Umetnost povezuje i razdvaja. Umetnost je idealan način da pokažeš koliko ti je stalo. Kroz nju uspeš da objasniš mnogo više nego običnim rečima. Umetnost je ljubav, a ljubav je žena. Barem je tako Bob Marli mislio.
Tako je (o ljubavi) govorio Bob Marli: Samo jednom u životu nađeš nekog ko može da okrene tvoj svet
Rastafarijanac je znao da voli i osećao je ljubav. I prema svetu, a naročito prema ženi. I savršeno je objasnio kako ih treba voleti:
“Možda joj nećeš biti prvi muškarac, ni poslednji ili jedini. Volela je pre tebe i možda će voleti posle. Ali ako te sada voli, zar je bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena – ali nisi ni ti.
I vas dvoje možda nikad nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmejati, naterati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da greši, drži se nje i daj joj najviše što možeš. Možda neće misliti o tebi svakog sekunda tokom dana, ali će ti dati deo sebe za koje zna da ga možeš slomiti – njeno srce.
Zato nemoj da je povrediš, nemoj da je menjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može dati. Smej se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti nedostaje kad nije u blizini”.
Šta je, realno, tačnije od ovoga?
