U ponedeljak, 13. maja od 18:00 časova u glavnom holu DOB- a u okviru projekta Zlatne godine: Najbolji muzički albumi 20. veka prisutni će biti u prilici da preslušaju ali i da prodiskutuju o izdanjima “Morrison Hotel” (The Doors) i “Closer” (Joy Division).
Ploče donose Momčilo Rajin i Žikica Simić, moderator je Dragan Ambrozić, a tema je fenomen “ukletih pesnika” rok muzike čiji su upečatljivi predstavnici upravo Džim Morison i Jan Kertis .
Kad je godine 1970. objavljen album grupe The Doors “Morrison Hotel”, doživljen je kao dobrodošao povratak hard-bluz korenima ovog, već tada legendarnog sastava.
Vremenom se ispostavilo da se radi o jednom od rokenrol remek dela – jedinstvenom spoju silovite rokerske čvrstine i autorske smelosti koja širi mogućnosti žanra bez nategnutog eksperimentisanja.
I bend i pevač bili su simboli epohe: apartni u odnosu na hipi milje što je do tad uveliko prevladao u Kaliforniji, The Doors su uvek govorili o iskustvima sa one strane uobičajenog, istražujući mogućnosti novih spritualnih spoznaja kroz ekstatična čulna iskustva.
Mnogo puta upotrebljavano poređenje Džima Morisona sa urođeničkim šamanima, bilo je potpuno ispravno – naizgled nekontrolisano, a ipak ritualizovano scensko ponašanje, nije pre njegovog pojavljivanja bilo viđeno na rok koncertima.
Mančesterski sastav Joy Division poseban je fenomen u istoriji rok muzike. Njihova pojava u vremenima “novog talasa” doživljena je sa velikim poštovanjem od strane savremenika, ali je tek posle samoubistva frontmena Jana Kertisa 18. maja 1980, počeo da se formira ogroman globalni kult koji i danas ima mnogo poklonika, u svim generacijama.
Svakako s pravom, jer je njihova muzika do danas očuvala jedinstvenu spiritualnu poruku izraženu sredstvima rokenrola.
Činjenica da se album “Closer” pojavio posle odlaska njihovog pevača, kao testamentarno delo, još je pojačala utisak onostranosti ove muzike koja je osvetlila gradska bespuća jednom novom potragom za smislom.
Ovaj kasni vrhunac new wavea, predstavlja kamen temeljac rok poetike 21. veka.
Ciklusom razgovora pod imenom “Zlatne godine” organizatori manifestacije žele da ponude jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike 20. veka.
Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da se uloži napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapira ova oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima.
Metod rada je dijaloški, tako da se kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolazi do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.