Mikica Zdravković rođen je 1974. godine u Kragujevcu, gde je proveo svoj životni i radni vek. Kao dete grada, ili “čaršijaner” kako je on to voleo da kaže, nepretenciozno i nekako spontano, još u svojim ranim mladalačkim danima je ušao u tokove urbanih dešavanja i vrlo brzo postao saradnik i radnik institucija koje se bave organizacijom kuturnih događaja.
Sve ovo pretvorilo ga je u jedno od najprepoznatljivih odgovornih lica kragujevačkog Doma omladine u Kragujevcu kao i u jednog od osnivača i organizatora, po mnogima, najboljeg festivala u zemlji – Arsenal Festa; samim tim i u hodajuću znamenitost čitavog grada, jer malo je ljudi koji su Kragujavac zadužili na način svojstven samo Mikici.
U prethodne dve decenije, gotovo da ne postoji događaj, bilo da je u pitanju koncert, izložba, književno veče ili festival održan u Kragujevcu iza koga u velikoj meri nije stajao baš on.
U svoj grad je doveo stotine umetnika i izvođača iz sveta muzičke industrije čitavog regiona. Bilo u duhu istraživanja i ostajanja u modernim tokovima, bilo svirajući sa svojim bendovima Čovek bez sluha i Vesele osamdesete i on je posećivao mnoga mesta širom teritorije bivše Jugoslavije i postao najpoznatiji ambasador muzike i kulture svog rodnog grada.
Iz zagrljaja svih koji su ga voleli i poštovali zauvek je otrgnut 27. novembra 2020. godine.
Broj ljudi koji su iskreno žalili njegov prerani odlazak ne može da se navede jer je ogroman i neizreciv.
To sve one koji ga nisu lično poznavali dovodi do pitanja da li je on bio samo dobar organizator lepih stvari, uzoran građanin, patriota, zaljubljenik u muziku, najbolji vođa svojih bendova i kvalitetan saradnik.
Odgovor je: ne. Mikica je bio daleko više od toga.
ARSENAL FEST USTANOVIO GODIŠNJU NAGRADU “MIKICA ZDRAVKOVIĆ”
Bio je veliki drug svojim drugovima, veliki prijatelj svakome ko je nudio prijateljstvo, velika pomoć onima koji su je tražili, veliki sin i veliki otac svoje porodice.
Njegova sposobnost da polupraznu čašu posmatra kao polupunu, da u mraku pronađe snop svetla i u ćorsokaku prepozna šansu – graničila se sa natprirodnim.
Empatija i briga, isto tako simpatija i radost zbog drugih bio bi Mikica u jednoj rečenici.
Ono po čemu će ostati najviše zapamćen je njegov iskreni osmeh, bilo da rešava nerešivo ili se raduje svojoj, tuđoj ili zajedničkoj – manjoj ili većoj pobedi.
Danas, godinu dana od kada ga nema, jednim skromnim gestom okupljeni smo u nameri da sačuvamo sećanje i uspomenu na Mikicu Zdravkovića.
Pod pokroviteljstvom Doma omladine Kragujevac I udruženja Arsenal fest, grupa prijatelja i kolega iz kragujevačke rok scene, udružila se da njemu u čast uradi obradu pesme “Nebeski bend” koja u sebi nosi ogromnu poruku i simboliku, a koja spada u najpoznatije pesme grupe Čovek bez sluha koji je Mikica uspešno i sa velikom ljubavlju predvodio.
