Gitarski virtuoz Borislav Borko Mitić nastupiće prvi put uživo u klubu Fest, u petak 26. maja.
Instrumentalista sa sjajnom internacionalnom karijerom i muzičar koji je svirao sa gotovo svim značajnim gitaristima današnjice, zemunskoj i beogradskoj publici predstaviće se u nesvakidašnjem, akustičnom izdanju. Borko će u Festu izvoditi svoje instrumentalne kompozicije aranžirane za dve gitare, uz podršku kolege Nebojše Mitrovića, a njihov nastup svakako će biti nešto što dugo nismo imali priliku da čujemo na ovim prostorima.
Ovaj poseban momenat iskoristili smo da sa Borkom proćaskamo na temu razlike između akustične i električne svirke i nagovestimo kakva to senzacija očekuje publiku u kultnom zemunskom klubu.
Važiš sa gitaristu oko kojeg sve pršti i seva, što podrazuvema glasnu i mocnu električnu gitaru i mnogo vati, zašto si se odlučio za akustičarski nastup?
– Trenutno sam fasciniran tim akustičnim zvukom. Nalazim puno strasti u vibraciji najlonskih žica akustične gitare koju električna gitara nema. Zaljubljen sam u taj poetični mistični ton koji nekako ide daleko u prošlost, u maštu… do obronaka Pirineja, Sevilje, uz eho nota svih španskih vituoza koji su nekad pretočili svoju dušu u zvuk gitare jednom negde u dalekoj Andaluziji, u noćima pored vatri. Planiram da uradim jedan akustični album u budućnosti koji će biti mešavina neoklasike i flamenka. Meni je to interesantna promena i veliki izazov. Ja ću svakako i dalje svirati električnu gitaru i naravno da planiram uskoro neke nastupe sa svojim električnim triom ovog leta po Srbiji i regionu. Ovaj projekat sa akustičnom gitarom je zapravo više – za moju dušu.
Koja je najvažnija razlika između nastupa sa bendom i električnom gitarom i ovog akustičarskog?
– Daleko je intimnije ovako biti sam sa akustičnom gitarom pred slušaocima i mnogo je direktnije, iskrenije na neki način. Ponekad prateći bend pokriva određene slučajne promašaje i nedostatke u izvođenju, a ovako kad su samo jedna ili dve gitare u pitanju, sve se čuje – svaka nijansa u fraziranju i mora se baš paziti da svaki ton bude savršeno odsviran. Takođe, sa akustičnom gitarom nema overdrajv pedala, pojačala, distorzije, sustejna tipičnog za električnu gitaru od čega rok gitaristi zavise, pa je ovde sve samo u prstima, tj. rukama gitariste… Nema olakšica – kako odsviraš to ti je. Ali, akustična gitare može zazvučati itekako žestoko. Dovoljno je samo setiti se velikih virtuoza poput Paka Delusije ili Al Dimeole i njihovih furioznih interpretacija.
[accordion title=’Najbolja je ona gitara koju zaista voliš’ open=’true’]
Koju bi akustičnu, a koju električnu gitaru preporučio početnicima, klincima koji tek uče da sviraju?
– Onu gitaru koja ih privlači kad je vide i inspiriše da sviraju kad je uzmu u ruke. Bitna je ta ljubav na prvi pogled, bez obzira na kvalitet instrumenta…[/accordion]
Na kojoj gitari sviraš, ima li ona svoju istoriju, možda…?
– Trenutno sviram na “Godin – grand concert” gitari sa najlonskim žicama koju sam dobio lično od gospodina Roberta Godina, vlasnika te kompanije prilikom jednog susreta pre dosta godina u Montrealu, gde sam tada živeo (na fotografiji u vrhu – nap.a.t.). To je kanadski brend gitara koji je vrlo uspešan u svetu. Koriste ih sjajni gitaristi kao Džon Meklaglin ili Stiv Stivens (Bili Ajdol). One najbolje od njihovih modela, kao što je ova moja, se prave ručno u Kanadi, u provinciji Kvebek, u malom gradicu La Patri i to uglavnom od kanadskog drveta. Ona je sad sa mnom u Beogradu i na njoj najradije sviram.
Zbog čega si se odlučio baš za klub Fest?
– Fest je jedan od najstarijih kultnih rok klubova u našem gradu. Ja sam mnogo puta odlazio tamo na svirke drugih muzičara, ali nikad lično nisam svirao na toj bini. U razgovoru s vlasnikom Festa tokom nedavnog masterklasa mog poznanika gitariste Gus G (Ozi Ozborn) u Festu, došlo je do sugestije za moj nastup tamo i odlučili smo da to bude sada. Mnogo odličnih gradskih gitarista je tamo već sviralo tokom godina, pa će biti uzbudljivo i lično nastupiti u tom prostoru i ostaviti neki nov trag u sećanju onih koji te večeri dođu da me slušaju.
Šta publika koja u petak, 26. maja dođe u Fest treba da očekuje od tebe i Nebojše?
– Sviraću sopstvene instrumentalne kompozicije sa svoja četiri solo albuma, aranžirane za dve gitare. Zanimljivo je čuti kako moje agresivne rok stvari počnu da zvuče potpuno drugačije u novim, pitomijim verzijama. Ljudi su uglavnom prijatno iznenađeni i dobijam puno komplimenata za ove akustične varijacije. Stara virtuoznost je i dalje tu, ali u nekoj novoj, možda zrelijoj i delikatnijoj formi. Publika u petak može da očekuje moj svirački maksimum, koji ja svaki put ostavim na bini, puno virtuoznih momenata, dubokih emocija i lepih melodija… a ovog puta sam baš inspirisan da to bude izvođenje za pamćenje. Želim da slobodni, virtuozni, divlji zvuk gitare i dalje živi u ovom gradu, i da pronosim dalje taj iskreni muzički plamen začet ovde, nekad, od strane najvećih gitarskih majstora sa ovih prostora pre mene, i dam ga nekim novim klincima.
A. S. I.
