Kliford Li Klif Barton, drugi bas gitarista legendarnog benda Metallica, poginuo je u bizarnoj nesreći 27. septembra 1986. godine. Sudbina je odabrala njega, umesto drugog člana slavne grupe.
Klif Barton bio je drugi basista grupe Metalika. Priključio se sastavu 1982. godine, i zamenio dotadašnjeg basistu Rona Megavnija. Njegov život i tragična smrt su inspirirali pesme mnogih sastava uključujući Megadeth i Primus.
Poletkom osamdesetih članovi Metallice tražili su basistu koji je iskusniji od Rona Megavnija. Čuli su Bartonovu grupu Trauma i odmah znali da jeon pravi čovek za bend.
Posle dugog nagovaranja konačno je pristao da postene deo Metallice, ali pod uslovom da se bend preseli iz Los Anđelesa u San Francisko, ali im se taj potez itekako isplatio. Barton je izložio bend mnoštvu muzičkih stilova, bendova kao što su Misfits, Pink Floyd ili Tin Lizzy.
Na evropskoj “Damage Inc” turneji, Barton i Kirk Hamet su se u autobusu zafrkavali s kartama. Barton je izvukao pikov as, pa je morao da spava na Kirkovom krevetu. Autobus je proklizao na crnom ledu (bilo je nagađanja i da je vozač bio pijan, ali to nikada nije dokazano), oteo se kontroli i skotrljao na travu. Barton je ispao kroz prozor, pao ispod autobusa i autobus ga je priklještio. Autobus se potom zaljuljao, i pao na njega drugi put.
Kažu da je prizor Bartonovih stopala kako vire ispod autobusa dugo proganjao ljude koji su bili u autobusu smrti.
Bartonovo telo je kremirano, a na ceremoniji je svirao instrumental “Orion” sa albuma “Master of Puppets”. Metallica nije svirala “Orion” sve do do 4. juna 2006. kada je povodom dvadesete godišnjice od izdavanja albuma “Master of Puppets” na turnejama “Escape from Studio ´06” i Download ´06 festivalu u celosti odsviran celi album.
Uprkos kratkom vremenu u bendu, Barton je ostavio vrlo dubok trag. Njegov stil je neobično varirao za hevi metal basistu. Od brzih, žestokih rifova iz pesama “Battery”, “Damage Inc.” ili “The four horsemen” do vrlo melodičnog sviranja, kao, na primer, u “Orionu”. Barton nikada nije svirao trzalicama, već samo prstima. Znao je da svira i na dve ili tri žice istovremeno.
MLADI AMERIČKI BEND METALLICA JE KRENUO NA SVOJU PRVU TURNEJU… OVAKO JE IZGLEDALA NJIHOVA RAJDER LISTA
Bartona je u bendu nasledio Džejson Njusted, koji je kasnije rekao da ga bend nikada nije sasvim prihvatio:
– Uvek sam osećao senku kako se nadvija nad mnom, i uvek sam osećao kao da nosim cipele koje su mi prevelike, uvek kad bih se setio koga zamenjujem.
Džejms Hetfild je sve vreme odbijao da ga prihvati kao dostoju zamenu Klifu Bartonu i Džejson je na kraju napustio bend.
A onda je došao Robert Truhiljo, koji je puno bolje prihvaćen nego Džejson. U dokumentarcu “Some kind of Monster” Kirk Hamet je prokomentarisao:
– On se baš uklopio i kad sam ga video kako svira “Whiplash”, kako svira prstima, kao da je svirao Klif.
Džejms Hetfild priznao je ogroman Bartonov uticaj na raniju muziku i imidž Metalice. Školovani pijanista, Barton je iskoristio svoje znanje o teoriji i dodao ga zvuku benda kroz bas deonice i učenjem Džejmsa harmonijama.
METALLICA PREDSTAVILA REIZDANJE ALBUMA “…AND JUSTICE FOR ALL”
Njegova opsesija nadrealnim hororima koje je pisao H. F. Lavkraft dala je bendu ideju za omot albuma i teme pesama (The call of Ktulu, The thing that should not be). Bend je dodao da njihova ljubav prema The Misfits, Samhain i sve stvari vezane uz Glena Danziga dolazi direktno od Klifa. Klif im je na turnejama puštao Misfitse do granice monotonije. Hetfild je rekao da je Klifa gledao kao starijeg brata.
Nakon Bartonove smrti Metallica je snimila “And justice for all” 1988. a instrumental “To live is to die” je prema njegovim poslednjim rifovima, kao i deo gde se peva koji je potpuno njegov. 1987. Metallica je objavila počasni dokumentarac “Cliff ´em all”, s osvrtom na Bartonovo vreme u bendu.
DA BI NAJNOVIJE VESTI BILE SAMO NA JEDAN KLIK OD VAS, INSTALIRAJTE NAŠU ANDROID APLIKACIJU
Najpoznatija pesma u Klifovu čast je “In my darkest hour” Megadetha. Dejv Mastejn je, inače, bio gitarista benda Mettalica na njihovim počecima, tako da je jako dobro poznavao Klifa.
Mastejn je naveo da ga je za pesmu inspirisala Bartonova smrt. Rekao je da mu Džejms, Kirk i Lars nisu javili za Klifovu nesreću, već ga je nazvao menadžer benda. Kad je čuo strašnu vest Dejv je seo na pod i plakao, potom uzeo akustičnu gitaru i napisao celu pesmu. Reči nisu direktno o Bartonu, već su inspirisane njegovom smrću.
Barton je, inače, autor nekoliko legendarnih pesama Metallice, uključujući “Master of Puppets”, “Orion”,”For whom the bell tolls” i “Fade to Black”.
