Jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora Zoran Simjanović održao je u EU info centru predavanje u okviru akademskog ciklusa “Srbija i Evropa kroz vekove prožimanja”.
Sam naslov predavanja – Zoran Simjanović i Evropa – uputio je na “privatnu istoriju” kompozitora, njegove porodice i profesije vezane za Evropu, njenu kulturu, istoriju i vrednosti.
Simjanović je, pokazujući fotografije svog porodičnog albuma, ispričao kako su se njegovi preci posle Prvog svetskog rata i prelaska Albanije, školovali u Francuskoj, a njegov učitelj u Škotskoj. Po povratku u Srbiju preneli su znanja koja su stekli.
Muzika kojom se bavio u mladosti bila je vezana za “zapadne” trendove. Od 1961. godine osnivao je i svirao u nekoliko najpoznatijih tadašnjih rok sastava – Siluete i Elipse sa kojima je osvajao domaće i medjunarodne nagrade nezaobilazne su u istoriji jugoslovenske rok muzike.
Siluete su pobedile na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1966.godine, a potom su pozvani da učestvuju u filmu Nemirni.
U svom obimnom opusu bavio se svim muzičkim stilovima, najviše se oslanjajući na narodne motive i elektronsku i rok muziku.
– Mi smo se uvek osećali Evropljanima – ispričao je Zoran Simjanović. – Nije ni Evropa tako idealna i ona pravi gluposti, ali je napravila sistem i stvari u tom sistemu funkcionišu. Mi treba da se potrudimo da te evropske kvalitete usadimo kod nas.
Dobitnik je dve Zlatne Arene, najveće jugoslovenske kinematografske nagrade, za filmove Miris poljskog cveća 1978. i Balkan Ekspres 1983. godine
Filmski festival u Valensiji otvoren je 1983. godine njegovom muzikom za koju je, uz Iv Montana dobio nagradu i postao je počasni građanin tog grada..
Predstavljajući publici svoj rad i puštajući snimke svojih popularnih melodija Simjanović je ispričao i niz detalja o tome kako su nastajale. Tako je, recimo, i danas popularne songove iz filma “Balkan ekspres” posvetio svom teči koji je svirao usnu harmoniku i tako ga inspirisao za muziku ovog proslavljenog filma.
[infobox title=’Da se podsetimo…’]
Do 2015. Zoran Simjanović napisao je muziku za preko šezdeset igranih filmova, preko pedeset TV filmova i serija, više desetina crtanih i kratkih filmova i više od pet stotina reklamnih spotova. Najpoznatije teme su svakako iz filmova “Grlom u jagode”, “Specijalno vaspitanje”, “Nacioanalna klasa”, “Petrijin venac”, “Sjećaš li se Doli Bel”, “Maratonci trče počasni krug”, “Balkan ekspres”, “Otac na službenom putu”, “Bal na vodi”, “Bure baruta”, “Kordon”…[/infobox]Godine 2016, u konkurenciji više od 1.400 ostvarenja, Zoran Simjanović bio je laureat nagrade za muziku u kratkometražnom filmu Mario je gledao more zaljubljenim očima, na festivalu Global short film u Njujorku.
Član je Evropske Filmske Akademije čije je sedište u Berlinu od njenog osnivanja, 2014.godine. Član je SACEM-a, francuskog udruženja kompozitora kao i ASIFE, svetskog udruženja za animirani film. Nosilac je velikog broja domaćih i međunarodnih strukovnih i državnih priznanja.
Svoja evropska iskustva pokušava, kako je ispričao i da prenese u Srbiju. Već godinama se se, kako je rekao, bori da Beograd i Srbija naprave medijateku, da se sve digitalizuje, jer postoji opasnost da mnoge stvari nestanu. Na sopstvenom primeru, tokom objavljivanja svojih starih snimaka otkrio je da mnoge stvari u arhivama nedostaju, da su izbrisane.
– Evropa je važna ne zato što ćemo nešto mi da ućarimo od nje, već da naučimo red, da na primer uredimo autorska prava, da bolje čuvamo stvari… – poručio je između ostalog Zoran Simjanović publici među kojima su bili i učenici muzičke škole ali i pripadnici generacija koja pamti muziku Silueta.
