sarajevu, a zatim i Beogradu tokom sedamdesetih. Do sada su snimljeni razgovori sa pedesetak sagovornika, ali to nije kraj. Sećanja i informacije koje smo dobili od sagovornika su dragoceni u rekonstruisanju perioda odrastanja, prvih koncerata Limunovog drveta, Šarla Akrobate, Katarine II, snimanja, koncerata… Knjiga, suštinski, prati Milanov glas.
Naslov monografije će, najverovatnije, u sebi sadržati reč “glas”, otvoriva autor.
– Ova knjiga, dakle, prati Milanov glas, i puna je raznolikih glasova. Pošto ti glasovi pričaju o tome kako je taj glas “bukvalno pomerao blokove”, i kako je bio pun naboja, i ljubavi – verovatno će ta reč, “glas” na kraju završiti i na naslovnoj strani. Ali, pošto je ova priča o Milanu istovremeno i priča o upornosti, neodustajanju i vanserijski talentovanom umetniku – ko zna? Meni je nakon četrdeset godina obožavanja njegove muzike i nakon dugog perioda rada na knjizi teško da objasnim kako se često nova otkrića divno nadopunjuju, a još teže mi je da objasnim sve sinhronicitete koji se neprekidno dešavaju u radu na knjizi. Ursula Legvin u knjizi “Leva ruka tame” – Milanovoj omiljenoj – kaže “Ono što je dostojno divljenja, ne može se objasniti” – kaže Krivokuća.
Nisu bili u istom bendu, ali bili su ista “krvna grupa”… Pogledajte dosad neobjavljenu fotografiju Milana Mladenovića i Čavketa iz 1993.
Kompletan intervju sa Nebojšom Krivokućom pročitajte na ovom linku.
