Sigurno vam se barem jednom dogodilo da gledate film i dobro zapamtite neku specifičnu scenu, a kada posle nekoliko godina pogledate taj isti film, dobro znana scena ne izgleda ni nalik na ono što pamtite. Ili, pak, da sa prijateljima evocirate uspomene o događaju kog se niko sem vas ne seća na isti način? Zvuči li vam poznato? U pitanju je Mandela efekat.
Mandela efekat je prvi put opisala blogerka Fiona Brumi 2010. godine govoreći o svom iskustvu sa jedne konvencije. Na toj konferenciji se susrela sa grupom ljudi sličnih sećanja koje je i ona imala. Naime, prema njihovom sećanju, Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro je u zatvoru sredinom 80-ih godina. Njeni sagovornici su tvdili da se živo sećaju vesti, novinskih naslova i isečaka, dok je jedna od učesnica konvencije tvrdila da je čak uživo pratila televizijski prenos sahrane i potresni govor Mandeline udovice. Ništa od ovoga ne bi bilo čudno da je u trenutku u kom učesnici konferencije razgovaraju sa Fionom, Nelson Mendela nije živ.
Ovo nije jedini slučaj lažnog sećanja o smrti Nelsona Mandele. Milioni ljudi širom sveta potvrdili su sećanja Fione Brumi, a Mendelina smrt je zabeležena i u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji gde stoji da je Mendela preminuo 1991. godine, čak dvadeset i dve godine pre njegove prave smrti (2013.)
Primeri Mandela efekta su sveprisutni u savremenoj pop-kulturi, a njihova lista svakodnevno raste. Navešćemo samo neke od njih:
Kada bi vas neko pitao šta govori Snežanina zla maćeha obraćajući se magičnom ogledalu u popularnoj Diznijevoj adaptaciji bajke, šta biste odgovorili? Ogledalce, ogledalce što visiš na zidu (Mirror, mirror on the wall)? Zapravo, zla kraljica to nikada nije izgovorila. Njeno obraćanje ogledalu oduvek je bilo: Čarobno ogledalce što visiš na zidu (Magic mirror on the wall).
Zapanjeni? Idemo dalje.
Pokušajte da se setite kako izgleda gospodin Monopol, maskota popularne društvene igre. Omanji čovek u fraku sa cilindrom na glavi i monoklom na desnom oku, zar ne? U stvari, ne. Gospodin Monopol nikada nije imao monokl, čak ni naočare.
Mandela efekat nije zaobišao ni malenog prijatelja Volta Diznija. Miki Maus, omiljeni lik iz detinjstva miliona ljudi širom sveta, na sebi nosi crvene pantalonice sa tregerima zakačenim za dva bela dugmenceta?
Razmislite još jednom. Miki zaista nosi crvene pantalonice sa dugmićima, ali ni traga od tregera.
Obožavaocima filma Kada jaganjci utihnu (The Silence of the lambs) sigurno je poznata scena u kojoj inspetorka Klaris odlazi u prvu posetu Hanibalu Lektoru. Ta kultna scena ovaj status uživa zbog posebnog tona s kojim Hanibal pozdravlja Klaris govoreći joj: Zdravo, Klaris (Hello, Klarice) te je s toga ova replika često bila meta parodija. Ljubitelji filma su išli toliko daleko da štampaju i nose majice sa natpisima Hello Klarice. Međutim, Mandela efekat se ovde pojavljuje u punom sjaju. Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično, a insprektorku je pozdravio sa jednostavnim dobro jutro.
https://www.youtube.com/watch?v=ZhBPuG-qmDI
Mlađe generacije koje slušaju muziku američke pevačice Ariane Grande sigurno imaju svest i o belim čizmama koje ova pevačica nosi toliko često da se mogu smatrati njenim zaštitnim znakom. Širom sveta vlada mišljenje da je svoje dobro poznate bele čizme ova pevačica nosila i na naslovnici svog albuma “Problem”. Ako sada pogledate tu sliku, videćete da Ariana na njoj nosi bele salonke i bele dugačke čarape.
Naučna objašnjenja ovih pojava Mandela efekta za sada ne postoje, ali teoretičari zavere nude različita rešenja u vidu paralelnih svetova, masonskih udruženja i putovanja kroz vreme. Bile one istinite ili ne, ponekad je najbolje ne tražiti rešenje. Kako Forest Gamp u istoimenom filmu kaže: Život je kao bombonjera, nikada ne znate šta ćete dobiti (Life is like a box of chocolates. You never know what you’re going to get)… ako je zaista baš to rekao.
HL/Izvor: lifehacker.rs
